O`zbekiston respublikasi xalq ta`lim vazirligi ajiniez nomidagi nukus davlat pedagogik instituti tarix fakul`teti


Amerikaning  hozirgi  etnik  qiyofasi


Download 5.01 Kb.
Pdf ko'rish
bet10/15
Sana17.02.2017
Hajmi5.01 Kb.
#654
1   ...   7   8   9   10   11   12   13   14   15

Amerikaning  hozirgi  etnik  qiyofasi:  Hozirgi  Amerika  qit`asi  wzining  rang-barang  tabiati 
singari turli xildagi etnik qiyovaga ega. Kashf etilgandan swng besh asrlik tarixi davomida qit`aga 
juda  kwp  xilma-xil  elat  va  xalqlar  kelib  uning  etnik  tuzilishida  tub  wzgarishlarga  sabab  bwlgan. 
Ularning geografik joylashishda ham kata wzgarishlar rwy bergan. Bu erda yirik xalqlar faqat yangi 

 
79 
 
davrda  shakllangan.  Evropaliklar  kelgunga  qadar  Amerikaning  tub  aholisi  asosan,  qadimiy 
dehqonchilik madaniyati markazlari janubiy Meksika va And tog`larida joylashgan. 
Hozir AQSh va Braziliyada 100 dan ortiq turli xalqlar, Kanada, Meksika va Argentika 50 dan 
kwproq, Boliviya, Venesuela, Peru, Kolumbiya va Chilida 25 ga yaqin xalq va elatlar yashaydi. 30 
dan  ortiq  xalq  bir  milliondan  kwp  sonli  aholi  1985-yili  AQShda  (240  mln.),  Braziliyada  (135,5 
mln.), Meksikada (78,5 mln.), Kolumbiyada (28,4 mln.), Kanadada (25,3 mln.), Argentinada (30,5 
mln.),  Peruda  (19,7  mln.),  Venesuelada  (17,3  mln.),  Chilida  (12,1  mln.)  yashaydi.  Tub  aholi 
hisoblangan hindilarning avlodlari butun aholining taxminan 6|1 qismi tashkil qiladi. Shulardan eng 
kwp  sonli  xalqlar:  kuchaya  13,2  mln.  (Peru,  Ekvador,  Boliviya),  guarani  2,9  mln.  (Paragvay), 
aymara 2 mln. (Boliviya, peru), atseklar 1,3 mln. (Meksika), algonkinlar 350 ming, atapasklar 285 
ming, chibcha-muiska 270 ming va boshqalar. 
Evropada mustamlakasi natijasida kwp asrlik murakkab etnik jarayon rwy berib tub aholining 
faqat lingvistik va antropologik tuziishidagina emas, uning turmush tarzida ham jiddiy wzgarishlar 
bwlib wtadi. Albatta, mazkur jarayon tabiiy bir holat bwlmasdan, balki zwrlik va vahshiylik bilan 
amalga oshirilgan. Mustamlakachilarning hindilarni ochiqdan-ochiq qirib tashlash siyosati Amerika 
tarixining eng fojiali sahifalaridan hisoblanadi.  
Istilochilar keltirgan qirg`in, og`ir mehnat va turli yuqumli kasalliklar millionlab hindilarning 
yostig`ini  quritgan  edi.  Ayniqsa,  Vest-Indiya  aholisi  XVI  asrning  birinchi  yarmidayoq  fodiali 
taqdirni  boshdan  kechirgan,  oqibatda  hindilar  wsha  davrda  deyarli  butunlay  qirilib  ketgan  va 
ularning avlodlaridan nomu nishon qolmagan. Faqat kwp sonli qadimiy madaniyat yaratgan xalqlar 
(aymara,  guarani,  Janubiy  Meksika  hindilari)  va  Janubiy  Amerikaning  ichki  twqayzorlarida, 
Amazonka  va  Oriniko  daryolarining  vohalaridagi  tropik  wrmonlarda  yashaydigan  hindilar  qisman 
etnik hududini hamda madaniy xususiyatlarini saqlab qolganlar. 
AQShning aholisi qurama bwlib, uning asosiy tili inglizcha, faqat 10 foiz aholi wz ona tilida 
gapiradi. Bir necha asrlik assimilyatsiya natijasida hozirgi ingliz tillik Amerika millati shakllangan.  
Shunisi  qiziqki,  qit`ada  yashovchi  roman-german  tillarida  gapiradigan  kishilarning  soni  shu 
tillarning  vatanidagi  aholiga  nisbatan  bir  necha  marta  kwp.  Masalan,  ingliz  tilining  vatani 
Angliyada 56 mln. kishi shu tilda gapirsa, Amerikada inglizchada 200 mln.ga yaqin kishi gapiradi. 
Ispaniyada  36  mln.dan  ortiq  kishi  ispancha  gapirsa,  shu  tilda  gapiradigan  kishilar  Amerikada  200 
mln. dan oshadi. Partugaliya tili vatanida 10 mln.ga  yaqin portugalcha gapirsa, Braziliya shu tilda 
115,5  mln.  aholining  tiliga  aylangan.  Umuman,  qit`adagi  aholining  kwpchiligi  roman  tillarida 
(ispan,  portugal va frantsuzcha – 54 foizdan ortiq) v agerman tillaridagi xalqlar (inglizcha 35 foiz), 
qolgan aholi hindilar va boshqa kelgindi mayda millatlardan iborat. 
Evropaliklar  bilan  negrlar  aralashmasidan  paydo  bwlgan  avlodlar  «mulat»,  deb  nom  olgan. 
Ular  negrlar  kwproq  bwlgan  joylarda  tarqalgan.  Vest-Indiyada  bunday  avlodlar  hatto  maxsus 
terminlar  bilan  atalgan.  Masalan,  avlodda  4|1  qismi  negr  hisoblansa,  «kvarteron»,  8|1  qismi 
«oktron»,  16|1  qismi  «musti»,  32|1  qismi  «mustefino»  deb  nom  berilgan.  Mazkur  tizim  asosida 
kishining ijtimoiy wrni belgilangan. Agar «oq tanli» bilan «Mustefino»dan bola tug`ilsa, u oq tanli, 
deb tanilgan va erkinlar qatoriga kirgan (hatto ota-onasi qul bwlsa ham). 
Markaziy  Amerika,  Kolumbiya  va  Ekvadorda  hindi  bilan  negrlar  nikohidan  paydo  bwlgan 
avlodlarni  «sambo»  deb  ataganlar.  Bulardan  tashqarii,  XIX  asrning  30-yillarida  qllik  mann 
qilingandan keyin Amerikaga Hindiston va Xitoydan kontrakt asosida  yllamnma ishchilar keltirila 
boshlandi.  Ularning  kwpchiligi  Vest-Indiya  mamlakatlariga  joylashib  yangi  etnik  guruhlarning 
shakllanishida ishtirok qilganlar. 
Shimoliy  Amerikada  juda  kwp  frantsuzlar,  italyanlar,  nemislar,  slavyan  xalqlari  va  boshqa 
millatlar  yashaydi.  Masalan,  Kanadada  frantsuzlar  aholining  3|1  qismini  tashkil  qiladi.  XIX  asr 
oxirlaridan boshlab Lotin Amerikasidagi mamlakatlarga arablar, Livan va Falastindan kwchib kela 
boshlaganlar. 

 
80 
 
Hozirgi  Amerika  mamlakatlarida  barcha  elat,  qabila  va  xalqlar  millat  bwlib  shakllanmoqda. 
Muayan  iqtisodiy,  hududiy,  ruhiy  va  ma`naviy  madaniyat  birligi  negizida  Amerika,  Kanada, 
Meksika,  Braziliya,  Venesuela,  Kuba,  Kolumbiya  va  boshqa  wnlab  zamonaviy  millatlar  paydo 
bwlmoqda.  Amerika  aholisining,  ayniqsa,  Markaziy  va  Janubiy  qismida  joylashgan  davlatlarning 
tarixiy  taqdiri,  til  birligi,  bir  din  (katolitsizm)ga  taalluqli  ekanligi  v  atabiiy  sharoitining  nisbatan 
yaqinligi mazkur jarayonni ancha tezlashtirmoqda. Lekin Shimoliy Amerika bilan Lotin Amerikasi 
orasidagi  sotsial-iqtisodiy,  etnik  va  madaniy  tafovutlar  qit`a  aholisining  wziga  xos  xususiyatlarini 
belgilab, ularning demografik rivojiga ham zwr ta`sir qilib kelmoqda.  
Hozirgi  davrda  Lotin  Amerikasining  aholisi  Shimoliy  Amerikaga  nisbatan  uch  hissa  tez 
sur`atlar bilan wsmoqda.  Lotin Amerikasi dahonda eng  yosh mintaqa, uning aholisining  yarmidan 
kwpi  20  yoshga  ham  yetmaydi.  1960-yillarda  Amerikaning  shimoliy  qismi  bilan  Lotin  Amerikasi 
aholisining  soni  taxminan  teng  bwlgan  bwlsa,  1875-yilga  borib  shimolga  nisbatan  3|1  qism 
kwpaygan.  XX  asr  oxiriga  kelib,  Lotin  Amerikasining  aholisi  Shimolga  qaraganda  taxminan  ikki 
baravar oshdi. Bunday hodisa qit`aning etnik qiyofasiga ham ta`sir qilmay qolmaydi, albatta. 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

 
81 
 
 
 
7 MAVZU  
Evropa xalqlari Etnologiyasi 
2 soat 
6.1. Ma`ruzani olib borish texnologiyasi 
Mashg`ulot shakli 
Ma`ruza – vizuallastirish
 
Ma`ruza rejasi 
1.  Evropa  axolisining  etnogenezi  va  etnik  tarixi.  Evropa  millatlarini 
shakllanish jarayoni.  
2.Eng qadimgi va antik davrda Evropaning etnografik xaritasi.  
3. Wrta asrlarda va yangi xamda eng yangi davrda etnik jarayonlar.   
4.  Maxalliy  axolining  milliy-etnik  moddiy  va  ma`naviy  madaniyati  
Evropa  axolisining  demografik  axvoli.  Evropa  xalqlarining  diniy 
mansubligi muammosi. 
5. Antropologik va tiliga oid tasnifi.  
6. Evropa milliy liboslari taraqqiyoti. Kiyimlar bichimi va tikilishida 
Evropaga xos xususiyatlar.  
O’quv mashg`ulotining 
maqsadi 
-Mavzuning maqsadi- talabalarning bilim va kunlikmalarii uqutuvchi 
boschiligida vajarish bulib xisoblanadi
-har bir savol buyicha yangi bilimlarni mukommal urganish: 
-mavjud  ma`lumotlarni,  jumladan  tarixiy  malumatlarni  urganish, 
aniqlosh; 
-axborot manbalari va urinlaridan o’rinli foydalana olish; 
-elektron  o’quvliklar,  adebietlar  va  ma`lumotlar  banki  bilan 
ishlashish; 
Tayanch tushuncha va 
iboralar 
Evropa  axolisining  etnogenezi  va  etnik  tarixi.  Frantsuz,  nemis, 
frantsuz  va  boshqa  Evropa  millatlarini  shakllanish  jarayoni.  Eng 
qadimgi  va  antik  davrda  Evropaning  etnografik  xaritasi.  Maxalliy 
axolining milliy-etnik moddiy va ma`naviy madaniyati  Antropologik 
va  tiliga  oid  tasnifi.  Diniy  mansubligi  muammosi.  Xwjaligi  va 
moddiy  madaniyati.  An`anaviy  turar-joylar  va  milliy  taomlardagi 
wziga  xoslik.  Evropa  milliy  liboslari  taraqqiyoti.  Oilaviy  turmush-
tarzi va bayramlari.  
Pedagogik vazifalar: 
O’quv faoliyati natijalari: 
Evropa  xalqining  etnogenezi  va 
etnik tarixi haqida aytib o’tiladi; 
Evropa xalqining etnogenezi va etnik tarixi haqida aytib bera 
oladilar; 
Evropaliklarning ma`naviy va 
moddiy madaniyati haqida 
tushuntiriladi; 
Evropa xalqining ma`naviy va moddiy madaniyati haqida aytib 
bera oladilar; 
Evropa xalqining milliy urf-
odatlari va dasturlari haqida 
ma`lumot beriladi; 
Evropa xalqining milliy urf-odatlari va dasturlari haqida 
ma`lumotlar bera oladilar; 
O’qitish usullari 
Ma`ruza, namoyish, blits-so’rov, aqliy xujum, klaster 
O’qitish vositalari 
Ma`ruza matni, komp`yuter texnologiyasi, slaydlar 
O’qitish shakllari 
Frontal, kollektiv ish 
O’qitish sharoiti 
Texnik vositalar bilan ta`minlangan, o’qitish usullarini qo’llash 
mumkin bo’lgan o’quv xona 
Monitoring va baholash 
Kuzatish, og`zaki nazorat, yozma nazorat, o’quv topshiriq 
 

 
82 
 
Ma`ruzaning texnologik xaritasi 
Faoliyatning mazmuni 
Ish jarayoni 
bosqichlari 
vaqti 
o’qituvchi 
Talaba 
1 bosqich. 
Kirish 
(15 daqiqa) 
1.1.  O’quv  fanining  nomini  ayta-di,  predmetning  dastlabki  umu-
miy  tasavvurini  beradi.  Uslubiy  va  tashkiliy  tomonlari,  talabalar 
bilimlarini baxolash mezonlarini va fan strukturasini tanishtiradi. 
 (1-ilova) 
1.2. Mazkur fanning o’rgani-ladigan mavzulari bo’yicha nazariy va 
amaliy mashg`ulotlar, ularning uzviyligi xaqida qisqacha ma`lumot 
beradi. Asosiy adabiyotlarning ro’yxati bilan tanishtiradi.  (2-ilova) 
O’quv dasturini talabalarga tanishtiradi. 
1.3.  Ma`ruza  darsining  maqsadi  va  o’quv  faoliyati  natijalarini 
aytadi.  Talabalarni  aqliy  xujumga  tortish  uchun  jonlantiruvchi 
savollar beradi. (3-ilova).   
 
Tinglaydi va 
yozadi 
 
 
Mavzu nomini 
yozib oladilar 
 
Savollarga 
javob beradi 
2 bosqich. 
Asosiy 
jarayon 
(55 daqiqa) 
2.1.Ma`ruza  rejasining  barcha  savollari  bo’yicha  vizual  materialni 
namoyish qiladi.   (4- ilova) 
Mavzuning asosiy joylarini yozib olishlarini so’raydi. 
Faollashtiruvchi savol-javob o’tkazadi.  
1. Evropa axolisining etnogenezi va etnik tarixi. Evropa millatlarini 
shakllanish jarayoni.  
2.Eng qadimgi va antik davrda Evropaning etnografik xaritasi.  
3. Wrta asrlarda va yangi xamda eng yangi davrda etnik jarayonlar.   
4. Maxalliy axolining milliy-etnik moddiy va ma`naviy madaniyati  
Evropa  axolisining  demografik  axvoli.  Evropa  xalqlarining  diniy 
mansubligi muammosi. 
5. Antropologik va tiliga oid tasnifi.  
6.  Evropa  milliy  liboslari  taraqqiyoti.  Kiyimlar  bichimi  va 
tikilishida  Evropaga  xos  xususiyatlar.  Javoblarni  to’g`rilaydi  va 
xulosalaydi.  
2.2.Mavzuning  tayanch  iboralari  kerakli  tushuncha  va  iboralar 
qo’shiladi. Javoblarni to’g`rilaydi va xulosalaydi. (5-ilova) 
2.3.  Talabalarga  erkin  fikr  aytishga  ruxsat  beriladi  va  ularni 
rag`batlantiradi.  
Tinglaydi, 
o’rganadi, 
 
Yozadi, 
aniqlaydi,  
savollar beradi. 
 
Asosiy joylarini 
yozadi 
Savollarga 
javob beradi 
 
Xar bir tayanch 
tushuncha va 
iboralarni 
muxokama 
kiladi.  
Yozadi.Javob 
beradi 
3 bosqich. 
Yakuniy 
bosqich (10 
daqiqa) 
3.1.  Mavzu bo’yicha umumiy xulosa qiladi. 
3.2.Talabalarning bilim va ko’nikmalarini baxolaydi. 
3.3.Navbatdagi mashg`ulotda ko’riladigan masalani e`lon qiladi, va 
mustaqil tayyorgarlik ko’rishlarini so’raydi.  
3.4. Talabalarga uyga vazifa qilib:   
(1).“Evropa xalqlari etnologiyasi” mavzusida esse yozib kelish; 
(2).Mustaqil ishlash uchun mavzular taklif etiladi; 
(3).Kelgusi  mavzu  e`lon  kili-nadi  va  unga  tayyorlanib  kelishni 
aytadi. 
(4). O’zini-o’zi nazorat qilish uchun savollar beradi. (6- ilova). 
(5). Tavsiya etilgan adabiyotlarni o’rganishga beradi. 
tinglaydi 
 
Mustaqil ishlash 
uchun 
topshiriqni 
yozib oladi 
 
 
Dokladlar 
mavzusiga 
tayyorlanadi. 
 
 
 
 
 

 
83 
 
1-Ilova (1.1) 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
2-ilova(1.2) 
Fanning tarkibiy-mantiqiy tuzilishi 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
                                  
                                                                                                         2-ilova(1.3) 
Adabiyotlar 
1. Osnovi etnografii. Pod. red. S.A.Tokareva. M., 1968. 
2. Etnologiya. Pod. red. Yu.V.Bromleya i G.E.Markova. M.: Visshaya shkola, 1982. 
3. A.P.Sadoxin. Etnologiya. M., 2001. 
4. Ocherki istorii etnografii. M.: Nauka, 1957-1968 g. Vip. 1-5. 
5. Narodi mira. M.-L., 1954-1966, T.1-13. 
6. Bromley Yu.V. Sovremennie problemi etnografii. M., 1981. 
7. Bruk S.I. Naselenie mira. M., 1981. 
8. Its R.F. Vvedenie v etnografiyu. L., 1974. Izd. vtoroe, 1994. 
ЕВРОПА
 XALQINING 
ETNOGRAFIK XUDUDLARI 
G`ARBIY 
EVROPANING
 
ROMAN-
GERMAN va 
ANGLO-SAKS 
XALQLARI 
EVROPA 
QISMIDAGI 
ShARQIY 
SLAVYaN 
XALQLARI 
TAYaNCh TUShINChASI 
Evropa axolisining etnogenezi va etnik tarixi. Frantsuz, nemis, frantsuz 
va  boshqa  Evropa  millatlarini  shakllanish  jarayoni.  Eng  qadimgi  va 
antik davrda Evropaning etnografik xaritasi. Maxalliy axolining milliy-
etnik moddiy va ma`naviy madaniyati  Antropologik va tiliga oid tasnifi. 
Д
iniy  mansubligi  muammosi.  Xwjaligi  va  moddiy  madaniyati. 
An`anaviy  turar-joylar  va  milliy  taomlardagi  wziga  xoslik.  Evropa 
milliy liboslari taraqqiyoti. Оilaviy turmush-tarzi va bayramlari. 
VOLGA-KAMA 
BОYI 
XALQLARI VA 
MOLDAVANLAR 
KAVKAZ 
XALQLARI 

 
84 
 
 
3–ilova (1.3) 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
1-slaid. Evropa aholisi  twg`risida malumot: 
 
 
 
 
 
 
 
 
Mavzuni jonlantirish uchun savollar 
1.  Evropa  axolisining  etnogenezi  va  etnik  tarixi.  Evropa 
millatlarini shakllanish jarayoni.  
2.Eng  qadimgi  va  antik  davrda  Evropaning  etnografik 
xaritasi.  
3.  Wrta  asrlarda  va  yangi  xamda  eng  yangi  davrda  etnik 
jarayonlar.   
4.  Maxalliy  axolining  milliy-etnik  moddiy  va  ma`naviy 
madaniyati    Evropa  axolisining  demografik  axvoli.  Evropa 
xalqlarining diniy mansubligi muammosi. 
5. Antropologik va tiliga oid tasnifi.  
6. Evropa milliy liboslari taraqqiyoti. Kiyimlar bichimi va 
tikilishida Evropaga xos xususiyatlar.
 
Evropa  xududi  bıyicha  er  yuzining  eng  kichik  qismi 
(10,0  mln  km  kv)  geografik  jishatdan  Evroosiyo  qitasining 
G`arbiy  qismini  tashkil  etadi.  Etimologik  tomonidan 
yunoncha 
«Europe» 
(ossuriycha 
Ereb) 
g`arbdagi 
«mamlakat»    demakdir.  Keyingi  400-500  yil  davomida 
Evropa xalqlari vujudga kelgan tarixiy  sharoit (imkoniyat) 
natijasida  jashon  madaniyati  taraqqiyotiga  katta  shissa 
qıshgan.   Evorpaning 
mıtadil 
iqlimi 
rang-barangdir. 
Isimlik  va  shayvonot  dunyosi  inson  faoliyati  natijasida, 
tabiiy  katta  ızgarishlarni  boshdan  kechirgan.  Qitaning 
taraqqiyoti  ishlab  chiqarish  xıjaligini  shakllanishi  bilan 
bog`liqdir. 
 

 
85 
 
                                                                                                          4 – ilova (2.1) 
Vizual materiallar 
2-Slayd: EVROPA HAQIDA MALUMOT

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
                                                                                                                                         3-slaid
.  
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
5-Ilova (2.2) 
EVROPA 
(etnografik klassifikatsiyaga binoan 
to`rt gruhga bwlinadi) 
 
 
ShMOLIY  ЕВРОПА 
Finlyandiya, Shvetsiya, 
Norvegiya, Daniya, 
Ispaniya 
ShARQIY EVROPA 
G`ARBIY EVROPA 
Polsha,Germaniya,Chexiya, 
Slovakiya, Vengriya, Ruminya, 
Bolgariya, Rossiya, Ukraina, 
Belorussiya, Albaniya 
Angliya, Irlandiya, Frantsiya, 
Belgiya, Niderlandiya, 
Shvetsariya, Avstriya, Manako, 
Luksemburg 
EVROPANING TIL KLASSIFIKATsIYaSI 
HIND-
EVROPA-
SLAVYaN 
 
GERMAN 
 
ROMAN 
 
KELT 
JANUBIY  EVROPA 
Portugaliya, Ispaniya, Italiya, 
Gretsiya, Givraltar, Malta, San-
Marino 

 
86 
 
3-o’quv topshiriq. Evropa xalqlarining xıjaliklari haqida aytib bering? 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
     Usul: mini-ma’ruza, talabalarning shaxsiy ishi 
    Maqsad:  talabalarda  amerika  xalqining  etnogenezi  va  etnik  tarixi
 
haqida,  tarqanma 
materiallar bilan ishlash.. 
     Stsenariy:  ma’ruza  maboynida  talabalarga  Evropa  xalqining  etnogenezi  va  etnik  tarixi, 
ma`naviy  va  moddiy  madaniyati,  milliy  urf-odatlari  va  dasturlari,  tarix  o`zligimizni  anglashning 
asosi ekanligini tushindirish. Bundan keyin talabalarga etarli ma`lumot berilgandan so`ng quydagi 
topshiriq beriladi.  
    Topshiriq:  Evropa  xalqining  etnogenezi  va  etnik  tarixi  bilan  internet  malumotlari  bilan 
tanishish.  
    Topshiriq muddati: kelgusi ma’ruza vaqtida  
     Baholash: ---    ball  
REJA: 
1. Evropa axolisining etnogenezi va etnik tarixi. Evropa millatlarini shakllanish jarayoni.  
2.Eng qadimgi va antik davrda Evropaning etnografik xaritasi.  
3. Wrta asrlarda va yangi xamda eng yangi davrda etnik jarayonlar.   
Mustaqil o’rganish uchun mavzular: 
Америка
 xalqining etnogenezi va etnik tarixi 
Javobi: 
 
Neolit  va  bronza  davridan  Evropada  deshqonchilik  tarqalib 
deyarlik  barcha  xalqlar  xıjaligi  asosini  tashkil  qiladi.  Shimoliy 
xududlarda  suli,  arpa,  Markaziy  va  Sharqiy  Evropada  bug`doy 
etishtirilgan.  Janubiy  rayonlarda  ulardan  tashqari  makka  va 
sholi  ham  etishtiriladi.  Sabzavot,  meva  etishtirish  sham  deyarli 
barcha  rayonlarda  mavjud  bılgan.  Uzum  va  zaytun  ham 
etishtirilgan. 
Irta 
Kavkazda 
deshqonchilikdan 
tashqari 
chorvachilik  mushim  ırin  tutadi.  Shu  turdagi  xıjalik  tipi 
Volgabıyi  asholisi (boshqird, tatar, chuvash) uchun sham xosdir. 
Deshqonchilik  ishlab  chiqarish  texnikasi    ham  umumiy 
xususiyatga  ega.  Xususan  omoch  deshqonchiligi    Evropaga  Old 
Osiyodan  miloddan  avvalgi  II-I  ming  yillikda  tarqalgan. 
Rossiyada  omochning  2  turini  er  tarkibiga  qarab  engil  va  og`ir 
pluglardan  foydalanganlar.  Volga  bıyida  yog`ochdan  qilingan 
g`ildirakli-saban plugi tarqalgan edi. Boltiq bıyida asosan rala va 
omochlar ishlatilgan. 
 

 
87 
 
4.  Maxalliy  axolining  milliy-etnik  moddiy  va  ma`naviy  madaniyati    Evropa  axolisining 
demografik axvoli. Evropa xalqlarining diniy mansubligi muammosi. 
5. Antropologik va tiliga oid tasnifi.  
6.  Evropa  milliy  liboslari  taraqqiyoti.  Kiyimlar  bichimi  va  tikilishida  Evropaga  xos 
xususiyatlar. 
 
 
Evropa  xalqlari-  butun yarim  milliardna  yaqin  va  hozirgi  jahon  madaniyati  tarixida muhim 
rol wynagan.  Ular  eng qadimgi zamonlarda,  ayniqsa, kwhna Gretsiya va  Rim davrlaridan boshlab 
deyarli  olamga  tarqalgan  bugungi  Evropa  madaniyatiga  asos  solgan  elatlarning  avlodlaridir.  Bu 
qadimiy  madaniy  meros,  buyuk  geografik  kashfiyotlardan  keyin  yug`onish  davrlaridan  boshlab 
tsivilizatsiyaning  gurkirab  wsishi  natijasida  qayta  tiklanib,  boshqa  qit`alarga  ham  tarqalgan  edi. 
Zamonamiz  madaniyatini  Evropada  paydo  bwlgan  qadimgi  Gretsiya  va  Rim  madaniyatlarisiz 
tasavvur  qilish  qiyin.  XIX  asrning  mutaffakkirlaridan  birining  ta`rificha  «...  Qulik  bwlmaganda, 
grek  davlati,  grek  san`ati  va  grek  fani  ham  bwlmas  edi;  qullik  bwlmaganda  Rim  davlati  ham 
bwlmas  edi.  Gretsiya  bilan  Rim  qurib  bergan  poydevor  bwlmaganda  esa  hozirgi  Evropa  ham 
bwlmas edi». 
Evropada  odamning  uzoq  davrlarda  paydo  bwlishi,  aholining  zichligi,  sanoat  va  qishloq 
xwjaligining  gurkirab  wsishi  uning  tabiiy  sharoitining  ancha  wzgarishiga  sabab  bwlgan. 
Evropaliklarning hayotida va tabiatida yirik sanoat markazlarining shakllanishi, bir-biriga chatishib 
ketgan ekin dalalari va qishloqlarning, sun`iy wrmonlar va turli transport vositalarining  yaratilishi 
muhim ahamiyatga ega bwlgan. Hozirgacha Evropa mamlakatlarining kwpining okean va dengizlar 
bilan  bog`liq  bwlishi,  ularning  iqtisodiyoti  va  madaniyatida  katta  rol  wynab  kelmoqda.  Ayniqsa, 
dengiz  savdosi,  okean  va  dengiz  mahsulotlaridan  foydalanish  bu  mamlakatlarning  taraqqiyotiga 
beqiyos ta`sir qilib kelgan. 
Download 5.01 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   7   8   9   10   11   12   13   14   15




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling