T o s h k e n t m o L iy a I n s t I t u t I

M odellashtirish  deganda,  ijod  obyektining  har  xil  shakllarini 
moddiy va fikriy jihatdan yaratish usuli tushuniladi.  Ilmiy ijodda ko‘proq 
ushbu usuldan ham  foydalaniladi.  Modellashtirish  usulida pfedmetning 
o'm iga boshqa, ya’ni o ‘sha predmetning modeli yaratiladi va o ‘rganiladi. 
Hozirgi  vaqtda  iqtisodiyotda  bozor  m unosabatlariga  o'tishning  turli 
m odellaridan  foydalaniladi.  M odellar  yordam ida  butunlay  yangicha 
model  paydo  b o ‘lishi  m um kin.  Bunga  misol  b o zo r  m unosabatlariga 
o 'tishning  uo ‘zbek  m o deli”  paydo  b o ‘lishidir.  Aslida  iqtisodiyotda 
Shvetsiya,  X itoy,  Y aponiya,  A m erika,  Tayvan,  Jan ubiy  Koreya, 
Turkiya  modellari  mavjud.
M odel  so‘zi  «nam una,  timsol»  m a ’nolarini  anglatadi.  M odel- 
elementlar  tizimi  bo‘lib,  bu  tizim  tadqiq  etiluvchi  narsaning  (asl 
nusxasining)  muayyan tomonlarini,  aloqa va bog‘lanishlarini qaytadan 
yaratilishidir.  G ipsdan,  kartondan,  plastmassadan,  taxtadan vaboshqa 
m ateriallardan  yasaladigan,  aynan  insonlarning,  m uzeylarda,  o ‘quv 
yurtlarida va boshqa joylardagi m aketlari m odellam ing nam unalaridir. 
Ushbu  m odellar  turli  sohalarni  o'rganish  uchun  keng  foydalaniladi. 
Hozirgi  zam on  fani  narsa  va  hodisalarning  xususiyat  va  xossalarini
92

qaytadan  yaratish  uchun  k o 'proq   belgi  modellarga,  ya’ni  m atem atik 
yoki  m antiq  belgilarining  maxsus  tuzilm alariga  e ’tibor  qaratm oqda. 
M asalan,  agar biro n -bir  iqtisodiy  tashkilot-korxona,  sanoat  tarm og'i 
u c h u n   x a ra k te rli  b o 'lg a n   a lo q a la r,  ja ra y o n la rn i  ifo d alay d ig an  
tenglam alar tizim i tuzilsa,  xuddi  ana shu  narsa ayni tuzilm aning belgi 
(m a te m a tik )  m o d eli  b o ‘ladi.  M o d e lla sh tirish   u c h u n   m uay yan 
o ‘xshashlik  (analogiya)  tadqiq  qilinuvchi  obyekt  bilan  uning  modeli 
o'rtasidagi  muvofiqlik  asos  qilib  olinadi.  Bu  holat  m odeldan  haqiqiy 
izlanayotgan  obyektga  o ‘tishga,  und a  m odel  yordarnida  olingan 
natijalardan foydalanishga yordam  beradi.  M odelning asl  nusxasi bilan 
yaratilgan  nusxasi  o'rtasid a  tafovut  b o iis h i  m um kin.  Bu  tafovut 
iz la n u v c h i  to m o n id a n   a n iq la n is h i  ta la b   e tila d i.  U sh b u   uslub 
tadqiqotchining m ehnatini yengillashtiradi.  M a’lum ki,  shunday narsa 
va  hodisalar borki,  ularning  kattaligi,  uzoqligi  yoki  kichik b o ‘lganligi 
sababli  unga  bevosita  yondashib  b o im ay d i.  Shu  m unosabat  bilan 
modellashtirish usuliga murojaat qilinadi.  Modellashtirish obyekt haqida 
hissiy tasavvurni  paydo qiladi.  Bu,  ayniqsa,  m avhum   narsa yoki hodi- 
sani tadqiq qilishda yanada muhimdir.  Masalan, N.  Boming atom modeli 
ato m n in g   k o 'p g in a  xususiyatlarini,  ju m la d an ,  beqarorligini  yoki 
uzoqlasha olishini bilishga yordam  beradi.  M odellashtirish usuli narsa 
va  hodisalarning  tarixiy,  y a’ni  bilib  olingan  tom onlarini  izohlabgina 
qolm aydi  va  faqat  shuning  uchungina  yaratilm aydi.  M odellashtirish 
narsa  va  hodisalarning  m a’lum   b o ‘lm agan  tom onlarini  anglashga, 
bilishga h am  chorlaydi.  Bilish  im koni  b o ‘lm agan jarayonlarning  ham  
xususiyatlarini  ochishga  yordam   beradi.  M odellashtirishda  hozirgi 
zam on  texnikaviy  yutuqlari  q o ‘l  kelm oqda.  Ayniqsa,  bunga  elektron 
hisoblash,  kom pyuterlashtirish  sohalari  misol  b o la  oldi.
Ilm iy ijodda tizimli yondashuv ham   mavjuddir.  Tizimli  (sistemali) 
yondashuv  deganda,  qismlardan  tashkil  topgan  va  muayyan  tarzda 
bir-biri  bilan bogiangan  hamda  bir  butun  yaxlitlikni  tashkil  etadigan 
jarayonlarning hammasi tushuniladi. Tizimlar: oddiy,  murakkab turlarga 
boiinadi.  Masalan:  oddiy tizimga misol qilib oshxonadagi idish-tovoqlar 
yig‘indisini olish  mumkin.  M urakkab tizimga esa,  o ‘simliklar,  hayvonot 
olam i tizim larini  olish  m um kin.  Iqtisodiyotda  ishlab chiqarish  tizimi, 
ishlab chiqarish  munosabatlari tizim lari murakkab xarakterdadir.  Ilmiy 
ijodda  narsa  va  hodisalarga  tizim li  yondashish  talab  etiladi.  Tizimli
93

yondashish  natijasida olingan  natijalar haqiqatdan uzoqlashmaydi.  Shu 
sababli tizim li yondashuv oldida turli vazifalar turadi.  Bular quyidagilar:
-  ilrniy ijodda narsa va hodisalami faqat yaxlitlikda emas,  umumiylikda 
m urakkab tizim  sifatida tahlil  qilish;
-  tizim   va  tizim larning  m ohiyatini  ilm  jih atd an  tutgan  o ‘rnini 
aniqlash;
- tizim  va tizim lar haqida xolisona bilimga ega bo'lis'h;
-  olib  borilayotgan  tadqiqot  tizim i  boshqa  tadqiqotlar  tizim idan 
farq qilishi va boshqalar.
XX asrda paydo b o ig a n  fanlar barcha sohalarda tizimli yondashuvni 
talab etm oqda.  Sababi tabiat va jamiyatdagi  barcha narsa va hodisalar 
yakka  holda em as,  balki  o ‘zaro b o g ia n g an  va aloqadadir.
Tayanch  tushuncha  va  iboralar
T ajrib a,  n azariy a,  tavsif,  tu sh u n ish ,  tu sh u n tirish ,  in du k siy a, 
deduksiya,  analiz,  sintez,  abstraksiya,  analogiya,  m odellashtirish, 
tizim.
Mavzuga  oid  savollar
1.  M etodologik bilim pog‘onalari  nima?
2.  Ijodni  ifoda etish  usullarini  ayting.
94

V I  bob.  BASHORAT  VA  ILMIY  BASHORAT  IJODIY  JARAYON
SIFATIDA
Fanda  bashorat  tushunchasi.  Bashorat  va  hozirgi  zamon 
iqtisodiyoti
Bashorat  —  u yoki  bu  voqealami  oldindan  aytish,  mavjud  bo‘Igan, 
lekin  hali  tajribada  qayd  etilmagan  voqealar  yoki  hodisalar  haqidagi 
bilimdir.  Bashorat  ham   inson  faoliyati  bilan  bog‘langan.  M asalan, 
1503-  yilda  tu g‘ilgan  Mikayel  N ostradam usning  bashorati  2240 yilni 
qam rab  olgan  b o ‘lib,  1557-  yildan  3797-  yilgacha  davom   etadi. 
Nostradam usning  b ash o rat  kitobi  «Sentruya»  deb  atalgan.  Yuz 
m isradan  iborat  bu  kitob  she’riy  uslubda  yozilgan.  Uning  bashorati 
b u tu n   Y evropani  va  hayotning  b arch a  sohalarini  qam rab  olgan. 
Nostradamus bashoratining bir qismi hayotligida ham da keyingi yillarda 
amalga oshgan.
M asalan,  1582-  yilda  G rigoriy  taqvim i  joriy  qilinganligi,  1597- 
yilda  chaqm oqtoshdan  m iltiqning  kashf etilishi,  1609-  yilda  Galiley 
t a ’lim otining  paydo  b o ‘lishi,  1536-  yilda  K anadaning  kashf etilishi, 
1546-  yilda  Portugallarning  Y aponiyaga  yetib  borishi,  1618-  yilda 
te rm o m etm in g   ixtiro  qilinishi,  1642-  yilda  A vstraliyaning  kashf 
etilishi,  1769-  yilda Angliyada bug‘  mashinasining kashf etilishi,  1812- 
yilda N apoleonning  Rossiyaga  hujum i,  1841-  yilda telegrafning ixtiro 
qilinishi,  1876-  yilda telefonning vujudga kelishi,  1895-  yilda rentgen 
qurilm asining  yaratilishi  kabilar.  Bulardan  tashqari,  N ostradam us 
k o ‘plab  boshqa  voqealarni,  halokatlar,  kasalliklar,  zilzila,  ochliklar 
b o lishini bashorat qilgan.  T a’kidlash lozimki,  Nostradamus o ‘z vaqtida 
Bibliya  va  k o ‘plab  donishm andlarning  asarlarini  ch u q u r  o'rgangan. 
Uning  bashorati  shularning  natijasi  b o ‘lsa  kerak.  D em ak,  bashorat 
ham   insonning bilimiga bog‘liqdir.  N ostradam us yulduzlar faoliyatini 
ham   ch u q u r  tahlil  qilgan.  Bu  ilmiy  bashoratdir.  Chunki  oldindan 
aytib  berishni  obyektiv  qonunlari  bashoratchining  nazaridan  chetda 
qolmagan.  O ldindan  aytib berish u yoki  bu shaxsning iste’dodiga ham  
bog‘liq.
95

F an   taraqqiyoti  qan ch alik  ilgarilasa,  oldindan  aytish  jarayoni 
shunchalik tezlashadi.  Bashorat qilish  deganda yana shunday jarayonlar 
tu sh u n ilad iki,  b iro n -b ir  hodisaning  rivojlanish  istiqbollari  maxsus 
ilmiy ravishda o ‘rganilib xulosalar chiqariladi.  Bashorat  qilishga misol 
qilib  oyning  va  quyoshning  tutilishi,  kunlik,  oylik,  yillik  ob-havo 
o ‘zgarishlarini, jam o ad a  b o ‘ladigan  b a ’zi  hodisalarni  olish  m um kin.
Hozirgi zam onda iqtisodiy sohalarni bashorat qilishga jiddiy e ’tibor 
qaratilm oqda.  Iqtisodiy  b ash o ratd a  turli  usullardan  foydalaniladi. 
Iqtisodiy  rivojlanishni  o ‘rganishda  bilishning  maxsus  uslublari  zarur 
b o ia d i.  U sullardan  ekstropolyatsiya,  tarixiy  analogiya,  tarixiylik- 
m antiqiylik,  m odellashtirish,  induksiya va  deduksiya  kabilar iqtisodiy 
riv o jla n ish n i  b elg ila sh d a   fo y d a la n ila d ig a n   u su lla rd ir.  Iq tiso d iy  
nazariyalarni  ishlab  chiqishda  futurologiya,  ekologiya  va  boshqa  fan 
usullaridan ham   foydalaniladi.  Iqtisodchi olim lardan J.  Gelbreyt  uzoq 
m uddatli iqtisodiy bashorat asosida yangi  industrial jam iyat nazariyasini 
ish lab   c h iq q a n   b o i s a ,  D.  Bell  sh u n d a y   y o n d ash ish   n atijasid a 
postindustrial  jam iyat  nazariyasini,  R.  A ron  esa,  yagona  industrial 
jam iy at  nazariyasini,  U.  Rostou  esa  o ‘sish  bosqichlari  nazariyalarini 
yaratdilar.
B ashorat  qilish  uch u n  voqelikni  m ukam m al  bilish  talab  etiladi. 
B a s h o r a tn i  p a y d o   q ilu v c h i  q o n u n iy a tla r   m a v ju d   b o i i b ,   b u  
qon un iyatlam in g  o ‘rni  to ‘g ‘ri  belgilanganda bashorat  natijali  b o ia d i. 
M a iu m k i,  hozirgi  inson  o ‘ta   ziddiyatlarga  boy  davrni  boshidan 
o ik a z m o q d a .  Shunga  qaram asdan,  XXI  asr jam iyatlarida  iqtisodiy- 
ijtim oiy taraqqiyotni  aniq  va  ravshan  bashorat  qilish  talab  etiladi.  Bu 
jo y d a   iq tis o d iy o t  u n i v e r s i t e t i d a   ta y y o r l a n g a n   « Ilm iy   ijo d  
m eto d o lo g iy asi»   q o ila n m a s id a n   q u y idagi  m u lo h a z a la rn i  olish 
kifoyadir:  “ Ilm iy  ijod  va  prognoz  qilish  m etodologiyasidan  iqtisod, 
d e m o g ra f iy a ,  s o ts io lo g iy a d a   b o z o r   iq tis o d in in g   r iv o jla n is h  
tendensiyalarini  ham da hozirgi kun jarayonlari va b o ia ja k  jarayonlam i 
iqtisodiy  o ‘rganishning  m uayyan  m etodlariga  tatbiqan  foydalaniladi. 
M asalan,  D.  M edouz iqtisodiy prognoz qilish yordamida insoniyatning 
global  m uam m olarini  analizdan o ‘tkazdi,  xuddi  shunday tadqiqotlarni 
J.F orrester ham o ik a zd i,  amerikalik taniqli siyosat arbobi  Z.  Bjezinskiy 
ilmiy  prognoz  qilish  asosida  dem okratiya,  siyosat  institutlari,  erkin 
b o zo r  iqtisodi,  hozirgi  zam on  axborot,  kom pyuter  texnologiyalariga
96

asoslangan  hozirgi  zam on  va  kelajak  texnotron jam iyali  nazariyasini 
yaratadi.
E. 
Tofflerning ijtim oiy-iqtisodiy  taraqqiyotning  uchinchi  toMqiniga 
m ansub  yuksak  d arajad a  san o atlash g an   jam iy atn i  shakllantirish 
b o ra s id a g i  ta d q iq o tla r i,  F .F u k u y a m a n in g   « tarix   y ak u n i»   va 
taraqqiyotning tarixdan keyingi bosqichiga butun insoniyatning o ‘tishi 
konsepsiyasi  asosiga  qurilgan  prognozlari,  S.  X antingtonning  G ‘arb 
(xristianlik)  va  Sharq  (islom ,  bu d dizm ,  lam aizm   va  boshqalar) 
qadriyatlari  bir-biriga  to ‘la  nom uvofiqligi  negizida  kelajakda  ikki 
sivilizatsiya  — G ‘arb va  Sharqning  m uqarrar to ‘qnashuvi sodir b o ‘Iishi 
haqidagi prognozi  katta ijodiy va prognostik qiziqish  uyg‘otadi.
Rim  klubining yaqin  tarixiy  istiqbolda  butun  insoniyatning global 
rivojlanishi jarayonlarini  prognoz qilish  borasidagi  faoliyatini  alohida 
qayd etib o ‘tish kerak.  Italiyalik iqtisodchi va tadbirkor A.Pechcheining 
tashabbusi  bilan  1968-  yilda  tashkil  etilgan  Rim  klubi  olim lar, 
iqtisodchilar,  biznesm enlar  va  siyosatchilarni  birlashtirgan  xalqaro 
nohukum at tashkilotdir.  Rim klubining faoliyati hozirgi davming global 
m uam m olarini  m uttasil  kuzatib  borish  va  prognoz  qilish,  ijtimoiy 
taraqqiyotning  iqtisodiy,  ijtimoiy-siyosiy,  ekologik,  oziq-ovqat,  xom- 
ashyo,  demografik va boshqa kom ponentlarining rivojlanish  yo‘llari va 
tendensiyalarini  aniqlashga  yo'naltirilgan.  Rim  klubi  XX  asrning 
oxiridayoq  o ‘z  ilmiy  prognozlari  asosida  iqtisod,  aholi  va  hokazolar 
o ‘sishining «eng yuqori  chegarasi»  haqida global xulosalar chiqardi va 
shu  bilan  bir  vaqtda,  bu  iqtisodiy,  ijtimoiy-siyosiy  va  demografik 
m uam m oning yechim ini  topishga  harakat  qildi.
Iqtisodiy  va  ijtimoiy  taraqqiyotni  ilmiy  prognoz  qilishning  ulkan 
evristik  va  prognostik  aham iyatini  qayd  etgan  holda,  ilmiy  prognoz 
qilishning  real  im koniyatlaridan  kelib  chiqish  kerakligini  uqtirib 
o ‘tm oqchim iz,  zero,  har qanday,  hatto juda aniq va ishonchli prognoz 
ham   haqqoniy emas,  balki  ehtim ol tutilgan bilimdir.  Ehtimol  darajasi 
ju d a  baland  b o ‘lgan  taqdirda  ham   prognoz  am alda  ruyobga  chiqishi 
yoki  qog'ozda amalga oshirilm ay qolib ketishi mumkin.
M asalan,  prognoz  qilishning  turlaridan  biri  —  ekstrapolyatsiya 
qilishning afzalji hat lari bilan bir qatorda quyidagi jiddiy kamchiliklarga 
ega:  kelajak  sari  harakatlanishga  qarab  ekstrapolyatsiyaning  aniqlik 
darajasi pasayib boradi.  Binobarin, o ‘tmish va kelajak o ‘rtasida analogiya 
o ‘tkazishning  prognostik  qim m ati juda  kam ,  zero,  kelajakning  asosiy
97

jih atlarin i  o ‘tm ishni  takrorlash  bilan  bog'lash  m um kin  emas.  Buni 
yaxshi  tu sh un gan  G egel  sh u n d ay   deb  yozgan  edi:  «H ukm dorlar, 
davlat  arboblari  va  xalqlarga  tarix  tajribasidan  ibrat  olishni  m aslahat 
beradilar.  A m m o tajriba  va  tarix xalqlar va  h u k um atlar tarixdan  hech 
narsani o ‘rganmaganliklarini  ko‘rsatadi.  H ar bir davrda shunday alohida 
s h a rt-s h a ro itla r  vujudga  keladi,  h a r  bir  davr  sh u n d ay   individual 
holatga ega b o ia d ik i,  bu davrda faqat  m ana shu  holatdan kelib chiqib 
q aro rlar  qabul  qilish  zarur  va  m um kindir».
Iqtisodiy ilmiy tadqiqot faoliyatida  modellashtirish  haqida ikki  og‘iz 
gapirib  o ‘tm oqchim iz.  Prognostik  m odel  —  bu  prognoz  obyektining 
iqtisodiy  m odeli  (yoki  sxem asi)  b o ‘lib,  uni  o ‘rganish  obyektning 
kelajakdagi  (iqtisodiy)  holatlari,  shuningdek,  bu  holatlarga  erishish 
y o ‘llari  h aqida  axborot  olish  im konini  beradi.
Ssenariy  yozish  deganda  mavjud  vaziyatdan  kelib  chiqib  kelajak 
holati  q ad am -b aq ad am   qanday  shakllanishi  m um kinligini  k o ‘rsatish 
m a q sa d id a   h o d isa la rn in g   m a n tiq iy   izchilligini  an iq lash  m eto d i 
tushuniladi.  Bu t a ’rifni  am erikalik taniqli prognozchi  G .  Kan bergan. 
M ohiyat  e ’tibori  bilan  bu  m etod  ekspert  baholash  m etodiga  yaqin, 
am m o   b u n d a   u  iq tisodiy  m o d ellash tirish g a  xos  b o ‘lgan  tizim li 
yondashuvni o ‘zida  m ujassam lashtirgan.
Hozirgi zam on iqtisod fanida qaysi iqtisodiy vazifa birinchi navbatda 
hal  etilishiga  qarab  ilmiy  prognoz  qilishning  ikki  turi:  tadqiqotchilik 
prognozi  (izlanish  yo‘sinida  prognoz  qilish)  va  norm ativ  prognoz 
qilish tafovut etiladi. Tarixiy tendensiyalami analizdan o ‘tkazish  asosida 
iqtisodiy  rivojlanishning  obyektiv  mavjud  tendensiyalarini  prognoz 
qilish  tad q iq o tch ilik   prognozi  deb  ataladi.  M azkur  prognoz  tu ri 
rivojlanishning inersiyalilik belgisidan foydalanishga asoslanadi.  Bunda 
zam onda m o ‘ljal olish  «hozirgi zam ondan kelajakka» sxemasi b o ‘yicha 
am alga oshiriladi.  Iqtisodiy prognoz  — bu  hozirgi  zam ondan prognoz 
sarhadiga tom on inersiya bo ‘yicha harakatlanishda iqtisodiy rivojlanishni 
ko ‘rib  chiqish  natijasida  olingan  prognoz  obyektining  kelajakning 
m a’lum  davridagi  holati  manzarasidir.  Kelajakning m a ’lum  belgilangan 
davrida  m uayyan  iqtisodiy,  ijtimoiy-siyosiy  va  boshqa  m aqsadlarga 
erishish  im konini  beradigan  iqtisodiy  rivojlanish  tendensiyalarini 
prognoz qilish  norm ativ prognoz qilish,  deb ataladi.  Bu holda zam onda 
m o ‘ljal  olish  «kelajakdan  hozirgi  zamonga»  sxemasi  b o ‘yicha  amalga 
oshiriladi.
98

Iqtisodiy jarayonlar va  hodisalam i  prognoz  qilish  metodologiyasi 
tadqiq qilishning quyidagi asosiy bosqichlarini o ‘z ichiga oladi:  prognoz 
qilishdan  oldin  m o ‘ljal olish  (prognoz obyektini,  predm etini,  tadqiqot 
m aqsadlari,  vazifalari,  ishchi  gipotezalari,  m etodlari,  tuzilishi  va 
ta sh k ilo tin i  an iq lash );  p ro g n o z  m u d d a ti  (m a ’lu m o tla r  t o ‘plash, 
obyektning iqtisodiy rivojlanishiga ulam ing ta ’sirini o ‘rganish,  ohngan 
m a ’lum otlarni  qayta  ishlash);  obyektning xususiyati va tuzilishini aks 
ettiruvchi  iqtisodiy  ko‘rsatkichlar  va  o ‘lcham lar  tizim ini  o ‘z  ichiga 
oluvchi  boshlang‘ich  model;  tadqiqotchilik  prognozi  (istiqbollar  va 
m uam m olam i  aniqlash  uchun  prognoz  fonidagi  om illam i  e ’tiborga 
olgan holda boshlang‘ich modelni kelajakka proyeksiya qilish); normativ 
prognoz,  y a’ni  boshlang‘ich  m odelni  kelajakka  proyeksiya  qilish; 
prognostik modellaming haqqoniylik darajasini baholash va ulaiga aniqlik 
kiritish;  ekspertlam i  so‘rovdan  o ‘tkazish;  prognostik  m odellar asosida 
qabul qilinadigan  qarorlarni  m aqbullashtirish  uchun tavsiyalar ishlab 
chiqish.
Iqtisod  sohasida  prognoz  va  ilmiy  bashorat  qilishning  vazifasi 
o ‘rganilayotgan  obyektning  iqtisodiy rivojlanishi  sabablari,  qonunlari 
va  harakatlantiruvchi  kuchlarini  ochib  berish,  ular  asosida  kelajak 
haqida axborot  olishdan  iborat.  Iqtisodiy  rivojlanishni  prognoz qilish 
natijalaridan  ijtimoiy  jarayonlarni  m aqbul  boshqarish  strategiyasini 
ishlab  chiqishda  foydalanish  m um kin.
Ilmiy  bilish  va  ijod  nafaqat  kelajakni  bashorat  va  prognoz  qilish, 
balki  uni ongli  ravishda shakllantirish  im konini  ham   beradi.  Fanning 
evristik m a ’nosini «Bashorat qilish uch u n  bilish,  bilish  uchun bashorat 
qilish»,  deb  t a ’riflash  m um kin.  Ilmiy  ijod  tarixi  ko‘p jih atd an   ilmiy 
bashorat  tarixidir.  U ning  kuchi  va  qam rovi  fanning  ijodiy,  bilish 
salohiyatining yetuklik darajasini  k o ‘rsatadi.
0 ‘zbekiston  Prezidenti  LA.  K arim ov  ishlab  chiqqan  «Bozorga 
o tish n in g  o 'zbek  modeli»  dem okratiya,  bozor iqtisodiyotiga o ‘tish va 
fuqarolik  jam iyati  qurish  sharoitlarida  m am lakatim izning  ijtimoiy- 
iqtisodiy  rivojlanishini  teran  ijodiy-ilm iy  bashorat  qilishning  yorqin 
nam unasidir.  Bu  m odel  iqtisod,  sotsiologiya,  politologiya,  ijtimoiy 
prognoz  sohasidagi  jahon g a  m a sh h u r  m utaxassislarning  olqishiga 
sazovor  b o id i.
M azkur  m odel  iqtisodiy  rivojlanish  sohasida  iqtisodiy-xo‘jalik 
faoliyatini har tom onlam a analizdan o'tkazish va bu faoliyatning barcha
99

om illarini  e ’tiborga  olish  vazifasini  hal  qiladi.  Bunday  analiz jam iyat 
taraqqiyotining  ijtim oiy-siyosiy  va  ilmiy-texnikaviy  om illarida  sodir 
b o ‘lgan  o ‘zgarishlarni  e ’tiborga  olgan  h o ld a  iqtisodiy  rivojlanish 
ja ra y o n la rin i  tu s h u n tiris h ,  b ash o rat  qilish  va  bo sh qarish  u c h u n  
z a ru rd ir.  « 0 ‘zb ek   m o d e li»   ilm iy  ishlab   c h iq ilg a n   va  h ay o tg a 
m uvaffaqiyatli  tatbiq  etilayotgan  ijodiy  bashorat  nam unasi  sifatida 
bozor,  fuqarolik jam iyati  va  har tom onlam a  rivojlangan  dem okratiya 
sari  O 'z b ek isto n n in g   harakatini  ijtim oiy  boshqarishning  ilm iy  va 
m etodologik negizini  tashkil etadi.
« M ohiyatni  tu sh u n ib   y etm asd an ,  yum uq  k o ‘z  va  sh o sh m a- 
shosharlik bilan  m aqsad sari erkin suzishga chiqish m um kin emasligini 
biz  h a m m a m iz   yax sh i  tu s h u n is h im iz   k e ra k ,-  deb  q ay d   e ta d i
I.A.Karim ov.  —  B uning  uch u n ,  aw alam b o r,  aniq  yo‘nalishni  belgi- 
lash,  m ustahkam   kem ani  tanlash,  ishonchli  jam o an i  to ‘plash,  uni 
og‘ir  sharoitlarda  suzishga  o'rgatish  va  faqat  shundan  keyin  yo‘lga 
chiqish  kerak.  Bu  esa  ju d a  og‘ir  va  m urakkab  vazifadir.  Bulam ing 
barchasini  e ’tiborga olib, biz mustaqillikni q o ‘lga kiritgan paytim izdan 
boshlab  iqtisodiy  islohotlarni  am alga  oshirishning  nazariy va  am aliy 
m exanizm larini  ishlab  chiqish  bilan  shug‘ullanayapm iz».'
Bashoratning turlari
Ilmiy  ijod  k o ‘p  qirralidir.  Shu  sababli  ijod  jarayoni  bashoratni 
ham   qam rab oladi.  M aqsad bashoratlardan  unum li foydalanib,  ulam i 
hayotga  tatbiq  etish  insonlar  turm ush  tarzini  yuksaltirishga  yordam  
beradi.  Kelajakni  bashorat  qilish  bu  -  kelajakni  oldindan  tushunish, 
ko‘ra bilish,  uning tabiatini,  xususiyatlarini aniqlash bilan chegaralanib 
qolm aydi.  B ashoratning  xususiyatlaridan  yana biri  bu  -  bashoratning 
qanday qilib voqelikka o ‘tish jarayonini ham  oldindan aytishdir.  Buning 
uch un  bashoratda  q o ilan ilay o tg an   m atem atik  hisob-kitoblar aniq  va 
ravshan  b o iis h i  lozim.  Hisob  —  kitoblar  vositasi  bilan  hali  m a’lum  
b o ‘lm agan  narsa  yoki  hodisani  bashorat  qilish  fan  tarixidan  m a ’lum. 
Bu haqda 0 .  Fayzullayev quyidagi dalillarni keltiradi:  “ N eptun planetasi 
ham   m ana  shunday  yo"l  bilan  kashf etilgan.  G ap   shundaki,  1846-
1  Saifnazarov  I.,  N ikitchenko  G .,  Qosimov  B.  Ilm iy  ijod  m etodologiyasi.- 
T.:  «Yangi  asr avlodi».  2004 y.  66-70 betlar
100

yilgacha  Qiiyosh  sistem asida  faqat  yettita  planeta  bor,  oxirgisi  Uran 
deb  hisoblanar  edi.  A stronom lar  U ran  harakatini  kuzatar  ekanlar, 
bu osmoniy jism o 'z orbitasidan sal-pal chetga chiqayotganini aniqladilar. 
M atem atik Leverye  U ran  harakati tenglam alarini sinchiklab tekshirib, 
n o m a'lu m   bir osm oniy jism   uning  harakatiga  ta ’sir ko'rsatayotganini 
aniqladi  va  bu  n o m a ’lum   planetaning  o 'sh a  vaqtda  osm onda  ishg‘ol 
etgan  o 'rn in i,  koordinatalarini  oldindan  aytib  berdi.  A stronom   Galle 
osm onning  Leverye  k o ‘rsatgan  to m on id a  yashirinib  yotgan  N eptun 
planetasini o ‘zi  yasagan teleskop yordam ida kashf etdi.  Ana oldindan 
ko ‘rishning m atem atik  usuli!  Bu usuldan  hozir keng foydalanilmoqda.
D .I.M endeleyevning  fikr  yuritishi  —  ilmiy  bashoratning  ajoyib 
nam unasi  b o ‘la  oladi.  M endeleyev  kimyoviy  davriy  qonunni  kashf 
etganida  (1869),  ham m asi b o ‘lib  63  ta elem ent  m a’lum edi.  Tabiatda 
boshqa  elem entlar  borm i?  Bu  savolga  M endeleyev  «ha,  bor»  deb 
javob  bergan.  U ning  o 'zi  uchta  elem entning  jadvaldagi  o ‘m ini  va 
xossalarini  oldindan  aytib  berdi.  Bu  elem entlar  keyinchalik  topildi: 
galliy  (1875),  skandiy  (1879),  germ aniy  (1886).
Mendeleyev jadvalida ko'rsatilgan  92 elem entdan to'rttasining o ‘rni 
k o ‘p  vaqt  bo ‘sh  yotdi.  U larning  mavjudligi  oldindan  bilingan  edi, 
lekin  qani  ular?  U lar tabiatda  topilm agach,  su n ’iy  usul  bilan  olishga 
to 'g 'ri  keldi.  C hu n o nchi,  1937-  yili  ularning  biririi  olishga  muvaffaq 
bo'lindi.  Bu  yangi  elem ent  texnika  yo'li  bilan  topilgani  uchun,  unga 
texnetsiy,  degan  nom   berildi.  Shu  usul  bilan  qolgan  uchtasi  ham  
topildi.  Ular:  astat,  prom etiy va fransiy.  Shunday qilib,  92 elementning 
ham masi fanga m a’lum  bo'Idi.  Ularning 29 tasi mo'ljallash,  tusmollash, 
bashorat  asosida kashf etildi.
Kimyoviy  elem entlar  yana  borm i?  N azariy  fizika  92  raqam dan 
keyingi  elem entlarni  oldindan  ko‘rdi  va bu savolga  ijobiy javob berdi. 
Eksperim ental  fizika  buni  tasdiqladi.  K ashf etilgan  su n ’iy  kimyoviy 
elem ent davriy sistem ada  103  katakni  to ‘ldirib turibdi.  104-elementni 
G.  N.  Flyorov o 'z  iaboratoriyasida  1964-  yili  kashf etdi.  O lim lar  105- 
elem entni  ham   topdilar.  Ilm -fan  yana  boshqa  kimyoviy  elem entlar 
borligini  oldindan  ko'rayapti” 1.