National youth program

4.1. Analiza zdravstvenog stanja mladih
Društvene promjene, koje značajno utječu na zdravlje cjelokupnog stanovništva, utječu i na 
mijenjanje „zdravstvene slike“ populacije mladih. Sve značajnije mjesto među zdravstvenim 
poteškoćama mladih danas zauzimaju poremećaji i bolesti povezane s određenim 
ponašanjima, navikama i stilovima življenja (prekomjerno konzumiranje alkohola, pušenje 
duhana, uživanje psihoaktivnih droga, rizično seksualno ponašanje i spolno prenosive 
bolesti, neprimjerena tjelesna aktivnost, kvaliteta prehrane, poremećaji uzimanja hrane 
i posljedice prometnih nesreća), te psihosocijalni problemi (samoubojstva i duševni 
poremećaji), dok je, za razliku od mnogih europskih zemalja, znatno manje izražen problem 
‘‘dječjih’’ zaraznih bolesti (zahvaljujući dugogodišnjoj i ustrajnoj imunizaciji). No kod nas su 
značajan problem ozljede i smrti uzrokovane lako dostupnim vatrenim oružjem i zaostalim 
minsko eksplozivnim sredstvima nakon rata.
S gledišta zdravstvene službe, skupine mladih u dobi od 15 do 19 i od 20 do 29 godina 
bitno se razlikuju po svojim biološkim i sociološkim obilježjima. Mladi od 15 do 19 godina 
su skupina koja se još nalazi u razdoblju rasta i razvoja, kako tjelesnog tako i psihičkog. 
Velika većina je u procesu organiziranog sustava odgoja i obrazovanja i vezana je uz 
obitelj. Skupina mladih od 20 do 29 godina je u procesu daljnjega obrazovanja, rada ili 
traženja posla, ekonomskog osamostaljivanja i osnivanja vlastitih obitelji. Na razlike u ovim 
skupinama upućuju i podaci koji su dio zdravstvenih pokazatelja o zdravstvenom stanju 
stanovništva u Hrvatskoj.
Mladi se danas susreću s problemima i zahtjevima koji se razlikuju od onih zbog kojih su 
nekada osnivane posebne službe koje su se skrbile o učenicima. Zdravstvene službe, roditelji, 
škola, obitelji i zajednica danas se suočavaju s kroničnim bolestima, rizičnim ponašanjima 
i poremećajima u ponašanju, nepravilnim prehrambenim navikama i poremećajima 
hranjenja, tjelesnom (ne)aktivnošću, problemima učenja, školovanja, zapošljavanja, 
poremećajima mentalnog zdravlja, rizičnim seksualnim ponašanjima, zanemarivanjem i 
zlostavljanjem, pitanjima sigurnosti i ozljeda, kao i s mladima s posebnim potrebama.
Među bolestima i poremećajima, zbog kojih mladi najčešće traže pomoć u ambulantama 
primarne zdravstvene zaštite, prevladavaju bolesti dišnog sustava (oko 580.000 oboljenja 
godišnje u dobi 7 – 19 godina). Zastupljenost ovih bolesti dovoljno naglašava činjenica kako 
se svatko od njih u prosjeku razboli nekoliko puta godišnje. Među njima su najčešće obične 
prehlade, bronhitisi, gripa te pneumonije. Slijede zarazne i parazitarne bolesti, a među 
njima su najučestalije zarazne bolesti probavnog sustava, osobito u ljetnim mjesecima. 
Pojava alergijskih bolesti, koje se očituju kao alergije dišnoga sustava ili kožne alergije, sve 
je učestalija u posljednjim godinama.
Bolničko liječenje mladih školske dobi najčešće je potrebno zbog bolesti dišnog sustava, a 
među njima najčešće zbog kroničnih bolesti tonzila i adenoida. Slijede, a kako se povećava 
dob sve su učestalije (osobito kod mladića), hospitalizacije zbog ozljeda. Među njima su 
najzastupljenije frakture udova te ozljede glave, često nastale zbog prometnih nesreća.

---

64
Smrtnost je među mladima niska. U dobi od 15 do 34 godine vodeći su uzroci smrti cestovne 
prometne nesreće, samoubojstva i zloćudne bolesti.
Preventivnu zdravstvenu zaštitu mladih i redovitih studenata osiguravaju Službe školske 
medicine koje djeluju u sklopu županijskih Zavoda za javno zdravstvo. Na taj je način 
preventivna i kurativna zaštita osigurana svakom učeniku, čineći cjeloviti sustav dostupnim, 
raspoloživim, usmjerenim na okruženja koje čine i škola i obitelj, te osiguravajući i 
populacijski i individualni pristup.
U školskoj godini 2006./2007. sistematskim pregledima obuhvaćeno je 164.540 učenika 
osnovnih i srednjih škola te 18.034 studenta. Prema nalazima sistematskih pregleda, 22% 
učenika osnovnih i 28% srednjih škola ima nepravilno držanje, a učestalost jače izraženih 
deformacija stopala je 36% za muški i 32% za ženski spol u osnovnoj školi. Strukturalne 
deformacije kralježnice su češće utvrđene u djevojaka. U osnovnim školama skolioza 
se registrira u 2,7% mladića i 4,6% djevojaka, u srednjim školama u 5,2% mladića i 9,3% 
djevojaka. Smetnje refrakcije nađene su u 14% učenika osnovnih škola i u 19% učenika 
srednjih škola. Povišene vrijednosti krvnog tlaka ima 3% učenika i 1% učenica srednjih 
škola. U osnovnim školama nalazimo 7% mladića i 3% djevojaka s dislalijom.
Specifični dijelovi programa preventivne zdravstvene zaštite učenika, kojima se posvećuje 
osobita pozornost, su zdravstveni odgoj i savjetovališni rad. Savjetovališta za djecu i mladež, 
u kojima roditelji i profesori mogu zatražiti pomoć pri rješavanju najčešćih problema vezanih 
uz odrastanje i zdravlje, organizirana su kao poseban oblik rada i broj posjeta savjetovalištu 
neprekidno se povećava. U srednjoj školi zabilježeno je povećanje posjeta savjetovalištu 
od 18.196, koliko je bilo posjeta 1998. godine, na 43.450 posjeta u ovoj školskoj godini. 
Navedeno pokazuje da je upravo takav oblik rada potreban i da je u sustavu nedostajao. 
U savjetovalištima za djecu i mladež pri službama za školsku medicinu kod populacije 
srednjoškolaca posjeti se odnose na kronične bolesti (34%) te su češće zastupljeni problemi 
i zahtjevi za savjetom zbog reproduktivnog zdravlja i spolno prenosivih infekcija (23%), 
učenja (16%) te rizičnog ponašanja (13%) i mentalnog zdravlja (15%).
U Hrvatskoj postoji duga i uspješna organizacija zdravstvene zaštite školske djece, studenata 
i mladih. Osnove promjena za pružanje kvalitetnije zdravstvene zaštite za mlade trebaju se 
temeljiti na odgovarajućim normativima i standardima, razvoju multidiciplinrarnih timova, 
stručnom radu, edukaciji, razvoju referalnih centara i usklađivanju programa mjera za 
potrebe studenata i mladih, te kontinuiranom stručnom radu, edukaciji profesionalaca i 
ostalih suradnika.