Uzbekiston respublikasi oliy va urta maxsus ta`lim vazirligi


Download 1.27 Mb.
bet19/45
Sana21.06.2023
Hajmi1.27 Mb.
#1643803
1   ...   15   16   17   18   19   20   21   22   ...   45
Bog'liq
МУКТ маьруза матн

тNн,Nо, = 0,5 + 0,25-и^
бу ерда: т — ЭФК га кушиладиган аммоний нитратнинг огирлик микдори;
и — ЭФК даги М§0 нинг огирлик микдори;
0,5 — доимий сон формула буйича аммоний нитрат кушилади ва эритмани 50-55% р_)о-, гача буглатилади.
Аммоний нитрат экстракцион фосфат кислотани буглатиш жараёнида ва хосил килинган концентрланган кислоталарда уларнинг физик-кимёвий хоссаларига ижобий таъсир курсатишини 3.10 - жадвалдаги маълумотларда куриш мумкин.
3.10 - жадвал Буглатилган экстракцион фосфат кислоталарнинг тавсифи


Таркиби, %



Зичлиги,
г/см3 (20°Сда)



Ковушкоклиги, спз (20°Сда)



Фторсизланиш даражаси, %



100 г кислотадан сув ажратиб олиш, г



РаО,-,



Р



N



Аммоний нитрат кушимчасисиз



22,7



1,80



-



1,273



4,27



-



-



28,4



2,16



-



1,365



9,10



4,0



20,5



36,75



2,35



-



1,500



19,00



19,1



38,5



41,24



1,48



-



1,717



125,00



54,5



45,5



47,78



1,47



-



1,726



174,00



61,5



52,5



55,5



0,62



-



1,863



2059,00



86,1



59,0



57,5



0,36



-



1,918



4427,00



92,2



60,5



Аммоний нитрат кушимчаси билан



22,51



1,78



0,35



1,273



4,27



-



-



37,14



1,82



0,54



1,503



17,2



38,0



39,5



51,21



0,88



0,78



1,780



255,0



78,4



56,0



55,44



0,70



0,83



1,840



367,0



87,1



59,5



57,66



0,45



0,86



1,960



568,0



91,0



61,0



Эритмадаги М§504*(1-7)Н^О аммоний нитрат билан таъсирлашади:


М@804*(0-7)Н20 + КН4МОз ^ М§(КОз)2*(0-2)Н20 + (N44)2804 + 5Н20 ЭФК ни буглатиш жараёнида сувнинг камайиши хисобига, Ле-Шателье принципига мувофик, реакцион мувозанат унг томонга силжийди. Натижада яхши физик-кимёвий ва реологик хссага эга булган, хаттоки узок вакт минусли хароратларда туриб колганда хам куйилиб колмайдиган окувчан кислота олинади. Олинган кислота таркибидаги фторнинг микдорини 0,3% гача пасайтириш мумкин, натижада бундай кислоталардан фторсизланган юкори концентрацияли угитлар олиниш усуллари юзага чицди. Магнийли экстракцион фосфат кислоталарни буглатиш йули билан (30-35% РдО-, гача) концентрлаш оркали эса кушалок суперфосфатлар туридаги угитлар олиш имкониятини яратди. Бундай усулларда (50-55% Р^Од гача) концентрланган кислота таркибида турли тузларнинг туйинган эритма холатида булиши, унинг хаттоки 50-55% РаОу ли эритмаларида (апатитли кислотадан фаркли равишда) полифосфат кислоталарнинг мавжуд булишини таъминлайди, бу эса улардан полифосфатли ва суюк суспензияли комплекс угитлар олиш имкониятини очиб берди.
Таркибида магний тутган экстракцион фосфат кислотани буглатишдан олдин катионитли магнийсизлантириш усули хам ишлаб чикилган. Бу усулда таркибида «20%
2-3% М§0 ва бошка кушимчалар тутган экстракцион фосфат кислота ион
алмашиниш йули билан тозаланади, хосил килинган кислотани талаб этилган (60-70% Р^О,-,) концентрациягача буглатилади, улар асосида аммоний полифосфатлари ва бошка суюк хамда каттик шаклдаги угитлар олинади.
Экстракцион фосфат кислотани одатдаги катионитли тозалашда кислота эритмаси катионитдан утказилади, сунгра ифлосланган катионитни сув билан ювилади ва кучли минерал — сульфат, нитрат, хлорид кислоталар билан регенерацияланади;
регенерацияланган катионит сув билан яна ювилади ва унда яна экстракцион фосфат кислотани тозалаш мумкин булади. Бу усул катионитни тозалаш билан боглик куп боскичли жараён булганлиги сабабли жараён давомийлигининг узунлиги, ишлаб чикариш самарадорлигининг пастлиги, йукотиладиган фосфат кислотанинг (тозаланадиган кислотанинг 5% гача) циклга кайтарилмаслиги каби етарлича камчиликка эгадир. Бундан ташкари, регенерациялашдан хрсил буладиган эритмани нейтраллаш ва уларни чикиндихоналарда саклаш каби муаммоларни келтириб чик.аради.
Шунинг учун катионитни ёпик циклдаги регенерациялаш йули билан экстракцион фосфат кислотани катионитли тозалаш оркали самарадор усулга эришилган. Бунинг учун аммиакли шаклдаги ионитлар ишлатилади. Бунда катионитни регенерациялаш учун ]\Нз:Ра05 масса нисбати 0,3-0,42, купинча 0,36 га тенг булган аммоний фосфатларининг 5% ли сувли эритмалари ишлатилади. Бу усулда регенерациялашдан олдинги ва кейинги катионитни ювиш жараёнлари утказилмайди, бу эса ишлаб чикариш интенсивлигини оширади ва фосфат кислота йукотилишини камайтиради.
Катионитли усулда экстракцион фосфат кислотани тозалаш жараёни боскичлари буйича материаллар окими 3.27 — расмда тасвирланган.
1208 кг тозалапган ЭФК 970 кг ЭФК б\тл;ггпшп|

31 кг мс
;1ММ11111111 ([)()С(|)!1Т.1с1|111



1400 кг УФК {21% Р2



0



•>)



—г>







'г 2;),") к] 1





,.") КГ бу|Ч(;1
1>уг (20Г).:) |;| 11^0)



И) кг цуГи<ум








-^
^
.-
х ^




^(•гспср;




1



3




4




6



•^
У
п

ас м



7




/•^ м
^
^ 1




(),.') КГ



+• N1





^



^ к




33(1



и 11^0




8




'•1-





5



2



<———
2(),.'> кг



1;!





<! \



1;!1 кг мст;|;|;|






4350 кг 5% ли


У[)11ТМ!1
3.27 — раем. Тпндпрпш на иои илмапшниш бос^пчларн бунича м;1ТС|)иа;1Л(1р ха1)акати:
1 — тиндпргпч; 2 — 11АА тайёрлаш учун идти; 3 ни 4 — цоппт.ш [^о.юииалар; 5 — рсп-нерацпяловчи ;»|)итма таиёрлаш учун идиш; О — ажратунчп цу|)илма; 7 — аралаштиргпч:
Х — доиадорлагпч-цурптгцч.
Идиш I да полиакриламид (ПАА) нинг 0,]% ли сувли эритмаси тайёрланади. Бу эритма экстракцион фосфат кислотадаги каттик заррачаларни чуктириш учун (ЭФК даги каттик фазанинг 0,03% меъёрида) тиндиргич 1 га узатилади. Ионитли колонналар 3 ва 4 нинг бири ишчи холатда булганда иккинчиси регенерацияланаётган булади. Тиндирилган ЭФК ионитли колонна 3 ёки 4 га узатилади ва у ерда ЭФК катионлардан тозаланади. Тозаланган ЭФК нинг бир кисми регенерацияловчи эритма хрсил килиш учун идиш 5 га,3 — боб. «Фосфорли угитлар» 110
колган кисми эса махсулот сифатида буглатиш жараёнига юборилади. Экстракцион фосфат кислота идиш 5 да газ хрлатдаги аммиак билан нейтралланади ва сув билан суюлтириб турилади. Хрсил килинган аммоний фосфатларининг 5% ли эритмаси регенерацияланадиган ионитли колоннага узатилади ва у ерда ионитнинг ишчи холатини кайта тиклайди. Ионитли колоннадан чикадиган регенерат ажратиш курилмаси 6 га узатилади ва у ерда каттик ва суюк фаза ажратилади. Регенерат суюк фазасининг асосий кисми регенерацияловчи эритмага кушилади, каттик фаза си эса бир кием суюк фаза билан биргаликда аралаштиргич 7 оркали донадорлагич-куритгич 8 да донадорлаш ва цуритиш учун юборилади. Бунда таркибида куп кисми магнийаммонийфосфат булган цитратли эрувчан магнийли угит кушимча мах,сулот сифатида олинади. Бу усулнинг афзаллиги, биринчидан, ионитларни регенерация жараёни ички циклда амалга оширилади;
иккинчидан, ишлаб чикаришда чикинди булмайди; учинчидан, ЭФК тозалангандан ва катионитни регенерациялангандан сунг ионитни сув билан ювишнинг хожати йукдир;
туртинчидан тозаланган ЭФК ни буглатиш йули билан нисбатан юкори концентрацияли (60-70% Р^Од) кислота олиш мумкин.
Шундай килиб, таркибида магний тутган экстракцион фосфат кислоталарнинг концентрлашдан тортиб, токи мураккаб угитлар олишгача булган муаммолар амалий жихатдан уз ечимини топди.

Экстракция жараенинг асосий шартлари


Kaltsiy sul`fatni yirik, oson ajraladigan, yaxshi yuviladigan krisallarini xosil kilish. Bunga- jarayon boskichlari uchun jixozlarni okilona tanlash.
-tanlangan usul (gips, yarimgidrat yoki angidrid) dagi SaSO4*nH2O kristalogidratini chukishi;
-talab etilgan maxsulot kontsentratsiyasini olishni ta`minlash uchun;
Muayyan kursatkichli: kayta ishlatuvchi eritma kontsentratsiyasi; S:K (J:T) nisbati; va xarorat ushlab turiladi.

EFK olish usullari va kulay sharoitlari



EFK olish usullar

Xarorat, t
OS

EFK tarkibi, mass.%

SO3/CaO

SaSO4

R2O5

SO3

Digidrat
Yarimgidrat
Angidrat

65-80
90-105
>105

≤30-32
≤50
>50

1,2-2,5
0,8-1,2
2,5÷4,5

1,5÷4
1
10÷15

Kam tuyingan
Yukori tuyingan

SO3/CaO < 1,5 bulsa – kristalogidratlari ignasimon 20-80mkm.


- parchalanish darajasi va tezligi kamayyadi
- SO42- NRO42- kristall tangachalarini egallash kuchchayadi.
SO3/CaO>2,5 bulsa - fosfat yuzasida ziich mustaxkam Katlam xosil kiladi.
- parchalanish darajasi kpasayadi.
SO3/CaO optimal xolda - kristall ulchamlari eni 100mkm
buyi esa bir necha yuyuz mkm gacha buladi.
Buning uchun – etarli xajm, kerakli vakt va
jadal aralashtirish.
EFK ishlab chikarish kursatkichlari.

Texnologik unum

Eritmaga utish


Yuvish koeff.


Xujalik unumi

Kt. unum

Ke.ut.

Kyuv.
Kx.un


Xomashyodan EFKga utish darajasi amaliyotda 95-96% Kt.unum=(Ke.ut*Kyuv)/100 fosfat 71-94
Xomashyodan eritmaga utish darajasi
bu Kt unumdan 2-3% kata.
Odatda 72-95% ni tashkil etadi
Mexanik isrofni 93-95% xisobga olganda




Download 1.27 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   15   16   17   18   19   20   21   22   ...   45




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling