National youth program

3.2. Mladi koji ne završavaju srednju školu
U Hrvatskoj danas oko 98% djece sudjeluje u obveznom osnovnom obrazovanju, a podaci o 
sudjelovanju mladih u srednjoškolskom obrazovanju su nedostatni i nepouzdani te se kreću u 
rasponu od 61,5 – 65%. Što se tiče visokog obrazovanja, u njemu mladi sudjeluju s oko 31,3% 
(Ilišin, Mendeš i Potočnik, 2003).
Među mladima, posebice adolescentima, osobito zabrinjava skupina onih koji ne pohađaju ili 
nisu završili osnovnu ili srednju školu. Među mladima do 29 godina njih 16,5% nema nikakve 
kvalifikacije (Ilišin, Mendeš i Potočnik, 2003). Ova skupina je izrazito socijalno ranjiva jer je 
izložena rizicima siromaštva (ograničena mogućnost zapošljavanja, rad u slabije plaćenim 
poslovima, češća razdoblja nezaposlenosti) i razvoja društveno neprihvatljivog ponašanja.
O uzrocima, zbog kojih mladi u Hrvatskoj ne završavaju školu ili ne upisuju srednju školu, 
ne zna se puno te im se ne posvećuje dovoljna pozornost. Prema iskustvima i podacima 
iz drugih zemalja mogu se identificirati tri skupine razloga: osobni razlozi, institucionalni i 
socijalno-ekonomski. U osobne razloge ubrajaju se loš školski uspjeh, nisko akademsko i opće 
samopoštovanje te otuđenost od škole i školskog života, pri čemu učenik nakon nekog vremena 
jednostavno odustane od škole ili ‘‘ispadne’’ iz školskog sustava. Institucionalnim razlozima 
smatraju se značajke škole, školske klime, postupaka discipliniranja i interakcija učenika i 
nastavnika, te studijskih programa. Svi oni oblikuju školsko iskustvo koje može umanjiti 
mogućnost uspjeha učenika i postupno ga ‘‘izgurati’’ iz škole. Treća skupina čimbenika odnosi 
se na loše socijalno-ekonomske prilike obitelji nekih učenika koje ne mogu podnijeti troškove 
školovanja djeteta ili situacije u kojima je potrebno zapošljavanje mlade osobe zbog skrbi za 

---

50
članove svoje primarne obitelji ili vlastite djece. U našoj zemlji se, osobito u nekim krajevima 
kao što su otoci i druga udaljenija područja, kao uzroci često spominju skup prijevoz do škole 
i loša prometna povezanost. Dio mladih, koji se suočava s teškoćama odrastanja, ne dobiva 
dovoljnu podršku u školi, obitelji ni lokalnoj zajednici na njima prihvatljiv način, te odustaje 
od daljnjeg školovanja zbog dojma da nikome nije stalo do njih i njihovog školovanja. Treba 
naglasiti kako su rizici napuštanja škole još veći za mlade s teškoćama u razvoju, osobito za 
one s poteškoćama učenja i emocionalnim ili ponašajnim problemima.
Prema tome, čini se kako su među podskupinama mladih, koje su u većoj opasnosti od 
preranog napuštanja obrazovnog sustava i ostajanja bez stručnih kvalifikacija, mladi sa 
slabijim školskim uspjehom i drugim teškoćama razvoja, oni lošijeg socioekonomskog 
statusa, što uključuje posebno ratom pogođena područja izrazito niske stope zaposlenosti, 
koji nemaju primjerenu obiteljsku i institucionalnu podršku, te mladi Romi. Prema nekim 
podacima samo oko 5% mladih Roma u Hrvatskoj pohađa srednju školu (Denied a Future, 
2003). No prave razloge i uzroke, kao i rizične podskupine, potrebno je tek otkriti bilježenjem 
odgovarajućih pokazatelja.
Ne treba zanemariti ni mogućnost da odustajanje od škole može biti i rezultat sve proširenijeg 
gledišta među mladima prema kojemu obrazovanje nije dovoljno cijenjeno u društvu (43,4%) 
i kako u društvu bolje uspijevaju oni koji su snalažljivi, bogati i politički podobni (47%), te kako 
je sve teže dobiti posao za koji su se obrazovali (55,8%) (Baranović, 2002).
U smanjivanju posljedica ovoga problema značajni su programi usmjereni mladima, 
koji se provode u okviru Hrvatskog zavoda za zapošljavanje, koji provodi i profesionalno 
usmjeravanje učenika završnih razreda osnovnih i srednjih škola, osobito učenika s utvrđenim 
teškoćama u razvoju, kroničnim zdravstvenim teškoćama i drugim učenicima koji iz različitih 
razloga postižu slab školski uspjeh. Važećom Odlukom Ministarstva znanosti, obrazovanja i 
športa o upisu učenika u srednju školu, ovim je učenicima, temeljem mišljenja stručnog tima 
za profesionalno usmjeravanje Hrvatskog zavoda za zapošljavanje, omogućen olakšan upis u 
programe koji se smatraju primjerenima njihovim utvrđenim psihofizičkim mogućnostima. 
Time se velikim dijelom prevenira pojava napuštanja obrazovanja zbog teškoća ili 
neprilagođenosti programa mogućnostima učenika.
Nadalje, Hrvatski zavod za zapošljavanje sudjeluje u provedbi programa Opismenjavanje, 
osnovno obrazovanje i osposobljavanje, kroz projekt: ‘‘Za Hrvatsku pismenosti: put do 
poželjne budućnosti – Desetljeće pismenosti 2002. – 2013.’’ Uloga Zavoda u ovom Programu 
je identificiranje i uključivanje nezaposlenih mladih osoba u evidenciji Zavoda, koje su 
napustile školovanje, da završe program osnovne škole i steknu osposobljavanje za početno 
zanimanje, kako bi se unaprijedila mogućnost njihove lakše integracije u svijet rada i spriječila 
daljnja socijalna isključenost. Zavod također provodi radionice usmjerene unaprjeđenju 
kompetencija za aktivno traženje zaposlenja, kako bi se spriječila dugotrajna nezaposlenost, 
a time i socijalna isključenost mladih.
Poseban je problem ipak neodgovarajuća uključenost socijalnih službi i lokalnih zajednica 
u stvaranju mehanizama socijalne podrške mladima i njihovim obiteljima u ustrajanju na 
obrazovanju, informiranju i organiziranju pristupačnih alternativnih, izvaninstitucionalnih 
oblika obrazovanja i stjecanja kvalifikacija.

---

51
Treba naglasiti da je obrazovanje ustavna i zakonska obveza te kao takvo mora biti dostupno 
svakoj osobi, pogotovo djeci i mladima koji su socijalno isključeni i nisu u mogućnosti 
iskoristiti svoje pravo bez dodatne podrške.