Ta’lim vazirligi guliston davlat universiteti analitikkim yo fanidan zamonaviy pedagogik tehnalogiyalar asosida tayyorlangan


Download 2.92 Mb.
bet22/86
Sana02.06.2024
Hajmi2.92 Mb.
#1836587
1   ...   18   19   20   21   22   23   24   25   ...   86
Bog'liq
portal.guldu.uz-A N A L I T I K K I M YO

Кислота ёки диспротид- бу протонлар доноридир, яъни протон берувчи заррача (молекула, катион, анион) дир
Асос ёки эмпротид - бу протонлар акцепторидир,яъни протон кабул килувчи заррача(молекула, катион, анион)дир.
Кислота протон бериб асосга айланади.Кислотадан ташкил топган ва протон бериши хисобига асос хосил киладтган системани богланган жуфт,ёки ярим реакция дейилади. Богланган жуфт ичидаги жараёнлар кайтардир.
Кислота  асос К Р (Р-протон)
А В К Р (1)
Кислота ва асосларнинг богланган жуфтларига мисоллар:

СН3СООН СН3СООН- К Р


4К 3 К Р
НСО3- СО32- К Р
АI(Н2О)6 АI(Н2О)5ОНК Р
Н3ОК Н2О К Р
Н2О НО- К Р
Протон олувчи ва берувчи заррачалар амфипротлар (Н2О, НСО3- ва бошкалар) дейилади.
Заррачаларнинг протонодонорлик хусусияти канчалик кучли булса, у шунчалик кучли кислота ва у билан богланган асос шунчалик кучсиз асос хисобланади.
Кислота ёки асоснинг абсолют кучини (1) тенгламага мос равишдаги мувозанат константаси характерлайди.

Бирок протонлар оз булсада сезиларли микдорда эритмада эркин холатда мавжуд була олмайди,шунинг учун протоннинг кислотадан ажралиш реакциясини уз-узидан бор майди, хар доим шу кислота билан богланган асосга нисбатан кучлирок булган асосга яъним бошка заррачага протон утказиш холати руй беради. Хар доим бир вактнинг узида 2та богланган
жуфтнинг реакцияси боради ва янги кислота, янги асос хосил булади.
Кисл.1 асос.1 К Р
асос.2 К Р кисл.2.
Кисл.1 К асос.2 асос.1 К кисл.2.
Богланган жуфт ролини эритмад иштирок этаётган кандайдир бошка модда ва эритувчининг узи хам уйнаши мумкин.
Сув эритувчи сифатида протон бериши ва олиши хам мумкин:

Н2О Р К ОН-; Н2О К Р Н3ОК


Агар сувда эритилган модда,сув молекуласига нисбатан кучлирок протоно-донор хиссасига эга булса,у холда эритилган модда сувли эритмада кислота хоссасини намоён килади.Агар сувда эритилган моддада сув молекуласига нисбатан протоно-донорлик хусусияти кучсизрок булса, у холда эритилган модда сувли эритмада асос хоссасини намоён килади:

СН3СООН К Н2О СН3СОО- К Н3ОК (3)


кисл.1 К асос.2 асос.1 К кисл.2.
3 К Н2О NН4К К ОН- (4)
асос.1 К кисл.2 кисл.1 К асос.2.
Агар сувли эритмада сув молекуласига нисбатан протоно-донорлик хоссасини кучли булган бошка эритилган модда булса, у холда реакцияда сув эмас балки ана шу модда иштирок этади:

СН3СООН К NН3 СН3СОО- К NН4К


кисл.1 К асос.2 асос.1 К кисл.2
Кислота хар доим биринчи галда кучлирок асос билан реакцияга киришади, асос эса кучлирок кислота билан реакцияга киришади, шунинг натижасида кучсизрок кислота ва кучсизрок асос хосил булади. Протолитик назария буйича хар доим янги асос ва янги кислота хосил булади.
Аррениус назарияси буйича туз ва сув хосил булар эди.
Хар бир богланган жуфтнинг кислота-асос хоссаларини умумий холда характерлаш мумкин эмас, балки факат конктрет эритувчида,масалан хусусий холда сувда характерлаш мумкин.Масалан(3) реакция учун мувозанат константаси ифодасини куйидагича ёзиш мумкин:

Ка-сирка кислотасининг диссоциланиш константасидир.
Ка-катталикнинг киймати кислота кучининг ушбу эритувчида (факат шу эритувчида) ги киймати хакида хулоса чикаришга имкон беради.Ка киймати канча катта булса заррачанинг кислота хоссалари шунча катта булади.
Ка га тескари булган катталик хосил булиш константаси ёки протонланиш канстантаси дейилади.

Ацетат ионининг асос сифатидаги кучини бу ионнинг эритувчи билан узаро таъсир реакциясининг мувозанат константаси характерлайди:
СН3СОО-КН2О СН3СООНКОН- (7)
асос.1Ккисл.2. кисл.1Касос2

КВ-ацетат ионининг сувдаги асосли диссоциация константаси Ка ва КВ лар орасида богланиш мавжуд (6) ва (7) тенгламаларнинг унг ва чап кисмларини бир-бирига купайтирилса ,у холда сувнинг ион купайтмаси хосил булади:
28-

РКа К КВ  14 (10)
Богланган кислота ва асосларнинг кислота ва асос диссоциация константалари купайтмаси сувнинг ион купайтмасига тенг. Кислота ва асос диссоциация константалари богланган катталиклардир: Ка канчалик катта булса, яъни кислота канчалик кучли булса, КВ шунчалик кичик булади, яъни у билан богланган асос шунчалик кучсиз булади.

Download 2.92 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   18   19   20   21   22   23   24   25   ...   86




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling