R IV o j L a n t ir is h I n s t I t u t I


Sanoatning  tarmoqlar  tarkibiga  quyidagilar  xos


Download 24.28 Kb.
Pdf просмотр
bet14/17
Sana16.02.2017
Hajmi24.28 Kb.
1   ...   9   10   11   12   13   14   15   16   17

Sanoatning  tarmoqlar  tarkibiga  quyidagilar  xos:
—  sanoat  tarkibida  differensiatsiya,  ya'ni  ilm iy-texnika 
taraqqiyoti  yordam ida  uning  yangi-yangi  tarm oqlari  vujudga 
kelm oqda;
—  shu  bilan  birga  san o at  tarm o q lari  o ‘rtasida  o 'z a ro  
aloqadorlik,  integratsiya jarayoni  kuchaym oqda,  tarm oqlar- 
aro  m ajm ualar  shakllanm oqda;
—  sanoat  tarm oqlari  ichida  hozirgi  zam on  ilmiy  texnik 
taraqqiyotini  belgilovchi tarm oqlar,  ya'ni  mashinasozlik,  elektr 
energetika  va  kimyo  tez  rivojlanib  borm oqda;
—  yirik  industriyalashgan  m am lakatlarda  «postfordizm» 
jarayoni  kuzatilm oqda  yoki,  boshqacha  qilib  aytganda,  kon- 
veyr  usuli,  bir  tur,  rang  k o ‘rinishdagi  m ahsulotni  yoppasiga 
ishlab  chiqarish  o ‘m iga  asta-sekin turli  ko‘rinish  va  shakldagi 
m ahsulotlarni  yaratish  keng  tus  olm oqda  (bunga  talab  va 
ehtiyojning  individuallashish,  o ‘sib  borishi  sababchidir);
—  sanoat  tarm oqlarining  m a'lum   hududda  va  infrastruk- 
tura  tizim i  asosida  o ‘zaro  aloqadorlikda  faoliyat  k o ‘rsatishi 
tufayli ularning  hududiy ishlab  chiqarish  majmualari  shakllan­
m oqda  va  boshqalar.
Statistik  tashkilotlarda  sanoat  m ajm uida  asosan  yoqilg‘i, 
energetika,  qora  va  rangli  m etallurgiya,  m ashinasozlik  va 
m etallni  qayta  ishlash,  kimyo,  qurilish  m ateriallari  sanoati, 
o ‘rm on,  yog‘ochsozlik va  sellyuloza-qog‘oz,  yengil,  oziq-ov- 
qat,  om uxta  yem  ishlab  chiqarish  va  poligrafiya  sanoat  ta r­
m oqlari  ajratiladi.  Bu  tarm oqlar  o ‘z  navbatida  yana  alohida
118

tarm oqchalarga b o ‘linadi.  Ayniqsa,  mashinasozlik va metallni 
qayta  ishlash  sanoati  m urakkab  tarkibga  ega.
Q ishloq  xo'jaligi  yoki  agrar  ishlab  chiqarishi  o ‘zining 
tarkibi jih atd an   uncha  murakkab  emas.  U  eng  avvalo  o ‘sim - 
lik  va  chorvachilikdan  tashkil  topgan.  Biroq,  shunga  qara- 
m asdan  qishloq  xo'jaligining  tarkibida  ham   turli  xil  tarm oq 
va  tarm oqchalar  mavjud.  C hunonchi,  ularga  bog‘dorchilik 
va  m evachilik,  pillachilik  va  boshqalar  kiradi.  D ehqonchilik 
o ‘z  navbatida turli  xil  ekinlarni  ekish va yetishtirishdan  iborat.
Agrar  ishlab  chiqarishda  ham   yangi  jaray o n lar  yuzaga 
kelm oqda.  Jum ladan,  bu  tarm oqda  industrial  m etodlardan 
foydalanish,  uni  elektrlashtirish,  kompleks  mexanizatsiyalash, 
kim yolashtirish  tobora  rivojlanib  borm oqda;  issiqxonalarda 
m ahsulot yetishtirish,  parrandachilikni  sanoat  asosida tashkil 
etish  ham   avj  olm oqda.  Ayni  vaqtda  qishloq  xo‘jaligining 
sanoat bilan yaqinlashishi,  yagona  ishlab  chiqarish jarayonini 
tashkil  qilish  negizida  agrosanoat  m ajm ualari  va  ularning 
hududiy  shakllari  vujudga  kelm oqda.
Sanoat  va  qishloq  xo ‘jaligining  tarm oqlar  tarkibi  o ‘ziga 
xos  tizim ni  hosil  qiladi.  M asalan,  bug‘doy  yetishtirish  don- 
chilikka,  donch ilik  dehqonchilikka,  dehqon chilik   qishloq 
xo‘jaligiga,  qishloq xo‘jaligi  iqtisodiyot  tarkibiga kiradi.  Xuddi 
shunday,  yengil  m ashina  ishlab  chiqarish  transport  m ashina- 
sozligiga,  u  um um iy  m ashinasozlikka,  m ashinasozlik  og‘ir 
sanoatga,  og‘ir  sanoat  um um an  sanoatga  va  u  o ‘z  navbatida 
iqtisodiyotga  kiradi.  K o‘rinib  turibdiki,  bu  yerda  qavatm a- 
qavatlik,  k o ‘p  bosqichli  tizim -tarkibi  mavjud.
Qishloq  xo'jaligi  va  sanoat  ishlab  chiqarishi  iqtisodiyot- 
ning  eng  asosiy  tarm oqlari  b o ‘lishi  bilan  bir  qatorda  ular 
o ‘rtasida  m uhim   farqlar ham  bor.  C hunonchi, 
sanoat  qishloq 
x o ‘ja!igidan  quyidagi  jihatlari  bilan  ajralib  turadi:
•  Sanoat  ishlab  chiqarishi  nisbatan  «yangiroq»  tarm oq, 
u  keyinroq  vujudga  kelgan;
•  Sanoatda  mavsumiylik  kam roq;
•  Sanoat  tarm oqlari  qishloq  xo‘jaligiga  qaraganda  ko‘p- 
roq;
•  S an o atd a  ishlab  c h iq a rish n i  ijtim o iy  tashkil  qilish 
shakllari  kengroq  nam oyon  b o ‘ladi;
•  Sanoatning  hududiy  tashkil  etish  shakllari  m urakkab- 
roq;
119

•  Sanoatning  ilm iy-texnika yutuqlariga  moyilligi  ko‘proq;
•  S a n o a t  ta r m o q la rid a   b o z o r  is lo h o tla r in i  a m alg a 
oshirish,  xususiylashtirish  jarayoni  m urakkabroq;
•  Sanoat  ishlab  chiqarishida  m ehnat  unum dorligi,  iqti- 
sodiy  ko‘rsatkichlar  yuqoriroq  va  h.k.
Transport  ham   sanoat  va  qishloq  xo‘jaligi  singari  iqtiso- 
diyotning  m uhim   tarm og ‘idir.  M ahsulot  yaratilishi  va  uning 
iste'm olchiga  yetkazilishi,  xom  ashyo,  ishchi  kuchi,  tovar  va 
xizm atlar  harakati  transportsiz  b o ‘lmaydi.  B inobarin,  tra n s­
po rt  iqtisodiyotning  qon  tom iri,  harakatga  keltiruvchi b o ‘g‘i- 
nidir.
T ra n sp o rt  hud u d iy   m eh n at  taq sim o tin i  rivojlantirish , 
hududiy-iqtisodiy  m unosabatlarni  amalga  oshirishda  katta  rol 
o ‘ynaydi,  u  natural xo'jalik,  berk iqtisodiyotdan ochiq va erkin 
iqtisodiyotga  o ‘tishda  m uhim   va  hal  qiluvchi  aham iyatga  ega.
T ransport  turi,  tarm o g ‘i,  to ‘ri  va  tizim ini  farq  qila  olish 
kerak.  T ransport  turi  yoki  tarm og‘i  tem ir  yo‘l,  avtom obil, 
quvur,  suv,  havo,  elektron  transportidan  iborat.  Eng  arzon 
transport  turi 
den giz
  va 
d a ry o
  (suv) 
tran sporti
  hisoblanadi. 
S o ‘nggi  yillarda  ja h o n   m iqyosida  va  xususan  rivojlangan 
m am lak atlard a  yuk  tashish  hajm i  b o ‘yicha 
te m ir  y o ‘l
  va 
a v to m o b il
  transporti  b o ‘lib,  bu  m utanosiblik  ko"proq  avto­
m obil  transporti  foydasiga  o ‘zgarm oqda  (deyarli  1:1).  Sobiq 
Ittifoq,  shu  jum ladan  0 ‘zbekistonning  ayrim  m intaqalarida 
esa  yuk  tashishda  ham on  tem ir  y o ‘l  transportining  hissasi 
katta.
T ransport  to ‘ri  m am lakat  yoki  boshqa  hududning  qay 
darajada  va  qanday  shaklda  transport  turlari  bilan  qoplan- 
ganligi,  ta'm inlanganligini  bildiradi.  Buning  uchun,  odatda, 
transport y o ilarinin g  zichligi  inobatga olinadi.  Transport  to ‘ri 
tu s h u n c h a s i  m a z m u n a n   aso san   n a q liy o t  y o ‘lla ri,  y a’ni 
transport  yo‘llariga  mos  keladi.
T ra n sp o rt  tizim i  sifat  jih a tid a n   a n ch a  m u kam m alroq  
tushunchadir.  U  hududda barcha transport  turlari  va to ‘rining 
qay  darajada  o ‘zaro  bog‘liqligi,  transport  yo‘llari  va  tugun- 
larining  shakllanganligi  va  um um an  bu  sohaning  m untazam  
faoliyatini  anglatadi.  Bu  yerda  transportning  barcha  turlari 
o ‘zaro  m uvofiqlashgan,  uyg‘unlashgan  doim iy  h arak atd a 
b o ‘lishi  talab  etiladi.
120

Iqtisodiy  geografiyada  transportga  har  xil  qarash  m um - 
kin. 
B irinchidan,
  transport  alohida iqtisodiyot tarm og'i bo‘lsa, 
ikkinchidan,
  u  ishlab  chiqarish  kuchlarini joylashtirishga ta’sir 
etu vchi  om il  b o ‘lib  x izm at  q ilad i.  A y nan   shu  m a 'n o d a  
transport  ishlab  chiqarish  infrastrukturasining  m uhim  tarm og‘i 
hisoblanadi va  u  iqtisodiy  rayonlar,  hududiy  ishlab  chiqarish 
m a jm u a la rin in g   s h a k lla n is h id a   h a m   o m il,  h a m   ish lab  
chiqarishni  davom  ettiruvchi,  darom ad  yaratuvchi  tarm oq 
sifatida  nam oyon  b o ‘ladi.
Iqtisodiyot  sohalarining  rivojlanishi va joylanishida  o ‘ziga 
xos  q o n u n iy atlar  bor.  M asalan,  san o atd a,  od atd a  ishlab 
chiqarish vositalarini  ishlab  chiqarish,  iste'mol  mollarini ishlab 
chiqarishga  nisbatan  ustuvorroq,  oldinroq  rivojlanib  borishi 
kerak.  Bu tushunarli  hoi,  zero  elektr energiyasi,  yoqilg‘i,  xom 
ashyo,  m ashina  va  asb ob-uskunalar,  qurilish  m ateriallari 
b o ‘lmasa yengil va  oziq-ovqat sanoatini  rivojlantirish  mumkin 
emas.  Biroq,  m a’lum  sharoitlarda  iste'm ol  m ollarini  ishlab 
chiqaruvchi  tarm oqlar  tezroq  rivojlanishining  zaruriyati  tu- 
g ‘iladi.  Jum ladan,  0 ‘zbekiston  Respublikasi  milliy  iqtisodi- 
yotining  bozor  m unosabatlariga  o ‘tish  davrida  eng  avvalo 
mahalliy  ehtiyojni  o ‘zim izda  ishlab  chiqariladigan  iste'mol 
m ollari  bilan  to ‘la  qondirish  va  shu  asosda  chetdan  bunday 
m ahsulotlar keltirilishini mumkin  qadar kamaytirish  nihoyatda 
dolzarb  m uam m odir.  Xuddi  shu  m aqsadda  kichik  va  o ‘rta 
tadbirkorlikka  yo ‘l  ochib  berilm oqda.
Sanoat tarm oqlarining yana bir qonuniyati  ularning  ilmiy- 
texnika  taraqqiyotini  ifodalovchi  y o ‘n alishlarini  ildam roq 
rivojlanishidir.  Bundan tashqari,  m am lakatlar sanoat tarm og'i 
progressiv  xususiyatga  ega  bo'lishi  ham   qonuniyatdir,  ya'ni 
unda  qazib  olish  sanoatiga  k o‘ra  uni  qayta  ishlash  tarm o q ­
larining  ustunroq  rivojlanishi,  m ashinasozlikda  ta'm irlovchi 
yoki  oddiy  qishloq  x o ‘jaligi  asboblarini  ishlab  chiqaruvchi 
korxonalarga  nisbatan zamonaviy sohalar —  priborsozlik,  aniq 
m ashinasozlik  kabilarning  ko ‘pligi  m uhim dir.
Sanoatni  hududiy  tashkil  etishda  ham   m uayyan  q o n u n i­
yatlar  mavjud.  M asalan,  ba'zi  sanoat  tarm oqlari  jum ladan 
elektr energetika,  metallurgiya,  mashinasozlik,  kimyo  sanoat- 
lari  katta  rayon  va  m ajm ua  hosil  qiluvchi  salohiyatga  ega. 
Bu  ularning  atrofida  boshqa  sanoat  korxonalarining  vujudga 
kelishida  o ‘z  aksini  topadi.  K o ‘p  hollarda  arzon  elektr  ener-
121

giya  m anbaiga  yaqin  joyda  rangdor  m etallurgiya,  tog1  kon 
sanoati  rayonlarida  og‘ir  m ashinasozlik,  aholi  zich  joylarda 
esa  yengil  va  oziq-ovqat  sanoati  rivojlangan  b o ‘ladi.
D em ak,  yuqoridagi  san oat  tarm o q la ri  asosida  sano at 
tugunlari,  hududiy  ishlab  chiqarish  m ajm ualari  barpo  etiladi. 
Shunga  o ‘xshash,  qishloq xo‘jaligining  rivojlanishi va joylani- 
shida  ham   tez-tez  takrorlanib  turadigan  holatlar,  ya'ni  qonu- 
niy aloqadorliklar bor.  C hunonchi,  qishloq xo‘jaligining tabiiy 
(ayniqsa  agroiqlimiy)  sharoitlarga bog‘liqligi,  uning o ‘z navba­
tida  oziq-ovqat  sanoati  va  u  orqali  aholi  turm ush  darajasiga 
ta'siri  ham m aga  m a'lum .  Agrar  soha  tarm oqlari  bilan  aholi 
joylashuvi,  yirik  shaharlar  atrofida  o ‘ziga  xos  qishloq  xo‘ja- 
ligi  «halqalarining»  vujudga  kelishi,  agrosanoat  m ajm ualari- 
ning  shakllanishi  kabi  vaziyatlar  ham   qonuniyat  hisoblanadi. 
Shuningdek,  paxtachilik bilan  pillachilik,  kartoshka yoki  qand 
lavlagi  yetishtiradigan  rayonlarda go‘sht  chorvachiligi  (ayniqsa 
c h o ‘chqachilik),  bug‘doy yetishtiriladigan  hududlarda parran- 
dachilik,  m o ‘tadil  iqlim  sharoitida sut  chorvachiligi va  u  bilan 
bog‘liq  ishlab  chiqarish  korxonalarining  joylanishi  qishloq 
xo‘jaligi  tarm oqlarini  rivojlantirish  va  hududiy  tashkil  etish- 
dagi  qonuniyatlardir.
T ransportda,  odatda,  ikki  yirik  m arkaz  orasidagi  aloqa 
yo'llari  nihoyatda  kuchli  «arqon»  (ingichka  kanop  yoki  ipsi- 
m on  emas),  koridor  shaklida  b o ‘ladi;  yirik  m arkazdan  chetga 
chiqqan  sari  yo‘l  holati  va  uning  atrofidagi  aholi  m anzilgoh- 
larining  katta-kichikligi  ham   o ‘zgarib  boradi;  yo‘llar  shahar- 
dan  shaharga,  turli  xil  konlarga  —  qazilma boyliklarga  ulana- 
di.  H ar  xil  transport  yo‘llarinnig  o ‘zaro  joylashuvi  hududni 
m ustahkam laydi,  uning  iqtisodiy  qudratini,  o ‘zlashtirilganlik 
darajasini  yuksakligidan  guvohlik  beradi.
Iqtisod iy   geografiyada  tra n sp o rt  y o ‘llari  va  sh a h arlar 
hudud,  m am lakatning  o ‘zagi,  um urtqa  pog‘onasi,  «qovurg‘a- 
sini»  tashkil  etadi.  Aynan  ana  shu  shahar  va  yo‘llar  hududiy 
birlashm asiga  qarab  m am lakatning  ichki  iqtisodiy  m akoni, 
tabiiy  sharoitini  bilib  olish  m um kin.  M asalan,  agar  yo ‘llar 
va  shaharlar  m am lakat  yoki  viloyatning  chekkasida,  atrofi 
b o ‘ylab  joylashgan  b o ‘lsa,  dem ak,  bilingki  ularning  ichki 
qism ida  ishlab  chiqarish  va  aholini  hududiy  tashkil  qilish 
uchun  sharoit  uncha  qulay  emas.
122

Dengiz  (okean)  transportining  m am lakat  ichidagi  tem ir 
va  avtom obil  yo‘llar,  daryo  transporti  bilan  bog‘langanligi 
ham   katta  ahamiyatga  ega.  C hunki  bunday sharoitda  m am la- 
katning  qulay  transport  geografik  mavqei  uning  ichki  im ko- 
niyatlaridan  keng  foydalanishga  yordam   beradi.
Y uqoridagilardan  tashqari,  to g ‘-kon  sanoati  joylashgan 
hud u d lar  tem ir  y o ‘l,  neft-gaz  sanoati  rayonlarida  quvur, 
agrosanoat  rivojlangan joylarda  avtom obil  sanoati  ustuvorroq 
aham iyatga  ega  b o ‘ladi.  Shuningdek,  yirik  shahar aglom era- 
tsiyalarining vujudga kelishi  ham  yo‘lovchi tashuvchi transport 
turlarig a,  xususan  sh ah ar  atrofi  elektrlashgan  tem ir  y o ‘l 
transportiga  asoslanadi.
Iqtisodiyotning  qolgan  sohalariga 
qurilish,  a loqa,  sa vd o , 
m aorif,  s o g ‘liqni  saqlash ,  kom m u n al  x izm a t  k o ‘rsatish,  fa n , 
sport,  san'at,  turizm ,  soliq  tizim i,  boshqaruv
  kabilar  kiradi. 
Hozirgi  davrda jahonning  rivojlangan  davlatlari  «postindust­
rial»,  ya’ni  industriyadan  keyingi  jam iyatga  o ‘tm oqdalar. 
B unday  m am lak atlar  m illiy  iq tiso d iy o tin in g   eng  m uhim  
xususiyatlari  shundaki,  ularda 
n oish lab  ch iqarish ,  axborot, 
rek la m a ,  turizm ,  x izm a t  ко ‘rsatish,  m oliya  tizim i
  kabilarning 
aham iyati  yuqori  b o ‘ladi.
Qurilish  iqtisodiyot  rivojlanishining  garovidir;  u  boshqa 
xo‘jalik  tarm oqlari  uchun  zam in  yasaydi  va  binobarin,  yangi 
o ‘zlashtiriladigan rayonlarga  oldinroq  «kirib boradi».  M ustah- 
kam  qurilish  bazasi  poydevor  sifatida  iqtisodiyotning  qolgan 
tarm oqlarini barpo etishga xizmat qiladi.  Masalan,  M irzacho‘1 
yoki  Qarshi  dashtini  o'zlashtirishda  eng  avvalo  uning  qurilish 
bazasi  yaratilgan.  Yirik  elektr  stansiyalarini  barpo  etish  ham  
ana  shunday  om ilga  asoslanadi,  stansiya  qurilib  bitirilgan- 
d an   so 'n g   b u n day  in fra stru k tu ra   sh aro iti  boshq a  sano at 
tarm oqlari  va  infrastruktura  shahobchalari  bilan  birgalikda 
sanoat parklarini  vujudga  keltirishda zarurdir.  Bunday tayyor 
s h a ro it  s a rm o y a d o rla rg a   ija ra g a   b e rila d i  yoki  s a n o a t 
k o rx on alarini  ishga  tu sh irish   u ch u n   sotiladi.  A ynan  ana 
shunday  qulayliklar  yaxshi  investitsiya  m akonini  shakllan- 
tirish g a ,  xorijiy  m am la k a tla r  b ilan   q o ‘shm a  k o rx o n ala r 
qurishga  im kon  beradi.
Aloqa  tizim i  transport  bilan  bevosita  bog‘liq.  Shu  bilan 
birga  hozirgi  zam on  ilm iy-texnika  yutuqlari  m asofadan turib 
(distansion)  aloqa  qilishga  qulayliklar yaratmoqda.  Aloqaning
123

turli  zam onaviy  xillari  iqtisodiyotni  tezkor  rivojlantirish  va 
boshqarish,  shartnom alarni  o ‘z  vaqtida bajarish  uchun  zarur- 
dir.  Bundan  tashqari,  ular  yangiliklarning  diffuzion  tarqali- 
shiga,  om m alashuviga  yordam   beradi.
S o‘nggi  yillarda  ijtim oiy  sohalarning  iqtisodiy  aham iyati 
oshib  borm oqda.  Ayniqsa,  reklam a,  soliq  tizim i,  turizm   tez 
rivojlanm oqda.  Bejiz  emaski,  XXI  asrni  xalqaro  turizm   asri, 
deb  atashm oqda,  u jah o n   miqyosidagi  eksport  tizim ida  neft 
va  m ashinasozlik  sanoatini  orqada  qoldirib  oldingi  o ‘ringa 
o 'tish i  m um kin.
0 ‘zbekiston  Respublikasida  ham  
re k re a tsiy a
  va 
turizm  
uchun  im koniyatlar  yetarli.  Buning  uchun  betakror  tabiat 
m anzaralari  (landshaftlari),  qadimiy va yangi shaharlar,  tarixiy 
yodgorliklardan  foydalanish  katta  aham iyatga  ega.
M am lakat  ijtim oiy-iqtisodiy  rivojlanishida  uning 
m a o r if 
va 
s o g 'liq n i  s a q la s h
  tiz im in i  m avqei  m u him .  S o g ‘lo m , 
barkam ol  avlodni  tarb iy alash ,  kelajagi  buyuk  davlatning 
quruvchisi  sifatida voyaga yetishi  uning  faqat jism oniy jih ati- 
dangina  emas,  balki  bilim li,  m adaniyatli,  m a'naviy-m a’rifiy 
yetukligini  ham   nazarda  tutadi.  Xuddi  shuning  uchun  ham  
0 ‘zbek istonda  m ao rif  va  sog‘liqni  saqlash  tizim ini  isloh 
qilishga,  K adrlar  tay yorlashning  M illiy  dasturini  am alga 
oshirishga  ustuvor  aham iyat  berilm oqda.  Bunday  tadbirlarni 
hayotga  tadbiq  etishning  iqtisodiy  geografik  tom onlari  ham  
mavjud.  Jum ladan,  ushbu  ijtimoiy  soha  ob'yektlari  turli om il- 
larni  e'tiborga  olib,  hududiy jih a td a n   to ‘g‘ri  hududiy  tashkil 
etilishi  kerak.  Bu  borada  ularni  ham   o ‘ziga  xos  hududiy 
m ajm ua  shaklida joylashtirish  katta  iqtisodiy  sam ara  beradi.
Savdo va  aholiga  maishiy xizmat  ko‘rsatish  sohalari  bozor 
iq tiso d iy o ti  sh aro itig a  tez ro q   va  o so n ro q   m oslashadigan 
tarm oqlardir.  Shu  sababdan  ularni  xususiylashtirish,  davlat 
tasarrufidan  chiqarish  tezroq  am alga  oshdi,  am m o  aynan 
m azkur sohalarni  davlat  tom onidan  tartibga  solish,  boshqarib 
b o rish   m ex an izm id an   sam arali  foydalanish  ham   m uh im  
m uam m oga  aylandi.
Albatta,  zam onaviy  bozor  iqtisodiyoti  an'anaviy  sharqo- 
na  bozorlarim izning  o ‘zi  emas,  u  an cha  kengroq  va  m urak- 
kab ro q  tu sh u n c h a d ir.  G ap  bu  yerda  iqtisod iyo tda  b o zo r 
m unosabatlarini,  ya'ni  erkin  va  ochiq  iqtisodiyot,  sog‘lom  
raqobat,  ishlab  chiqarishga,  taklifga  nisbatan  talabning  ustu-
124

vorligini  joriy  qilish  to ‘g‘risida  borishi  kerak.  Shu  sababdan 
ham   m a m la k a tim iz d a   c h in a k a m   b o z o r  m u n o sa b a tla rin i 
amalga oshirish  unga tegishli  bozor infrastrukturasini yaratish 
bilan birga  kishilarning  bunday sharoitga  ma'naviy va  moddiy 
jih atd an  tayyor  b o ‘lishi  ham   talab  etiladi.
Iqtisod iy   geografiyada,  ayniqsa  sobiq  Ittifo q   davrida 
moliya,  bank  m asalalariga  deyarli  e'tibor  berilmasdi.  V aho- 
lanki,  rivojlangan,  bozor  iqtisodiyotining  boy  tajribasiga  ega 
b o ‘lgan  d av latlard a  bu  so h a  k a tta   axam iyat  kasb  etadi. 
B inob arin,  m intaqaviy  m oliya,  bank  va  soliq  tizim ining  
geografiyasini  o ‘rganish  ham   zarurdir.
Shuningdek,  fan,  ilmiy  tadqiqotlar,  san'at  kabi  ijtim oiy 
sohalar  ham   iqtisodiyotda,  iqtisodiy  geografiyaning  ijtim oiy 
geografiyaga  aylanib borishida m uhim  ahamiyatga  ega.  Ularni 
hududiy  tashkil  qilish,  m adaniy  geografiyani  shakllantirish 
m asalalari  h ozircha  to ‘laligicha  hal  etilm agan.  D avlat  va 
m a'm uriy boshqaruv  tizim lari  ham   m am lakatning  m a'm uriy- 
hududiy  tuzilm asini  to ‘g‘ri  tashkil  etish,  uning  m intaqaviy 
siyosatin in g  am alga  osh irilish i,  d em o k ratik   tam o y illarn i 
hayotga  tatbiq  qilish  bilan  bog‘liq  holda  olib  boriladi.
U m u m an ,  ijtim oiy  so h alarn in g   rivojlanishi  va  u larn i 
joylashtirish  har  qanday  davlatning  asosiy  vazifalaridandir. 
0 ‘zbekiston  Respublikasi  Prezidenti  I .A.  Karimov tom onidan 
ishlab  chiqilgan  m am lakatim izni bozor m unosabatlariga o ‘tish 
davrining  ustuvor tam oyillaridan  biri  ham   aynan  Respublika 
iqtisodiyoti  rivojlanishining  strategik  y o ‘nalishlarini  ijtim oiy 
m aqsadlarga  qaratish,  aholini  ijtim oiy  m uhofaza  qilish,  d e­
mografik  vaziyatdan  kelib  chiqqan  holda  kuchli  ijtim oiy  si­
yosat  yuritishni  nazarda  tutadi.
Shunday  qilib,  xalq  xo ‘jaligi,  iqtisodiyot  barcha  ishlab 
chiqarish  ham da  ijtim oiy  tarm oqlarni  m ushtarak  darajada 
tashkil  etish  va  rivojlantirishga  asoslanadi;  m ustahkam   ishlab 
chiqarishsiz  ijtim oiy  sohalarni  rivojlantirib,  aholi  turm ush 
sharoitini  yaxshilab  b o ‘lmaydi.  0 ‘z  navbatida,  yaxshi  ijtimoiy 
sharoit  va  barqarorlik  iqtisodiyotni  yanada  yuksaltirishga 
qulaylik  yaratadi.  Dem ak,  birini  ikkinchisiga  m uqobil  qilib 
b o ‘lm aydi,  aksin ch a  u larn i  birg alik d a  k o ‘rish  t o ‘g ‘riro q  
b o ‘ladi.  Faqat  milliy  iqtisodiyoti  m ustahkam ,  m ustaqil  va 
xavfsiz,  ijtim oiy va  sog'lom ,  barqaror,  dem okratik  prinsiplar 
keng  yo‘lga  q o ‘yilgan  davlatgina  jah o n   ham jam iyatida  faol
125

mavqega  ega  b o ‘la  oladi,  o'zin in g   tashqi  siyosatini  muvaffa- 
qiyatli  amalga  oshira  oladi.  M ustaqil  R espublikam iz  ham 
aynan  ana  shunday  y o ‘lni  tanlagan,  ana  shunday  m aqsadlar 
sari  rivojlanm oqda.
SA VO L  VA  T O P S H IR IQ L A R
1.  Iq tiso d iy o tn in g   tarkibiy  tu z ilish i  qanday?
2.  S a n o a tn in g   tarm oqlar  tarkibini  0 ‘zb ek isto n   m iso lid a   tu sh u ntirib  
berin g.
3.  S a n o a t  ta r m o g ‘i  qan d ay  b elg ila r  a so sid a   ajratiladi?
4.  Q ish lo q   x o 'ja lig in in g   o 'z ig a   x o s  xu su siyatlari  qaysilar?
5.  S a n o a t   va  q is h lo q   x o ‘j a l ig i  r iv o j la n is h i  v a   j o y l a n is h i d a g i 
q o n u n iy a tla r  n im a la rd a n   iborat?
6.  T ra n sp o rtn in g   iq tiso d iy o td a g i  o 'r n in i  ta'riflab  b ering.
7.  Ijtim o iy   so h a la r  m o h iy a ti  va  tarkibi  qanday?
126

X II   BOB
BOZOR  MUNOSABATLARIGA  0 ‘TISH 
DAVRIDA  IQTISODIY  GEOGRAFIYA
Ishlab  chiqarish  kuchlari  ishlab  chiqarish vositalari  (asbob- 
uskunalar,  xom -ashyo  va  h.k.)  sanoat  va  qishloq  xo ‘jaligi 
ham da  m ehnat  resurslarini  o ‘z  ichiga  oladi.  O datda,  ishlab 
chiqarish  asosan  sanoat,  qishloq  x o ‘jaligi,  tran sp o rt  kabi 
m akroiqtisodiy  sohalardan  tashkil  topadi.  Am m o  ularning 
barchasini  harakatga  keltiruvchi  ishchi  kuchi,  ya'ni  inson 
hisoblanadi.  B inobarin,  aholi  ijtim oiy  ishlab  chiqarishdek 
m urakkab  jara y o n n in g   m ark azid an   o ‘rin  oladi.  Buni  biz 
demotsentrik  prinsip 
deb  yuritishim iz  m um kin.
Shu  bilan  birga  ta'kidlash  joizki,  um um an  aholi  ishchi 
kuchi  em as  va  u  faqat  iqtisodiy  tu sh u n c h a   sanalm aydi. 
Afsuski,  ilgari  aholi  asosan bosh  ishlab  chiqaruvchi  kuch  sifa­
tida  baholanardi.  V aholanki,  bizning  sharoitim izda,  hozirgi 
demografik  vaziyatda  faqat  48-50  foiz  aholi  m ehnatga  layo- 
qatli  yoshlardir,  xolos.
Ijtim oiy  ishlab  chiqarish  tizim i  eng  avvalo  uch  tarkibiy 
qism dan  iborat.  Bu  ham   b o ‘lsa,  bevosita 
ishlab  chiqarish, 
taqsim ot
  va 
iste'm oldir.
  Bularning  barchasi,  albatta,  ishchi 
kuchisiz b o ‘lmaydi.  Ayni  paytda  ishlab  chiqarilgan  m ahsulot 
bilan  uni  iste'm ol  qilish  o ‘rtasidagi  aloqadorlikni  am alga 
oshirishda  transportning  aham iyati  katta.  Shu  sababli  uni 
ijtimoiy  ishlab  chiqarish jarayonining  «qon  tomiri»  yoki  hara­
katga  keltiruvchi  om ili  darajasida  qarash  to ‘g ‘riroq  b o ‘ladi.
Dem ak,  ishlab  chiqarish  kuchlari  keng  va  m urakkab  iq ti­
sodiy  tushuncha,  uning  tarkibi  ishlab  chiqarishning  ob'yekti 
bilan sub'yekti,  ya'ni  ishchi  kuchidan tashkil topadi.  Aholining 
ishtiroki  qism an,  m ehnat  resursi  doirasida  kuzatiladi.  U m u­
m an  aholi  esa,  u  ijtim oiy-iqtisodiy tushuncha  hisoblanib,  ish­
lab  chiqarish jarayonining  qoq  o ‘rtasidan joy  oladi.  Sababi- 
aholi  (m ehnat  resurslari)  m oddiy  va  m a'naviy  boyliklarning 
yaratuvchisi  va  ayni  paytda  ularning  iste’m olchisi  ham dir.
127

Biroq,  ishlab  chiqaruvchilar  ozroq,  iste'm ol  qiluvchilar  esa 
b archa  aholidan  (uning  yosh  va jinsidan  qat’iy  nazar)  iborat.
M a 'lu m k i,  0 ‘z b e k isto n   R esp u b lik a sin in g   P re z id e n ti
I.K arim ov  o ‘tish  davrining  (ya'ni  uning  «o‘zbek  m odeli»)  5 
ta  asosiy  tam oyilini  ishlab  chiqqan  va  ular  hozirgi  kunda 
bosqichm a-bosqich  hayotga  tatbiq qilinmoqda.  Shulardan  biri 
ishlab  chiqarishning  ijtim oiy  m aqsadlarga  qaratilishidir.  Bu 
prinsip  eng  avvalo  iqtisodiyot  tizim ida xalq  iste'm ol  m ollarini 
qay  darajada  ishlab  chiqarish  bilan  belgilanadi.
Iqtisodiy geografiya  va  mintaqaviy  iqtisodiyotda 


Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   9   10   11   12   13   14   15   16   17


Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2019
ma'muriyatiga murojaat qiling