Ўзбекистон халқаро ислом академияси ҳузуридаги илмий даражалар берувчи d sc


Download 0.89 Mb.
bet24/25
Sana31.01.2023
Hajmi0.89 Mb.
#1142995
TuriДиссертация
1   ...   17   18   19   20   21   22   23   24   25
Bog'liq
DSR SHUH red 23.03.21 oxiri

Инглиз тилидаги адабиётлар



  1. Babadžanov B.M. On the history of the naqšbandīya muğaddīya in Central Maāwarā’nnahr in the late 18th and early 19th centures // Muslim culture in Rissia and Central Asia from the 18th to the early 20th centuries. – Berlin, Klaus, Schwartz, Verlag. 1998. – P. 385-413.

  2. Burton J. Audrey. Who were the first Ashtarkhanid rulers of Bukhara? // Bulletin of the School Oriental and African Studies, University of London, Vol. 51, №3 (1988). – Р. 482-488

  3. From history to theology: Ali in Islamic beliefs. Edited by Ahmet Yasar Ocak. – Ankara, Turkish Historical Society. 2005. – 320 p.

  4. Frye Richard N. Islamic Iran and Central Asia (7th -12th centuries). – London, Variorum reprints, 1979, XIV. – 376 р.

  5. Germanov V. Shiite-Sunnite conflict of 1910 in the Bukhara khanate // Oriente moderno. Nuova serie. Anno XXVI (LXXXVII), 1, 2007. – Rоmа, Instituto per l’Oriente “C.A. Nallino”. – P. 117-140.

  6. Kimura Satoru. Sunni-Shi‘i relations in Russian protectorate of Bukhara, as perceived by the local ‘ulama // Asiatic Russia: Imperial power in regional and international contexts. – London, Routledge. 2011. – P. 189-215.

  7. Madelung W. The Tragedy in Karbala as a Symbol of Schism of Muslim World. – Oxford: Oxford University Press, 1967. – 363 р.

  8. Muhammad Hakim khan. Muntakhab al-tawarikh (Selected history). Edited by Yayoi Kawahara and Koichi Haneda. – Tokyo, ILCAA (Research institute for languages and cultures of Asia and Africa), 2006. Vol. II. – P. 551-552.

Интернет ахборот сайтлари



  1. amaana.org/agakhan/profile

  2. chrono-tm.org

  3. centr-asia.narod.ru/iran 20.06.2006-09:46 AM

  4. e-islam.ru/mainnews/07.12.2011

  5. forum.turan.info/showthread

  6. inform.kz./rus/article/2207169

  7. planeta-imen.narod.ru/imena/azerbaijan

  8. podrobno.uz/cat/calche/Azerbajdzancu v Yzbekistane

  9. pyanj.freenet.tj/opasigr

  10. sunna-press.com/news/snq/527-zapret-na-obradi-rafiditov.17.12.2011




1 Бартольд В.В. Сочинения. Общие работы по истории Средней Азии. Работы по истории Кавказа и Восточной Европы. – М.: Изд. восточной литературы, 1963. Т. II. часть-1. – 1020 с.; Бартольд В.В. Сочинения. Работы по отдельным проблемам истории Средней Азии. – М.: Наука, 1964. Т. II. Часть 2. – 658 с.; Бартольд В.В. Сочинения. Работы по истории ислама и Арабского халифата. – М.: Наука, 1966. Т. VI. – 784 с.; Петрушевский И.П. Ислам в Иране в VII-XV веках. Курс лекций. – Л.:, Изд. Ленинградского Университета, 1966. – 400 с.; Дорошенко Е.А. Шиитское духовенство в современном Иране. Издание второе, исправленное и дополненное. – М.: Наука, 1985. – 230 с.; Лющкевич Ф. Д. Этнографическая группа ирони // Занятия и быт народов Средней Азии. – Л.: СПбГУ, 1971. – 40 с.; Прозоров С.М. Арабская историческая литература в Ираке, Иране и Средней Азии в VII-середине X веков. Шиитская историография. – М.: Наука, 1980. – 247 с.; Madelung W. The Tragedy in Karbala as a Symbol of Schism of Muslim World. – Oxford: Oxford University Press, 1967. – 363 р.; Frye Richard N. Islamic Iran and Central Asia (7th -12th centuries). – London, Variorum reprints, 1979, XIV. – 376 р.

2 ал-Хасан ибн Муса ан-Наубахти. Шиитские секты. Перевод с арабского, исследование и комментарий С.М. Прозорова. – М.: Наука, 1973. – 255 с.;سفرنامه ابن بطو طه (Ибн Баттута сафарномаси). Форс тилида. Таржимон: Доктор Муҳаммад Али Мужад. – Теҳрон, 1348/1969-1970. 1-жилд. – 174 б.

3 Алиева Ф. Иранцы Самарканда // Узбекистанский гуманитарный журнал «Общественное мнение. Права человека» №1 (13), – Т.: 2001. – С. 123-125; Алиева Ф. Самаркандские иранцы. centr-asia.narod.ru/iran 20.06.2006-09:46 AM.

4 Умавийлар – Қурайш қабиласининг хонадонларидан бири. Муҳаммад (с.а.в.) Ҳошимийлар хонадонидан эди. Қаранг: ал-Хасан ибн Муса ан-Наубахти. Шиитские секты. Перевод с арабского, исследование и комментарий С.М. Прозорова. – М.: Наука, 1973. – С. 127.

5 Дастлабки уч халифа – Абу Бакр, Умар ва Усмон Муҳаммад пайғамбарга қон-қариндошлик жиҳатдан яқин кишилар бўлмаган. Қаранг: ал-Хасан ибн Муса ан-Наубахти. Шиитские секты... – С. 128.

6 ал-Хасан ибн Муса ан-Наубахти. Шиитские секты... – С. 207.

7 Шу жойда бир қўшимча қилиб ва айрим тадқиқотчиларнинг хулосаларига таяниб айтишимиз жоизки, Муҳаммад пайғамбар вафотидан сўнг халифалик қилган Абу Бакр ва Умар ҳокимиятини тан олмаган, пайғамбар ўзидан кейин Алини ворис қилиб қолдирган, деб даъво қилувчиларга нисбатан равофиз (рофизийлар – араб тилида “инкор этувчилар”, “тан олмовчилар” маъноларини билдиради) атамасини қўллашган. Қаранг: ал-Хасан ибн Муса ан-Наубахти. Шиитские секты... – С. 128.

8 Жаъфарён Расул. تاریخ تشیع در ایران: از آغاز تا طلوع دولت سفوی (Эронда шиалик тарихи: пайдо бўлишидан Сафавийлар давлати юксалишигача). – Теҳрон, Илм, 1386/2008-2009. – Б. 20-21.

9 Петрушевский И.П. Ислам в Иране в VII-XV веках. Курс лекций. – Л.: Изд. Ленинградского университета, 1966. – С. 240.

10 Қумми Марҳум Хожи Шайх Аббос. تاریخ زندگانی چهارده معصوم علیهم السلام (Ўн тўрт маъсума (бегуноҳ) ҳаёти тарихи). Тузувчи: Сайид Маҳди Оятуллоҳи. – Теҳрон, Жаҳон оро, 1386/1966. – Б. 177-199.

11 Ибрагимов Дж. На земле потомков Аладдина. – М.: Наука, 1988. – С. 37.

12 Дафтари Ф. Краткая история исма‘илизма. Традиции мусульманской общины. Научный редактор русского перевода О.Ф.Акимушкина. Перевод с английского Л.Р.Додыхудоевой, Л.Н.Додыхудоевой. – М.: Ладомир, 2003. – С. 39.

13 Madelung W. The Tragedy in Karbala as a Symbol of Schism of Muslim World. – Oxford, Oxford University Press, 1967. – P. 3; Яна қаранг: Бакир Юлдуз. Карбало фожиаси ёҳуд золимлар, мўминлар ва қасоскорлар: Тарихий-бадиий қисса. Рус тилидан Собир Ўнар таржимаси. – Т.: Чўлпон, 2002. – Б. 96.

14 Масалан, қаранг: Бабаджанов Б.М. Надгробная эпитафия Хвāджа Мухаммада Йахйa сына Хвāджа ‘Убайдуллаха Ахрара // Археология, нумизматика и эпиграфика Средневековой Средней Азии. – Самарканд, Изд. Института Археологии АН РУз, 2000. – С. 42-47; Кадырова М. Жития Ходжа Ахрара. Опыт системного анализа по реконструкции биографии Ходжа Ахрара и истории рода Ахраридов // Document de travail de l’IFEAC, – №23 (janvier 2007). – С. 38.

15 Madelung W. The Tragedy in Karbala ... – P. 7.

16 Батафсил қаранг: Жаъфарён Расул. تاریخ تشیع در ایران:..., – Б. 30-38.

17 Ҳелми Мустафо. عقائد الشيعة في ضوء الكتاب و السنة و صحيح التاريخ (Қуръон, Сунна ва чин тарих (нуқтаи назари)да шиалик ақидаси). – Қоҳира, Дар ул-улум, 1427/2006. – Б. 17; Яна қаранг: Дафтари Ф. Краткая история исмаилизма... – С. 37.

18 Батафсил қаранг: Мухаммад ибн Абд ал-Карим аш-Шахристани. Книга о религиях и сектах (Китаб ал-милал ва-н-нихал). Перевод с арабского, введение и комментарий С.М.Прозорова. – М.: Наука, 1984. – С. 131, 144; Петрушевский И.П. Ислам в Иране ... – С. 269.

19 Прозоров С.М. Арабская историческая литература в Ираке, Иране и Средней Азии в VII-середине X веков. Шиитская историография. – М.: Наука, 1980. – С. 21; Яна қаранг: Саййид Муджтаба Мусави Лари. Имамат. Верховная власть мусульманской общины. Лекции по мусульманской догматике. Книга четвертая. Перевод осуществлен в Центре исламоведческих исследований «Иршад» под руководством профессора Рафика Алиева. – Баку, 1996. – С.184.

20 7 та ақида – Аллоҳ, унинг фаришталари, муқаддас китоблари, пайғамбарларига, охират, тақдир ва ўлгандан кейин тирилишга ишониш.

21 Масалан, қаранг: Муса Джарулла (Бигиев). аль-Вашиа фи накд акаид аш-шиа (Челнок для раскрутки пряжи воззрений шиа). Критика шиитских воззрений. Вступление, редактирование группы крупных ученых богословов. (Издано в Каире при университете аль-Азхар). Перевод с арабского С.А.Шагавиева. – Казань, Иман, 2003/1424. – С. 159.

22 Марказий Осиё – XX аср охирида асосан, Собиқ Иттифоқ таркибига кирган Республикаларга (Ўзбекистон, Туркманистон, Тожикистон, Қирғизистон, қисман Қозоғистонга) нисбатан қўлланилди. Европа ва умуман Ғарб олимлари томонидан эса анча кенг географик ҳудудларни (ҳозирги Покистон, Афғонистон, Туркманистон, Ўзбекистон, Қозоғистон, Қирғизистон, Тожикистон, Хитойнинг шимолий қисмини ўз ичига олган Шарқий Туркистон, Мўғулистон) қамраб олувчи ерларга нисбатан “Марказий Осиё минтақаси” атамаси ишлатилинади (Илова №1).

23 Madelung W. The Tragedy in Karbala... – Р. 37; ал-Хасан ибн Муса ан-Наубахти. Шиитские секты... – С. 25.

24 Жаъфарён Расул. تاریخ تشیع در ایران:..., – Б. 39.

25 ал-Хасан ибн Муса ан-Наубахти. Шиитские секты... – С. 25-26.

26 Там же – С. 26.

27 Яна қаранг: Жаъфарён Расул. تاریخ تشیع در ایران:..., – Б. 51-62.

28 Улар ҳақида яна қаранг: الخاتمة فى ذكر اسماء الائمة الاثنى عشر (Ўн икки имом исми зикр этилган хотима). ЎзР ФА ШИ. Қўлёзма. Инв. №4534-II. – Ҳиндистон, тахм. XVII аср. – В. 5. (185б-189б).

29 Батафсил қаранг: Ҳусайн Собери. تاریخ فرق اسلامی(2): فرق شیعی و فرقهای منسوب به شیعه (Ислом оқим (фирқа)лари тарихи(2):шиалик оқимлари ва шиаликка мансуб фирқалар). – Теҳрон, 2-нашр, 1386/2008. – Б. 35-61.

30 Петрушевский И.П. Ислам в Иране… – С. 243.

31 Батафсил қаранг: Ҳусайн Собери. تاریخ فرق اسلامی(2):..., – Б.63-64.

32 Ҳелми Мустафо. ...عقائد الشيعة, – Б. 25-26; Петрушевский И.П. Ислам в Иране... – С. 245.

33 Мутъа никоҳи – вақтинчалик никоҳ.

34 Тақийа – шароит оғирлашган пайтда эътиқодни сир тутиш.

35 Ҳусайн Собери. ...تاریخ فرق اسلامی(2):, – Б. 187-189.

36 Шмидт А.Э. Из истории суннитско-шиитских отношений // В.В.Бартольду. Сборник статей. Редакторы: А.Э.Шмидт и Е.К.Бетгер. – Т.: Общество для изучения Таджикистана и иранских народностей за его пределами, 1927. – С. 73-75. Яна қаранг: Дорошенко Е.А. Шиитское духовенство в современном Иране. Издание второе, исправленное и дополненное. – М.: Наука, 1985. – С. 12-13.

37 Дорошенко Е.А. Шиитское духовенство... – С. 61.

38 Там же, – С. 211.

39 Ҳелми Мустафо. ...عقائد الشيعة, – Б. 21-24.

40 Қумми Марҳум Хожи Шайх Аббос. ...تاریخ زندگانی, – Б. 832.

41 Петрушевский И.П. Ислам в Иране ... – С. 258-260.

42 Батафсил қаранг: Прозоров С.М. Ислам как идеологическая система. – М.: Восточная литература РАН, 2004. – С. 79; Массэ Анри. Ислам. Очерк истории. Перевод с французского. Издание 3-е. – М.: Наука, 1982. – С. 156-158.

43 Бабаджанов Б., Муминов А. Культ святых в Центральной Азии. Взаимовлияние «книжного» и «народного» в исламе // Мир ислама №1/2. Казань, Институт истории академии наук Татарстана, 1999. – С. 51-71.

44 Madelung W. The Tragedy in Karbala... – Р. 178-181.

45 Петрушевский И.П. Ислам в Иране... – С. 279-280.

46 Додихудоев Х. Очерки философии исмаилизма (Общая характеристика философской доктрины X-XIV вв.). – Душанбе, Дониш, 1976. – С. 18.

47 Батафсил қаранг: Ҳелми Мустафо. عقائد الشيعة ..., – Б. 27; Петрушевский И.П. Ислам в Иране... – С. 282-286.

48 Петрушевский И.П. Ислам в Иране... – С. 281-285.

49 Сиасет-наме. Книга о правлении вазира XI столетия Низам ул-Мулька. Перевод, введение в изучение памятника и примечания проф. Б.Н.Заходера. – М-Л.: Наука, 1949. – С. 223.

50 Фотимийлар сулоласи халифалари 14 тадир. Қаранг: Дафтари Ф. Краткая история исмаилизма... – С. 78.

51 Петрушевский И.П. Ислам в Иране... – С. 292-293; Яна батафсил қаранг: Строева Л.В. Государство исмаилитов в Иране в XI-XII вв. – М.: Наука, 1978. – С. 40-42.

52 Батафсил қаранг: Петрушевский И.П. Ислам в Иране... – С. 302-309.

53 Ҳисорий Собир Сайқалий. Равзат уш-шуҳадо (Шаҳидлар боғи) ёхуд Имом Ҳасан ва Имом Ҳусайн қиссалари. Нашрга тайёрловчи, сўз боши ва луғат муаллифлари Сайфиддин Сайфуллоҳ, Довуд Хунзикер. – Т.: Мовароуннаҳр, 2004. – Б. 189-196.

54 Мюллер А. История ислама: От доисламской истории арабов до падения династии Аббасидов. Перевод с немецкого. – М.: Астрель, 2004. Кн. 1. Т. II. – С. 514-515.

55 Петрушевский И.П. Ислам в Иране... – С. 245.

56 Ҳусайн Собери...تاریخ فرق اسلامی(2):, – Б. 64-67;

57 ал-Хасан ибн Муса ан-Наубахти. Шиитские секты... – С. 28-29; Яна қаранг: Frye Richard N. Islamic Iran... – P. 28-38.

58 Батафсил қаранг: Ҳусайн Собери. ...تاریخ فرق اسلامی(2):, – Б. 67-79; Петрушевский И.П. Ислам в Иране... – С. 247-249, 260.

59 Қумми Марҳум Хожи Шайх Аббос. ...تاریخ زندگانی, – Б. 537-590.

60 Ҳусайн Собери. ...تاریخ فرق اسلامی(2):, – Б. 189-191.

61 Қумми Марҳум Хожи Шайх Аббос. ...تاریخ زندگانی, – Б. 591-661.

62 Ҳусайн Собери. ...تاریخ فرق اسلامی(2):, – Б. 192-193.

63 Қумми Марҳум Хожи Шайх Аббос. ...تاریخ زندگانی, – Б. 663-695

64 Ушбу аёл тўғрисидаги маълумотлар бир-бирига зид бўлган. Айримлар уни намибиялик, бошқалар юнонистонлик, айримлар эса мисрлик бўлган дейдилар. Лекин барчанинг фикрига кўра, у аёл насронийлардан бўлган. Қаранг: Петрушевский И.П. Ислам в Иране... – С. 255.

65 Ҳусайн Собери. تاریخ فرق اسلامی(2): ..., – Б. 193-194; Петрушевский И.П. Ислам в Иране... – С. 254-255.

66 Шиа анъаналарига биноан у Ғарб давлатларидан бирида асирга тушган бўлиб, уни “Мағриб марвариди/дурдонаси” деб аташган. Унинг асли исми эса Сусан (“лилия”) бўлиб, эҳтимол насронийларга хос бўлган Сусанна исмидан олинган бўлиши мумкин. Қаранг: Қумми Марҳум Хожи Шайх Аббос. ...تاریخ زندگانی, – Б. 699; Петрушевский И.П. Ислам в Иране... – С. 255.

67 Муътазилийлар (“ажралганлар”) – калом (диний-фалсафий мавздаги ҳар қандай мулоҳазани акс эттирувчи атама сифатида VII асрда ишлатилинган) йўналишидан ажралган илк катта гуруҳ вакиллари. Батафсил қаранг: Жаъфарён Расул. تاریخ تشیع در ایران:..., – Б. 62-77.

68 Шиаларнинг ўн биринчи имоми Ҳасан ибн Алига ал-Аскарий деб ном берилишининг сабаби шундаки, у ҳаётининг кўп қисмини Самарра шаҳрида ўтказганлигидадир. Чунки Самарра шаҳри ўша пайтларда халифанинг қўшини жойлашгани учун ал-Аскар (қўшин) деб аталган. Қаранг: Петрушевский И.П. Ислам в Иране... – С. 255-256.

69 Қумми Марҳум Хожи Шайх Аббос. ...تاریخ زندگانی, – Б. 723-724.

70 Петрушевский И.П. Ислам в Иране... – С. 256.

71 Маҳди (Худо томонидан етакланувчи) – охир замонда қайтиши кутиладиган пайғамбар авлоди.

72 Ҳусайн Собери. ...تاریخ فرق اسلامی(2):, – Б. 196-197.

73 Ҳусайн Собери. ...تاریخ فرق اسلامی(2):, – Б. 114-127;

74 Сиасет-наме... – С. 207-213; Яна қаранг: Ҳусайн Собери. ...تاریخ فرق اسلامی(2):, – Б. 160.

75 Наср ибн Аҳмад исмоилий бўлгани боис, ўз ўғли томонидан қатл этилган.

76 Батафсил қаранг: Низомулмулк. Сиёсатнома (Сияр ул-мулук). Иккинчи тўлдирилган, қайта ишланган нашри. – Т.: Янги аср авлоди, 2008. – Б. 196-202.

77 Бертельс А.Е. Насир-и Хосров и исмаилизм. – М.: Издательство восточной литературы, 1959. – С. 85.

78 Додихудоев Х. Очерки философии исмаилизма... – С. 20-21.

79 Батафсил қаранг: Строева Л.В. Государство исмаилитов в Иране... – С. 63-68.

80 Батафсил қаранг: Гафуров Б.Г. История таджикского народа в кратком изложении. С древнейших времен до великой октябрьской социалистической революции 1917 г. – М.: Госполитиздат, 1949. Т. 1. – С. 247-252.

81 Ҳусайн Собери. ...تاریخ فرق اسلامی(2):, – Б. 142.

82 Петрушевский И.П. Ислам в Иране… – С. 350.

83 Там же, – С. 351.

84 Батафсил қаранг: Набиев Р. XIV асрда Ўрта Осиёда сарбадорлар қўзғолони. – Т.: Фан, 1942. – Б. 48; Гафуров Б.Г. История таджикского народа… – С. 308-313; Петрушевский И.П. Ислам в Иране… – С. 351-359.

85 Бартольд В.В. Сочинения. Работы по отдельным проблемам истории Средней Азии. – М.: Наука, 1964. Т. II. Часть 2. – С. 46-47.

86 Шониёзов К. Ўзбек халқининг шаклланиш жараёни. – Т.: Шарқ, 2001. – Б. 400-401.

87 Батафсил қаранг: Ҳусайн Собери. ...تاریخ فرق اسلامی(2):, – Б. 206-207; Петрушевский И.П. Ислам в Иране… – С. 359-371.

88 Бартольд В. О погребении Тимура. – Петроград, Изд. Императорского академии наук. 1916. – С. 1-32.

89 Али бин Муҳаммад ал-Ҳерави (Баноий). فتوحات خانی (Хон фатҳлари (ғалабалари)). ЎзР ФА ШИ. Қўлёзма. Инв. №14-I. – Смарқанд, тахм. XVIII аср. – В. 36а-40б; Яна қаранг: Али бин Муҳаммад ал-Ҳерави (Баноий). شیبانی نامه (Шайбонинома). ЎзР ФА ШИ. Қўлёзма. Инв. №844. – Смарқанд, 908/1502-1503. – В. 3а-4а.

90 Муҳаммад Шариф бин Муҳаммад Нақи. تاج التواریخ (Тарихлар тожи). ЎзР ФА ШИ. Қўлёзма. Инв. №2092. – Насаф, 1274/1857. – В. 75а-76а.

91 Вамбери Ҳ. Бухоро ёхуд Мовароуннаҳр тарихи. Нашрга тайёрловчи Сирожиддин Аҳмад. – Т.: Ғофур Ғулом номидаги Адабиёт ва санъат нашриёти, 1990. – Б. 76-77.

92 Али бин Муҳаммад ал-Ҳерави (Баноий). ...شیبانی نامه, – В. 3а; Яна у ҳақида батафсил қаранг: Аллаҳ Мурод Аннабой ўғли. اوغوز (و) الانقوا و شیبانی نامه (Ўғуз (ва) Алонқаво ва Шайбонинома). ЎзР ФА ШИ. Қўлёзма. Инв. №4347. – Бухоро, 1231/1815-1816. – В. 63а-76б.

93 Али бин Муҳаммад ал-Ҳерави (Баноий). ...فتوحات خانی, – В. 44а-50б.

94 Муҳаммад Шариф бин Муҳаммад Нақи. ...تاج التواریخ, – В. 75а-76а.

95 Вамбери Ҳ. Бухоро ёхуд Мовароуннаҳр тарихи... – Б. 78-87.

96 У ҳақида яна қаранг: Мирзобек бин Ҳасан ал-Ҳусайни ал-Жўнобадий. روضة الصفويه (Сафавийлар боғи). ЎзР ФА ШИ. Қўлёзма. Инв. №26. – Эрон, 1023/1614. – В. 6б-15а.

97 Петрушевский И.П. Ислам в Иране в VII-XV веках. Курс лекций. – Л.: Изд. Ленинградского Университета, 1966. – С. 361.

98 تاریخ ایران (Эрон тарихи). Тузувчилар Ҳасан Пирниё ва Аббос Иқбол Оштиёни. – Теҳрон, Илҳом, 1377/1998-1999. – Б. 629-630: Яна қаранг: Вильданова А.Б. Место шиитско-суфийского духовенства в социальной структуре Сефевидского государства (Материалы из персоязычного источника XVIII в. «Устав для государей») // Из истории суфизма: источники и социальная практика. Под редакцией акад. М.М.Хайруллаева. – Т.: Фан. 1991. – С. 70.

99 Вамбери Ҳ. Бухоро ёхуд Мовароуннаҳр тарихи... – Б. 88.

100 Батафсил қаранг: Мирзобек бин Ҳасан ал-Ҳусайни ал-Жўнобадий. ...روضة الصفويه, – В. 24б-26б.

101 Вамбери Ҳ. Бухоро ёхуд Мовароуннаҳр тарихи... – Б. 88.

102 Мирзобек бин Ҳасан ал-Ҳусайни ал-Жўнобадий. ...روضة الصفويه, – В. 67б.

103 Бартольд В.В. Сочинения. Общие работы по истории Средней Азии. Работы по истории Кавказа и Восточной Европы. – М.: Изд. восточной литературы, 1963. Т. II. часть-1. – С. 750.

104 ...تاریخ ایران, – Б. 632-633.

105 Вамбери Ҳ. Бухоро ёхуд Мовароуннаҳр тарихи... – Б. 88-90; Семенов А.А. К вопросу о происхождении и составе узбеков Шейбани-хана // Труды Академии наук Таджикской ССР. Т. XII. 1953. – С. 4.

106 Қизилбошлилар – даставвал – XVI асрда Эронда Сафавийлар (1502-1736) сулоласининг давлат тепасига келишига ёрдам берган озарбайжон қабилаларининг номи. Ушбу ном бу қабила жангчилари кийиб юрган ўн икки (шиаликдаги ўн икки имом шарафига) қизил чизиқлик салланинг номидан олингандир. Кейинчалик “қизилбошли” сўзини суннийлар Эрон шиа қўшинларига нисбатан қўллашган. Қаранг: Мирза Абдал‘азим Сами. Тарих-и Салатин-и Мангитийа (История Мангытских государей). Изд. текста, предисловие, перевод и примечания Л.М.Епифановой. – М.: Изд. восточной литературы, 1962. – С. 132.

107 ...تاریخ ایران, – Б. 633-637.

108 Амир Абдуллоҳ. اسکندرنامه (Искандарнома). ЎзР ФА ШИ. Қўлёзма. Инв. №1510. тахм. XVII ёки XVIII аср. – В. 121а-122б.

109 Абдурраҳмон (Толеъ). تاریخ ابو الفیض خان (Абулфайзхон тарихи). ЎзР ФА ШИ. Қўлёзма. Инв. №11. – Бухоро, тахм. XVIII аср. – В. 2а-6а.

110 Муҳаммад Шариф бин Муҳаммад Нақи. ...تاج التواریخ, – В. 71б-72а.

111 Махдум-и Азам (1463/1464-1543 ёки 1549) – 1515 йилдан бошлаб нақшбандийлик тариқати раҳбарлик қила бошлаган. Батафсил қаранг: Бабаджанов Б.М. Политическая деятельность шайхов Накшбандийа в Мавераннахре. Дис. ... канд. ист. наук. – Т.: ИВ АН РУз, 1996. – С. 87-88.

112 Там же. – С. 106-109.

113 Батафсил қаранг: Шониёзов К. Ўзбек халқининг шаклланиш жараёни. – Т.: Шарқ, 2001. – Б. 403; Гафуров Б.Г. История таджикского народа в кратком изложении. С древнейших времен до великой октябрьской социалистической революции 1917 г. Т. 1. – М.: Госполитиздат, 1949. – С. 348; Лющкевич Ф. Д. Этнографическая группа ирони // Занятия и быт народов Средней Азии. – Л.: СПбГУ, 1971. – С. 40; Мукминова Р.Г. Социальная дифференциация населения городов Узбекистана в XV-XVI вв. – Т.: Фан, 1985. – С. 16-17.

114 Файзиев Т.А. Бухоро феодал жамиятида қуллардан фойдаланишга доир ҳужжатлар (XIX аср) («Документы об использовании рабов в феодальной Бухаре (XIX в.)». На узбекском языке. – Т.: Фан, 1990. – Б. 8-9.

115 Муҳаммад Шариф бин Муҳаммад Нақи. ...تاج التواریخ, – В. 80б-83а.

116 Батафсил қаранг: Burton J. Audrey. Who were the first Ashtarkhanid rulers of Bukhara? // Bulletin of the School Oriental and African Studies, University of London, Vol. 51, №3 (1988). – Р. 482-488 or www.jstor.org Sat. Feb. 11:00 29.02.2006

117 Искандар Мунши. تاریخ عالم آرای عباسی ((Шоҳ) Аббос тарихига оро берувчи олам). ЎзР ФА ШИ. Қўлёзма. Инв. №614. – Эрон, 1105/1694. – В. 294а-296б.

118 Батафсил қаранг: Муҳаммад Шариф бин Муҳаммад Нақи. ...تاج التواریخ, – В. 83а-94а; История народов Узбекистана. От образования государства Шейбанидов до Великой октябрьской социалистической революции. – Т.: Изд. АН УзССР, 1947. Т. 2. – С. 84; Гафуров Б.Г. История таджикского народа... – С. 361.

119 Муҳаммад Шариф бин Муҳаммад Нақи. ...تاج التواریخ, – В. 94а-96а.

120 Батафсил қаранг: История народов Узбекистана... – С. 85-86.

121 Бухородан 5 км. (41 фарсах) ғарбда жойлашган муқаддас жой.

122 Муҳаммад Вафоий Карминаги. تخفة الخانى (Хон тухфаси). ЎзР ФА ШИ. Қўлёзма. Инв. №16. – Бухоро, 1233/1817. – В. 7б-12а.

123 Батафсил қаранг: Муҳаммад Шариф бин Муҳаммад Нақи. ...تاج التواریخ, – В. 277а-361а; Мирза Абдал‘азим Сами. Тарих-и Салатин-и Мангитийа... – С. 41-47; Садриддин Айнй. Куллиёт. Чилди 10. “Таърихи амирони манғитияи Бухоро” ва “Исьёни муқаннаъ”. – Душанбе, Ирфон, 1966. – С. 7-11.

124 ...تاریخ ایران, – Б. 631.

125 Петрушевский И.П. Ислам в Иране... – С. 351-352.

126 Там же, – С. 361-364.

127 2007 йил 29 январ куни Самарқанд шаҳридаги Эрон-ўзбек дўстлик жамияти ва эронликлар маданият маркази раиси Ғуломов Равшан (Равшан полвон) томонидан айтилган маълумот.

128 Батафсил қаранг: Петрушевский И.П. Ислам в Иране... – С. 373-374.

129 ...تاریخ ایران, – Б. 631.

130 Батафсил қаранг: История Востока. Восток на рубеже средневековья и нового времени XVI-XVIII вв. – М.: Восточная литература, 2000. Т. 3. – С. 103-106.

131 Батафсил қаранг: ...تاریخ ایران, – Б. 653-656; Бартольд В.В. Сочинения. Общие работы… – С. 753-754; История Востока... – С. 106-108.

132 Хотами Саййид Муҳаммад. Ислом тафаккури тарихидан. Тарж. Н.Қодирзода. – Т.: Минҳож, 2003. – Б. 38.

133 История Востока... – С. 115-116.

134 Батафсил қаранг: ...تاریخ ایران, – Б. 675-676.

135 Босворт К.Э. Мусульманские династии. Справочник по хронологии и генеалогии. Перевод с английского и примечания П.А.Грязневича. – М.: Наука, 1971. – С. 230-231.

136 Батафсил қаранг: Шмидт А.Э. Из истории суннитско-шиитских отношений // В.В. Бартольду. Сб. статей. Редакторы: А.Э.Шмидт и Е.К.Бетгер. – Т.: Общество для изучения Таджикистана и иранских народностей за его пределами, 1927. – С. 69-107.

137 Муҳаммад Шариф бин Муҳаммад Нақи. ...تاج التواریخ, – В. 316а-323б.

138 Самарқанд шаҳрида “эронийлар” мозори эпиграфик маълумотларни тадқиқ қилган Б.М.Бабаджанов маълумоти. Яна батафсил қаранг: Babadžanov B.M. On the history of the naqšbandīya muğaddīya in Central Maāwarā’nnahr in the late 18th and early 19th centures // Muslim culture in Rissia and Central Asia from the 18th to the early 20th centuries. – Berlin, Klaus, Schwartz, Verlag. 1998. – P. 385-413.

139 Батафсил қаранг: Мир Олим Бухорий. فتحنامۀ سلطانی (Султон ғалабаси китоби). ЎзР ФА ШИ. Қўлёзма. Инв. №1838. – Бухоро, тахм. XIX аср (1254/1838). – В. 11а-19а; Лющкевич Ф. Д. Этнографическая группа ирони // Занятия и быт народов Средней Азии. – Л.: СПбГУ, 1971. – С. 40-41; Файзиев Т.А. Бухоро хонлигида қул савдоси. – Т.: Ўзбекистон, 1970. – Б. 8-9.

140 Гребенкин А.Д. Мелкие народности Зеравшанского округа // Сб. Русский Туркестан. Вып. 2. –М.: 1872. – С. 111.

141 Қаранг: Babadžanov B.M. On the history of the naqšbandīya muğaddīya… – Р. 390; Фон Кюгельген Анке. Легитимация среднеазиатской династии Мангитов в произведениях их историков (XVIII-XIX века). – Алматы, Дайк-пресс, 2004. – С. 27-29.

142 Қайси асосда бу асирларни саралаш, яъни қулчиликга ва ўтроқликга ажратиш қўлланган – буни ҳозир аниқлаш мушкул. Аммо юқорида зикр этилган жафария мазҳабидаги шиалар ўтроқлар орасига тушуб қолган тахмин ҳақиқатга яқин бўлиши мумкин.

143 Файзиев Т.А. Бухоро хонлигида қул савдоси... – Б. 9.

144 Масалан, каранг: Муҳаммад Шариф бин Муҳаммад Нақи. ...تاج التواریخ, – В. 428б-433а; Мирзо Муҳаммад Содиқ “мунши”. فتوحات امیر معصوم وا امیر حیدر (Амир Маъсум ва Амир Ҳайдар ғалабалари). ЎзР ФА ШИ. Қўлёзма. Инв. №40/IV. – Бухоро, 1206/1791. – 5 в. (39б-65б).

145 Мирза Абдал‘азим Сами. Тарих-и Салатин-и Мангитийа... – С. 52-53, 138;

146 Файзиев Т.А. Бухоро феодал жамиятида... – Б. 10.

147 Шуни таъкидлаш жоизки, бу анъана Эронга қўшни бўлган фақат Мавороуннаҳрда жорий этилган. Эрондаги шиалар ҳам Мавороуннаҳр суннийларини ёқтирмасдан уларни таърифлашда конфессионал жирканч гапларни қўллаганлар. Батафсил қаранг: Мирзо Ризо Қулихон бин Муҳаммад Ҳоди Табаристоний. سفارت نامۀ خوارزم (Хоразм сафарномаси). ЎзР ФА ШИ. Қўлёзма. Инв. №9129. – Китоб, тахм. XIX аср охири. –В. 41.; Муҳаммад Алихон Ғафур. Хоразм сафари кундалиги (Эрон элчисининг хотиралари. XIX аср). Форс тилидан таржима, кириш сўзи ва изоҳлар муаллифи Исмоил Бекжон. – Т.: Фан, 2005. – Б. 49.

148 Файзиев Т.А. Бухоро феодал жамиятида... – Б. 8.

149 Ҳатто ота-оналар болалари йиғлаганда ана туркман келяпти сени унга бериб юбораман (ҳудди тошкентликлар еғласанг сени лўлига бериб юбораман) каби сўзлардек қўрқитган эканлар. Қаранг: Айний С. Қуллар. Роман. – Т.: 1952. – Б. 19.

150 Ҳожи Муҳаммад Ҳакимхон. منتخب التواریخ (Тарихдан парчалар). ЎзР ФА ШИ. Қўлёзма. Инв. №592. – Китоб, XIX аср (1259/1843). – В. 621б-622б; Muhammad Hakim khan. Muntakhab al-tawarikh (Selected history). Edited by Yayoi Kawahara and Koichi Haneda. – Tokyo, ILCAA (Research institute for languages and cultures of Asia and Africa), 2006. Vol. II. – P. 551-552; Бу ҳақида яна амир Ҳайдар ҳукмронлик даврида (1802-1826) рўй берган воқеалар ҳикояси асосида ёзилган романга қаранг: Айний С. Қуллар... – Б. 471.

151 Борнс А. Путешествие в Бухару в 1831-1832 и 1833 годах. – М.: Изд. им. П.В.Голубковой, 1848-1849. Ч. II. – С. 90.

152 Файзиев Т.А. Бухоро феодал жамиятида... – Б. 10-12.

153 Вамбери А. Очерки Средней Азии. Дополнение к «Путешествию по Средней Азии» – М.: Изд. А.И.Мамонтова, 1868. – С. 199.

154 Борнс А. Путешествие в Бухару... – С. 393.

155 Там же.

156 Файзиев Т.А. Бухоро хонлигида қул савдоси... – Б. 7. Яна қаранг: Вамбери А. Очерки Средней Азии... – С. 205.

157 Қаранг: Файзиев Т.А. Бухоро феодал жамиятида... – Б. 19-20; Вамбери А. Очерки Средней Азии... – С. 198.

158 Вамбери А. Очерки Средней Азии... – С. 200.

159 Ефремов Ф. Странствование Филиппа Ефремова в Киргизской степи, Бухаре, Хиве, Персии, Тибете и Индии, возвращение его оттуда через Англию в Россию. – Казань, 1811. – С. 89-91.

160 Мулло Олим Маҳдум Ҳожи. تاريخ تركستان(Туркистон тарихи). ЎзР ФАШИ. Босма. Инв. №5751, – Т.: Туркистон генерал губернатори босмахонаси, 1333/1915. – Б. 192-193.

161 Батафсил қаранг: Иванов П.П. Очерки по истории Средней Азии. – М.: ВЛ, 1958. – С. 140; Соловьев М.М. Экспедиция в Бухару в 1841-1842 гг. – М-Л.: 1936. – С. 72-73.

162 Ефремов Ф. Странствование Филиппа Ефремова... – С. 19-20.

163 Вамбери А. Путешествию по Средней Азии. Перевод с английского А.Вамбери. – СПб, 1865. – С. 119.

164 Там же, – С. 116, 119.

165 Борнс А. Путешествие в Бухару... – С. 19-20.

166 Файзиев Т.А. Бухоро феодал жамиятида... – Б. 52-54.

167 Игнатьев Н. Миссия в Хиву и Бухару в 1858 году флигель-адьютанта, полковника И.Игнатьева. – Спб, 1897. – С. 226.

168 Харюков Л.Н. Англо-русское соперничество в Центральной Азии и исмаилизм. – М.: Изд. Московского университета, 1995. – С. 89.

169 Там же, – С. 88.

170 Там же, – С. 100-101.

171 Батафсил қаранг: Файзиев Т.А. Бухоро феодал жамиятида... – Б. 82-85.

172 عهدنامهً مصالحهً دولت بخارا و روسيه(Бухоро давлати ва Россия ўртасидаги тинчлик сулҳи). ЎзР ФАШИ. Қўлёзма. Инв. №251-III, – Бухоро, 1280/1863. – В. 153-154.

173 Файзиев Т.А. Бухоро феодал жамиятида... – Б. 85-87.

174 Файзиев Т.А. Бухоро феодал жамиятида... – Б. 96 (рус тилидаги ҳужжат китобнинг сўнггги бетида).

175 Батафсил қаранг: Харюков Л.Н. Англо-русское соперничество... – С. 42-46.

176 Сухарева О.А. К истории городов Бухарского ханства. – Т.: Изд. АН УзССР, 1958. – С. 85.

177 Қаранг: Мир Аҳмад ибн Мир Носир ал-Юсуф ал-Сиддиқи. میعار التدین (Диндорлик меъёри). ЎзР ФА ШИ. Қўлёзма. Инв. №553. – Бухоро, 1311/1894. – В. 5а-7б.

178 Қаранг: Садриддин Айни. بخارا ابقلابی نينگ تاريخی (Бухоро инқилобининг тарихи). ЎзР ФА ШИ. Қўлёзма. Инв. №2125. – Бухоро, 1339/1920-1921. – Б. 132.

179 Бухоро амирлигидаги сунний-шиа муносабатлари ҳақида яна қаранг: Kimura Satoru. Sunni-Shi‘i relations in Russian protectorate of Bukhara, as perceived by the local ‘ulama // Asiatic Russia: Imperial power in regional and international contexts. – London, Routledge. 2011. – P. 189-215.

180 Тухтаметов Т.Г. Россия и Бухарский эмират в начале XX века. – Душанбе, Ирфон, 1977. – С. 32-33.

181 Қаранг: Лютш А. Воспоминания о Бухаре. – СПб, 1912. – С. 49-51, 68 (Лютш А. Бухорада мустамлакачилик администрациясини консули бўлиб ишлаган (1897-1909)).

182 Турк ва афғон жосусларининг фаолиятлари ҳақида яна қаранг: Арапов Д.Ю. Мусульманское движение в Средней Азии в 1910 г. // Императорская Россия и мусульманский мир. Сб. статей. – М.: Наталис, 2006. – С. 294-298.

183 Шу ўринда Аҳмад Донишнинг “Диндорлик меъёри” китобида келтирилган сўзлар диққатга сазоварки, айрим сунний имомлари аввал хрестиан бўлиб, кейин ши‘аликни қабул қилганлар. Мовароуннаҳр Россия томонидан босиб олиниши, Ҳиндистон европаликлар томонидан босиб олиниши каби шиалар ёрдамида бўлган дейилади. Қаранг: Мир Аҳмад ибн Мир Носир ал-Юсуф ал-Сиддиқи. ...میعار التدین, – В. 7.

184 Тухтаметов Т.Г. Россия и Бухарский эмират... – С. 33.

185 Батафсил қаранг: Садриддин Айнй. Куллиёт... – Б. 116; Садриддин Айни. ...بخارا ابقلابی نينگ تاريخی, – Б. 132-133.

186 Тухтаметов Т.Г. Россия и Бухарский эмират... – С. 34-35.

187 Бу ҳақда Лютш тўгридан тўгри ёзади ва Тошкентдаги раҳбариятни шиа-сунний тўқнашуви авж олаётгани ҳақида огоҳлантирганини ҳам эслатади. Қаранг: Лютш А. Воспоминания о Бухаре... – С. 78-80.

188 Бу маросим ҳақида қаранг: Дорошенко Е.А. Шиитское духовенство... – С. 72-74.

189 Батафсил қаранг: Садриддин Айни. ...بخارا ابقلابی نينگ تاريخی, – Б. 132-154; Мулла Маҳмуд хўжа Балжуоний Хутталоний. داستان جنگ ایرانیان با اهل علوم بخارای شریف یا مثنوی جنگنامۀ شیعه و سنی (Эронийларнинг Бухорои шариф уламолари билан тўғнашуви ҳақида достон ёки шиа ва сунни жангномаси маснавийси). ЎзР ФА ШИ. Қўлёзма. Инв. №4309.– Бухоро, тахм. XX асрнинг биринчи чораги. – В. 26; Germanov V. Shiite-Sunnite conflict of 1910 in the Bukhara khanate // Oriente moderno. Nuova serie. Anno XXVI (LXXXVII), 1, 2007. – Rоmа, Instituto per l’Oriente “C.A. Nallino”. – P. 117-140.

190 Ўша ерда, – Р. 147.

191 Тухтаметов Т.Г. Россия и Бухарский... – С. 44.

192 Садриддин Айни. ...بخارا ابقلابی نينگ تاريخی, – Б. 153-154.

193 Абдураҳмон Жомий ва Алишер Навоий. Тўпловчи ва нашрга тайёрловчи Порсо Шамсиев. – Т.: Фан, 1966. – Б. 15-16.

194 Бартольд В.В. Сочинения. Общие работы… – С. 754.

195 Ҳожи Муҳаммад Ҳакимхон ибн Сайид Маъсумхон (тахм. тав. 1217/1802-1803 й. ёки 1221/1806-1807 й. – ваф. 1261/1845 й.) – Мовароуннаҳрнинг кўзга кўринган тарихчи, адиб, географ, саёҳатчи. Қаранг: Собрание восточных рукописей Академии наук Республики Узбекистан. История. Сост. Д.Ю.Юсупова и Р.П.Джалилова. Отв. ред. А.Урунбаев. – Т.: Фан, 1998. – С. 195.

196 Батафсил қаранг: Бабаджанов Б.М. Политическая деятельность шайхов Накшбандийа в Мавераннахре. Дис. ... канд. ист. наук. – Т.: ИВ АН РУз, 1996. – С. 87-88; Бабаджанов Б.М. Кокандское ханство: власть, политика, религия. – Токио-Ташкент, TIAS, 2010. – С. 21.

197 Хуршут Э.У. «Мунтахаб ат-таварих» как исторический памятник Средней Азии первой половины XIX в. Автореферат диссертации на соискание ученой степени доктора исторических наук. – Т.: Институт рукописей им. Х.Сулейманова АН УзССР, 1990. – С. 14-16.

198 Ҳожи Муҳаммад Ҳакимхон. منتخب التواریخ (Тарихдан парчалар). ЎзР ФА ШИ. Қўлёзма. Инв. №592. – Китоб, XIX аср (1259/1843). – В. 669.

199 Муҳаммад Ҳакимхоннинг Эронда бошдан кечирганлари ҳақида батафсил қаранг: Muhammad Hakim khan. Muntakhab al-tawarikh (Selected history)... – P. 507-558.

200 Сайид Аҳмадхўжа нақиб ибн Муҳаммад Юсуфхўжа нақиб Бухорий. سیاحت نامۀ سید احمد خواچه (Сайид Аҳмад ҳожи саёҳатномаси). ЎзР ФА ШИ. Қўлёзма. Инв. №4292. XIX аср иккинчи ярми. – В. 79.

201 Матвеев А.М. Из истории иранских революционных организаций в Средней Азии в начале XX в. // Взаимоотношение народов Средней Азии и сопредельных стран Востока. Сб. статей. Ответственный редактор и автор предисловий М.А.Бабаходжаев. – Т.: Изд. АН УзССР, 1963. – С. 134.

202 Бобийлар – 1844 йили, шиаларнинг ўн иккинчи имоми Муҳаммад ал-Маҳдий ибн ал-Ҳасан ал-Аскарий ал-Қоим ал-Мунтазорнинг ғойиб бўлганига (милодий йил ҳисоби бўйича) роппа-роса минг йил бўлганида, ўзини кутилаётган имом Ерга тушиб халоскор Маҳди сифатида кириб келувчи “Боб” (маъноси: дарвоза, эшик. Фаҳрий унвон сифатида мажозий манода ишлатилади) деб эълон қилган эронлик (1819 ёки 1820 йилда дунёга келган) сайид Али Муҳаммад таълимоти тарафдорлари. Улар XIX асрнинг 40-50 йилларида феодаллар, шоҳ зулми ва хорижий капитал тажовузига қарши қаратилган йирик халқ қўзғолонларида иштирок этишган ва барча кишилар бир-бирига тенг деган ғояни тарғиб этганлар. 1850 йилнинг ёзида Бобнинг ўлдирилиши Эрондаги қўзғолонларнинг янада кучайишига олиб келган. Аммо қўзғолонлар шафқатсизларча бостирилган ва бобийлар кучли таъқиб остига олинган. Қутилиб қолган бобийлар яширин ҳолатга ўтганлар, айримлари эса мамлакатни тарк этиб Эронга қўшни бўлган мамлакатларда бошпана излаганлар. Улар орасида янги оқим ва гуруҳлар, чунончи баҳоийлик вужуга келган. Батафсил қаранг: Васильев Л.С. История Востока. Учеб. по спец. «История». Т. 2. – М.: Высшая школа, 1998. – С. 154-157.

203 Баҳоийлар – XIX аср ўрталарида юзага келган бобийлик ҳаракатининг кўзга кўринган намояндаларидан бири, 1863 йили Баҳоулло (“Худонинг шуҳрати”) деган ўзининг юксак вазифасини эълон қилган Мирзо Ҳусайн Али Нури (1817-1892) таълимоти тарафдорлари. Баҳоулло 1852 йилда Ироққа қочиб, у ерда Бобнинг ишини давом эттирувчи ва Худодан ваҳий олган Маҳдий сифатида намоён бўлади ва 1872 йилда 472 оятдан иборат “Китоб-э ақдас” (“Муқаддас китоб”) асарини ёзиб, Қуръон ва Бобнинг “Баён” китоблари ўрнига ваҳий қилинган муқаддас китоб деб эълон қилади. Батафсил қаранг: Бартольд В.В. Сочинения. Работы по истории ислама и Арабского халифата. Т. VI. – М.: Наука, 1966. – С. 387-399; Баҳоий ибодатлари (Baha‘i prayers (in Uzbek). – Алматы, Национальное Духовное Собрание Бахаи Казахстана, 1998. – Б. 3.

204 Қаранг: Каримов Н. Истиқлолни уйғотган шоир. – Т.: Маънавият, 2000. – Б. 42-44.

205 Батафсил қаранг: Иванов М.С. Бабидские восстания в Иране (1848-1852). – М-Л.: Изд. АН СССР, 1939. – С. 127-131.

206 Обзор Закаспийской области за 1909 год. – Ашхабад, 1911. – С. 18.

207 Матвеев А.М. Из истории иранских революционных организаций... – С. 137.

208 Ўзбекистон Республикаси Марказий давлат архиви. Фонд И-I. Рўйхат 31, иш 580. – В. 82-83.

209 Ўзбекистон Республикаси Марказий давлат архиви. Фонд Р-36. Рўйхат I, иш 93. – В. 3; Фонд Р-39. Рўйхат I, иш 92. – В. 27.

210 Матвеев А.М. Из истории иранских революционных организаций... – С. 138.

211 Ўзбекистон Республикаси Марказий давлат архиви. Фонд И-2. Рўйхат I, иш 299. – В. 8.

212 Матвеев А.М. Из истории иранских революционных организаций... – С. 138.

213 Ўзбекистон Республикаси Марказий давлат архиви. Фонд И-1. Рўйхат 31, иш 580. – В. 47.

214 Биринчи анжуман Эроннинг Табриз шаҳрида 1906 йилнинг сентябр ойида юзага келган. Қаранг: Матвеев А.М. Из истории иранских революционных организаций... – С. 140.

215 Ўзбекистон Республикаси Марказий давлат архиви. Фонд И-1. Рўйхат 31, иш 580. – В. 47, 48, 52, 53, 82.

216 Матвеев А.М. Из истории иранских революционных организаций... – С. 147-154.

217 Харюков Л.Н. Англо-русское соперничество... – С. 113.

218 Там же, – С. 109-111.

219 Петрушевский И.П. Ислам в Иране... – С. 292-293; Яна батафсил қаранг: Строева Л.В. Государство исмаилитов в Иране в XI-XII вв. – М.: Наука, 1978. – С. 40-42.

220 Строева Л.В. Государство исмаилитов в Иране... – С. 233-245.

221 Харюков Л.Н. Англо-русское соперничество... – С. 72.

222 Там же, – С. 71.

223 Батафсил қаранг: Фида‘и. Китаб би хидайат ал-му‘минин ат-талибин («История исмаилизма»). По таджикской рукописи издал, предисловием и примечаниями снабдил А.А.Семенов. Памятники литературы народов Востока. Тексты. Малая серия. – М.: Изд. Восточной литературы, 1959. – С. 5; Харюков Л.Н. Англо-русское соперничество... – С. 72.

224 “Субэтник” (“Субэтнос”) атамаси бу ерда маълум бир халқ ёки этносдан жуғрофий ёки сиёсий сабабларга кўра ажралиб чиққан гуруҳга нисбатан ишлатилмоқда. Қаранг: Словарь этнонимов. – М.: Наука, 1988. – С. 197-199.

225 Самарқанд эронийлари мозоридаги эпиграфик ёзувларни тадқиқ этган Б.М.Бобожонов маълумотлари. Яна батафсил қаранг: Babadžanov B.M. On the history of the naqšbandīya muğaddīya… – P. 385-413; Лющкевич Ф. Д. Этнографическая группа эрони // Занятия и быт народов Средней Азии. – Л.: СПбГУ, 1971. – С. 36-39.

226 Сухарева О.А. К истории городов Бухарского ханства. – Т.: Изд. АН УзССР, 1958. – С. 83.

227 Батафсил қаранг: Сухарева О.А. Квартальная община познефеодального города Бухары. – Т.: Наука. 1976. – 365 с.

228 Там же. – С. 82-83.

229 Зарубин И.И. Список народностей Туркестанского края. – Л.: 1925. – С. 8.

230 Зарубин И.И. Население Самаркандской области. – Л.: 1926. – С. 24.

231 Яна қаранг: اقوام مسلمان اتحاد شوروی (Совет иттифоқининг мусулмон қавмлари). Тузувчи Ширин Акинер, таржимон Муҳаммад Ҳусайн Ориё. Форс тилида. – Теҳрон, Илмий ва маданий нашрлар ширкати, 1367/1988. – Б. 448-452.

232 Ата-Мирзаев О., Гентшке В., Муртазаева Р. Узбекистан многонациональный: историко-демографический аспект. – Т,: Изд. медицинской литературы имени Абу Али Ибн Сино, 1998. – С. 54-68, 144-151.

233 Люшкевич Ф.Д. Этнографическая группа эронии... – С. 39.

234 Батафсил қаранг: Маҳди Санойи “Неҳованди”. جایگاه ایران در آسیای مرکزی (Марказий Осиёдаги Эрон жойлари). – Теҳрон, Халқаро чин эътиқод нашриёти, 1376/1997, – Б. 76; Алиева Ф. Самаркандские иранцы. centr-asia.narod.ru/iran 20.06.2006-09:46 AM.

235 Страны мира: Энциклопедический справочник. – Смоленск, Русич, 2002. – С. 13.

236 Қозоғистон Республикасида шиалик вакилларини такшил этувчи озарбайжонлар ҳақида қаранг: Ислам на территории бывшей Российской империи. Энциклопедический словарь. Под редакцией С.М.Прозорова. – М.: Издательская фирма «Восточная литература» РАН, 2006. Т. I. – С. 175.

237 Батафсил қаранг: podrobno.uz/cat/calche/Azerbajdzancu v Yzbekistane; forum.turan.info/showthread; chrono-tm.org; inform.kz./rus/article/2207169; planeta-imen.narod.ru/imena/azerbaijan.

238 forum.turan.info/showthread.

239 Оятуллоҳ (“Аллоҳ мўъжизаси”) ва Маржа ат-тақлид (“Тақлид қилиш объекти”) – шиалар оламида кўзга кўринган ва юқори мартабага эришган руҳонийларга бериладиган унвонлар.

240 Алиева Ф. Самаркандские иранцы...

241 Батафсил қаранг: Алиева Ф. Иранцы Самарканда // Узбекистанский гуманитарный журнал «Общественное мнение. Права человека» №1 (13), – Т.: 2001. – С. 123-125; Алиева Ф.Самаркандские иранцы...

242 Яна қаранг: Алиева Ф.Самаркандские иранцы...

243 2007 йилда Самарқанд шаҳрида ўтказилган тадқиқотлар жараёнида 1970 йилда дунёга келган Самарқанд эронилари вакили, автомобил эҳтиёт қисмлари савдоси билан шуғулланувчи Мамашариф Ражабзодадан олинган маълумотлар.

244 Алиева Ф.Самаркандские Иранцы....

245 forum.turan.info/showthread.

246 Самарқанд эронилари берган маълумотлар. Яна қаранг: Алиева Ф. Иранцы Самарканда... – С. 126; Алиева Ф. Самаркандские Иранцы....

247 Харюков Л.Н. Англо-русское соперничество... – С. 127.

248 Горно-Бадахшанская автономная область. wikipedia.org; Шастик Наталья. Опасные игры на Крыше мира: Над Центральной Азией нависла угроза новой агрессии – исмаилитской. pyanj.freenet.tj/opasigr

249 Батафсил қаранг: Харюков Л.Н. Англо-русское ... – С. 114-148.

250 Там же. – С. 70-86.

251 Шастик Наталья. Опасные игры на Крыше мира... pyanj.freenet.tj/opasigr; Исмоилийлар ҳақида батафсил маълумотни уларнинг сайтидан олиш мумкин: amaana.org/agakhan/profile

252 Батафсил қаранг: В Таджикистане вытупили против проведения религиозного обряда шиитов. e-islam.ru/mainnews/07.12.2011; В Таджикистане запретили проведение шиитских обрядов. sunna-press.com/news/snq/527-zapret-na-obradi-rafiditov.17.12.2011.

253 Албатта совет даври бундан мустасно.

254 Ибрагимов Дж. На земле потомков Аладдина. – М.: Наука, 1988. – С. 37.

255 Там же. – С. 39.

256 Там же. – С. 40.

257 Яна батафсил қаранг: Ҳазрат Али ҳақида қиссалар. Нашрга тайёрловчи ва сўз боши муаллифи С.Рафъиддин. – Т.: Ёзувчи. 1992. – 112 б.

258 Яна батафсил бошқа ривоятларни қаранг: Петраш Ю.Г. «Священный» обман. – Т.: Узбекистан, 1965. – С. 51-54; From history to theology: Ali in Islamic beliefs. Edited by Ahmet Yasar Ocak. – Ankara, Turkish Historical Society. 2005. – 320 p.

259 Федченко А.П. Путешествие в Туркестан. – М.: 1950. – С. 310-311.

260 Ислам на территории бывшей Российской империи. Энциклопедический словарь. – М.: Восточная литература, 1999. Т. 2. – С. 110.

261 Раҳмонов А., Юсупов С., Хоразмда “муқаддас” жойлар ва уларнинг вужудга келиш сирлари. – Т.: “Қизил Ўзбекистон”, “Правда Востока”, “Ўзбекистони Сўрх” бирлашган нашриёти, 1963. – Б. 8.

262 Ислам на территориибывшей Российской империи. Энциклопедический словарь. – М.: Восточная литература, 1999. Т.2. – С. 110.

263 Демидов С.М. Легенда и правда о «святых» местах. – Ашхабад, Ылым, 1988. – С. 69-72. 134 стр.

264 Яна бошқа ривоятлар билан батфсил қаранг: Снесарев Г.П. Хорезмские легенды как источник по истории религиозных культов Средней Азии. – М.: Наука, 1983. – С. 52-58. 212 стр.

Download 0.89 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   17   18   19   20   21   22   23   24   25




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling