O`zbekiston respublikasi xalq ta’limi vazirligi ajiniyoz nomidagi Nukus davlat pedagogika instituti


Download 353.01 Kb.

bet1/5
Sana15.02.2017
Hajmi353.01 Kb.
  1   2   3   4   5

 

O`ZBEKISTON RESPUBLIKASI XALQ TA’LIMI VAZIRLIGI 

 

Ajiniyoz nomidagi Nukus davlat pedagogika instituti 

 

 

 

Pedagogika fakul`teti 

 

 

Pedagogika va psixologiya kafedrasi 

 

 

 

 

Dots. Nurjanova R. 

 

 



 

 

 

«QIYOSIY PEDAGOGIKA»  

fani bo`yicha o`quv uslubiy majmuasi  

(bakalavriat bosqichi talabalari uchun) 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

NUKUS - 2012 

 Qiyosiy pedagogika fani predmeti, vazifalari, ilmiy-tadqiqot metodlari 

 

Joba: 



1.

 

Qiyosiy pedagogika  fanining  tadqiqot ob`ekti, maqsadi, vazifalari.  



2.

 

Pedagogik taqqoslash fanining rivojlanish  bosqichlari. 



3.

 

Fanning ilimiy-tadqiqot metodlari. 



 

 

Tayanch tushunchalar: 

 

Qiyosiy pedagika haqida umumiy tushuncha, rivojlanish  bosqichlari, fanning ilimiy-



tadqiqot metodlari 

 

Kelajagi  buyuk  davlatni  qurayotgan  kishining  tafakkuri,  axloqi  yangi  iqtisodiy 



munosabatlarni  tiklashga,  moddiy  ne`matlar  ishlab  chiqishga  astoydil  kirishib  doimo  yonib 

yashash  hissi  bilan  sug’orilgan  bo’lishi  lozim.  Mana  shunday  ijobiy  xislatlarga  boy  insonlarni 

tarbiyalash pedagoglarning vazifasi hisoblanadi. 

Pedagogik taqqoslash fani O’zbekiston Respublikasi  «Kadrlar tayyorlash milliy dasturi» 

va  «Ta`lim  to’g’risida»gi  Qonun  talablari  asosida  oliygohlarda  bo’lg’usi  o’qituvchilarni  jahon 

pedagogikasi,  ayniqsa  rivojlangan  davlatlarda  ta`limning  o’ziga  xos  jihatlari  haqida 

ma`lumotlarga  ega  bo’lish  va  ta`lim-tarbiyada  qotib  qolgan  va  eskirgan  o’z  dolzarbligini 

yo’qolib borayotgan ish shakli va uslublaridan xolos etish, ta`limni munosib tarzda yaxshilashda 

va yangilashda ustuvor fanlardan biri sifatida xizmat qiladi. 

Pedagogik  taqqoslash  fanining  maqsadi-bo’lg’usi  o’qituvchilarni  fanning  nazariy 

metodologik  muammolari,  taraqqiyot  bosqichlari,  chet  el  ta`limi,  uning  mazmuni,  tuzilishi, 

rivojlanishi,  o’ziga  xos  xususiyatlari,  ta`lim-tarbiya  orasidagi  uzviyliklar,  ilg’or  g’oyalar  va 

tajribalar  xususidagi  bilimlar  bilan  tanishtiradi.  Shu  orqali  ta`lim  mazmunini  rivojlantirish,  uni 

jahon  talablari  darajasiga  olib  chiqish,  pirovard  natijada  yuqori  malakali  kadrlar  tayyorlab, 

mustaqil Respublikamiz iqtisodiy, ma`naviy qudratini oshirishga xizmat qildirishdan iboratdir. 

Tarbiya  jamiyat  vazifasi  bo’lib  u  faqat  ishlab  chiqarish  munosabatlari  ta`sirida  emas, 

balki  turli  tarixiy  davrlarda  ilgari  surilgan  u  yoki  bu  tarbiya  nazariyasining  g’oyalari  ta`sirida 

aniq shaklga ega bo’ladi. 

Jamiyatda  tarbiya  jarayonida  to’plangan  tajribani  umumlashtirish  ehtiyoji  tug’ilib,  o’sib 

kelayotgan  yosh  avlodni  hayotga  durustroq  va  rejali  tarzda  tayyorlash  imkonini  beradigan 

maxsus  o’quv  yurtlarini  ochish  zaruriyati  paydo  bo’lishi  bilan  birga  ta`lim  nazariyasi  ham  fan 

sifatida rivojlanib boshladi. 

Pedagogikaning  fan  sifatida  shakllanishi  buyuk  chex  pedagogi  Yan  Amos  Komenskiy 

nomi  bilan  bevosita  bog’liq.  Uning  mashhur  G’Buyuk  didaktikaG’  asari  pedagogika  nazariyasi 

va amaliyoti sohasida birinchi muhim pedagogik asar hisoblanadi. 

Pedagogika  fanining  ob`ekti  tarbiyaviy  munosabatlar  natijasida  rivojlanuvchi  inson 

hisoblanadi. 



Pedagogika-bu  insonni  qanday  qilib  tarbiyalash,  unga  qanday  qilib  ma`naviy 

boylikka  erishish  mumkinligini,  ijodiy  faol  hamda  hayotdan  zavqlana  olishi,  jamiyat  va 

tabiat bilan to’g’ri munosabat o’rnata olish haqidagi fan. 

Pedagogika  atamasi  qadimgi  Yunonistondan  kelib  chiqqan.  Bu  erda  quldorlar  bolalarini 

maktabgacha  kuzatib  qo’yadigan,  olib  boradigan  odamlarni  G’pedagogG’  deb  atashgan. 

Keyinchalik  bu atamaning ma`nosi birmuncha o’zgardi.  

Oldingi  bolalar  tarbiyasi  kattalar  tomonidan  bevosita  mehnat  faoliyatida  amalga 

oshirilgan  bo’lsa,  jamiyat  rivojlanib  borgan  sari  tarbiya  bilan  bilimdon,  tajribasi  etarli  odamlar 

shug’ullana boshlagan. Mashg’ulotlar tobora tashkiliy shakllarga, ko’rinishlarga ega bo’lib, asta-

sekin maktablar paydo bo’ldi. 

Pedagogika  fani  o’z  mazmun  mohiyatini  boyitichda,  yangilashda  mavjud  pedagogik 

xodisa va jarayonlarni uning maqsadi va vazifalariga muvofiq keladigan usullari bilan o’rganadi.  



Ushbu ilmning ilmiy tadqiqot usullari degnada yosh avlodni tarbiyalash, bilimli qilish va 

o’qitishning  real  jarayonlarga  xos  bo’lgan  ichki  aloqa  va  munosabatlarni  tekshirish,  bilish 

yo’llari, uslublari va vositalari majmuyi tushuniladi. Pedagogika fanining ilmiy tadqiqot usullari 

qanchalik to’g’ri tanlansa, ta`lim tarbiya mazmunini yangilash va takomillashtirish shu darajada 

yuksaladi:  Ammo  shuni  ta`kidlamoq  lozimki,  ilmiy  tadqiqot  metodlari  tizimi  hali  hozirgacha 

fanda  to’la  yaratilgan,  hal  etilgan  emas.  Mavjud    va  ishlab  chiqilgan  quyidagi  ilmiy-tadqiqot 

usullariga tayanib fikr yuritish mumkin.  

1.

 

Pedagogik kuzatish usuli. 

2.

 

Suhbat usuli. 

3.

 

Bolalar ijodini o’rganish usuli. 

4.

 

So’rovnoma, test usuli. 

5.

 

Maktab hujjatlarini tahlil qilish usuli. 

6.

 

Eksperiment, tajriba-sinov usuli. 

7.

 

Statistika ma`lumotlarini tahlil qilish usuli. 

8.

 

Matematika-kibernetika usuli. 

Pedagogik 

kuzatish-odatda 

tabiiy 


kuzatish 

orqali 


o’quvchilarning 

fanlarni 

o’zlashtirishlari,  ularning  xulq  atvori  va  ularning  muomaladagi  o’zgarishlarini  hisobga  olish  va 

tegishli  ta`limiy-tarbiyaviy  ta`sir  ko’rsatish  yo’llarini  belgilash  uchun  qo’llaniladi.  Bu  metod 

tadqiqotchining pedagogik tajribaning muayyan bir tomoni va xodisalarni biror maqsadni ko’zda 

tutib  idrok  etish  tashkil  etadi.  Bunda  kuzatishlar  tezligi  va  soni,  kuzatish  ob`ekti,  vaqti, 

pedagogik vaziyatlarni kuzatish uchun ajratiladigan xarakteristika va hakozolar hisobga olinadi. 

Suhbat  metodi-  so’rashning  bir  turi  bo’lgani  holda,  tadqiqotchining  jiddiy  tayyorgarlik 

ko’rishini  talab  etadi,  chunki  u  tekshirayotgan  shaxs  bilan  bevosita  alohida  bo’lish  vaqtida 

og’zaki  suhbat  tarzida,  suhbatdoshning  javoblarini  yozmasdan  erkin  muomala  shaklida 

qo’llaniladi.  

Suhbat  metodida-maktab  o’qituvchilari  va  o’quvchilar  jamoasi  bilan  ota-onalar  va  keng 

jamoatchilik bilan, yakka va guruhli tartibda ish olib borilganida qo’llaniladi.  



Pedagogik  so’rash  metodi-  tadqiqotchining  boshqa  kishilardan  pedagogik  tajribaning 

biror tomoni yoki hodisalari haqida axborot olish jarayoni bu metodning asosini tashkil qiladi.  



Test,  so’rovnomalar-  bu  so’rovnoma,  ya`ni  anketa  usuli  qo’llanganda  yaratilgan  ilmiy 

farazning yangiligini bilish, aniqlash o’quvchilarning yakka  yoki guruhli fikrlarini, qarashlarini, 

qanday  kasblarga  qiziqishlarini,  kelajak  orzu-istaklarini  bilish  va  tegishli  xulosalar  chiqarish, 

tavsiyalar  berish  maqsadida  o’tkaziladi.  Test  savollaridan  ko’zlangan  maqsad  oz  vaqt  ichida 

o’quvchilarning bilimlarini yoppasiga baholashdir. 

Test sinovlar metodi- bu yozma javoblarning ommoviy ravishda yig’ib olish metodidir. 

Test  sinovlarini  (anketalarni)  ishlab  chiqish  murakkab  ilmiy  jarayon.  Pirovard  natijada  tadqiqot 

natijalarining  ishonchliligi  anketalar  mazmuniga,  berilayotgan  savollar  shakliga,  to’ldirilgan 

anketalar  soniga  bog’liq  bo’ladi.  Odatda  test  savollarining  ma`lumotlarini  komp`yuterda 

matematik statistika metolari bilan ishlashga imkon beradigan qilib tuziladi. 

Maktab  hujjatlarini  tahlil  qilish  usuli-  bunda  o’quvchilarning  umumiy  miqdori  uning 

o’sishi yoki kamayish sabablari tavsifi, o’quvchilarning fanlar bo’yicha o’zlashtirish darajasiga, 

sinfdan  qolishning  oldini  olish,  rag’batlantirish  va  jazolash  choralari  turlariga  maktabning 

moddiy bazasiga e`tibor beriladi. 



Eksperiment,  tajriba-sinov  metodlari-ushbu  tajriba  asosan  ta`lim-tarbiya  jarayoniga 

aloqador ilmiy faraz yoki amaliy ishlarning tadbiqiy jarayonlarini tekshirish, aniqlash maqsadida 

o’tkaziladi.  

Statistika  ma`lumotlarini  tahlil  qilish  usuli-xalq  ta`limi  sohasidagi,  jumladan, 

ajratilgan  mablag’larning  doimiy  o’sib  borishi,  darslik  va  o’quv  qo’llanmalari,  ko’rgazmali 

qurollari,  o’qituvchi  kadrlar  tayyorlash,  maktab  qurilishi,  ho’jalik  shartnomalari  va  ulardan 

tushayotgan mablag’lar statistika usuli orqali aniqlanadi. 



Matematika  va  kibernetika  usullari-o’qitish  nazariyasi,  amaliyotida  hisoblash 

matematikasi  va  kibernetikasi  mashinalari  yordamida  bir  tildan  ikkinchi  tilga  tarjima,  dasturli 



ta`lim  va  uni  mashina  orqali  boshqarish,  o’qitishni  mustahkamlash,  baholash  orqali  ta`lim-

tarbiya  samaradorligini  oshirish  diferentsial  va  individual  ta`lim  berish,  maktab  hisobotini 

mashinalar yordamida tuzish kabi jarayonlardir. 

Ilmiy  tadqiqot  usullari  qonuniyatli   aloqalar,   munosabatlar, bog’liqliklarni anishlash 

va  ilmiy  nazariyalar  yaratish  maqsadida  ilmiy  axborot  olish  usullaridir.  Har  bir  bilish 

jarayonining,  shu  jumladan,  pedagogik  hodisa  va  faktlarni  bilish  jarayonining  strukturasi  ikki 

darajadagi tadqiqotni -amaliy va nazariy tadqiqotni o’z ichiga oladi. Tadqiqot usullarini tanlash 

masalasi ana shunga qarab hal qilinadi. 

Pedagogik  hodisa  va  jarayonlarni  bilishning  amaliy  darajasi  tadqiqot  davomida 

aniqlangan  pedagogik  dalillarni  to’plash,  tanlash,  taqqoslashni,  tafakkurda  analiz  va  sintez 

qilishni,  son  va  sifat  jihatidan  ishlab  chiqishni  bildiradi.  Tadqiqotning  bu  darajasida  kuzatish, 

so’rash  usullari,  o’quvchilar  faoliyatining  natijalarini  va  ta`lim-tarbiya  muassasalarining 

hujjatlarini o’rganish  keng qo’llaniladi. 

Kuzatish - tadqiqotchining pedagogik jarayonni, uning ayrim turlari va tomonlarini tabiiy 

sharoitda maxsus dasturga muvofiq ko’p yoki oz  muddat idrok qilishidir. 

So’rash-  usullariga  interv`yu  olish  (suhbatlashish)  va  anketalashtirish  kiradi.  Interv`yu 

olish  oldindan  belgilangan,  pedagogik  vaziyatga  qarab  o’zgartirilishi  mumkin  bo’lgan  reja 

asosida og’zaki o’tkaziladi. Puxta o’ylab maqsadga muvofiq tuzilgan, aniq-ravshan ifodalangan 

savollar  to’plamidan  iborat  anketa  yozma  so’rash  shaklidir.  Anketadagi  savollar  ochiq  savollar 

(bunda  berilishi  taxmin  qilingan  javoblar  oldindan  ma`lum  qilinmaydi),  yopiq  savollar  (bunda 

savol  berilgan  bola  taklif  etilgan  javoblardan  bittasini  yoki  ikkitasini  tanlaydi)  va  yarim  yopiq 

savollar  (bunda  savol  berilgan  o’quvchiga  bir  yoki  bir  necha  javob  tanlash  taklif  etiladi  va  shu 

haqda o’z fikrini bayon qilishiga imkoniyat beriladi) bo’lishi mumkin. 

O’quvchilarning  shaxsiy  hujjatlari,  meditsina  kartochkalari,  majlis  va  kengashlarning 

protokollari, sinf jurnallari va hisobot materiallari bilan tanishish tadqiqotchini foydali  ob`ektiv  

ma`lumotlar  bilan  qurollantiradi. 

Tarbiya mazmunini tashkil qiluvchi amaliy bog’liliklar, aloqa va munosabatlar  yuqorida 

aytilgan usullar  yordamida aniqlanadi  va ifodalanadi. Biroq pedagogika fan bo’lgani uchun bu 

bilan  cheklanib  qolmaydi.  U  amaliy  bilimlarga  tayanib,  nazariy  bilish  darajasiga  ko’tarilishi, 

umumiy bilimga ega bo’lishi, pedagogik hodisalarning qonuniyatlari va mohiyatini bilishi kerak. 

Bunga pedagogik tajriba va pedagogik model` yasash usullari yordam beradi. 

Pedagogik  tajriba  -  ta`lim  va  tarbiya  ichidagi  biror  usul  yoki  uslubni  maxsus  ravishda 

yaratilgan  va  qat`iy  hisobga  olinadigan  sharoitda  tajriba  qilib  yoki  tekshirib  ko’rishdir.   

Pedagogik      tajribaning      asosiy      vazifasi      pedagogik  ta`sirning  ayrim  unsurlari  bilan  uning 

natijalari  o’rtasidagi  sababli-oqibatli  bog’lanishlar  nimaligini  aniqlashdir.  Tajriba  pedagogik 

ishda  biror  usul  yoki  uslubning  samarali  bo’lishi  mumkinligi  to’g’risidagi  ilmiy  jihatdan 

ishonchli  faraz  asosida  o’tkaziladi.  Tajriba  o’quvchilarning  odatdagi  hayoti  va  faoliyati 

sharoitida  o’tishi  mumkin.  Bu  tabiiy  tajriba  deb  atalmoqda.  Laboratoriya  tajribasi  sinab 

ko’rilayotgan  o’quvchilarga  ko’rsatilgan  pedagogik  ta`sirlarning  xarakterini  va  o’quvchilar  bu 

ta`sirlarga qanday javob qaytarganlarini qayd qilish uchun maxsus sharoitlar yaratilishi bilan farq 

qiladi. Tajriba natijalari ommaviy ravishda joriy qilishga tavsiya etilishdan oldin boshqa tadqiqot 

usullari (kuzatish, anketalashtirish va hokazolar) yordamida tekshirilishi va, zarur bo’lsa, ularga 

tuzatishlar kiritilishi kerak. 



Model` yasash - haqiqatda mavjud pedagogik tizimni shu tizimning tuzilish va ishlash 

tamoyillari  aks  ettirilgan  maxsus  o’xshatmalar  (modellar)  yasash  yo’li  bilan  moddiy  yoki 

fikriy  gavdalantirishdir.  Modellashtirish  orqali  tizimning  shu  aniq  holda  ahamiyatsiz  bo’lgan 

xususiyatlarini  e`tibordan  soqit  qilish  mumkin.  Pedagog-tadqiqotchi  model`  yasash  usulidan 

foydalanganda  ayrim  xossa,  shakl  va  jarayonlarni  analitik  usulda  o’rganishdan  yaxlit  tizimlarni 

sintetik usul bilan bilishga o’tish imkoniyatiga ega bo’ladi.  

 

  


Mustahkamlash uchun savollar. 

1.  Qiyosiy pedagogik  fanining  tadqiqot ob`ekti. 

2.

 

Fanning maqsadi, vazifalari.  



3.

 

Pedagogik taqqoslash fanining rivojlanish  bosqichlari. 



4.

 

Fanning ilimiy-tadqiqot metodlari. 



5.  Mustaqil  O`zbekiston  Respublikasida  ta`lim  tizimi,  I.A.Karimov  asarlarida  barkamol 

avlod tarbiyasi 

 

Adabiyotlar: 

1. Karimov I.A. Barkamol avlod-O’zbekiston taraqqiyotning poydevori. T., 1997. 

1.Kadrlar tayyorlash milliy dasturi. T., 1997. 

2.Ta`lim to’g’risidagi qonun. T., 1997. 

3. G’aybullaev N.R., Yodgorov R., Jdarkin L.P., Toshmurodova F. va boshq. 

Pedagogika, 1999. 

4. Inog’omov R., Toshmurodova F. Pedagogika fani XXI asrda. T.,2000. 

5. Tursunmetov K., Ahmedov Sh. O’quvchilar bilimini sinashning ba`zi bir muammolari. 

6. Jdarkin L.P. Pedagogicheskie obuchenie texnologii. 1992. 

 


Mustaqil O’zbekiston Respublikasida ta`lim tizimi, I.A.Karimov asarlarida barkamol 

avlod tarbiyasi 

 

Reja: 



1.

 

Mustaqil O’zbekistonda pedagogika fanining ravnaq topishi. 



2.

 

Ta`lim tizimini isloh qilish -davr talabi. 



3.

 

Ta`lim tizimini isloh qilishdagi asosiy yo’nalishlar. 



4.

 

O’zbekiston Respublikasi Kadrlar tayyorlash milliy dasturi. 



5.

 

Kadrlar tayyorlash milliy dasturining asosiy yo’nalishlari. 



6.

 

I.A.Karimov  asarlarida,  nutq  va  risolalarda  pedagogik  tadqiqotlar  ularning  asosiy 



yo’nalishlari va natijalari. 

7.

 



O’zbek xalqining ma`rifiy qadriyatlardan ta`lim-tarbiyada foydalanish. 

 

Tayanch tushunchalar: 

 

Kadrlar  tayyorlash  milliy  dasturining  asosiy  yo’nalishlari,  qiyosiy  pedagika  haqida 



umumiy  tushuncha,  rivojlanish    bosqichlari,  fanning  ilimiy-tadqiqot  metodlari,  uzliksiz 

ta`lim turlari. 

 

 

Respublikamiz  mustaqilligi  e`lon  qilingan  1991  yil  q1  avgust  nafaqat  O’zbekiston  uchun 



balki  tinchlik  tarafdori  bo’lgan  barcha  demokratik  davlatlar  uchun  ahamiyatli  voqea  sifatida 

qabul  qilindi.  Shu  yildan  boshlab  O’zbekiston  har  yili  1  sentyabrni  mustaqillik  kuni  bayramini 

nishonlaydi. Avvalom bor islohatlarning tamoyillari ishlab chiqiladi.  

1.

 

Iqtisodiyotning siyosatdan ustivorligi. 

2.

 

XXI asrga o’tish davrida davlatning boshqaruvchilik roli. 

3.

 

Qonunning ustuvorligi. 

4.

 

Aholining manfaatlarini himoya qiladigan kuchli ijtimoiy siyosat. 

5.

 

Islohatlarni bosqichma-bosqichamalga oshirilishi. 

 Ushbu  besh  asosiy  tamoyil  albatta  pedagogika  fanining  ham  keyingi  rivojini  belgilab 

beruvchi  yo’nalishlar  sifatida  qaralishi  kerak.  Chunki  ana  shu  tamoyil  O’zbekiston 

Respublikasini  mustaqil,  demokratik  davlat  sifatida  shakllanishi  va  keyingi  rivojlanishin 

ta`minlovchi  kuchga  ega.  Demak,  pedagogika  fani  o’z  oldiga  qo’ygan  maqsadlaridan  ana  shu 

tamoyillariga hamohang bo’lishi lozim.  

Pedagogika fani ta`lim-tarbiya ishini shunday uyushtirishi kerakki, bu jarayonda bir necha 

xususiyatlar tarbiyalanishi kerak.  

-milliy  qadriyatlarga  xurmat,  insonparvarlik,  vatanparvarlik,  birodarlik  va  hamkorlik, 

iymon  va  e`tiqod,  halollik,  axloqiy-poklik,  ijodkorlik  va  tashabbuskorlik,  tadbirkorlik  va 

ishbilarmonlik. 

Mustaqillik  tarbiyasining  shu  yo’nalishlari-milliy  axloq  odobning  tarkibiy  qismidir. 

Shuningdek,  ular  mustaqillik  tarbiyasining  asosini  tashkil  qiladi.  Zikr  qilingan  pedagogik 

asoslari  xalq  xo’jaligining  barcha  sohalarini  rivojlantirishda,  xalqni  tarbiyalashda  muhim  rol` 

o’ynashi  tabiiy  holdir.  Milliy  istiqlol  mafkurasini  yoshlar  qalbi  va  ongiga  singdirish  ta`lim-

tarbiyaning turli shakllari orqali amalga oshiriladi va u bir qancha vazifalarni o’z ichiga oladi.  



-ta`lim  muassasalarida  bolalar  va  talabalarning  yoshiga  mos  ravishda  milliy  istiqlol 

mafkurasini singdirishning diferentsial pedagogik-psixologik dasturini yaratish; 

-kadrlar  tayyorlash  milliy  dasturi  asosida  o’quvchi-talabalar  ongida  milliy  g’oya  va 

milliy istiqlol mafkurasini shakllantirish ishlarini uzluksiz tarzda olib borish; 

-o’quv  dasturlari,  darslik  va  qo’llanmalarda milliy  istiqlol mafkurasi  g’oyalarini  terang 

aks ettirish; 

-maktab,  litsey,  kollej,  institutlarda  milliy  istiqlol  mafkurasi  g’oyalarini  terang  aks 

ettirish; 

-pedagogik kadrlarning mafkura borasidagi bilimlarini chuqurlashtirish. 

Respublikamizning istiqlolga erishuvi jamiyat hayotining barcha jabhalarida shu jumladan 

ta`lim-tarbiya  sohasida  ham  o’z  aksini  topdi.  O’zbek  pedagogikasi  tarixida  burilish  davri, 

yangilanish davri boshlanda.  

O’zbekiston  Respublikasidagi  mustaqil  huquqiy,  demokratik  davlat,  erkin  fuqarolik 

jamiyatini qurish yo’lida ulkan ishlar inson mohiyatini yangidan kashf qilishga, uni intellektual-

amaliy  rivojlanishi  uchun  yangi  shart-sharoitlar  yaratib  berdi.  Bu  o’z  navbatida  insoniyat 

yaratgan  ma`naviy-ilmiy  boyliklarga,  insonning  o’ziga  yangicha  munosabat,  yondoshuvni 

yuzaga  keltirdi.  Endi  pedagogika  fani  faqat  ta`lim-tarbiya  jarayonini  nazariy,  metodik-amaliy 

ta`minlovchi  emas,  komil  insonning  shakllanishini,  rivojlanishini  ta`minlovchi  keng  sohalarni 

o’z  ichiga  ola  boshladi.    Endilikda  pedagogika  fani  o’z  oldiga  yangicha  fikrlash,  yangicha 

tafakkur, milliy mafkuraning keng qamrovli sifatlarini shakllantirish vazifalarini qo’ydi. Shuning 

uchun  ham  yangi  ta`lim  kontseptsiyasi  qabul  qilindi  va  unda  keyingi  rivojlanishlarning  barcha 

yo’nalishlari qayta ko’rib chiqildi.  

Rivojlangan  mamlakatlarning  tajribasi  shuni  ko’rsatmoqdaki,  qaerda  ta`lim  va  tarbiyaga 

e`tibor  katta  bo’lsa,  o’sha  erda  tarqqiyot  yuksalish  bor.  Shuning  uchun  respublikamizning 

istiqboli uzluksiz ta`limni qay darajada amalga oshirilishiga bog’liq.  

Uzluksiz ta`lim kadrlar tayyorlash tizimining asosi, O’zbekiston Respublikasining ijtimoiy-

iqtisodiy,  ijtimoiy-ilmiy-texnikaviy  va  ma`daniy  ehtiyojlarini  qondiruvchi  ustuvor  sohalar. 

Uzluksiz ta`limning faoliyat ko’rsatish printsiplari mavjud.  

-ta`limning  ustuvorligi-uning  rivojlanishining  birinchi  darajali  ahamiyatga  ega  ekanligi, 

bilim, ta`lim va yuksak intellektning nufuzi; 

-ta`limning demokratlashuvi-ta`lim va tarbiya uslublarining tanlanishida o’quv yurtlarining 

mustaqilligining kengayishi, boshqarishning davlat-jamiyat tizimiga o’tilishi; 

-ta`limning insonparvarlashuvi-inson qobiliyatlarining ochilishi va uning ta`limga nisbatan 

bo’lagn turli-tuman ehtijlarning qondirilishi, milliy va umumbashariy qadriyatlar ustuvorligining 

ta`minlanishi, inson jamiyat va atrof-muhit o’zaro munosabatlarning uyg’unlashuvi; 

-ta`limning  ijtimoiylashuvi-ta`lim  oluvchilarda  estetik  boy  dunyoqarashni  hosil  qilish 

ularda yuksak ma`naviyat, madaniyat va ijodiy fikrlarni shakllantirish; 

- ta`limning milliy yo’naltirilganligi- ta`limning milliy tarix, xalq an`analari va urf-odatlari 

bilan uzviy uyg’unligi, O’zbekiston xalqlarining madaniyatini saqlab qolish va boyitish, ta`limni 

milliy  taraqqiyotning  o’ta  muhim  omili  sifatidan  e`tirof  etish,  boshqa  xalqlarning  tarixi  va 

madaniyatini xurmatlash; 

-ta`lim  va  tarbiyaning  uzviy  bog’liqligi,  bu  jarayonning  har  tomonlama  komil  topgan 

insonni shakllantirishga yo’naltirilganligi; 

-iqtidorli  yoshlarni  aniqlash,  ularga  ta`limning  eng  yuqori  darajasida,  izchil  darajasida 

fundamental va maxsus bilim olishlari uchun shart-sharoitlar.  

Uzluksiz  ta`lim  tizimining  faoliyat  olib  borishi  davlat  ta`lim  standartlari  asosida  turli 

darajadagi ma`lum dasturlarning izchilligi asosida ta`minlanadi va bir necha ta`lim turlarini o’z 

ichiga oladi. 

-maktabgacha ta`lim; 

-umumiy o’rta ta`lim; 

-o’rta-maxsus kasb-hunar ta`lim; 

-oliy ta`lim; 

-oliy o’quv yurtidan keyingi ta`lim; 

-kadrlar malakasini oshirish va ularni qayta tayyorlash; 

-maktabdan tashqari ta`lim. 

Kadrlar tayyorlash milliy iodelining o’ziga xosligi mustaqil ravishda 9 yillik umumiy o’rta 

ham  q  yillik  o’rta  maxsus  kasb-hunar  ta`limini  joriy  etishdan  iboratdir.  Bu  esa,  umumiy  ta`lim 

dasturlaridan o’rta maxsus, kasb-hunar ta`limi dasturlariga izchil o’tilishini ta`minlaydi. Umumiy 

ta`lim  dasturlari:  maktabgacha  ta`lim,  boshlang’ich  ta`lim(1-4  sinf),  umumiy  o’rta  ta`lim(1-9 

sinflar)  o’rta  maxsus,  kasb-hunar  ta`limini  qamrab  oladi.  Kasb-hunar  ta`limi  dasturlari  o’rta 



maxsus,  kasb-hunar,  oliy  (bakalavriyat,  magistratura)  ta`lim  va  oliy  o’quv  yurtidan  keyingi 

ta`limni, kadrlar malakasini oshirish va ularni qayta tayyorlashni qamrab oladi. 

Maktabgacha ta`lim O’zbekiston xalq ta`limi tizimidagi birinchi bosqichdir. Bu bosqichda 

xilma-xil  toifadagi  turlicha  muassasalarni  ko’rish  mumkin.  Ya`ni  yaslilar,  bolalar  bog’chalari, 

sog’lomlashtirish  bog’chalari,  aqliy,  jismoniy  jihatdan  nuqsonli  bolalar  bog’chalari,  xonadon 

bog’chalari mavjud.  

Umumiy ta`lim uzluksiz davlat ta`limi tizimida asosiy bo’g’in bo’lib, ta`lim oluvchilarning 

ilmiy bilimlar olishini, mehnat ta`limi, boshlang’ich kasb ko’nikmalari, ishbilarmonlik asoslarini 

egallashlarini,  shuningdek  o’z  ijodiy  qobiliyatlari  va  ma`naviy  fazilatlarini  rivojlantirishlarini 

ta`minlaydi.  

Umumiy  ta`lim  G’Ta`lim  to’g’risidagiG’  Qonunning  9-bandiga  muvofiq  3  bosqichdan 

iborat: 


-boshlang’ich ta`lim (1-4 sinflar); 

-tayanch ta`limi (5-9 sinflar); 

-o’rta ta`lim (10-11-12 sinflar). 

Ta`lim  haqidagi  davlat  siyosatining    asosiy  mohiyati  tayanch  ta`limining  (9  yillik) 

majburiyligidir. 

O’rta  maxsus  ta`lim  (akademik  litsey,  kasb-hunar  kollejlari)  3  yillik  muddatini  o’z  ichiga 

oladi. 

Oliy ta`lim tabaqalashtirilgan bo’lim: 



Birinchi bosqich-bakalavr; 

Ikkinchi bosqich-magistraturadan iborat. 

Oliy  o’quv  yurtidan  keyingi  ta`lim:  aspirantura,  doktorantura,  tadqiqotchi  kadrlarning 

malakasini oshirish va qayta tayyorlash tarmog’i. 

O’tish  davri  juda  murakkab  jarayon  bo’lib,  bu  davrda  ayniqsa  uyushqoqlik  va  bir 

yo’nalishdagi harakatlar talab etiladi. Prezidentimiz I.A.Karimov ta`kidlashicha G’O’tish davrida 

davlat  jilovini  qo’ldan  bermaslik  kerak.  Shundagina  u  davlat  bo’la  oladi.  Jilov  qo’ldan  ketgan 

joylarda ahvol qanday ayanchli ekanligini hammamiz ko’rib turibmizG’. 

Prezidentimiz  I.A.Karimovning  iqtisodiyot  haqidagi,  davlatning  bosh  islohatchilik  roli 

to’g’risidagi dono fikr va mulhazalarini pedagogik jihatdan tahlil va talqin etish hozirgi kuch  va 

kelajak  uchun  muhim  ahamiyatga  egadir.  Chunki  yaratilajak  shu  pedagogik  ruhdagi  tadqiqotlar 

yoshlarni  yangi  mustaqillik  iqtisodiyoti  talablari  asosida  tarbiyalashda  qo’llanma  va  yo’llanma 

vazifasini o’tashi mumkin.  

O’quvchilarda yangicha moddiy va iqtisodiy faravonlik haqidagi tuyg’ularni tarbiyalashga 

ahamiyat  berish,  ezgu  maqsadga  erishish  malakalarini  vujudga  keltirish  va  takomillashtirish, 

halollik va fidoyilik odobini tarbiyalash masalalar bugungi kunda pedagogika fani oldida turgan 

asosiy masaladir.  

Bu masalalarni hal etishda biz albatta ma`rifiy qadriyatlarga murojaat etishimiz va ulardan 

samarali  foydalanishimiz  lozim.  O’zbek  xalqi  asrlar  maboynida  avaylab  saqlanib,  sayqal  topib 

kelgan  o’z  milliy  urf-odatlari,  rasm-rusumlari  va  an`analari,  g’ururi,  ijtimoiy-iqtisodiy  turmush 

tarzi,  huquqiy  ongi,  e`tiqodi,  bir  so’z  bilan  aytganda,  madaniy-ma`naviy  dunyosi  bilan  ajralib 

turadi.  Buyuk  ajdodlarning  umumbashariy  ma`rifatparvarligini  yaratishda  bevosita  ishtirok 

etganlar,  ular  jahon  tsivilizatsiyasiga  ulkan  hissa  qo’shganlar.  Mustaqillik  poydevorining 

tayanchi  xalqimizning  milliy  ma`naviy  poydevoriga,  ma`naviy  poydevori  esa  milliy  istiqlol 

mafkurasini yaratishga borib taqaladi. Bizning ta`lim-tarbiya an`analarimiz tarixi Avesto davriga 

borib  taqaladi.  Bu  davrda  ham  tarbiyaning  o’ziga  xos  go’zal  xususiyatlari,  tajribalari  mavjud 

bo’lgan,  albatta.  Lekin  ularning  barchasida  halollik  odobi  birinchi  darajaga  ko’tarilgan.  Halol 

insonlar  uchun  ruhsat  qilingan  ishlar,  xatti-harakatlar  majmuasi,  qolaversa,  mehnat  evaziga 

topilgan. 

 


 


Do'stlaringiz bilan baham:
  1   2   3   4   5


Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2017
ma'muriyatiga murojaat qiling