Одам анатомияси фанидан маъруза матнлари


I Хид сезиш нерви - IV. Olfacforius


Download 493 Kb.
bet9/31
Sana09.04.2023
Hajmi493 Kb.
#1345155
1   ...   5   6   7   8   9   10   11   12   ...   31
Bog'liq
Ан.маъ.5 кит.

I Хид сезиш нерви - IV. Olfacforius.
Мия тагида жойлашган хид сезиш сугони (bulbus olfacforius) дан тугрироги, сугонга кирувчи 16дан 20га кадар. Ип сингари чикувчи ок толалар - filomentaolfostoria хид сезиш нервлари хисобланади. Бу толалар галвирсимон суяк кундаланг (илма-тешик) пластинкаси тешикларидан утиб бурун бушлигига киради ва шиллик каватга таркалади.
II Куриш нерви - IV. Opticus.
Куз соккаси ичидаги толалардан тупланиб чиккан бир оз йугон бу нерв, кузи соккасининг орка томонидан курув тешиги (foramen opticus) га томон боради ва шу тешикдан калла ичига киради. Мия тубида унг ва чап нерв толаларининг бир кисми кесишади, сунгра курув йули (бу нерв - tractus opticus) таркибига мияга кетади. Бу нерв хакида тула маълумот курув аъзолари баёнида берилган.
III Кузни харакатлантирувчи нерв - IV. Oculomotorius.
Уз номига кура, бу нерв куз соккасининг мускулларига боради, у асосан харакатлантирувчи толалардан тузилган. Нерв куз косаси ичига - fissura orbitalis supperior оркали утади ва бу ерда икки шохга булинади: 1) устки шох (ramus supperior) - устки ковокни кутарувчи мускуллар (m.m.levator palpebrae supperior) ва устки тугри мускул (m. rectus supperior)га боради. 2) пастки шох (ramus inferior) - пастки кийшик мускул (m. obliguus inferior), пастки тугри мускул (m. rectus inferior) ва ички тугри мускул (m. rectus medialis)га боради.
Пастки шохнинг илдизчаси - radix oculamotoria уз каторидаги парасимпатик толалар билан киприк тугуни - ganglion ciliare га боради. IV. Oculomotorius мия оёкчалари орасида чикади.
IV. Галтак нерви - IV. Trochlearis.
Унча катта булмаган бу нерв юкори мия чодирининг орка томонидан чикади ва мия оёкчасини ташка томондан айланиб утиб, Fissura orbitalis superior дан куз косаси ичига киради. Бу нерв харакатлантирувчи толалардан иборат булиб, куз соккасининг устки кийшик мускули (m. obliguus superior) га боради.
V. Уч шохли нерв - IV. Trigeminus.
Бу нерв узининг йуонлиги ва миядан чикиш тартиби билан бошка нервлардан фарк килади. У дастлабки 2 булак (илдиздан иборат) холда (сезувчи илдиз - radix sensoria ва харакатлантирувчи илдиз - radix motoria) миядан алохида-алохида чикади. Сезувчи толалардан иборат катта булак мияча ртача ёкчаси билан Варолий куприги чегарасидан ёриб чикади, харакатлантирувчи толалардан иборат кичик булак эса катта булакдан олдинрок ва ташкаридан чикади. Хар икки булак ёнма-ён турган холатда мияча устидаги каттик пардани тешиб утиб, чакка суяги пирамидасининг олдинги юзасидаги impressio trigemini да каттик парданинг 2 вараги орасидаги - cavum Mecktlii га киради. Бу жойда radix sensoria (radix motoria иштирок этмайди). Яримой шаклидаги тугун - ganglion semilinare ни хосил килади.
Ярим ой шаклидаги тугундан чикувчи толалар кичик булак (Potrio minor) билан бирга 3 та асосий шохга булинади. Кичик булак факат учунчи шохга кушилиб кетади. Шунинг учун нервнинг биринчи ва иккинчи шохлари сезувчи нервлар, учунчи шохлари эса аралаш нерв хисобланади.
Яримой шаклидаги тугундан куйдаги шохлар ажралади:

  1. Куз нерви - nervus (s. ramus) ophtalmicus.

  2. Усти жаг нерви - nervus (s. ramus) maxillaris.

  3. Остки жаг нерви - nervus (s. ramus) mandibularis.

Уч шохли (учлик) нерв хилма-хил ва жуда мураккаб вазифани бажаради. Унинг сезувчи толалари юз териси, бошнинг олд томонидаги териси сезувчанлигини таъминлайди: огиз, бурун, куз, кулокларининг узларига хос нервлари (I, II, VII, VIII ва IX жуфтлар) таркалмайдиган кисмларидан сезги таъсирларинимияга олиб келади, унинг харакатлантирувчи толалари чайнаш мускуллари ва огизнинг таг деворини хосил килувчи мускулларини ишга солади. Ундан ташкари бу нерв таркибидаги автоном толалар юз сохасида жойлашган купгина безларга боради.
Уч шохли нервнинг хар кайси шохи узининг биринчи тармогининг(бош суяги ичидан чикмасдан туриб) миянинг каттик пардасига боради. Биринчи шох хам fissura orbitalis superior га кирмасдан туриб, мияча устидаги пардага - ramus tenfori ни беради, иккинчи шох хам бош суяги ичидан чикмай туриб, ramus meningeus ни беради, учунчи шох эса бош суягдан чикаётганда ёки чиккандан сунг nervus spinosus ни беради. бу тармок foramen spinosum оркали яна бош суяги ичига кайтиб киради.
Уч шохли нерв хар кайси шохнинг кейинги тормокланган жойларида 5 та майда нерв тугунчалари бор, булар автоном (парасимпатик) нерв системасига карашли булиб, 3 шохли нерв билан алокадордир. Тугунчалар куйдагича жойлашган.
1). Ganglion ciliare (киприк тугуни) - куз косасининг ичида, ташкитугри мускул остида жойлашган. Бу тугун уч шохли нервнинг биринчи шохи билан алокадордир, унинг узунлиги тахминан 2мм;
2). Ganglion pterygopalatinum (s. Sphenopalatinum) - канот танглай тугуни. Бу тугун понасимон суягининг канотсимон усимтаси билан танглай суягининг тикка пластинкаси оркасидаги ёрик (fissura pterygopalatinum)да жойлашган булиб, уч шохли нервнинг 2 шохи билан алокадордир. Тугун диаметри (айланаси) 4-5 мм;
3). Ganglion oticum (кулок тугуни) понасимон суякнинг катта канотидаги овал тешик остида жойлашган. Диаметри 3-5 мм. Бу тугун 3-шохли нервнинг 3-шохи билан алокадордир.
4). Ganglion submandibulare (пастки жа ёки жаг ости тугуни). Жаг ости безининг устида m.pterygoideus internus билан m.mylohyoideus уртасида жойлашган. Бу тугун 3-шохнинг тармоги - тил нерви (n.lingualis) билан боглангандир;
5). Ganglion sublingualis тил ости тугуни жуда кичик булиб, пастки жаг ости тугунининг ташки томонида жойлашган. Бу хам тил ости нерви (учунчи шохдан чикувчи) билан алокадордир. Уч шохли нервнинг преферик тармокланишини алохида-алохида куриб чикамиз.

Download 493 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   5   6   7   8   9   10   11   12   ...   31




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling