Низомий номидаги тошкент давлат педагогика


Download 5.16 Mb.
Pdf ko'rish
bet93/133
Sana05.09.2023
Hajmi5.16 Mb.
#1673206
1   ...   89   90   91   92   93   94   95   96   ...   133
Bog'liq
4.2-informatika

Ҳақиқий типлар
Тип 
Диапазон 
Ишончли 
рақамлари 
байт 
Real48 
2.9 x 10
-39 
... 1.7 x 10
38
11-12 
06 
Single 
1.5 x 10
-45
... 3.4 х 10
38
7-8 
04 
Double 
5.0 x 10-
324
... 1.7 x 10
308
15-16 
08 
Extended 
3.6 x 10
-4951
... 1.1 х 10
4932
19-20 
10 
Comp 
2
-63

1 ... 2
63
-1 
19-20 
08 
Currency 
-922 337 203 685 477.5808
... 922 337 203 685 477.5807 
19-20 
08 
Delphi тили Double типига эквивалент бўлган универсал ҳақиқий тип - 
Real типини қабул қилади.
Белгили тип. Delphi тилида иккита белгили тип мавжуд: Ansichar и 
Widechar: 

Ansichar типи — бу ANSI кодидаги белгилар бўлиб, уларга 0 дан 255 
гача бўлган сонлар мос келади; 

Widechar типи — Unicode кодидаги белгилар бўлиб, уларга 0 дан 65 
535 гача бўлган сонлар мос келади. 

Object Pascal Ansichar белгили типига эквивалент бўлган Char 


138 
типини ўз ичига олган. 
Сатрли тип. Delphi тилига учта сатрли тип киритилган: shortstring, 
Longstring, WideString: 

Shortstring типи узунлиги 0 дан 255 гача бўлиши мумкин бўлган ва 
компьютер хотирасидан статистик тарзда жой оладиган сатрдир.

Longstring типи узунлиги бўш хотира хажми билан чекланадиган ва 
хотирада динамик тарзда жойлашадиган сатрдан иборат;

WideString типи узунлиги бўш хотира хажми билан чекланадиган ва 
хотирада динамик тарзда жойлашадиган сатр кўринишида бўлади.
WideString типидаги сатрнинг ҳар бир белгиси Unicode-белгисидан иборат.
Delphi тилида сатрли типларни белгилаш учун String типидан 
фойдаланилади. У shortstring типига эквивалент. 
Мантиқий тип. Мантиқий катталик True (рост) ёки False (ёлғон) қийматларидан 
бирини қабул қилади. Delphi тилида мантиқий катталиклар Boolean типига мансуб 
бўлади. 
Ўзгарувчилар. Ўзгарувчи – бу компьютер хотирасининг бир қисми 
бўлиб, унда дастур ёрдамида қайта ишланиши талаб қилинган 
маълумотлар сақланади. Дастур маълумотлар билан иш олиб борар экан, у 
амалда хотира ячейкасидаги маълумотлар, яъни ўзгарувчилар устида 
амаллар бажаради.
Ўзгарувчилар умумий кўринишда қуйидагича эълон қилинади:

Download 5.16 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   89   90   91   92   93   94   95   96   ...   133




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling