Оптик нурланишнинг катталиклари ва уларнинг


§ 3.3. Асосий ѐруѓлик катталиклари ва уларнинг ўлчов бирликлари


Download 128.78 Kb.
bet4/6
Sana08.05.2023
Hajmi128.78 Kb.
#1445704
1   2   3   4   5   6
Bog'liq
4-ma\'ruza. Optik nurlarning kattaliklari va o\'lchov birliklari

§ 3.3. Асосий ѐруѓлик катталиклари ва уларнинг ўлчов бирликлари.


Ёруѓлик катталиклари системасида асос қилиб одам кўзининг спектр сезгирлиги олинган. Бу система самарали оқим сифатида ѐруѓлик оқими тушунилади. Ёруѓлик оқимининг бирлиги қилиб люмен олинган. 1 люмен деб юзаси 0,5305 мм2 ва хароратси 2041 К бўлган абсолют қора жисмнинг чиқараѐтган ѐруѓлигига айтилади.
Ёруѓлик нурининг тўлқин узунлиги λ=555 нм бўлганда одам кўзисининг спектр сезгирлиги g (λ) максимум қийматга эга бўлади. Қуввати 1 Вт бўлган бир турдаги нурланиш тўлқин узунлиги λ=555 нм бўлганда 680 лм ѐруѓлик оқимини беради, бу тажриба йўли билан аниқланган. 680 сонли нурланиш қувватининг ѐруѓлик эквиваленти дейилади. Шунинг учун одам кўзининг спектр сезгирлигини максимал қиймати 680 лм/Вт бўлади. Демак, умуман олганда ѐруѓлик оқимини F қуйидаги формула билан аниқлаш мумкин


F=680

φ(λ)к(λ)d λ, лм. (3,13)

Маълум бир йўналишдаги ѐруѓлик оқимини фазодаги зичлигига ѐруѓлик кучи деб аталади ва у ѐруѓлик оқимини F шу ѐруѓлик оқими бир текисда тарқалган фазовий бурчакга ω нисбати билан аниқланади мураккаб ѐруѓлик оқими учун қуйидаги формула билан аниқланади:

J = dF ,
d
лм =кд (3.14)
ср

бунда ω -фазовий бурчак (3.2-расм), ср (стерадиан).
Ёруѓлик кучини ўлчов бирлиги қилиб кандела олинган.
3.2 - расм. Фазовий бурчак.
Фазовий бурчак қуйидаги формула билан аниқланади:
ω = А , ср,
R2
бунда А - конуснинг доиравий шаклидаги асосий майдони, м2 R - радиус, м
Ёритилаѐтган юзадаги ѐруѓлик оқимини зичлиги ѐритилганлик Е деб аталади ва у ѐруѓлик оқимини ѐритилаѐтган юза майдонига нисбати билан аниқланади:

Е= dF ,
dS1
лм . (3.15)
м2

Амалиѐтда кўпинча ѐритилганликни ѐруѓлик манбасининг ѐруѓлик кучи орқали хисоблашга тўѓри келади. Шунинг учун бу катталиклар орасидаги боѓликни аниқлаймиз. G юзадаги элементар майдонни dS нуқтавий ѐритиш манбаси ѐритаяпти (3.3-расм)

3.3-расм. Ёритилганлик ва ѐруѓлик кучи орасидаги боѓликни аниқлаш. 3.3-расмдан кўриниб турибди, бунда фазовий бурчак қуйидаги
геометрик йўл билан аниқланади.
dω= ds cos .
l 2

Бунда dS майдонга тушаѐтган ѐруѓлик оқими dF қуйидаги тенглама билан аниқлаймиз:

dF=J dω=
J dS cos .
l2

Юқорида келтирилган dω ва dF қийматларни эътиборга олиб элементар майдондаги dS ѐритилганликни аниқлаймиз:



Е= dF =
dS1
J cos . (3.16)
l 2

Ёруѓлик манбаининг асосий катталикларидан бири равшанлик Вd→ бўлиб, унинг қиймати ѐруѓлик кучини ѐруѓлик бераѐтган юзанинг майдонига нисбати билан аниқланади (3.4-расм):

В 
dJ ,
dS cos
кд .
м2


3.4-расм. Юзани равшанлигини аниқлаш.
Равшанлик ѐруѓлик манбаи ва ѐритилган юзаларни тавсифлайди.



Download 128.78 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling