O’yla! Izla! Top! tadbiri


Download 0.62 Mb.
bet8/8
Sana08.01.2022
Hajmi0.62 Mb.
#240617
1   2   3   4   5   6   7   8
Bog'liq
Документ Microsoft Word

Tezkor  savollar   4

  1. Hamma tomonlar9i teng bo’lgan to’rtburchak?

(kvadrat)

  1. To’g’riligi isbot qilinishi zarur bo’lgan , o’zi esa haqiqatga asoslangan da’vo? (teorema)

  2. To’g’ri burchakli uchburchak o’tkir burchagi qarshisidagi katetning gipotenuzaga nisbati  nima  deyiladi?  (sinus)

  3. Ko’pburchak tomonlarini yig’indisi (perimetr)

  4. 42+4= nechaga teng?  (20)

  5. Informatika faniga qachon asos solindi?

  6. Kompyuterning asosiy qurilmalari nechta , sanab bering? (sistema bloke, monitor, klaviatura, sichqoncha)

  7. Kvadrat ildiz ostida  X   Paskalda  qanday yoziladi?  (sqrt(x)

  8. Vinchesterdagi eng zarur axborotni buzmasdan asrash uchun, uning nusxasini ko’chirib  zaxirada  saqlash uchun xizmat qiladigan  qurilma?  (strimer)

  9. Matn protsessorida tayyorlangan matn nima  deyiladi?  (hujjat)

 

              Tezkor  savollar   5

1.Berilgan  nuqtadan baravar uzoqlikda joylashgan nuqtalar  to’plami?   (aylana)


  1. To’g’ri burchakli uchburchak to’g’ri burchagi qarshisidagi tomon? (gipotenuza)

  2. Kechasi soat 12 da yomg’ir yog’adigan bo’lsa 24 soatdan keyin quyosh chiqib turadimi ? (yoq yarim kecha bo’ladi)

  3. Burchakning turlari? (o’tkir burchak ,to’g’ri burchak, o’tmas burchak, yoyiq burchak )

  4. 32+3=? (12)

  5. Paskal tilida dastur oxirida qanday operator yoziladi ?(end)

7.Birinichi EHM nomi va qachon yaratilgan? (Eniak,1943/45)

8.Kompyuterning asosiy qurilmasi bo’lib, axborotlarni ko’rsatib turuvchi qurilma nima? (monitor)

9.Paskalda o’zgaruchilar qanday tavsiflanadi? (var)

10.Kompyuterda masala yechish bosqichlari? (6ta)

Ushbu 5 ta tezkor savol-javobdan har-bir guruh bittadan tanlab oladi.

 

4-shart.   Krossvord



 

       1

M






















2

U
















3

L

























4

T













   5

 

6



I






















M
















7

E













   8

D

























9

I






















   10

A



















  1. Uchburchak burchagidan chiqib qarshishidagi tomonni teng ikkiga bo’luvchi kesma?

  2. Bir nuqtadan chiqqan ikkita nurdan iborat fugura?

  3. Kompyuterning asosiy qurilmalaridan biri?

  4. 900  dan kichik burchak?

  5. Paskalda butun sonli o’zgaruvchilar qanday tavsiflanadi?

  6. Telefon signallarini kompyuter signallariga aylantiruvchi va aksincha kompyuter signallarini telefon signallariga aylantiruvchi maxsus qurilma?

  7. Koordinalar sistemasini kiritgan olim?

  8. Ko’pburchakning qo’shni bo’lmagan uchlarini tutashtiruvchi kesma?

  9. Qattiq disk nima ham deyiladi?

  10. Jadval ko’rinishdagi miqdorlar qaysi so’z bilan tavsiflanadi?

 

Tomoshabinlarni qiziqtirish uchun qiziqarli savollar beriladi va javob bergan o’quvchilar rag’batlantiriladi:

 


  1. Qachon uchni ko’rib 15 deymiz? (Soatga qarab)

  2. Uchta ot 10 kmdan chopdi. Har bir ot necha km dan chopdi?

  3. Rustamning bobosi 1979 yii 29 fevral kuni Toshkentga boorish uchun Samalyotga bilet oldi. Bu yerda qanday xato bor?

 

Har bir guruhga yuqoridagi krosvord alohida-alohida  beriladi.

Har bir shart bo’yicha guruhlarni hay’at a’zolari baholab boradilar.    Kecha oxirida jami ballar e’lon qilinadi.  Faol qatnashgan o’quvchilar taqdirlanadi.

 

 



 Foydalanilagan  adabiyotlar:

 


  1. Algebra 9-sinf Sh. A. Alimov, O. R. Xolmuxamedov, M. Mirzaahmedov . “O’qituvchi” . Toshkent 2014

  2. Matematikadan sinfdan tashqari mashg’ulotlar.

  3. O’qituvchilar uchun metodik  qo’llanma.

  4. Informatika O’qituvchilar uchun metodik  qollanma  5-9 sinf . B. Boltayev  . Po’latova. Tafakkur  bo’stoni. Toshkent 2013.

  5. Axborot  kommunikatsiya  texnologiyalari izohli   lug’ati . Toshkent 2011 yil

Internet resurslar:

  1. uzedu.uz

  2. ziyonet.uz

  3. . http://darsliklar.ru/informatika

She’rlar

БУЮК ХОРАЗМИЙ

САККИЗИНЧИ АСРНИНГ СЎНГГИ ЙИЛИДА


АРАБЛАР ХУКМРОН БЎЛГАН ЭЛИМДА
ГЎЗАЛ ХОРАЗМНИНГ БИЛМАМ НЕРИДА
БИР ЎГЛОН ТУГИЛДИ ЎЗБЕК ЕРИДА .

ТАВАЛЛУД ТОПГАНДИР БАЛКИМ ХИВАДА


САВОЛЛАР БЕРАМАН ОНА ТУПРОККА
ТАРИХИМ КЎМИЛГАН АЙТИНГ КАЕРГА
ЎТМИШИМ ИЗЛАБОН КЕТМАЙ ЙИРОККА .
ЁВЛАР БОСКИНИ-Ю ТАХТ ТАЛАШИШЛАР
УЛАМО АХЛИНИ ЮРТДАН АЙИРДИ
ХАЛКНИ АЗОБЛАГАН СЎНГСИЗ УРУШЛАР
ИЛМУ ФАН АХЛИНИ КЎЛИН КАЙИРДИ .

БЕГОНА ЮРТЛАРДА ТИНИБ- ТИНЧИМАЙ


АСАРЛАР ЯРАТДИ ЎЧМАС АБАДИЙ
ВАТАН КАЛОМИНИ ТИЛИДАН КЎЙМАЙ
ДУНЁГА ТАНИТДИ ЮРТИН ХОРАЗМИЙ .

АЛЖАБР АСЛИДА БОБОНГИЗ КИТОБИ


АЖНАБИЙ ТИЛЛАРГА КЎЧГАН ХАР БОБИ
КЎЛИНГДАН КЎЙМАНГЛАР ЎКИНГЛАР ТАКРОР
ХАЛИ ТУГАМАГАН СИРУ АСРОРЛАР .
Пифагор теоремаси

Кадим Юнонистон асли ватани


Эгей денгизининг Самос ороли
Оддий денгизчининг балки ўглони
Замонлар ўтсаки ўчмас нишони.
Учбурчакка оид бўлса масала
Турини аникла килма хафсала
Тўгри бурчак хосил килса томони
Ёрдамга шошилар аллома номи .

Кизиктириб кўйган бўлса теорема


Геометрия китоби сизга мунтазир
Факат кўз ташлашга сира эринма
Бир катор жумла –ю олтинга тенгдир .

Хаёт хакикати мужассам унда


Дурадгор усталар ишлатар кунда
Магзини чаколсанг ишлатиб калла
Дунё бойликлари бариси сенда .

ВАТАН

БИР ПАРЧА МУЗЛИКНИ ВАТАН ДЕСАЛАР


МЕН НЕЧУН СЕВМАЙИН ОНА ТУПРОГИМ
КУК УНГАН ДАЛАНИ ЧАМАН ДЕСАЛАР
НЕЧУН ТАВОФ КИЛМАЙ ЖИЛГА БУЛОГИМ

ЯНТОГИНГ СУЙМАСАМ ФАРЗАНД ЭМАСМАН


ОЛТИН ТУПРОГИМНИ СУРТМАСАМ КУЗГА
ЮРАКДАН ЁЗМАСАМ ДИЛБАНД ЭМАСМАН
ТАРИФИНГ КИЛМАСАМ АЧИНИБ СУЗГА

БОБОЛАР ЖОН БЕРИБ АСРАГАН ЮРТГА


ШЕЪРЛАР БИТОЛМАСАМ МЕН ЖУША- ЖУША
РАВНАКИНГ ЙУЛИДА КАЙТМАЙМИЗ ОРТГА
ВАТАН КИНДИК КОНИМ ТУКИЛГАН ГУША

КИМЛАР БУ КУНЛАРГА ЕТДИ-ЕТМАДИ


ЖОНЛАРДАН КЕЧДИЛАР ОЗОДЛИК УЧУН
УЗБЕКИСТОН ДЕЯ ДУНЕ ТАНИДИ
ЖАННАТМАКОН ЮРТИМ СЕВМАЙИН НЕЧУН

Гўзал Хивамга .

Кўхна Ичон калъа ўтмишдан гувох,
Хар карич ерида тарих нафаси.
Канча одамларнинг кабридир э вох
Хар карич ерида рухларнинг саси .

Оёгинг остини депсима ўглон


Кулогим остида унсиз овозлар
Бизлар Ватанни деб жон берган инсон
Бекабр , бекафан – аёвсиз сузлар .

Дахшатли урушлар каддин букмаган


Ганимлар кўлида сиртмок бўлмаган
Галини бир бора тилдан кўймаган
Кўхна навкирон гўзал Хивамсан .

Кадим тупрокларинг мисли тўтиё


Халкнинг бардошига етмас жавохир
Мўжаз биноларга кўзлар махлиё
Канча ардокласанг шунча савобдир .

Мактовли сўзларни билмадим кечир


Таъриф килолмадим бу ожиз калам
Кўзларим порлайди юрагим ёнар
Гариб кўнгилларга бўлолсам малхам .

Орлар йиглади

Шоирлар ёздилар ёрлар хакида
Ишкида девона зорлар хакида
Шерларга хамоханг созлар янгради
Лек гариб кўнгилда орлар йиглади .

Ёрларни макташга сўзлар колмади


Бехуда ишкларга созлар колмади
Навоий , Бобурлар ёзган газаллар
Ахтариб кунгиллар орлар йиглади .

Катта-ю кичик хам севдим дедилар


Отабек , Кумушхон бўлдим дедилар
Бир бора синамай ёрли бўлдилар
Гўдаклар сасига орлар йиглади .

Йигитнинг иймондан кечгани ростму ?


Ўзга тупрокларни суйгани ростму ?
Севгисин доллорга сотгани ростму ?
Эшитган кулокда орлар йиглади .

Сўзларим янглишган бўлса кувонай


Осмону фалакдан заминга тушай
Юртим ўглонлари сизга суянай
Кўнгилдан Ватанга зорлар йиглади .

БОРМИСАН .

Япроклар хам бир кун келиб тўкилар ,
Чопонинг хам чок –чокидан сўкилар ,
Ўтиб кетган вактинг кайдан топилар ,
Телбагинам , бу дунёда бормисан .

Тандирларда иссик нонлар ёпилар ,


Хато килган куни келса кокилар ,
Ўксик кўнглим качонлардир танилар ,
Ўша магрур осмондаги сормисан .

Енгилмаслар замон ўтиб йикилар ,


Ўзга узук бармогинга такилар ,
Нигохларинг насиб этса тикилар ,
Ўз ишкингни айтолмаган ёрмисан .

Дастурхонга куш сути хам тортилар ,


Яхшиликлар ерда колмас айтилар ,
Яшайдиган замонларга кайтилар ,
Гариб кунгил дилгинага зормисан .

ДЕМАДИНГ .

Дил ёзиб бир бора суйдим демадинг ,


Хатто нигохинла куйдим демадинг ,
Гурур боткокига умидсиз ботдим ,
Бир лахза ёнимда колгин демадинг .

Калбимда боримсам ишон демадинг ,


Юлдузсан кўлларим бежон демадинг ,
Хижрон азобига ўзимни отдим ,
Бир лахза ёнимда колгин демадинг .

Юрак тилка пора сарсон демадинг ,


Кечириб яшамок осон демадинг ,
Ишкинг шаробидан мен нечун тотдим ,
Бир лахза ёнимда колгин демадинг .

Воз кечиб яшамок армон демадинг ,


Ёлгизим дунёда борман демадинг ,
Йиллар тўфонида сени йўкотдим ,
Бир лахза ёнимда колгин демадинг .

Менсиз яшамокни ўрган демадинг ,


Кўзларинг кулсину ўртан демадинг ,
Муштокман дейишинг шунчалар кутдим ,
Бир лахза ёнимда колгин демадинг .
КАДР .

Бир кун келиб шу азиз танам ,


Тупрокларга коришиб кетар ,
Бир кун келиб сен билган санам ,
Кўзларини мангуга юмар ,

Минг йил умр кўрган дарахт ,


Япрогини севар авайлаб ,
Гар нагохон узилса карахт ,
Ташлаб кетма дея шивирлар .

Ўрганишга арзир синоат ,


Митти япрок шунчалар азиз ,
Сир асрорга тўла табиат ,
Бош эгаман мен сенга сўзсиз .

Парча гўштдан яралган инсон ,


Кадр тополмай сарсон – саргардон ,
Эх , одамлар энг вахший хайвон ,
Ўз наслига хатто мехрибон .

Бугун кўрганларинг эртага йўкдир ,


Юрак сузларингни айтишга улгур ,
Эрталаб кўзатган кора –кош кўзлар ,
Шомгача сен уни кўрмассан югур .

БАХОР .

Кахратон кунларинг ортда колдиму ?
Изгирин шамоллар ўйга толдиму ?
Ифорлар дилимга ишкни солдиму ?
Келакол согиндим сени бахорим .

Жимайиб майсалар бошин кўтарди ,


Кўкдаги булутлар секин таркади ,
Шамоллар юзимни майин силади ,
Келакол согиндим сени бахорим .

Шўх – шодон кулгулар дилларга ёкди ,
Куёш хам нозлниб бизларга бокди ,
Нихоллар кўксига чечаклар такди ,
Келакол согиндим сени бахорим .

Севганим , кутганим ўзингсан бахор ,


Ўйноки кўшиклар кўнглимга ёкар ,
Юрагим хамиша сенга талпинар ,
Келакол согиндим сени бахорим .

Кодирий нидоси

Губорлар кўпайса кўкнинг юзида,
Шаррос ёмгир куйиб ювар бир зумда.
Гар офтоб бекинса йилнинг кузида,
Оромин йўкотар дехкон ўзида .

Хасад уйгонса-чи , инсон калбида,


Очилмай сўнади канчалаб гунча.
Шу туйгу кимлардан мерос аслида ,
Хавасла яшамок кийинми шунча .

Тўгри сўз тўкмокка дучор бўлганда,


Нодонлар ўзингдан безор килганда ,
Бахор нафасидан анхор тўлганда,
Кодирий калами хасрат чекмокда :

– Бешафкат экансан шунчалар фалак,


Такдирга битасан канча надомат.
Барига чидайди мендаги юрак,
Майли, хароб килсин мени жахолат .

Оддий халк кўнглидан ёздим битиклар
Ўзидан олдиму ўзига бердим .
Ганимлар тўкиган бўхтон эртаклар,
Мени куркитолмас , хаттоки ўлим.

Асарим ўкиган хар бир китобхон


Калбига кираман Отабек бўлиб .
Магрур халким бўлса саводхон
Ўтмишдан бокаман икболин кўриб.

Кўзимда ёш билан «Ўтган кунлар» да


Кумушни бехосдан ўлдириб кўйдим .
Ягона айбим шу айтай халкимга,
Чорасиз эканим билдириб кўйдим .

Мехробдан чаёнлар чикиб кўксимга,


Наштарин санчдилар нак юрагимга.
Факат охирги сўз айтай халкимга,
Мен сизни севгандим , севдим ўлгунча .

Мардлик

Кадимда йигитнинг марди майдонда
Забардаст кўллардан отса камонда ,
Учкур отларини елдай бошкарса
Душманнинг кўнглига важохат солса .
Хамиша яраган юртнинг корига
Номусум , орим дер суйган ёрига ,
Онага мехрибон , гамхур сингилга
Алпкомат бир йигит кўзим ўнгида .
Замонам мардини суратин чизсам
Олдиндан узримни айтай адашсам ,
Факат кўрганларим ёзай кўнгилдан
Йигитлар кечиринг бироз оширсам .
Шундай йигитларни кўрдим йирокда
Оилам бокай деб йиллаб кўнокда ,
Пул топсам бўлди дер ўйи-хаёли
Хижронда яшашга махкум аёли .
Шундай йигитларни кўрдим рўзгорда
Муштини зўридан жанжал нахорда ,
Иккига ўтирма дейди сўзимни
Кўп ташна килмагин конга кўзимни ,
Бакирсам кўркишар хурматим ошар
Мардлигим шундадир дея ишонар .
Шундай йигитларни кўрдим кўнглида
Рўзгорин кўшалок килиш пайида ,
Ожиза аёллар юрса кошида
Мардлигим исботи дермиш гохида .
Шундай йигитларни кўрдим бозорда
Нархлар гирдобидан дилим озорда ,
Тадбиркор дейишар халкнинг тилида
Не ишлар килишмас нафси йўлида .
Шундай йигитларни кўрдим далада
Гектарлаб ерларни кок ўртасида ,
Пахтани экдим деб огзи кулокда
Хосилим терсин деб турар киргокда .
Шундай йигитларни кўрдим амалда
Курсисин саклашга келар сахарда ,
Конунлар ўрганар ўз фойдасига
Бир кун хам яшамас халкни гамида .
Балким биз мардлик деб билган тушунча
Мураккаб эмасдир биз ўйлаганча ,
Майли мен ёзайин ўзим билганча
Азизлар яшанглар дунё тургунча .
Фарзандга халол нон едирсанг мардлик
Оналар дуосин олсанг шу мардлик
Оиланг тинч-тотув бўлса шу мардлик
Аёлинг яшашдан шод булса мардлик ,
Маърифат нурини ёколсанг мардлик
Хар куни яхшилик килолсанг мардлик
Ватанинг тичлигин саклолсанг мардлик
Шу она тупрокда тер тўксанг мардлик .

 Ишонай .

Ишонч билдирганлар амал суйсалар ,
Зўрлар замонадан жадал юрсалар ,
Ганимлар юртингни камал килсалар ,
Азиз тупрогимни кимга ишонай .

Ошиклар ёрини дилдан суйсалар ,


Хоинлар йўлида лойга тойсалар ,
Юртим деб юраги чиндан куйсалар ,
Азиз тупрогимни сизга ишонай .

Ёлгонлар пашшадай урчиб кетсалар ,


Шайтоннинг бўйнидан кучиб кетсалар ,
Хиёнат кўйнига кочиб кетсалар ,
Азиз тупрогимни кимга ишонай .

Душманлар ортингдан пайт пойласалар ,


Балолар ўзинга шарт бойласалар ,
Жонидан кечмасдан мард сўйласалар ,
Азиз тупрогимни сизга ишонай ,

Халол яшамокни кўхна билсалар ,


Миллатлар кўнглига рахна солсалар ,
Беш кунлик дунёни сахна десалар ,
Азиз тупрогимни кимга ишонай .

Соддадил халкимни тинглаб кўрсалар ,


Дардини юракдан англаб сўрсалар ,
Тинчлиги хамиша саклаб турсалар ,
Азиз тупрогимни сизга ишонай .

Ўзбекистон бизнинг уйимиз .
Устозлари хор бўлган юртнинг
Халки бўлар ўлимга махкум,
Иймонига ўрнашган куртнинг
Такдири хам ундан-да машъум,
Устозлари калбида тикон
Унган бўлса гунохкор кимлар ?
Дунёдаги энг улуг хокон
Устоз кўрмай кучганму зафар ?
Олислардан излама такдир
Сен дарёнинг киргогига бор ,
Ўз кўзларинг алдамас ахир
Бир халк яшар хаёти факир ,
Унда савод бўлганда эди
Устозини суйганда эди
Заминида ўсмасди огу
Оналари чекмасди кайгу .
Гўдакларнинг кўзларида ёш
Болаликни унутган кўнгил
Тинч ейилмас кулбасида ош
Конга тўлган кўзлари буткул .
Кўз ўнгимда жонланса тарих
Хакикатга айланса тарих
Шох Бобурни танимаса юрт
Навоийнинг газали унут ,
Нола чекиб ётар кабрида
Аждодлари малъун макрига ,
Болалари кўрмаса мактаб
Шеър ёзмаса Ватанга атаб ,
Ўз-ўзига казисалар кабр
Шундан ортик бўларми жабр ,
Шу эмасму мусибат каргиш
Ана шундан керакдир кўркиш .
Ўтмиш бизга бўлади сабок
Огох туриб атрофингга бок ,
Биз хам кўрдик каро кунларни
Катагонли киргин тунларни ,
Лекин севдик Ватанни жондан
Керак бўлса кечдик хам кондан ,
Хукм суриб юртда итоат
Халк ичига кирди кабохат ,
Истедодлар тошбўрон бўлди
Халк душмани ўкиган бўлди ,
Табиати кўп завол топди
Пахта териб ким камол топди ,
Танимасин деди оламни
Ярми бўлди ўзбек одамни ,
Устозларга тутдирди кетмон
Пахта териб уйсинлар хирмон ,

Ўкиб ким хам бўлар боласи


Кора мехнат килсин онаси ,
Офтобини йўкотган кунлар
Эслаганда ёшланар кўзлар ,
Ўша замон кумсайди кимлар
Алам билан юрагим ёнар ,
Маърифатга бошлаган йўлни
Арзимас деб силтама кўлни ,
Билсанг бугун ўзбек боласи
Тафаккурда дунё сараси ,
Миллат танлаш бизларга уят
Худо берган барчага хаёт ,
Тинчлик керак бизларга факат
Шунда Ватан колади абад ,
Дунё бўйлаб янграр куйимиз
Ўзбекистон бизнинг уйимиз .

Самаркандга кўйинг мени

Ажал судраб кўлларимдан,


Субхидамда кўзим юмсам.
Айро бўлиб жисму жондан,
Кайтмас бўлиб кетар бўлсам.
Самаркандга кўйинг мени

Сўнгги йўлга кетар чоғим,


Лабим тегсин охирги бор.
Хилпираган юрт байроғим,
Юзларимга кўйинг бир бор.
Самаркандга кўйинг мени

Шу эл тузин окламокни,


Уддасидан чикдиммикан.
Кафан этмок шу байрокни,
Улуғ кунда такдир экан.
Самаркандга кўйинг мени

Халким мендан ризо бўлинг,


Кутлуғ кунда кетар бўлдим.
Мустакил эл ахил бўлинг,
Темур шахрин этиб кабрим.
Самаркандга кўйинг мени

Жоним фидо Ватан учун,


Десангиз мен тинч ëтаман.
Ичимиздан чикса хоин,
Мен чидолмай кон ютаман.
Самаркандга кўйинг мени

Киприкларда кўрмайин нам,


Бахтдан кулсин кўзларингиз.
Юртни суйиб есангиз ғам,
Халол бўлар нон – тузингиз.
Самаркандга кўйинг мени

Ўғил-кизим равон йўлинг,


Озод Ватан этдим бунëд.
Мен севгандан зиëд севинг,
Хар каричин этиб обод.
Самаркандга кўйинг мени

Дунë сени танир болам,


Муносиб бўл хар жабхада.
Хеч кимдан сен эмассан кам,
Ëдингда тут хар лахзада.
Самаркандга кўйинг мени

Мендан кейин ким юртга бош,


Ўгитларим унга мерос.
Амал суйса отарман тош,
Юрак сўзим кулокка ос.
Самаркандга кўйинг мени

Амир Темур рухи билан,


Учрашмоклик этса насиб.
Осмонингда туриб Ватан,
Ëғийлардан турай тўсиб.
Самаркандга кўйинг мени

Ўзбекистон бизнинг уйимиз .


Устозлари хор бўлган юртнинг
Халки бўлар ўлимга махкум,
Иймонига ўрнашган куртнинг
Такдири хам ундан-да машъум,
Устозлари калбида тикон
Унган бўлса гунохкор кимлар ?
Дунёдаги энг улуг хокон
Устоз кўрмай кучганму зафар ?
Олислардан излама такдир
Сен дарёнинг киргогига бор ,
Ўз кўзларинг алдамас ахир
Бир халк яшар хаёти факир ,
Унда савод бўлганда эди
Устозини суйганда эди
Заминида ўсмасди огу
Оналари чекмасди кайгу .
Гўдакларнинг кўзларида ёш
Болаликни унутган кўнгил
Тинч ейилмас кулбасида ош
Конга тўлган кўзлари буткул .
Кўз ўнгимда жонланса тарих
Хакикатга айланса тарих
Шох Бобурни танимаса юрт
Навоийнинг газали унут ,
Нола чекиб ётар кабрида
Аждодлари малъун макрига ,
Болалари кўрмаса мактаб
Шеър ёзмаса Ватанга атаб ,
Ўз-ўзига казисалар кабр
Шундан ортик бўларми жабр ,
Шу эмасму мусибат каргиш
Ана шундан керакдир кўркиш .
Ўтмиш бизга бўлади сабок
Огох туриб атрофингга бок ,
Биз хам кўрдик каро кунларни
Катагонли киргин тунларни ,
Лекин севдик Ватанни жондан
Керак бўлса кечдик хам кондан ,
Хукм суриб юртда итоат
Халк ичига кирди кабохат ,
Истедодлар тошбўрон бўлди
Халк душмани ўкиган бўлди ,
Табиати кўп завол топди
Пахта териб ким камол топди ,
Танимасин деди оламни
Ярми бўлди ўзбек одамни ,
Устозларга тутдирди кетмон
Пахта териб уйсинлар хирмон ,

Ўкиб ким хам бўлар боласи


Кора мехнат килсин онаси ,
Офтобини йўкотган кунлар
Эслаганда ёшланар кўзлар ,
Ўша замон кумсайди кимлар
Алам билан юрагим ёнар ,
Маърифатга бошлаган йўлни
Арзимас деб силтама кўлни ,
Билсанг бугун ўзбек боласи
Тафаккурда дунё сараси ,
Миллат танлаш бизларга уят
Худо берган барчага хаёт ,
Тинчлик керак бизларга факат
Шунда Ватан колади абад ,
Дунё бўйлаб янграр куйимиз
Ўзбекистон бизнинг уйимиз .

Иймонини сотган кимсалар

Кулок солмай халкнинг Fамига


ШунFийдилар нафснинг домига
Оёк кўймас хакнинг томига
Иймонини сотган кимсалар

Fийбатларни килишар уюм


Калби тўла коп-кора курум
Сизга карши шу мани куйим
Иймонини сотган кимсалар

Ўз фикрига эга эмаслар


Fарибларни сира суймаслар
Дунёларга кўзи тўймаслар
Иймонини сотган кимсалар

Зиноларни кўлидан ушлар


Хар даврада кўнглини хушлар
Fараз ўйлаб кўради тушлар
Иймонини сотган кимсалар

Бойлик йигиб туман киларлар


Керак бўлса ватан сотарлар
Адолатга кафан бичарлар
Иймонини сотган кимсалар

Халким, келди айтишга замон,


Сен мунгайма бўлиб палопон.
Халким, бўлма сира оломон,
Писиб ётмас энди зўравон.

Дунё сендан хафаман

Ёмонга йўкдур ўлим


Нодонлардачи билим
Азоб чекади дилим
Дунё сендан хафаман

Нокас кўлида таёк


Киз-жувон юрса саёк
Бошимни урай каёк
Дунё сендан хафаман

Ношуд юрса бадавлат


Мугамбирларда савлат
Кайда колди адолат
Дунё сендан хафаман

Булбуллар килса хониш


Хилагар ахли дониш
Яна бошласам нолиш
Дунё сендан хафаман

Бобо дехкон тўкса тер


Куён юрак бўлса шер
Мен гарибга сабр бер
Дунё седан хафаман

Савод чикарган бироз


Хурмат кўрмаса устоз
Кайга беркинди эъзоз
Дунё сендан хафаман

Ўзгармаган хеч макон


Тараккий этган замон
Сўзларим мисли камон
Дунё сендан хафаман

Уйдан бегона эркак


Аёлинг кимга эрмак
Бариси эмас эртак
Дунё сендан хафаман

Хуржун кўтарган аёл


Неларни килмиш хаёл
Сўзларимга кулок сол
Дунё сенедан хафаман

Ойликка яшаш мушкул


Халоват истар кўнгул
Омадинг келар дегил
Дунё сендан хафаман

Юзларин буриб гурур


Кайга беркинди магрур
Чидамок мунга огир
Дунё сендан хафаман

Чўлда адашди хаё


Тушга айланди гўё
Бариси энди рўё
Дунё сендан хафаман.

Ўзлигингни унутма аёл

Йўллар йирок , манзиллар олис


Кўзларингиз бокмасин маюс
Юрагимдан айтайин холис
Ўзлигингни унутма аёл.

Ўсма сикиб кошларингга кўй


Сен хам бир бор ясантириб бўй
Атиргулнинг хидларига тўй
Ўзлигингни унутма аёл.

Такинчоклар эмасдир зийнат


Келтиради бошингга кулфат
Ширин сўзинг оламга кувват
Ўзлигингни унутма аёл.

Юзингдаги хаё пардаси


Кимларгадир алам зардаси
Оилангни бўлиб далдаси
Ўзлигингни унутма аёл.

Беллашмагил мол-давлат билан


Безаксиздир барибир кафан
Асрар сени хамиша Ватан
Ўзлигингни унутма аёл.

Бемахалда юрсанг тентираб


Аллакимлар турса сенсираб
Ох, каламим ёзар консираб
Ўзлигингни унутма аёл.

Сен палохмон тоши эмассан


Сабабларнинг боши эмассан
Залолатнинг оши эмассан
Ўзлигингни унутма аёл.

Дунёдаги энг гўзал хилкат


Сийнанг тўла эзгулик шафкат
Менга келди айтишга фурсат
Ўзлигингни унутма аёл.

Новда ва япрок
Бир лахзалик умр дафтари
Поёнига етди япрокнинг
Азал-азал шундай такдири
Сўнг багрига тушмок тупрокнинг
Ўтди даври бўлди сархисоб
Арзимайди балки айтишга
Бир новданинг кўнглини овлаб
Имкон борми яна кайтишга
Новда эса парвои палак
Ўйламайди хатто эслашни
У ахтарар ўзга бир малак
Ўйлар факат кунгил хушлашни
Новда учун япрок мехнати
Юзларига кўндирмок губор
Мана энди етиб фурсати
У саргайиб бўлмокда бемор
Изгиринли бахор шамоли
Азоб берган бўлса жонингга
Кўркамлашиб хуснинг жамоли
Чорламасди менинг ёнингга
Дунё асли шундай яралган
Япроккинам сира ўкинма
Куёш нури сенга таралган
Тагдирингдан сира нолима
Онажони офтоб заминни
Иссик тафтин сенга узатар
Минг киздирма новда танини
Бир кун келиб сени унутар
Новда эса кўкка бўй чўзиб
Хар кўкламда янгилар япрок
Шамолларда кетарсан тўзиб
Сен вактида яшагин ўрток.

Perpendikulyar to’g’ri chiziqlar deb nimaga aytiladi?

a va b to’g’ri chiziqlarni o’zaro perpendikulyarlik belgisi qanday belgilanadi?

Perpendikulyar kesmalar  deb nimaga aytiladi?

Perpendikulyar nurlar  deb nimaga aytiladi?

Parallel to’ri chiziqlar deb nimaga aytiladi?

a va b to’g’ri chiziqlarni o’zaro paralleleigi qanday belgi bilan belgilanadi ?

Parallel kesmalar deb nimaga aytiladi?

Parallel nurlar deb nimaga aytiladi?

Perpendikulyar  va parallel yo’g’ri chiziqlarga misollar keltiring.

Nuqtani absissasi nima?

Nuqtani ordinatasi nima?

Tekislikdagi nuqtaning kordinatalari deganda nimani tushunasiz?

Kordinata burchaklari (choraklari) nima?

Nuqta  kordinatalarining choraklardagi ishoralarini bilasizmi?

Absissalri nol bo’lgan nuqtalar qayerda joylashgan?

Ordinatalari nol bo’lgan nuqtalar qayerda joylashgan?

Diagrammalar necha xil bo’ladi?

Ustunli diagrammalar nima?

Chiziqli diagrammalar nima?



Matematika olami haqida qiziqarli ma'lumotlar

Matematika — kichik yoshimizdan tanishishni boshlaydigan keng ilm. Shu sabab uning birinchi sinfdan dars sifatida o‘qitilishi bejiz emas. Axir umumiy matematik bilimlarsiz zamonaviy dunyoda judayam nochor bo‘lib qolardik. Xuddi ilmlar qirolichasisiz kimyo, fizika, tibbiyot va boshqa ko‘plab fanlar mavjud bo‘lmagani kabi. Keling, matematika to‘g‘risidagi qiziqarli ma'lumotlar bilan tanishamiz.



Foto: Pixabay

Tarixdagi birinchi matematik ayol aleksandriyalik Gipatiya bo‘lgan.

«Teng» belgisi XVI asrda, manfiy sonlar esa faqat XIX asrga kelib ilk marta qo‘llanilgan.

Birdan yuzgacha bo‘lgan jami sonlar yig‘indisi 5050 ga teng.

Lahza nima? Bu bor-yo‘g‘i ibora emas, 0,01 soniyaga teng bo‘lgan vaqt o‘lchov birligi ekan.

Tayvan orolida to‘rt sonidan juda qo‘rqishadi, chunki u mahalliy aholi uchun o‘limni anglatadi. Bu holat shu darajaga yetganki, ba'zi uylarda to‘rtinchi qavat va mana shunday raqamli xonadonlar yo‘q.



Foto: Pixabay

Raqamlar to‘g‘risidagi qiziq faktlar

Matematika fanlari yetuk professori Stiven Xoking shu darajada iste'dodli ediki, barcha materiallarni o‘zi mustaqil o‘rgangan. Uning so‘zlariga ko‘ra, matematika fanini maktabdagina o‘rgatishgan.

Rossiya imperiyasida davlat tomonidan qo‘yilgan taqiq sabab ayollar ilmiy faoliyat bilan shug‘ullana olishmagan.

Shunisi qiziqki, Rim imperiyasida nol raqami mavjudligi haqida bilishmagan. Bu raqamsiz matematika ma'nosiz ekani hisobga olinib, rivojlangan sivilizatsiyalardan biri bo‘lishlariga qaramay, hisobni bir raqamisiz bir amallab yuritishgan.



Bir kuni Jorj Dantsing universitet talabasi bo‘lgan vaqtida darsga kech qoldi va doskada tushunarsiz tenglamalarni ko‘rdi. U vazifani uy ishi sifatida qabul qildi, qiyinchilik bilan bo‘lsa-da, ularni yechdi. Kelasi kuni u dunyodagi hech bir professor yechimini topa olmagan g‘aroyib masalalar ekani ma'lum bo‘ldi.

XX asrning boshiga qadar matematika bo‘yicha barcha bilim va hisoblar 80 ta katta bo‘lmagan nashrlarga sig‘ar edi. O‘sha paytdan beri soha shu qadar kengaydiki, matematika asoslarini 800 ta kitobga joylashtirish imkonsiz bo‘lardi.
Download 0.62 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling