2-modul 5-Maruza. Oziq ovqat sanoati. Umumiy tushunchalar va asosiy atamalar. Oziq-ovqat maxsulotlarining sinflanishi


Download 230.89 Kb.
Pdf ko'rish
bet1/4
Sana02.01.2022
Hajmi230.89 Kb.
#197001
  1   2   3   4
Bog'liq
5-maruza 4d22f22c4dace512c837782b29751eea
1.2 amaliyot kiber, 1.2 amaliyot kiber, 7-mavzu, Документ Microsoft Word, оралиқ саволлари, 2.04-ЖТГиг-ва-СПОРТнинг-ТИБ-ФИЗ-К-АСОС-5112000-НФД-2018-2019-ў.й, 7-sinf-tarix-fanidan-testlar-11, Pedagogika PDF, Animatsion lavhalar yaratish, Sinfdan tashqari, Mustaqil ish mavzulari, Bilim inson manaviy kamoloti omili-fayllar.org, Buddaviylik , Beruniy qomusiy olim. “Hindiston”,”Qadimgi xalqlardan qolgan yodgorliklar” asari, Avesto—tarixiy manba sifatida


2-MODUL 

5-Maruza.Oziq ovqat sanoati. Umumiy tushunchalar va 

asosiy atamalar. Oziq-ovqat maxsulotlarining sinflanishi. 

 

REJA 

1.  Oziq-ovqat sanoati. 

2.  Umumiy tushunchalar va asosiy atamalar. 

3.  Oziq-ovqat maxsulotlarining sinflanishi. 

 

                                          Mavzuga oid tayanch iboralar 



Birlashgan Millatlar Tashkiloti (BMT),

 

Oziq-ovqat va Qishloq xo„jaligi 



tashkilotining (FAO),

 

kkal,



 

ovqatlanish ratsioni,

 

agrosanoat kompleksi,



 

qishloq 


xo„jaligi xomashyosi, 

 

                                           



1.  Oziq-ovqat sanoati. 

 

  Hozirgi  kunga  kelib,oziq-ovqat  sanoati  butunligicha  mustaqil  vatanimiz 



iqtisodiyotining  strategik  sohalaridan  biri  xisoblanib,  asosan,  xalqimizning  sifatli 

oziq-ovqat  mahsulotlari  va  iste‟mol  tovarlariga  bo„lgan  talabini  etarli  miqdorda 

qondirilishiga  xizmat  qiladi.Oxirgi  yillarda  ushbu  xalq  xo„jaligining  muhim 

sohasida ko„zga ko„rinarli ijobiy natijalarga erishildi. 

   Oziq-ovqat sanoatining vazifasi Respublika aholisini to„g„ri va balanslashtirilgan 

ovqatlanish ratsionini shakllantirish uchun yetarli hajmda va assortimentda xilma-

xil oziq-ovqat mahsulotlari bilan ta‟minlashga qaratilgan. 

   Mutaxassislarning  ta‟kidlashicha,inson  salomatligi  va  umrining  uzoqligi  70% 

uning  ovqatlanish  va  hayot  tarziga,  20%  tibbiy  xizmat  holatiga  va  10%  uning 

hayotiy 


tug„ma  ko„rsatkichlariga  bog„liq.Keltirilgan  ma‟lumotlar  inson 

salomatligining holati va umrini uzaytirishda oziq-ovqat va uni ishlab chiqaruvchi 

sanoatning ahamiyati haqida aniq tassavur beradi. 

   Oziq-ovqat  mahsulotlarini  aholining  faol  va  sog„lom  turmush  ehtiyoji  uchun 

zarur  miqdori  sotib  olish  kafolatlangan  jismoniy  va  iqtisodiy  imkoniyati  uning 

yashashi,jamiyatining  sotsial  barqarorligi  va  mamlakatda  pozitiv  demografik 

holatning asosiy shartidir. 

   Oziq-ovqat  mahsulotlari  bilan  ta‟minlash  har  bir  mamlakat  oldida  turgan  jiddiy 

muammo,u global xarakterga ega,chunki ayni davrda dunyo aholisining ehtiyoji va 

uni ta‟minlash o„rtasida katta disbalans mavjud. 

   Birlashgan  Millatlar  Tashkiloti  (BMT)  Oziq-ovqat  va  Qishloq  xo„jaligi 

tashkilotining  (FAO)  ma‟lumotlari  bo„yicha,hozirgi  kunda  planetamizda 




yashayotgan  6,5mlrd.aholidan  98  mamlakatda  istiqomat  qilayotgan  900mln.kishi 

ochlik  va  oziq-ovqat  tanqisligidan  iztirob  chekmoqda,yaqin  10  yilikda  esa 

ochlikdan azob chekuvchilar yer yuzi aholisining 25%ni tashkil etishi mumkin. 

   Chet  el  olimlarining  bashorati  qilishlariga  qaraganda,  oziq-ovqat  yetishmasligi 

muammosi  yaqin  kelajakda  dunyoda  birinchi  navbatdagi  dolzarb  masalaga 

aylanadi. 

   BMT  prognozi  bo„yicha  sayyoramiz  aholisining  soni  2050  yilda  9mlrd.kishiga 

yetadi,bu esa biosfera barqarorligining kritik chegarasidan 4 marta ziyod. Katta yer 

maydonlarini o„zlashtirish va ishlash yo„li bilan dunyoda don yetishtirishni yanada 

kengaytirish  imkoniyati  cheklangan,  bu  esa  istiqbolda  oziq-ovqat  tanqisligining 

kuchayishiga olib keladi. 

   Aholi  oziq-ovqat  bilan  ta‟minlanganligining  eng  umumlashgan  ko„rsatkichi, 

FAO  tavsiyasi  bo„yicha  har  bir  kishi  sutkalik  ovqatlanish  ratsionining  kaloriya 

miqdori hisoblanadi. 

   Hozirgi  davrda  oziq-ovqat  mahsulotlarini  o„rtacha  sutkalik  iste‟mol  qilish 

Yevropa  Ittifoqi  mamlakatlarida  3390  kkal,  AQSHda  -3650,  Lotin  Amerikasida  -

2790,  rivojlanayotgan  Osiyoda  -2650  kkalni  tashkil  etadi.  Sutkalik  ovqatlanish 

ratsioni O„zbekistonda o„rtacha 2700-2800 kkal. 

   Sutkalik ovqatlanish kaloriyaliligi darajasini oshirish,birinchi navbatda,mamlakat 

iqtisodiyotini rivojlantirish va xalq farovonligini yuksaltirish bilan bog„liq. 

   Sutkalik  ovqatlanish  kaloriyaliligi  darajasini  oshirish,  birinchi  navbatda, 

mamlakat  iqtisodiyotini  rivojlantirish  va  xalq  farovanligini  yuksaltirish  bilan 

bog„liq. 

   


Oziq-ovqat  sanoatining  faoliyati  tarmoq  korxonalariga  xom-ashyo  yetkazib 

beruvchi  qishloq  xo„jaligi  ishlab  chiqarishining  rivojlanish  darajasi  bilan 

belgilanadi.Oziq-ovqat  mahsulotlarining  miqdori  va  sifati  uning  assortimenti 

dehqonchilik va chorvachilik mahsulotlarining hajmiga bevosita bog„liq. 

   Agrosanoat  kompleksi  iqtisodiyotining  eng  muhim  tarmoqlaridan  biri  va 

mamlakat aholisini oziq-ovqat bilan ta‟minlashda asosiy rol o„ynaydi. Mustaqillik 

yillarda  O„zbekistonda  bozor  iqtisodiyotining  asosi  xususiy  mulkchilik 

ustuvorligini amalda ta‟minlash,agrosanoat kompleksi faoliyatini takomillashtirish 

va  yanada  rivojlantirish  bo„yicha  mustahkam  qonuniy  asos  yaratiladi.  Mamlakat 

iqtisodiyotini  barqaror  rivojlantirish,yangi  ish  joylari  yaratish  va  aholi 

daromadlarini oshirishning huquqiy kafolatlari va qulay faoliyat ko„rsatish muhiti 

shakllantiriladi. 

   Buning natijasi sifatida quyidagi misolni keltirish mumkin: 

   2018  yilda  6.8  mln.t.  deyarli  3.5  mln.t.  paxta,  8.2  mln.tonnadan  ziyod  sabzavot 

va  qovun-tarvuz,  3mln.tonnaga  yaqin  bog„dorchilik  mahsulotlari  yig„ib  olingan, 

6.6mln.t. sut, 1.5 mln.tonnadan ko„proq go„sht, 3.5 mlrd.dan ko„proq tuxum ishlab 




chiqarilgan.O„tgan 2019 yilda 2018 yil darajasiga nisbatan 10% ko„proq don, 9.9% 

ko„proq  paxta  yig„ib  olingan,  9  mln.tonnadan  ziyod  sabzavot  va  qovun-tarvuz, 

2mln.tonnadan ko„proq kartoshka etishtirib yig„ib olingan. 

   Qishloq  xo„jaligi  xom-ashyosi  (don,meva,sabzavot,go„sht,sut,baliq,paxta  va 

boshqa  moyli  ekinlar  urug„lari  va  hokazo)ni  qayta  ishlash  asosida  oziq-ovqat 

mahsulotlari  yaratadigan  oziq-ovqat  sanoati  iqtisodiyotning  eng  muhim 

tarmog„idir. 

   Oziq-ovqat  sanoati  qator  tarmoqlar  va  tarmoqosti  sohalaridan  tashkil 

topgan.Uning  tarkibiga  katta  guruh  (20  dan  ko„proq)  tarmoqlar  va  tarmoqosti 

(60dan  ko„proq)  sohalar  kiradi;  ulardan  asosiylari:  (tarmoqda  umuman  ishlab 

chiqarilgan mahsulotdagi ulushi bo„yicha) un, yog-moy, non pishirish, go„sht, sut, 

baliq. 


   O„simlik  va  chorvachilik  xom-ashyosidan  foydalanib  mahsulot  ishlab 

chiqaradigan  oziq-ovqat  sanoati  qishloq  xo„jaligi  bilan  uzviy  bog„langan.Unga 

mansub  korxonlarning  xududlar  bo„yicha  joylashishi,ayrim  hollarda  ularning 

o„ziga xos ishlab chiqarish xarakteri ushbu bog„liqlik muammosi bilan izohlanadi. 

   Oziq-ovqat  sanoati  mamlakat  agrosanoat  kompleksining  tarkibiy  qismidir.U 

milliy  iqtisodiyotning  muhim  komplekslaridan  biri.Uni  rivojlantirish  maqsadida 

uzoq  muddatga  mo„ljallangan  prognozlar  va  dasturlar  ishlab  chiqarish  va 

taqsimotida  O„zbekistonning  ishtirok  etish  o„rnini  belgilash  maqsadida 

mamlakatning  umumiy  konsepsiyasi  va  oziq-ovqat  xavfsizligi  dasturini  ishlab 

chiqishni taqozo etadi. 

   Agrosanoat  kompleksi  doirasida  30%  ichki  yalpi  mahsulot  yaratilgan.Iste‟mol 

bozorining  75%  qishloq  xo„jalik  xom-ashyosidan  ishlab  chiqarilgan  oziq-ovqat 

mahsulotlari va tovarlari hisobiga shakllanadi. 

   Oziq-ovqat  xavfsizligini  ta‟minlash  barcha  mamlakatlarda  davlat  siyosatining 

ustuvor  vazifalaridan  biri  hisoblanadi.U  oziq-ovqat  kompleksi  ishlab  chiqarish 

tarmoqlarining  samarali  faoliyatiga  bog„liq:  qishloq  xo„jaligi  va  oziq-ovqat 

sanoatining  barcha  tarmoqlari,chunki  mamlakat  oziq-ovqat  strategik  zaxiralari  va 

jamg„armalarining 80-85% oziq-ovqat sanoati mahsulotlari hisobiga tashkil etiladi. 

   Aholining faqat yashash darajasi emas,balki uning jismoniy barhayotligi pirovard 

natijasida  oziq-ovqat  mahsulotlari  ishlab  chiqarishning  hajmi,uning  sifati  va 

bahosiga  bog„liq.Shu  sababdan  oziq-ovqat  sanoati  mamlakat  xalq  xo„jaligi 

kompleksi tizimida haqli ravshda strategik sotsial ahamiyatdagi tarmoqlar qatoriga 

kiradi. 

   Oziq-ovqat  sanoati  qirqqa  yaqin  bir-biridan  turli  xil  ishlab  chiqarish  jarayonlari 

bilan ajralib turadigan ixtisoslashgan tarmoqlarni birlashtiradi. 

   Uning  tarkibiga  faqat  qayta  ishlab  chiqarish  tarmoqlari  emas,balki  qazib 

oluvchi(tuz,mineral  suv  va  boshqalar),mavsumiy  va  yil  davomida  surunkali 



ishlaydigan  tarmoqlar,  iqtisodiyotining  “A”  guruhiga,  ya‟ni  maxsulotli  boshqa 

tarmoqlarda  qo„llaniladigan  (spirt,shakar,un,tuz,o„simlik  moyi  va  boshqalar)  va 

“B”  guruhiga  mansub,  ya‟ni  aholi  tomonidan  bevosita  iste‟mol  qilinadagan 

mahsulotlar  ishlab  chiqaruvchi  tarmoqlar  ham  kiradi.Shu  bilan  birga  oziq-ovqat 

sanoati  tarmoqlarining  har  biri  bir-biridan  bir  turdagi  yoki  bir  necha  turdosh 

mahsulotlar 

ishlab 

chiqaruvchi 

qator 

sohalarini 



ham 

qamrab 


oladi. 

Masalan,konditer  sanoati  karamel,  konfet,shokolad,biskvit  va  pastilo-marmelad 

sohalaridan  iborat.  Non  pishirish  sanoati  non-kulcha,”baranka”,  suxari  ishlab 

chiqarish, vinochilik sanoati uzum va meva vinosi,konyak va shanpan vinosi ishlab 

chiqarish sohalarini birlashtiradi. 

   O„z  navbatida  oziq-ovqat  sanoati  sohalari  tayyor  mahsulotni  ishlab  chiqarish 

usullari  hamda  jarayonlarini  mexanizachiyalash  va  avtomatizatsiyalash  darajasi 

bilan ham bir-biridan farq  qiladi. 

 

                         




Download 230.89 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
  1   2   3   4




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2022
ma'muriyatiga murojaat qiling