Редактор: А. Тилегенов Редколлегия ағзалары


МУҒАЛЛИМ ҲӘМ ҮЗЛИКСИЗ БИЛИМЛЕНДИРИЎ


Download 1.44 Mb.
Pdf ko'rish
bet193/207
Sana06.10.2023
Hajmi1.44 Mb.
#1693302
1   ...   189   190   191   192   193   194   195   196   ...   207
Bog'liq
Муғалим журнал 6-2 2022

МУҒАЛЛИМ ҲӘМ ҮЗЛИКСИЗ БИЛИМЛЕНДИРИЎ
192
ФИЗИКАЛЫҚ ТӘРБИЯ ҲӘМ СПОРТ
Пармонов А.А.
 Қўқон давлат педагогика институти мустақил тадқиқотчиси
ЖИСМОНИЙ ТАРБИЯ ЎҚИТУВЧИЛАРИДА АКМЕОЛОГИК
МОТИВАЦИЯНИ РИВОЖЛАНТИРИШ МОДЕЛИ 
Таянч сўзлар: жисмоний тарбия, акмеологик тарбия, жисмоний тарбия ўқитувчи, 
дунёқараш ва тафаккур.
Ключевые слова: физическое воспитание, акмеологическое образование, учитель физиче-
ской культуры, мировоззрение и мышление.
Key words: physical education, acmeological education, physical education teacher, worldview 
and thinking.
Аксеологик ёндашув асосида бўлажак жисмоний тарбия ўқитувчиларида акмоло-
гик мотивациясини ривожлантириш жисмоний таълимга инновацион ёндашувларни 
олиб кириш ва таълимни янгича моделлаштириш асосида олиб борилади. Педагогик 
тадқиқотларда қўйилган мақсадга эришишнинг муҳим воситаларидан бири модел-
лаштиришдир. Моделлаштириш асосида тадқиқ этилаётган объект модели ишлаб 
чиқилади.
Биз тадқиқотимизда И.П.Подласый томонидан “модел” тушунчасига берил-
ган таърифга таяндик. Олимнинг таъкидлашича, модел маълум бир объект ҳақида 
янги ахборотлар олиш имконини берувчи, тадқиқот преметини илмий жиҳатдан акс 
эттирувчи фикрий тасаввур ёки унинг моддий кўринишга эги тизимидир[3]. Бугунги 
кунда “модел” тушунчаси шунчалик кенг қўлланилмоқдаки, у ҳатто олам ҳақидаги 
исталган билимлар ва тасаввурларга ҳам тегишли бўлиб қолмоқда. Масалан, замо-
навий нуқтаи назардан исталган фаолиятнинг мақсади фаолият натижасини акс этти-
рувчи модел сифатида кўриб чиқилиши мумкин.
Моделлар турли белги ва хусусиятларига кўра тасниф этилиши мумкин. 
Ф.И.Перегудов ва Ф.П.Тарасенко моделларни ахборотларни узатиш ва тасаввур 
қилиш методлари бўйича гуруҳлаштиришган. Уларнинг фикрича, моделлар инсон-
нинг исталган фаолиятини ташкил этишда жуда муҳим ўрин тутиб, фаолиятнинг 
барча турларини субъект ва уни ўраб турган атроф-муҳит орасида айланиб юрувчи 
ахборотларнинг асосий кўлами йўналиши бўйича тақсимлаш қулайлик туғдиради[4]. 



Download 1.44 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   189   190   191   192   193   194   195   196   ...   207




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling