Oʻzbekiston Respublikasi tarkibidagi viloyat. Respublikaning shimoli-sharqida. 1938 yil 15 yanvda tashkil kilingan
ЁПИҚ ЗОВУРЛАРНИНГ ГИДРАВЛИК ҲИСОБИ
Download 385.96 Kb.
|
408 Nurmatov J
ЁПИҚ ЗОВУРЛАРНИНГ ГИДРАВЛИК ҲИСОБИ
Ёпиқ зовурларнинг гидравлик ҳисоби, зовурнинг сув сарфи (Q3), нишаблиги (i) ва қувурнинг ғадир-будурлик коэффициенти (n) маълум бўлганда, зовур қувурининг диаметри (d), зовурдаги сувнинг ҳақиқий чуқурлиги (h0) ва ҳақиқий тезлиги қийматларини (Vx) аниқлашдан иборат. Сув сарфи ҳарактеристикаси қиймати: м3/с Бўйича К=f (d) боғлиқлик графигидан зовур диаметри d ни аниқлаймиз ва уни стандарт диаметри dст га келтирамиз. dст бўйича К=f (d) ва S=f (d) графиклардан К0 ва S0 қийматларни аниқлаймиз. Зовур қувурида сув тўлиб оққанда унинг сув ўтказиш қобилияти (Qт)ва ундаги сув тезлиги (Vт) қуйидагича бўлади. Qт =К0· =0,068* =0,0017 м3/с Vт = S0· =7,25* =0,19 м/с Зовурдаги сувнинг ҳақиқий чуқурлиги (h0) ва ҳақиқий тезлиги (V0) қуйидагича бўлади: h0 = α· dст =0,5*0,1=0,05 м V0 =β· Vт = 1*0,19=0,19 м/с бу ерда: α ва β қийматлар қиймат бўйича маълумотлардан олинади. A қиймат бўйича α ва β ларни аниқлаш жадвали
Ёпиқ зовурнинг гидравлик ҳисоб жадвали.
1-чизма. K=f ( ) ва S= f ( ) боғлиқлик графиги. ЗОВУРЛАРНИ БЎЙЛАМА ҚИРҚИМИНИ ЛОЙИҲАЛАШ Бошқарувчи зовур учун ҳисоблаш. Биринчи зовур тубини аниқлаб оламиз, у қуйидагича аниқланади: ЗТпк0 =ЕС-tз =102,4-3=99,4 tз-зовур чуқурлиги ЗТпк1 = ЗТпк0 -100*i =99,4-(100*0,0012)=99,28 ЗТпк2 = ЗТпк1 -100*i =99,28-(100*0,0012)=99,16 Сув сатҳини аниқлаймиз: СС=ЗТ+h0 = 99,4+0,05=99,45 h0 –гидравлик ҳисобдан олинади (зовурдаги сувнинг ҳақиқий чуқурлиги). Траншея туби қуйидагича аниқланади: ТТ=ЗТ-0,5 м =99,4-0,5=98,9 4-Қазиш чуқурлиги қуйидагича аниқланади: ҚЧ= ЕС- ТТ =102,4-98,9=3,5 Йиғувчи зовур учун ҳисоблаш. СС пк0 –бошқарувчи зовурнинг бўйлама қирқимидаги охирги пикетини қийматидан 0,20 м ни айириб чиққан сонни ёзамиз. СС пк1= СС пк0-100*i = 98,77-(100*0,0011)=98,66 СС пк2= СС пк1-100*i =98,66-(100*0,0011)=98,55 Иккинчи қисмдаги йиғувчи зовурга ўтишда 1-қисм ҳисоби тугагандан кейин 0,1 м айириб ёзилади. Йиғувчи зовурларда зовур туби қуйидагича аниқланади: ЗТ=СС- h0 =98,77-0,08=98,69 Ҳар бир ҳисобий қисм бўйича алохида ҳисобланади. Траншея туби қуйидагича аниқланади: ТТ = ЗТ-0,5 м =98,69-0,5=98,19 5-Қазиш чуқурлиги қуйидагича аниқланади: ҚЧ = ЕС- ТТ =101,92-98,19=3,73 Yer ishlari hajmi hisobi.
1. O‘rtacha qazish chuqurligi quyidagicha aniqlanadi: m bu yerda: hq1, hq2,..., hqn -piketlardagi qazma chuqurliklar, n - zovur uzunligi bo‘yicha piketlar soni. 2. O‘rtacha ko‘ndalang kesim yuzasi quyidagicha aniqlanadi: =(1+1,25*3,51)*3,51=18,91 m2 Bu yerda: b=0.5-1m oraliqda qabul qilinadi m-og‘ir qumoq uchun 1ga teng; yengil va o‘rta qumoq uchun m=1.25 3. Zovur uzunligi (lz, m) xo‘jalikning zax qochirish tarmoqlari xaritasidan olinadi. 4. Yer ishlari xajmi quyidagicha aniqlanadi: =18,91*400=7564,05 m 5. Zovur hizmat qiladigan maydon (ω3) xo‘jalikning xaritasidan hisoblanadi. 6. Solishtirma hajm quyidagicha aniqlanadi: m3/gа Yer ishlarining umumiy xajmi quyidagicha aniqlanadi: =1295,21*275=356183,86 m3 Qum-shag‘al hajmi va quvurlar sonini aniqlash.
1. Qum – shag‘al hajmini quyidagicha hisoblaymiz (1P.m.uchun). 1.05 =0,24m3/1PM 2. Zovurning solishtirma uzunligi: m/gа. 3. Umumiy qum-shag’al xajmi: Wum= Wqsh ·ls· =0,24*68,49*275=4591,32 m3 4. Kerakli quvurlar soni: lo – quvurning standart uzunligi, m. quyidagicha qabul qilinadi: d=50-100mm→lo=200m; d=101-200mm→lo=100m; d>200mm→lo=50m; Download 385.96 Kb. Do'stlaringiz bilan baham: |
Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling
ma'muriyatiga murojaat qiling