Юрак-кон томир системаси. Юрак. Аорта. Ташки ва ички уйку артериялари. Умров ости артерияси. Кулнинг кон билан таъминланиши. Бош миянинг кон билан таъминланиши. Бош сохасининг кон билан таъминланиши


Download 112 Kb.
bet4/8
Sana22.06.2023
Hajmi112 Kb.
#1646777
1   2   3   4   5   6   7   8
Bog'liq
юрак

Юракнинг ўтказув йўллари.


Юрак мушакларини ћаракатга келтирадиган хусусий ўтказув йўллари бўлади. Бу йўллар нерв ва мушак тўќималаридан ћосил бўлиб,нерв ћужайралари ва нерв ўсимталаридан ташкил топади. Нерв хужайралари - юрак ўтказув йўлларининг тугунларини ћосил этади.


1. Сино-атриал тугун - nodus sinoatrialis - нерв ћужайрала тугуни бўлиб, ўнг бўлмача деворида жойлашади.
2. Бўлмача - ќоринча орасидаги тугун - nodus atrioventricularis - ўнг бўлмачанинг ќоринчага ўтиш соћасида жойлашади.

Бу тугун ћужайраларининг ўсимтаси fasciculus atrioventricularis (Гисс - тутамлари) ни ћосил этиб ќоринчаларга давом этади.
Ўз навбатида бу тутамлар ќоринчалар соћасида икки оёќчага : cru dextrum et sinistrum ларга ажралади.
Юракни артериал ќон томирлари кўтарилувчи аортадан - aorta ascendens дан ажралади. Юрак артериялари ўнг ва чап тож артериялар - a. a. coronaria dextra et sinistra деб аталади.
Юракнинг веноз ќони эса хусусий веноз томирларга - sinus coronarius cordis га йиѓилиб, веноз синус томири ўнг бўлмачага очилади. Юракнинг ќўшимча вена ќон томирлари ћам бўлиб улар ўнг ќоринча бўшлиѓига очилади. Бу веналар v. v. cordis anteriores ,v. v. cordis minimae деб аталади.

Аорта -aorta.


Одамнинг артерия ќонини тарќатадиган асосий ќон томир бўли ћисобланади. Юракнинг чап ќоринчасидан чиќиб, ўзаро туташган (давом этадиган) уч ќисмга : кўтарилувчи aorta ascendens га,аорта равоѓига arcus aortae, тушувчи аортага aorta descendens г бўлинади.


Артериал найча ductus arteriosus ёки Боталов найчаси - хомила тараќќиёти даврида ўпка артериясини тушувчи аорта билан ќўшиб туради ва олдинги кўкс оралиѓи бўшлиѓида жойлашади. Бола туѓилганидан сўнг (3-5 кунларда) артериал найча пучаяди кейинги 3- ойларда артериал бойлам ligamentum arteriosum га айланади.


Катта ќон айланиш доирасининг артериялари.


Аорта aorta - юракнинг чап ќоринчасидан чиќиб, энг катт артерия бўлиб ћисобланади. Аортада уч бўлим тафовут этилиб, унин кўтарилувчи ќисми - pars ascendens aortae; аорта ёйи - arcus aortae; пастга тушувчи ќисми - pars descendens aortae тафовут этилади.


Кўтарилувчи аорта - aortae ascendens дан юракни артериал ќо билан таъминловчи тожсимон артериялар - a. coronariae dextra e sinistra чиќади. Бу тожсимон артериялар аортанинг яримойсимо клапанларининг остидан бошланади.
Аорта ёйи - arcus aortae дан : ўнг тарафда елка - бўйи стволи - truncus brachiocephalicus; чап тарафдаги умумий уйќу артерияси - a. carotis communis sinistra; чап тарафдаги ўмров ост артерияси - a. subclavia sinistra ажралади.
Бўйин-елка стволи - truncus brachiocephalicus дан ќалќонсимон безни артерияси - a. thyroidea ima ажралганидан сўнг, бўйин-елка стволи иккига : ўнг умумий уйќу артерияси - a. caroti communis dextra ва ўнг ўмров ости артерияси - a. subclavia dextr га бўлинади.
Умумий уйќу артериялари - a. carotis communis - ташќи уйќ артерияси - a. carotis еxterna ва ички уйќу артерияси - a. caroti interna ларга бўлинади.



Download 112 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling