T o s h k e n t davlat a g r a r u n IV e r sit e t I s. Avezba y ev, T. Karabayeva

Sj!iv:lt-r*• i 
-r
11  к » '  I  Ц П '  :  ?il 
t  .ll'.'-i  и   ii-v  sr=u!l.--.  .'t
Vcr 1/И urnis* v.-.
ь».  y.i 
i 
i.ilj.  i v -му 
llINg ikl.M. I’ . ' :'.i l;i. arKfJIt'M '.vrifrjn Г й -  1 
rii.  I'  •" In: ii-oliirm  im i.Tiil ' >  ivr-n.
['.■■■iи: '•:>>■:'! 
1
:': 
.41
 v : •>
 
in:;'- v-t/jv. 
S ^ia 'il >i-;
■:=■ -.1 '■■".! T:
> ■1
I t   i u l f   > '!  b n   i i i M h o   l i p n   >>'•!
O '. i m l l k  ц и р Ь п и   w  tm in l
V  l l   't i : / . -   ■!!'.  i'lil
K.r:J 1мГ^’' ■'Tnv>nl’ir
I  .  •
f ? 
'iir.Y,
 .lilp t i u i' i\iu r '.2-0 in \i inn? i'-TSji-K.! 
I bjijpdllyr. n;
Х м ’Ло'ппипЬг
с  
л
b i c "  ;:тга..п 
I’ir ;-l"p
(   h J k 'i l i ^ A - r i t r
•.и  м
/ ■ U j i. i!
\K  lil d-il'l'.'-  i/
•  ibv^!>.lv-i;i ;..-r
1
Qan№h 
____  0   I i i '   Im:  iiu .s   •
:  ;ih   N   !  i d i . j p   I v i g r ^ h k l j r
------- —I  nuw^H-'f.n .. !,;r
\'
\ 
-|r  ' :  J :Г1‘1  И’д].^! 
i0 . i- ih r j\ i  fervioingqithiiiki: 
dirj.4r hr
* ~ge  '-ri^'.hr'i^ ii'f:
A .’ l i l i '- 'l  
I'  i r  : '.i 
i 
.  
-Л72
w iiv.l '*1 1Ш:=ц! »Г
K-> 
1
Ы
S^Unb'J^l.lfcT1 v^TV:i: rf 
S
j
> ullimirri h ^ii)dlic:
\ 
$4\ «4|iTninm^ ».»*n ihshini kn'fs'iti.vchi <гс1кл 
•t!, I  t A|illl  u/.lijU.  ni. %
 
1 
■V.rv'fiinv  t" 
1
 !■  ! 
1
 ri  !,f 
-VS*
s  v.i.iiiriijii.  и!  Г  cmr.t lii iv. ri'.l
‘
1
. ;• • ;!t м. pri>...  ' ~4U:mvjj.  :
Mil M-Tir:*:!. 
1 
L ~r: ц sin-'». 
■
. M'Jjjii dirvi.
r  : !  i i l L i i t l ,   4
e  *   e  ?  .  .  .  
.
V.'fk !".;f « 
i’ji.  I'
a   
v
 
j,n\i 
• I  v.
•/Loiiijktf.  !'•
^!r.;yurli#i 
’ 
Snjtmvd-.'.iii.ivi-iqiiaiqi’.r
Sii;irlli  belgilar.
Topografik  planlarda  harfli  tushuntirish  xatlari  ham  ishlatiladi. 
M asalan,  ko‘l  suvining  sifati,  ko‘prikning  uzunligi,  kengligi  va  qancha  yuk 
ko‘tara olishi  raqamlar bilan  ko'rsatiladi.
Topografik  planda  gorizontallar  yordamida  masalalar  yechish. 
Joyning  tabiiy-geografik  elementlari  ichida  relef eng  muhimi  hisoblanadi.

Y er  yuzasidagi  past-balandliklar  majmuiga  re le f deyiladi.  Joyning  relefiga 
asoslangan  holda  shu  yerdagi  barcha  ob’ektlami  joylashish  xarakteri  va 
ulam ing  boshqa  ko'pgina  xususiyatlarini  aniqlash  mumkin.  Har  bir joyning 
yer  osti  va  yer  usti  suvlari  rejimi,  o'sim liklar  dunyosi,  tuproqlari  relefga 
bog'liq  holda bir-biridan  farq  qiladi.
Relef topografik  planlarda  gorizontallar  bilan  tasvirlanadi.  Mutlaq 
balandliklari  bir  xil  bo'lgan  nuqtalardan  o ‘tgan  to 'g 'ri  yoki  egri  chiziq 
gorizontal  deyiladi.  Topografik  planlarda  ayrim  gorizontallaming  mutlaq 
balandlik  qiymatlari  yozib qo'yilgan  bo'ladi.
150  va 
175  m  gorizontallar  orasida  joylashgan  nuqtaning 
balandligini  aniqlash  uchun  shu  nuqtadan  ikki  gorizontal  tomon  to 'g 'ri  ab 
chiziq  o'tkazam iz  (20-  rasm).  Bu  chiziqning  joydagi  balandligi  5  m.ga 
tengligini  inobatga  olib,  ushbu  chiziqni  teng  5  bo'lakka  bo'lam iz. 
Balandligi  aniqlanishi  kerak  bo'lgan  A  nuqta  shu  bo'lakning  o'rtasiga 
to 'g 'ri  keldi,  deylik.  Har bir bo'lak  1  m.ga teng bo'lganligi  bois/<  nuqta  150 
m  gorizontaldan  2,5  m  balandroqda  joylashganligi  ma’lum  bo'ladi,  y a’ni 
uning  mutlaq  balandligi  150+2,5=152,5  m.ga  teng.  Nuqtaning  mutlaq 
balandligini  bunday aniqlash  interpolyutsiya  usuli deb yuritiladi.
Quyida  A  nuqtaning  mutlaq  balandligini  analitik  usulda  aniqlash 
tartibi  bilan  tanishamiz.  Buning  uchun  ab  kesmani  chizg'ichda  o'lchaym iz 
va quyidagicha  proporsiya tuzilib,  nuqtaning balandiligi  aniqlanadi 
ae ~  5  mm 
-  
5  m
Ae=  2,5 mm 
-  
x  m
Bundan 
jc
=2.5-5/5=2,5  m.
Demak,  A -1 5 0 -2 ,5  = 152,5  m.ga  teng.
Topografik  planda  chiziqning  qiyalik  burchagi  va  nishabligini 
aniqlash. 
Topografik  planda  muayyan  chiziqning  qiyalik  burchagi 
gorizontallar  oralig'i  yoki  qiyalik  burchaklami  aniqlash  masshtabi  deb 
yuritiladigan  chizma  yordamida  o'lchanadi.  Buning  uchun  planda  berilgan 
chiziq  sirkul  bilan  o'lchanadi  (21-  rasm).  O 'lchagich  sirkulning  bir  uchi 
masshtabning  asosiga,  ikkinchi  uchi  esa  uning  egri  chizig'iga  to 'g 'rilab  
qo'yiladi.  Sirkulning  gorizontallar oralig'i  masshtabi  asosiga qo'yilgan  uchi

uning  qaysi  qism iga  to ‘g ‘ri  kelsa,  shu  joydagi  raqam  berilgan  chiziqning 
qiyalik burchagini  bildiradi, y a ’ni  1,3°.
Masalan,  (21b-  rasm)  xaritada  berilgan  ae  chiziqning  qiyalik 
burchagi  2°,  вг  chiziqning  qiyalik  burchagi  7,5°  ekanligi  m a’lum.  Planda 
berilgan  chiziqning  nishabligini  m etr  hisobida  aniqlash  uchun  dastlab  plan 
masshtabi  bo'yicha  bu  chiziqning  joydagi  uzunligi  D  va  gorizontallar 
yordam ida  uning  ikkala  uchidagi  nuqtalari  orasidagi  nisbiy  balandlik  h 
aniqlanadi  hamda  quyidagi  bog'Iiqlik  orqali  berilgan  chiziqning  nishabligi 
(/) hisoblanadi:  i= h/d
20 
-rasm.
  N u qtan in g m utlaq  balan dligini aniqlash

21- rasm.
 Q iy a lik   burchakJarini  an iqlash  masshtabi.
20
b-  rasmdagi  a  va  в  nuqtalaming  mutlaq  balandligini  interpo- 
lyatsiya yoki  analitik  usullam ing biri  bilan aniqlash  mumkin.
Bu  yerda qiyalik  burchagi  1(’,3;  b  - chiziqning nishabligini  aniqlash. 
a  -   180,7  m;  «  =  153,9  m  bo'lsa  a  nuqtaning  в  nuqtaga  nisbatan 
balandligi  h  -   a  -  в  -   180,7  -  153,9  =  26,8  m.ga  teng.  Xaritada  a  va  в 
nuqtalar orasidagi  d masofani  chizg'ich  yordam ida  o'lchaym iz:  d =  4,2  sm. 
M asshtab  1:10000  bo'lsa.  uning  yer  yuzasidagi  uzunligi  (4,2-10000=42000 
sm)  D=420  m  bo'ladi.  ae  chiziqning  nishabligini  /=26,8/420=0,64  ga  teng 
ekanligi  kelib  chiqadi.  Bundan  balandlikni  har  100  m  masofada  6,4  m.ga 
pasayib  borishi  m a’lum  bo'ladi.
Topografik  planda  berilgan  chiziq  bo'yicha  profit  tuzish.  Yer 
yuzasining  berilgan  yo'nalishi  bo'yicha  vertikal  kesimini  kichraytirib, 
qog'ozga  tushurilgan  tasviri  (gorizontal  proyeksiyasi)ga  profit  deyiladi. 
Plandan  foydalanib,  biror joy  relefining  xususiyatlarini  o'rganish  uchun  shu 
joyning  profili  tuziladi.

22- rasm.
  ik k i  nuqta  o rasidagi  t o 'g 'r i chiziq  profili.
Profil  tuzish  uchun  avvalo  planda  ikki  nuqtani  to 'g 'ri  chiziq  bilan 
birlashtiramiz  (22-  rasm).  Bu  chiziq  profil  chizig'i  deyiladi.  Profil  chizig'i 
bo'yicha  millimetrli  q og'oz  qo'yiladi  va  qog'ozning  profil  chizig'i  ustidagi 
gorizontallar bilan  uchrashgan joyi  qog'ozda  belgilanadi  va  ulaming  mutlaq 
balandliklari  yozib  boriladi.  S o'ngra  alohida  qog'ozga  profil  chizig'iga teng 
to 'g 'ri  chiziq  (AB)  chiziladi.  Bu  to 'g 'ri  chiziqda  profil  chizig'idagi 
gorizontallar  o 'm i  belgilanib,  ulam ing  balandligi  yozib  qo'yiladi.  AB 
gorizontal  chiziqning chap  uchiga  perpendikulyar qilib  tik chiziq  o'tkaziladi 
va  unga  gorizontallar  balandliklari  eng  past  balandlikdan  boshlab  yozib 
chiqiladi.  Masalan,  70,  75,  80...95.  Profil  tuzishda,  odatda,  2  xil  masshtab 
ishlatiladi:  birinchisi  -  gorizontal  masshtab  (bu  xaritaning  masshtabi),  ikkin- 
chisi  esa  vertikal  masshtab  bo'lib,  gorizontal  masshtabga  nisbatan 
10
, 
20
, 
50,  100  marta  yirik  bo'ladi.  Profil  chizig'idagi  balandlik  raqamlariga  to 'g 'ri 
keladigan  qiym atlam ing  vertikal  chiziqlaridagi  qiymatlari  bilan  uchrashgan 
nuqtalari  aniqlanib,  ular  egri  chiziq  yordamida  birlashtiriladi.  Natijada  ikki 
nuqta (AB)  orasida o'tkazilgan  to 'g 'ri  chiziqning profili  hosil  bo'ladi.
Nazorat  uchun  savollar:
1. 
T o p o g ra fik   p la n   n im a 0  U larg a t a 'r i f  berin g .
2. 
M a s sh ta b  n im a  v a   u la m in g  q a n d ay  tu rlarin i  b ilib  o ld in g iz ?
3. 
K o n lu rli  p lan   d e g a n d a  n im an i  tu sh u n asiz ?
4. 
S h a rtli  b e lg ila r d e g a n d a  n im a n i  tu sh u n a siz 0
5. 
S h a rtli  b e lg ila m in g  q a n d ay   x illari  q o lla n ila d i?
6. 
M a s sh ta b s iz   sh artli  b e lg ila rd a n   fo y d a la n ish n i  tu sh u n tirib  b e rin g ?
7. 
T u s h u n tir ish   xatlari  n im a   u c h u n   k e ra k 0
8. 
P ro fil  d e b   n im a g a  a y tila d i?

3.  Oriyentirlash, azimut,  rumb va direksion  burchaklar
M uayyan joyning  gorizont  tomonlari  (shimol,  sharq, janub  va  g 'arb ) 
yoki  mahalliy  tafsilotlar  yordamida  yoki  asosiy  (boshlang'ich)  y o ‘nalishga 
nisbatan  chiziq  yo'nalishini  aniqlashga  chiiiqni  oriyentirlash  deyiladi. 
Geodeziyada chiziqlar yo‘nalishi  haqiqiy  meridian  (zonaning o ‘q  meridiani) 
yoki  magnit  meridianiga  nisbatan  aniqlanadi.  Haqiqiy  meridian  yo'nalishi 
astronomik  kuzatishlar  orqali,  magnit  meridiani  yo'nalishi  esa  magnit 
strelkasi  yordamida  aniqlanadi.  Chiziqlar  yo‘nalishi  azimut,  direksion  va 
rumb  burchaklari  bilan aniqlanadi  (23-  rasm).
Chiziqlar  yaqinlashish  burchagi 
uchidan  o ‘tgan  m eridianning 
shimoliy  qismidan  soat  strelkasi  yo'nalishi  bo'yicha  chiziq  yo‘nalishigacha 
hisoblangan  burchakka  azimut  deyiladi.  Azimutlar  0  dan  360°  gacha 
o'zgaradi.  Har qanday  chiziq  to 'g 'ri  va teskari  yo'nalishda  bo'ladi.  Berilgan 
chiziqning  bir  nuqtadagi  to 'g 'ri  va  teskari  azimutlari  bir-biridan  180°  ga 
farq  qiladi:
A 
—A  g n + \S0°+ y.
Agar  talaba  uyidan  4 0 ° I5 '  azim ut  bilan  universitetiga  borsa,  uyiga 
222° 18'  azimut  bilan  qaytib  keladi, y a ’ni A,Bgn azimut = 40°15'  ; у  =  2 °0 3 ' 
va Лн-лал  azimut  rM lo l, ri  azimut  +■  180°^ у  =  40° 15'  +  180°+2°03'=  222° 18'.
M eridianlar  yaqinlashishi  bu  bir  paralleldagi  ikki  nuqta  m eridianlari 
bilan  shu  nuqtalardan  o'tgan  abssissa  o 'q i  orasidagi  burchakdir.  Berilgan 
nuqtadan  sharqda  yotgan  nuqtalarda  m eridianlar  yaqinlashishi  musbat 
ishorada,  g'arbda yotgan  nuqtalarda esa manfiy  ishorada bo'ladi.
23- rasm
  D ireksion  va azim ut (a)  ham d a rum b  (
6)
  burchaklar.
b u y e r d a  A  -  h a q iq iy   a zim u t  b u rc h a g i:  M a -  m a g n it  azim u ti; a  - d ire k s io n   b u rc h a k ; 
•• -  m e rid ia n   b u rc h a k :  S  -  m a g n it  o g 'is h   burchagi.

Chiziqlami  oriyentirlashda  azimut  burchaklar  bilan  bir  qatorda  rumb 
burchaklardan 
ham 
foy d alan ilad i^  Berilgan 
chiziq 
uchidan 
o ‘tgan 
m eridianning  shimol  yoki  janub  uchidan  chiziq  yo'nalishigacha  bo'lgan 
o'tkir burchak rumb deyiladi  va r harfi  bilan belgilanadi.
Rumblar  0  dan  90°  gacha  o'lchanib,  bunda  chiziq  joylashadigan 
chorak  nomi  ham  koTsatiladi.  Masalan.  samolyot 
shahardan  M  shaharga 
janubi-sharq 
68
° 11'  rumb  burchagida  uchdi  deylik.  Bu  yo'nalishning 
azimut burchagi /1=180°  -  68°17'  =  111°43'  bo'ladi.  Toshkentdan  Chirchiq 
shahriga  yo'lovchi  3 6 °11'  azimut  burchagi  bilan  yo'lga  tushdi  deylik.  Bu 
yo'nalishning rumb burchagi  r = A  =  shimoliy-sharq  36°17'  bo'ladi.
---- J   Bir  to 'g 'ri  chiziqda  yotgan  nuqtalarda  o'lchangan  azim utlam ing
bir-biriga  teng  bo'lm asligi 
chiziq  azimutidan 
foydalanishda  ancha 
qiyinchilik 
tug'diradi. 
Shuning 
uchun 
azimut 
o 'm ig a 
direksion 
burchaklardan  keng  foydalaniladi.  \__
Azim utlar 
Rumblar
I chorak 
0 - 90° 
shshq r,  = A ,
II  chorak 
90°  -  180° 
jshq r
2
  =  180°- A 2
III chorak 
180°  -  270° 
jg ‘  r
3
  = A 3  -  180°
IV  chorak 
270°  - 360° 
shg'  и   =  360°  - A4
— }   Direksion  burchak  deb  o 'q   meridiani  yoki  unga  parallel  bo'lgan 
chiziqning  shimoliy  yo'nalishidan  soat  strelkasi  yo'nalishi  bo'yicha 
0
  dan 
360° gacha o'zgaradigan  burchakka aytiladi.
Bir  chiziqning  to 'g 'ri  va  teskari  direksion  burchaklari  o'zaro  180° 
farq  qiladi,  y a’ni
a 1  = о м 8 о ° ;   a ; e5kari  =  0 W n   +  iso °.
Azimut  va  direksion 
burchaklar  o'rtasida  quyidagi  munosabat 
mavjud:
A^a±y.
Azimut  va  rumblar  haqiqiy  meridian  yo'nalishi  bo'yicha  hisoblansa, 
haqiqiy,  magnit  meridiani  yo'nalishidan  hisoblansa,  magnit  azimutlari  va 
rumblari  deyiladi.  M a’lumki,  haqiqiy  meridian  geografik  qutblami  magnit

meridiani  magnit  qutblarni  tutashtiradi.  Geograflk  qutblar  bilan  magnit 
qutblar  bir  nuqtada  joylashm aganligidan  geograflk  meridian  bilan  magnit 
meridiani  orasidagi  burchak  magnit  strelkasining  og'ish  burchagi  deyiladi. 
Magnit  strelkasining  og'ish  burchagi  hamma  joyda  bir  xil  emas  va  bu 
m a'lum ot  topografik  planning  janubiy  ramkasi  ostida  beriladi.  Haqiqiy 
azim utlar  geodezik  o'lchashlar  natijasida.  magnit  azimutlari  yoki  rumblari 
esa  bussol  asbobi yordamida o'lchanadi.
Nazorat  uchun  savollar:
1 
O riy e n tirla s h   d e g a n d a  n im an i  tu sh u n asiz ?
2 
A z im u t  b u rc h a g i  h a q id a  n im a la m i  b ila s iz 0
3. 
R u m b   b u rc h a g i  a z im u t b u rc h a g id a n   q a n d ay   la rq   q ila d i?
4. 
D ire k sio n   b u rc h a k   m o h iy a tin i  tu s h u n tirib   berin g .
5. 
A z im u t  va  ru m b   b u rc h a k la ri  o ra sid ag i  b o g   liq lik  n im a d a ?
4.  Joyda  chiziq  uzunligini o'lchash
Joyda  topografik  syomkani  bajarish  uchun  nuqtalar  o ‘mi  ulam ing 
ahamiyati  va ulardan  foydalanish  muddatiga  qarab doimiy  yoki  vaqtinchalik 
yog'och  yoki  metall  qoziqlar bilan  mahkamlanadi.
Joyda  chiziq  o'tkazish  uchun  teodolit,  po'lat  lenta.  vexadan 
quyidagicha  foydalaniladi:  tekis joyda  chiziq  o'tkazish  uchun  nuqtalarga tik 
qilib  vexalar  o'm atiladi.  Teodolit  boshlang'ich  nuqtaga  o'm atiladi  va 
ko'rish  trubasining  vizir  o 'q i  yo'nalishidagi  to 'g 'ri  chiziq  bo'yicha  birin- 
ketin  vexalar  o ’matiladi.  Bunda  vexalar  o 'm ig a  po'lat  lenta  ishlatilsa  ham 
bo'ladi.
Tepalikdan  chiziq  o'tkazishda  uning  yon  bag'rida  tanlangan 
nuqtalardagi  vexalar  ko'rinib  turadigan  qo'shim cha  nuqtalar  ham  tanlanadi. 
Buning  uchun  uch  kishi  kerak  bo'ladi:  ulardan  biri  qo'shim cha  nuqtada 
turadi,  ikkinchisi  uning  ko'rsatm asiga  muvofiq  qo'shim cha  chiziqdagi 
nuqtaga.  uchinchisi  esa  chiziq  davomidagi  nuqtaga  vexa  o'm atadi.  Jam ing 
qarama-qarshi  qirg’oqlaridagi  vexalar  oralig'ida  to 'g 'ri  chiziq  o'tkazishda 
ham  ish  shu  taxlitda  amalga oshiriladi  (24-  rasm).
Joyda  masofa  3  xil  usulda  - bevosita,  vositali  va dalnomer yordamida 
o'lchanishi  mumkin.  Bevosita  o'lchash  usulida  masofa  o'lchash  asbobi 
bilan  to 'g 'rid a n -to 'g ’ri  o'lchanib,  uning  uzunligi  aniqlanadi.  M asofani  bu 
usulda  o'lchash  uchun  p o 'lat  tasma.  ruletka  va  invar  simdan  foydalaniladi 
(invar  simlar  64  foiz  tem ir  va  36  foiz  nikel  qotishmasidan  yasaladi). 
Masofani  o'lchash  asbobi  yordamida  to 'g 'rid a n -to 'g ri  o'lcham asdan,  balki 
biror  boshqa  o'lchash  natijalaridan  loydalangan  holda  matematik  ifodalar

yordamida  uning  uzunligini  hisoblab  aniqlashga  vositali  o'lchash  deyiladi. 
Uchburchakning  uchta  burchagi  va  bitta  tomonini  o'lchash  natijalaridan 
foydalanib,  qolgan  ikki  tomonini  sinuslar  teoremasi  asosida  aniqlashni 
bunga  misol  sifatida ko'rsatish  mumkin.
24- rasm.
  C h iz iq  olish  usullari:
it  -  о 'л у н   0  -  ilo 'n g lik   ortyili.  s   -  larlik  o rqali
Joyda  masofani  bevosila  va  vositali  o'lchash  ancha  murakkab  ish 
hisoblanadi  va  bunga  ko'p  vaqt  talab  etiladi.  Shuning  uchun  keyingi 
vaqtlarda  masofani  bevosita  o'lchashda  dalnomer  deb  ataluvchi  asbobdan 
va  lazerdan  ham  foydalanilmoqda.  Geodezik  asboblarda  ko'rish  trubalari 
olisdagi  buyumlarni  kuzatish  uchun  qo'llaniladi.  K o'rish  trubasidagi  kalta 
shtrixli  iplar  dalnomer  (uzoqni  o ‘lchash)  iplari  deyilib.  ular  masofani 
aniqlash 
uchun 
xizmat 
qiladi. 
Optik 
dalnomerlardan 
eng 
ko‘p 
q o ‘!lanilayotgani  ipli  dalnomerdir.  Elektromagnit  (radio  va  yorug'lik) 
258

dalnomerlarda  masofani  o'lchash  radio  yoki  yorug'lik  diapazonida  elek- 
trom agnit  to'lqinlam ing  ma’lum  masofani  o 'tish i  uchun  kerak  bo'lgan 
vaqtni  aniqlashga asoslangan.
Muhandislik  ishlarida  masofani  bevosita  o ‘lchashda  ko'proq  po'lat 
lentadan  foydalaniladi.  Joyda  po'lat  lenta  bilan  o'lchangan  chiziqning 
uzunligi  quyidagi  ifoda bo'yicha hisoblanadi:
D  =  L  ■
  n  +•  r,
bu  yerda  L  -  po'lat  lentaning  uzunligi;  n  -  lentaning  chiziq  bo'yicha 
yotqizilish  soni;  r - ortib qolgan  (yetmay  qolgan)  masofa.
Masofa  20  m.li  po'lat  lenta  bilan  o'lchanganda  yuqoridagi  ifoda 
quyidagi  ko'rinishda  bo'ladi:
D ~ - 2 0 n   +  r.
P o'lat  lenta  bilan  masofani  o'lchash  aniqligiga  joy  relefining 
ko'rinishidan  tashqari  tasmani  tekshirishda  y o 'l  qo'yilgan  xato,  lentaning 
chiziqqa  to 'g 'ri  yotqizilmaganligi,  shuningdek,  o'lchangan  m asofaning 
gorizontal  va  vertikal  tekislik  bo'yicha  bukilishi,  harorat  farqi  kabi  omillar 
ta ’sir  qiladi.  Har  qanday  olchashlarda  m a’lum  bir  xatolikka  yo'l  qo'yiladi. 
Shu  bois  m asofaning  to 'g 'ri  yoki  n o to 'g 'ri  o'lchanganligini  bilish  hamda 
o'lchash  aniqligini  oshirish  maqsadida  har  bir  masofa  ikki  marta  qayta 
o'lchanib,  tekshirib  ko'riladi.  Ikki  marta  o'lchash  natijalarining  farqi
о ‘Ichash xatosi deb yuritiladi.
Lentada  bevosita  о ‘Ichab  bo 'Intaydigan  chiziq  uzunligini  aniqlash. 
Daryo,  jarlik.  botqoqlik  va  boshqa  to'siqlam i  kesib  o'tuvchi  chiziqlami 
po'lat  lentada  o'lchashning  iloji  yo'q.  Bunday  hollarda  chiziq  uzunligini 
aniqlash  uchun  sinuslar  teoremasiga  murojaat  qilinadi.  Buning  uchun 
tashkil  etilgan  uchburchakning  bir  tomoni  (bazis  B)  va  ikki  burchagi  (/?,  va 
P
2
)  m a’lum  ekanligidan,  chiziq  uzunligi  5’=S sin / V  sin p 2 ifodasi yordam ida 
hisoblanadi  (25- rasm).
Lentada  o'lchash  uchun  bazis  В  ni  qulay  joyda  bo'lishligi  va 
uchburchak  iloji  boricha teng tomonli  qilib tanlanishi  maqsadga muvofiqdir. 
Uchburchakni  /?,,  p 2  burchaklarining  har  biri  teodolit  bilan  to 'la   qabulda 
o'lchanadi.  U lam ing  to 'g 'ri  o'lchangan I igi  iloji  bo'lgan  sharoitda  Д  
burchakni  o'lchash  orqali  tekshiriladi.  (/?)+p 2+ /?3=180° bo'lishi  kerak).

O 'lchangan  qiya  chiziqning  gorizontal  qo'yilishini  aniqlash. 
0
‘lchanadigan  chiziq  hamisha  gorizontal  holatda  bo'lm aydi,  joyning 
relefiga  koTa  yuqori  yoki  pastga  qarab  qiya  bo'ladi.  Plan  chizish  uchun 
qiya  chiziqlam ing  gorizontal  qo'yilishini  o'lchash  kerak.  buni  muayyan 
joyga  bog'liq  holda  vositali  va  bevosita  usullar  bilan  o'lchash  mumkin. 
Masalan,  26-  rasmda  ko'rsatilgandek,  joydagi  AB  qiya  chiziq  uzunligi 
AB=D  ning  gorizontal  qo'yilishi  AB\=d,  AB  bilan  gorizontal  qo'yilish  AB\ 
orasidagi  vertikal  burchak у bo'lsa.  quyidagi  ifoda yordamida  aniqladi:
d=  D c o s y.
Agar  qiya  chiziq  uzunligi  D  bilan  uning  gorizontal  q o 'y  ilishi  d 
orasidagi  ayirmani  ( D-d)  Дd ga teng deb  olsak,  u quyidagiga teng bo'ladi:
A d  =  D   -  D cos  у  =  D ( I -cos  y),  bundan  A d   =  2D  sin
2
  y/2  kattalik  qiya 
chiziq-ning gorizontal  qo'yilishining tuzatmasi  deyiladi.
26- rasm.
  Q iya  chiziqning gorizontal q o'yilish in i aniqlash.
Chiziqning  gorizontal  qo'yilishi  (d)  ni  topish  uchun  joyda  qiya 
chiziqning  uzunligi  (D)  lenta  bilan,  qiyalik  burchagi  (y)  eklimetr  bilan 
o'lchanadi,  so'ngra  d   hisoblab  topiladi  yoki  maxsus  "Chiziq  qiyaligiga 
tuzatma"  jadvalidan  A d   topiladi,  keyin  esa  d   ning  qiymati  quyidagi  ifoda 
260

yordam ida  hisoblanadi:  J -D - A J .  (Ad  ning  qiymati  y>2°  bo'lganda 
aniqlanadi).
N azorat  uchun  savollar:
1. 
C h iz iq n i  o 'lc h a s h   q a n d ay  a m a lg a  o sh irila d i?
2. 
C h iz iq   u zu n lig in i  o le h a s h n in g  qan d ay   u su lla rin i  b ila siz ?
3. 
O 'lc h a n g a n   q iy a  c h iz iq n in g  g o riz o n ta l  q o 'y ilis h in i  b a y o n  c tin g
IX BOB
YER T U Z ISH   U CH U N   PLA N -X A R ITA  
M A T E R IA L L A R N I  TA Y Y O R LA SH
1.  G o riz o n tal sy o m k a la r
Burchaklam i  o'lchash.  Joyda  geodezik  o'lchash  ishlarini  bajar- 
ganda,  masalan,  xo'jalikning  chegarasini  planga  tushirish  yoki  ekin  turlari, 
ariq,  kanal  va  boshqalar  o'm ini  joyda  belgilash  uchun  gorizontal  burchak 
o'lchanadi.
Joydagi  BA  va AC   chiziq  orasidagi  ВАС  burchakni  o ‘lchash  uchun 
uning  A  uchidan  fikran  urinma  M   tekislik  o'tkaziladi.  BA  va  AC 
chiziqlam ing  yo'nalishlari  shovun  chizig'ida  yotuvchi  vertikal 
va  V2 
tekisliklar 
bo'yicha 
gorizontal 
M  
tekislikka 
proeksiyalanadi. 
Proeksiyalangan  BA  va  A C   chiziqlar  orasidagi  burchakka  gorizontal 
burchak deyiladi.
Teodolit  syomkasi  uchun  gorizontal  burchak  teodolit  asbobi 
yordam ida  o'lchanadi  (27,  28,  29  va  30-  rasmlar).  Asbobning  asosiy 
qism lariga  limb,  ko'rish  trubasi,  alidada  doirasi,  mahkamlovchi  va 
mikrom etr  muruvvatlari  kiradi.  Gorizontal  burchak  gradus  va  minutlarga 
bo'lingan  gorizontal  doira  yordam ida  aniqlanadi.  Gradus  bo'laklariga 
bo'lingan  bunday  doiraga  limb  deyiladi.  Limb  o'qiga  alidada  doirasining 
o 'q i  joylashadi.  Limbdan  alidada  ko'rsatkichi  orqali  sanoq  olinadi. 
Geodezik  asboblarda  joydagi  predm etlam i  kattalashtirib  ko'rish  uchun 
ko'rish  trubasidan  foydalaniladi.  Mahkamlovchi  muruvvatlar  (vintlar)ni 
mahkamlangach,  legishli  qismlami  mikrom etr  muruvvatlari  bilan  surish 
mumkin.  Adilaklar  geodezik  asboblar  o'qlarini  vertikal  va  gorizontal 
holatga  keltirish  uchun  xizmat  qiladi.  Adilak  doiraviy  yoki  silindrik 
ko'rinishda  bo'lib.  uning  ichiga  glitserin  suyuqligi  va  havo  pufagi  kiritilgan 
bo'ladi.  Bunda  burchak  o'lchashning  o'rtacha  kvadratik  xatosi 
=  t/2, 
chekli  xatosi  esa Д/? = 1.5  t  (bu yerda / - sanoq olish  moslamasining aniqligi)

2 8 -  ra sm   T e x n ik   te o d o litn in g  tu z ilis h i.
1-  ich k i  fo k u sla n u v ch i  k o 'r is h   tru b a si; 2   -v e rtik al  d o ira ;  3  -  g o riz o n ta l  d o ira ,  4   - 
silin d rik   a d ila k ;  5  - ta g lik ,  6  -  k o 'ta r g ic h   v in tlar;  7  -  lim b n in g  q a ra tish   v in ti,  8  - a lid a d an i 
m a h k a m la sh   v inti;  9   - tru b a n i  m a h k a m lash   v in ti.  10  - tn ib a n i  q a ra tish   v in ti;  11 - a lid a d a n i 
qa ra tish   v in ti;  12  -  fo k u slo v c h i  v in t (k rem a le ra );  1 3 - o k u ly a r ;  14  -  m ik ro sk o p ;  1 5 - o b ’ektiv; 
16 - o p tik   v izir;  17  - g   ilo f  ilg a k la ri  o   tk a z ilad ig an   q u lo q ;  18  - silin d rik  a d ila k n in g  tu z a tk ich  
v in ti,  19  -  lim b n in g   m a h k a m lash   v in ti;  2 0   - g 'i l o f  tubi

_’ V-  ra sm   T e o d u litn in g   a so siy   g e o m e t r i k  o 'q l a r i .
J J ' -  a sb o b  (te o d o lit) n in g   ay lan ish   o 'q i;  7 7 1 -  k o 'r i s h   tru b a s in in g  a y la n ish  o 'q i ;  V V  - 
tru b a n in g  k o 'r is h   o 'q i; 
VI