National youth program

4.2. Prehrambene navike i ovisnička ponašanja mladih
Iako je Hrvatska tek na pragu epidemije prekomjerne tjelesne težine, o kojoj se s velikom 
zabrinutošću govori u Sjevernoj Americi i zemljama zapadne Europe, naši podaci pokazuju 
nestajanje pothranjenosti kao javno-zdravstvenog problema s kojim smo se susretali u 
prošlom stoljeću te o sve većem udjelu mladih koji imaju tako rizične navike da se može 
očekivati da će prijeći prag poželjne težine ili već imaju prekomjernu težinu.
Prema podacima Hrvatskoga zavoda za javno zdravstvo o praćenju stanja uhranjenosti 
školske djece za razdoblje od 2000. – 2005. godine, u Hrvatskoj je pravilno uhranjeno 

---

65
66,8% djece. U skupinu mršavih spada 14%, a pothranjenih je svega 0,5%. Povećanu 
tjelesnu težinu ima 11,9% djece, a pretilo je 6,9%. Prema nalazima sistematskih pregleda 
i centilnoj distribuciji indeksa težine za visinu, iznad devedesete centile je 1999. godine 
bilo 8,8% dječaka i 8,4% djevojčica, a 2006. godine 10,9% dječaka i 10,6% djevojčica. Ti 
pomaci ukazuju da je sve veći udio djece s prekomjernom tjelesnom težinom, iako iz njih 
nije moguće razlučiti pretilost. Analiza prehrambenih navika školske djece ukazuje da djeca 
neredovito uzimaju obroke, sve manji broj ih se hrani u školskim kuhinjama, osobito učenici 
viših razreda, a gotovo polovica anketirane djece, koja imaju nastavu u jutarnjoj smjeni, ne 
jedu prije polaska u školu.
Prema podacima međunarodnog istraživanja ‘‘Ponašanje u vezi sa zdravljem u djece školske 
dobi’’ iz 2006. godine (Health behaviour in school‐aged children, HBSC), koje je provedeno 
2002. i 2006. godine na reprezentativnom uzorku učenika u dobi od 11, 13 i 15 godina, 
nikada u radnom tjednu ne doručkuje 14,7% djece, a 5% djece to ne čini ni vikendom. Dok 
je 2002. godine redovito doručkovalo 72% dječaka i 68% djevojčica, četiri godine kasnije to 
čini 60,2% dječaka i 53,7% djevojčica. Iako smo zemlja u kojoj se uzgaja voće i povrće, voće 
svakodnevno konzumira 49,4% djece u dobi od 11 godina, a svega 29% 15-godišnjaka. 
Povrće svakodnevno jede 32,3% djece u dobi od 11 godina, a u dobi od 15 godina samo 
24,1%. Utjecaj na stvaranje prehrambenih navika djece imaju obitelj, škola, zdravstvene 
službe, društvene organizacije, mediji, ali i državna politika – izvori koji bi trebali biti trajan 
zagovarač pravilnih prehrambenih smjernica. 
Prema aktualnim preporukama Svjetske zdravstvene organizacije, poželjna razina tjelesne 
aktivnosti je barem sat umjerene tjelesne aktivnosti dnevno. Prema podacima istraživanja 
HBSC, u dobi od 11 godina većinu dana u tjednu (5 ili više dana u tjednu) barem jedan sat 
umjerenim tempom kreće se ili vježba 59,2% dječaka, a u dobi od 15 godina 53,5% dječaka. 
S djevojčicama je situacija slična – one mlađe su tjelesno aktivnije (59,2% s 11 godina), no s 
početkom srednje škole taj se udio smanjuje na samo 25,2%.
Način života mladih, kojeg nazivamo ‘‘sjedilačkim’’, opisuje vrijeme provedeno pred 
televizijskim i kompjutorskim ekranom. Četiri sata i više radnim danom televiziju gleda 
33,1% dječaka i 29,4% djevojčica, a ako se tome doda da 37,8% dječaka i 15,8% djevojčica 
provede tri i više sati uz kompjuter igrajući igrice, surfajući ili se dopisujući, potpuno je jasno 
da ne preostaje vremena za spontano druženje ili igru oko kuće.
Danas nalazimo sve više ljudi koji se žele odviknuti od pušenja, a još uvijek puno mladih 
misli da je pušenje svakako nužan znak odraslosti. U Hrvatskoj djevojke pušenjem dostižu 
mladiće. Prema podacima Europskog istraživanja o pušenju, pijenju i uzimanju droga 
(European School Survey Project on Alcohol and Other Drugs, ESPAD) iz 2007. godine, 65% 
mladića i 69% djevojaka su barem jednom zapalili cigaretu. U posljednjih mjesec dana je 
pušilo 39% mladića i 38% djevojaka, a redovitim se svakodnevnim pušačima smatra 29% 
mladića i 27% djevojaka. Eksperimentiranje s duhanom započinje u ranoj dobi te je 39% 
mladića i 31% djevojaka svoju prvu cigaretu popušilo u dobi od 13 godina ili ranije.
Posljedice prekomjerne uporabe alkohola u mladih su mnogostruke i iznimno složene. 
Prema podacima istraživanja ESPAD, alkohol je, barem jednom u životu, pio gotovo svaki 
učenik ili učenica (93% djece oba spola), najčešće u vlastitom domu, na nagovor roditelja ili 
rođaka. No 40 ili više puta u životu, što se tumači kao učestalije pijenje, pilo je 37% mladića 

---

66
i 21% djevojaka. Ako se promatra posljednjih 30 dana, 10 puta ili više (što bi značilo svaki 
treći dan) alkohol je pilo 17% mladića i 9% djevojaka. U posljednjih mjesec dana je također 
29% mladića i 20% djevojaka pilo tri puta ili više po pet pića u jednoj epizodi pijenja (‘‘binge