Toshkent davlat iqtisodiyot universiteti abdurahmonov Q. X., Boqiyeva I. A


Download 1.87 Mb.
Pdf ko'rish
bet113/153
Sana05.01.2022
Hajmi1.87 Mb.
#210145
1   ...   109   110   111   112   113   114   115   116   ...   153
Bog'liq
7 MAVZU PERSONAL RIVOJLANISHINING AUDIT e0b8cc117a96bde38547f3cfd96cdf7e

 
 
 
 
 


 
183 
9.11-jadval 
Ishlab chiqarish korxonasida mehnatga haq tolash darajasini tahlil etish 
 
Xodimlar toifasi 
Bitta xodim 
ishlagan ish kunlari 
soni 
Ish smenasining 
o’rtacha 
davom etishi 
O’rtacha soatlik 
ish haqi, ming 
so’m 
reja 
haqiqatda 
reja 
haqiqat 
reja 
haqiqatda 
Ishbay ishchilar 
220 
210 
7,95 
7,8 
58,6 
64,10 
Vaqtbay ishlovchilar 
220 
210 
7,95 
7,8 
49,53 
51,97 
                    
 
9.12  - jadval 
Ishlab chiqarish korxonasida o’rtacha yillik ish haqi miqdorini aniqlash 
Xodimlar 
toifasi 
O’rtacha  yillik  ish  haqi, 
ming so’m 
Ishchining  rejadagi  o’rtacha  yillik  ish 
haqidan  farqlanish,  ming  so’m,  shu 
jumladan, 
quyidagilar 
hisobiga 
o’zgargan: 
reja 
haqiqat 
Farq,  
+/- 
ishlangan 
kunlar soni 
smenaning 
davom etishi 
o’rtacha 
soatlik  ish 
haqi 
Ishbay 
ishchilar 
10250

1050000 
2500 
-4659 
-1846 
9005 
Vaqtbay 
ishlovchilar 
86625  85121 
-1504  -3938 
-1560 
3994 
 
Ishlovchilar  o’rtacha  ish  haqining  biror  vaqt  ichidagi  (yil,  oy,  kun,  soat) 
o’zgarishi  uning  indeksi  (I
o’h
)  bilan  ajralib  turadi,  u  hisobot  davridagi  o’rtacha  ish 
haqining (O’H
h
) bazis davridagi o’rtacha ish haqiga (O’H
b
) nisbati bilan aniqlanadi. 
Mehnat unumdorligi indeksi ham xuddi shunday hisoblanadi (I
ym
): 
038
,
1
.
ln
5
,
102
.
ln
4
,
106
'
'
'



s
m
s
m
H
O
H
O
I
r
h
h
o
 
04
,
1
.
ln
480
.
ln
499



s
m
s
m
YM
YM
I
r
h
ym
 
Keltirib 
o’tilgan  ma’lumotlar  tahlil  qilinayotgan  korxonada  mehnat 
unumdorligining  o’sish  sur’atlari  mehnatga  haq  to’lashning  o’sish      sur’atlaridan   
oldinlab   ketgan.   Oldinlab   ketish koeffitsienti (K
ok
) quyidagiga teng: 
K
ok
=I
ym
:I
o’h
=1,04:1,038=1,002 


 
184 
Mehnat  unumdorligining  o’sish  sur’atlari  bilan  unga  haq  to’lash  o’rtasidagi 
nisbatlarning o’zgarishi munosabati bilan ish haqi jamg’armasining tejalishi (-E) yoki 
ortiqcha sarflanishi (+E) summasini aniqlash uchun quyidagi formuladan foydalanish 
mumkin: 
 
4
,
41
038
,
1
04
,
1
038
,
1
21465
'
'






h
o
ym
h
o
h
I
I
I
IHJ
Ý
    mln.s     (9.6) 
Bizning  misolimizda  mehnat  unumdorligi  o’sishi  sur’atlari  mehnatga  haq 
to’lashning  o’sish  sur’atlariga  nisbatan  ancha  yuqori  bo’lishi  ish  haqi 
jamg’armasining  41,4  mln.  so’m  tejalishiga  imkon  berdi.  Inflyastiya  sharoitida 
o’rtacha  ish  haqining  o’sish  indeksini  tahlil  qilishda  ana  shu  davrdagi  iste’mol 
tovarlari va xizmatlar narxining o’sish indeksini hisobga olish zarur (I
H
): 
n
ih
I
H
O
H
O
I


0
1
'
'
  
(9.7) 
Masalan,  hisobot  yilida  xodimlarning  o’rtacha  yillik  ish  haqi  -106,4  mln.so’m, 
o’tgan yili - 76 mln.so’m bo’lgan, ana shu davrdagi inflyastiya indeksi 1,5ni tashkil 
etadi: 
933
,
0
5
,
1
76
4
,
106
1



ih
I
 
Demak,  korxona  xodimlarining  real  ish  haqi  tahlil  etilayotgan  davrda 
ko’paymagan, balki 6,7foiz kamaygan. 
 

Download 1.87 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   109   110   111   112   113   114   115   116   ...   153




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling