Navoiy davlat pedagogika instituti


Download 0.65 Mb.
Pdf ko'rish
bet1/4
Sana02.05.2020
Hajmi0.65 Mb.
  1   2   3   4

 

 



O’ZBEKISTON RESPUBLIKASI XALQ TA’LIMI VAZIRLIGI 

NAVOIY DAVLAT PEDAGOGIKA INSTITUTI 

 

“O’ZBEKISTON TARIXI” KAFEDRASI 

 

 

 

 

 

MAVZU: IKKINCHI JAHON URUSHI YILLARIDA O’ZBEK 

XALQINING FASHIZM USTIDAN QOZONILGAN G’ALABAGA 

QO’SHGAN HISSASI 

 

  

 

                Bajardi:                               3 “B” guruh talabasi A.Mansurov 

                Qabul qildi:                           kat.o’qit. U.Narzullayev 

 

 

 

 

 

Navoiy-2016 

 

 

 

 

 



 

 

 

 

 

MAVZU: IKKINCHI JAHON URUSHI YILLARIDA O’ZBEK 

XALQINING FASHIZM USTIDAN QOZONILGAN G’ALABAGA 

QO’SHGAN HISSASI 

 

 

 

REJA: 

 

KIRISH 

 

 

1. 

IKKINCHI 

JAHON 

URUSHINING 

BOSHLANISHI 

VA 

O’ZBEKISTONNING URUSHGA TORTILISHI 

 

3.  IKKINCHI  JAHON  URUSHI  YILLARIDA  O’ZBEK  XALQINING 

FASHIZM USTIDAN QOZONILGAN G’ALABAGA QO’SHGAN HISSASI 

 

4. 

O’ZBEKISTONLIK 

JANGCHILARNING 

IKKINCHI 

JAHON 

URUSHIDAGI JASORATLARI 

 

XULOSA 

 

FOYDALANILGAN ADABIYOTLAR RO’YXATI 

 

 



 

 

 

 

 

 

 



 

 

 

Kirish 

  Ikkinchi  jahon  urushini  yirik  davlatlar  o’rtasidagi  ixtiloflar,  agressiv 

davlatlar-fashistlar  Germaniyasi,  fashistlar  Italiyasi  va  militaristik  YAponiya 

boshladilar.    Ular    orasida    Germaniya    fashistlari    uyushtiruvchi,  yetakchi    rol 

o’ynadi.Fashistlar  bloki  davlatlari  tomonidan  olib  berilgan  urush  bosqinchilik, 

adolatsizlik    urush    edi.    Fashizmga    qarshi    urushgan    davlatlar    adolat    uchun 

kurashdilar. Agressiya qurboni bo’lgan mamlakatlarda vatanparvar kuchlar, xalq 

tomonidan qarshilik ko’rsatish harakati boshlangach, urushning ozodlik xarakteri 

yanada ko’chaydi.  

        Olti yil davom etgan, butun insoniyat boshiga og'ir kulfatlar solgan Ikkinchi 

jahon  urushi  tamom  bo'ldi.  Urush  insoniyatga  qimmatga  tushdi,  50  milliondan 

ortiqroq  kishi  halok  bo'ldi,  90  milliondan  ortiq  kishi  yarador  va  mayib  bo'lib 

qoldi, moddiy talofatlar qimmati 4 trillion dollardan oshib ketdi. Urush Yevropa, 

Afrika,  Osiyo  va  Okeaniyada  turli  frontlarda  bo'ldi.  Fashizmni  tor-mor  etishda 

ko'p  mamlakatlar  qatnashdi.  Biroq  urushning  asosiy  og'irlik  markazi  SSSR 

xalqlari zimmasiga tushdi. 

         Sovet    davlatining  tashqi    siyosati    fashistlar    Germaniyasini  Angliya    va 

Fransiyaga qarshi qo’yishga va ularning harbiy kuchlari zaiflashgan paytda zarba 

berishga  qaratilgan  edi.  1939  yil  23  avgustda  sobiq  SSSR  bilan  Germaniya 

o’rtasida  10  yil  muddatga  hujum  qilmaslik  to’g’risida  shartnoma  imzolanadi. 

Shartnomaning  mahfiy    qo’shimcha    bayonnomasiga  muvofiq    Germaniya  va  

SSSR 


o’zlarining 

ta’sir 


doiralarini 

bo’lib 


oladilar. 

Germaniya

 

Boltiqbo’yimamlakatlariga da’vo qilishdan voz kechadi. Germaniya 1939 yil 



1 sentyabrda Polshaga bostirib kirgach, Sovet davlati 1939 yil 17 sentyabrda o’z 

qo’shinlarini  G’arbiy    Ukraina    va    G’arbiy    Belorussiyaga    kiritadi    va    bu  

hududlarni    o’z  tasarrufiga  oladi.  1940  yil  iyunda  SSSR  Boltiqbo’yi 

respublikalarini  ham  egalladi.  Ikkinchi  jahon  urushining  dastlabki      davridayoq 

fashistlar Germaniyasi                                                     G’arbiy va Markaziy 


 

 



yevropada 

hukmronlikni 

qo’lga 

kiritdi. 



Fashistlar                                                            

Germaniyasi 

Yevropaning 

harbiy, 


iqtisodiy 

resurslarini                                                                                                                                                                      

qo’lga  kiritib  bo’lgach,  1941  yil  22  iyun  yakshanba  kuni  tong  saharda  hujum 

qilmaslik  to’g’risidagi    shartnomani    buzib,    urush    e’lon    qilmasdan    Sovet  

Ittifoqiga xoinona hujum 

boshladi. 

Fashistlarning 

maqsadi 


SSSRni 

bosib  olish,  boyligini  talash,  millionlab  kishilarni  qirish  va  qolganlarini  qul 

qilishdan  iborat  edi.  Germaniya  bilan  hamkorlikda  uning  ittifoqchilari—Italiya,  

Finlyandiya, Vengriya, Ruminiya, Bolgariya ham Sovet Ittifoqiga qarshi urushga 

kirishdilar. Sovet xalqining fashizmga qarshi urushi boshlandi. SSSR tarkibidagi 

barcha respublikalar, shu jumladan, O’zbekiston ham urush girdobiga tortildi. 

          Shu  tariqa,  ikkinchi  jahon  urushi  jahondagi  61  mamlakatni,  yer  shari   

aholisining 80 foizini, ya’ni 1,7 milliard kishini o’z girdobiga tortdi.  

 

 

 



 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 



 

 

Ikkinchi jahon urushining boshlanishi va O’zbekistonning urushga tortilishi. 

Ikkinchi jahon urushining boshlanishi. 

     


Ikkinchi jahon  urushi jahon tarixida    misli    ko'rilmagan darajada   katta   

va   dahshatli,butun insoniyat boshiga og'ir kulfatlarni solgan urush bo'ldi. 1939-yil 

1-sentabr  kuni  fashistlar  Germaniyasi  qo'shinlarining  Polshaga  bostirib  kirishi 

bilan  boshlangan  bu  urush  61  mamlakatni,  Yer  shari  aholisining  80  foizini,  ya'ni 

1,7 milliard kishini o'z girdobiga tortdi. 

Ikkinchi  jahon  urushini  yirik  davlatlar  o'rtasidagi  ixtiloflar,  tajovuzkor 

kuchlarning  dunyoga  hukmron  bo'lish  uchun  intilishlari  keltirib  chiqardi.  Urushni 

asosiy  bosqinchi  davlatlar  —  fashistlar  Germaniyasi  va  Italiyasi  hamda  Yaponiya 

boshladi. Ular orasida Germaniya uyushtiruvchi, yetakchi rol o'ynadi. 

     Fashizm  o'ta  agressiv,  o'ta  urushqoq  siyosiy  kuch,  siyosiy  partiya  sifatida 

Birinchi  jahon  urushi  tugashi  bilanoq  Italiya  va  Germaniyada  vujudga  keladi. 

Fashistik  kuchlarni  Birinchi  jahon  urushi  yakunlaridan  norozi  bo'lgan,  dunyoni 

qaytadan  bo'lishga  va  dunyoda  hukmron  bo'lishga  intiluvchi  yirik  moliya-sanoat 

korxonalari  egalari,  harbiylar  har  tomonlama  qo'llab-quvvatladilar.  Fashistlar  ikki 

jahon urushi o'rtasida o'tgan 20 yil davomida ildiz otib, kuchayib boradi va nihoyat 

Germaniya,  Italiya  va  boshqa  mamlakatlarda  siyosiy  hokimiyatni  egallaydilar. 

Germaniya  va  Italiya  fashistlari  harbiy  siyosiy  ittifoq  tuzib,  boshqa 

mamlakatlarning ichki ishlariga aralasha boshladilar. Shu tariqa G'arbda, Sharqda, 

O'rta  yer  dengizida  xavfli  urush  o'choqlari  vujudga  keladi.  batlarni  o'zgartirish, 

dunyoni qurolli kuch bilan qay-tadan bo'lish maqsadida urushga tayyorlandilar. 

Ularga  Angliya,  Fransiya  va  AQSH  dan  iborat  ikkinchi  guruh  qarama-qarshi 

turardi.  Birinchi  jahon  urushida  yutib  chiqqan  bu  mamlakatlar  egallagan  yer-larni 

saqlab  qolishga,  hukmron  mavqeyini  mustahkamlashga  va  o'z  raqobatchilarini 

yangidan zaiflashtirishga intilardilar. 

Ikkinchi  jahon  urushining  1-davrida  —  1939-yil  1-sentabrdan  1941-yil  22-

iyungacha  bo'lgan  davrda  fashistlar  Germaniyasi  G'arbiy  va  Markaziy  Yevropada 

hukmronlikni  qo'lga  kiritdi.  Germaniya  va  Italiya  Yevropadagi  10  davlatni  — 


 

 



Polsha,  Chexoslovakiya,  Yugoslaviya,  Belgiya,  Gollandiya,  Lyuksemburg, 

Daniya,  Norvegiya,  Avstriya,  Fransiyani  bosib  oldi.  Millatlar  ligasi  harakatdan 

to'xtadi.

1

 



Fashistlar  bloki  mamlakatlarining  hukmron  doiralari  o'zlarini  “nasibasiz” 

qoldirilgan deb hisoblardilar. Ular Birinchi jahon urushidagi mag'lubiyatdan, uning 

natijalaridan  norozi  edilar.  Ular  mavjud  xalqaro  munosa-Ikkinchi  jahon  urushi 

1939 yil 1 sentyabrda boshlandi. Xuddi shu kuni german qo’shinlari uch tomondan 

Polsha  sarhadlariga  bostirib  kirdilar.  Urush  qisqa  muddat  ichida  dunyodagi  juda 

ko’pgina  davlatlarni  o’z  domiga  tortdi.  1941  yil  22  iyunda  fashistlarning  191ta 

diviziyasi  (shundan  153  tasi  bevosita  Germaniyaning  o’ziga  qarashli)  SSSRning 

Boltiq  dengizidan  tortib  to  Qora  dengiz  hududlarigacha  chegaralari  bo’ylab 

yopirilib hujumga o’tdi. Ana shu tariqa jahon tarixida inson qulog’i eshitmagan va 

ko’zi  bilan  ko’rmagan  dahshatli  fojea  boshlandi.  Jahon  ururshining  boshlanishi, 

uning  sabablari  va  aybdorlari  xaqida  ko’p  va  xo’p  yozilgan.  Bugungi  kunda  hech 

kimga  sir  emaski,  ikkinchi  jahon  urushining  asosiy  sababchisi  va  aybdori 

Germaniya  va  SSSRning  hukmron  doiralari,  avvalo,  Adolf  Gitler  va  Iosif  

Stalindir. Har ikkala bosqinchi saltanatchi davlat ham o’z oldiga bosh maqsad qilib 

dunyo hukmronligini qo’ygan edi. Har ikkala bosqinchi davlat ham o’zining bosh 

strategiyaviy  maqsadini  amalga  oshirish  uchun  har  xil  taktik  usullar  bilan  bordi, 

biri  ikkinchisidan  ayyorlik  qilishga  intildi,  turli  yo’llar  bilan  o’z  chegaralari  va 

ta'sir  hududi  doiralarinin  kengaytirishga  harakat  qildi.  Ammo  har  ikkala  tomon 

ham  o’zaro  ikki  o’rtada  dahshatli  muhoraba  bo’lishi  muqarrar  ekanligini  yaxshi 

bilar  edi. Shu ma'noda 1939  yil 23  avgustda A.Gitler  va  I.Stalinning fatvosi bilan 

Germaniya  tashqi  ishlar  vaziri  Ribbentrob  va  SSSR  tashqi  ishlar  Xalq  komissari 

V.Molotov  o’rtasida  10  yil  o’zaro  hujum  qilmaslik  to’g’risidagi  shartnomaning 

tuzilishi  xarakterlidir.  Jahon  jamoatchiligi  bu  shartnomani  har  ikki  davlat 

tomonidan  dunyoni  o’zaro  bo’lib  olish  maqsadlarini  ko’zlab  tuzilgan  shartnoma 

sifatida  qabul  qildi.  Chunki  shartnoma  tuzilgandan  so’ng  Germaniya  o’zning 

asosiy raqibi SSSRdan qo’lini bo’shatib oldi va oradan ko’p muddat o’tmasdan 1 

                                                             

1

 



Usmonov Q, Sodiqov M.O’zbekiston tarixi.T.: “Sharq”, 2007, 134-bet. 

 

 



sentyabrda  Polsha  hududlariga  bostirib  kirdi.  Ikkinchidan,  shartnomadagi  mutlaq 

sir  va  maxfiy  tutilgan  moddalarga  ko’ra  SSSR  Germaniyani  nafaqat  ma'naviy 

tomondan balki moddiy jihatdan qo’llab quvvatlagan, amalda o’ziga qarshi oyoqqa 

turayotgan  Germaniyani  qurollantirgan  edi.  Buni  V.M.Molotov  bilan  Shulenburg 

o’rtaisda  1939  yil  28  sentyabrda  tuzilgan  va  1941  yil  10  yanvarda  imzolangan 

mutlaqo  maxfiy  shartnoma  isbotlaydi.  Shartnomaga  ko’ra  Germaniya  tomoni 

Boltiq  bo’yi  davlatlari  hududlariga  (Litva  hududining  bir  qismidan  tashqari) 

bo’lgan  da'vosidan  voz  kechishi  lozimligi  qayd  etiladi.  Buning  evaziga  SSSR 

Germaniyaga  7.500.000  oltin  dollar,  yoki  31  million  500  ming  nemis  markasi 

miqdorida  haq  to’lashga  rozi  bo’ladi.  31.5  million  nemis  markasi  miqdoridagi 

summaning  sakkizdan  bir  qismi  yoki  3.937.500  german  markasiga  SSSR  tomoni 

uch  oy  muddat  davomida  rangli  metallar  yetkazib  berish,  27.562.500  german 

markasini 1941 yil 11 fevralgacha oltin hisobida to’lashi shart qilib qo’yildi.

2

  



1939  yil  23  avgustdagi  shartnoma  SSSRning  ham  buyuk  saltanatchilik 

manfaatlariga  javob  berar  edi,  albatta.  Birinchidan,  SSSR  ham  sulh  evazidan 

o’zining eng asosiy va xavfli raqibi Germaniyadan “ko’ngli to’q” bo’ldi. Shu bois 

u  o’zining  asosiy  diqqat  e'tiborini  Uzoq  Sharqqa  qarata  olar  edi,  “Sovet  Ittifoqi 

uchun,-deb  yozishadi  G`arbiy  Germaniyalik  tadqiqotchilar  M.Barch,  X.F.Shebesh 

va  R.Sheppelman.  1939  yilgi  vaziyat  og’ir  edi.  U  ochiqdan-ochiq  dushman 

qo’shinlari  bilan  o’ralgan  bo’lib,  butkul  yakkalanib  qolgan  edi.  Buning  ustiga  u 

Sharqdagi xavfli raqib bo’lgan Yaponiya bilan... urush holatida edi”. 

Ikkinchidan,  SSSR  Germaniya  bilan  tuzilgan  avgust  shartnomasi  tufayli 

Shimoliy G`arbiy chegaralarini bemalaol kengaytirib oldi. 

SSSR  1939  yil  sentyabr  oyining  ikkinchi  yarmida  G`arbiy  Belorussiya  va 

G`arbiy  Ukraina  yerlarini  egallab  olgandi,  shu  yilning  30  noyabrida  u 

Finlyandiyaga  qarshi  urush  e'lon  qilib  1940  yil  12  martdagi  shartnomaga  asosan 

Finlyandiya  hisobidan  o’zining  shimoliy  chegaralarini  ancha  kengaytirgandi  va 

nihoyat  1939  yil  kuzidan  1940  yil  yoziga  qadar  olib  borilgan  janglar  natijasida 

                                                             

2

 Shamsutdinov R, Karimov Sh. Vatan tarixi. 3-kitob.T.: “Sharq”, 2009, 290-bet. 



 

 



Boltiq bo’yi jumhuriyatlarini Qizil  Armiya okuppatsiya qilganda ham  Germaniya 

SSSRga halaqit bermadi, betaraf turdi.  

Uchinchidan,  SSSR  1939  yildagi  avgust  shartnomasini  tuzish  orqali  vaqtdan 

yutdi.  SSSRni  1939  yildayoq  Germaniya  bilan  urushga  tortishga  qaratilgan 

imperialistik  davlatlarning,  birinchi  navbatda  Germaiyaning  ittifoqchisi  bo’lgan 

Yaponiyaning rejalarini buzib yubordi. 

Ana  shu  nuqtai-nazardan  qaraganda  SSSRning  Prezidenti  M.S.Garbachyov 

aytganidek,  “...23  avgustdagi  hujum  qilmaslik  to’g’risidagi  SSSR-Germaniya 

bitimi agar realistik pozitsiyalarda qat'iy turilsa, shak-shubhasiz edi”. Ammo 1939 

yil 29 sentyabrda SSSR bilan Germaniya o’rtasida do’stlik va chegara to’g’risidagi 

shartnomaning  imzolanishi  mutlaqo  mantiqsiz  va  tushunarsiz  bo’lib,  SSSRning 

jahon  hukmronligini  da'vo  qiluvchi  maqsadlarini  yanada  ochiqroq  oshkor  qilib 

qo’ygan  edi. Shu boisdan ham bu shartnoma kommunistik harakat birligini buzdi 

va  Kominternning  halokatiga  sabab  bo’ldi.  Balkim  navbatdagi  shartnoma  ham 

strategik  maqsad  yo’lida  o’ziga  xos  taktik  uslub  rolini  o’ynashi  kerak  bo’lgandir, 

nima bo’lganda ham Gitler bosh bo’lgan Germaniyaning fashistik davlat mashinasi 

bu  taktik  uslubga  endi  e'tibor  qilmadi,  nazarga  ham  ilmadi.  SSSRga  qarshi  urush 

harakatlarini  boshlab  yubordi.  1941  yil  22  iyunda  Germaniya  Sovet  Ittifoqiga 

bostirib kirdi. 

Urushning  dastlab  uch  haftasi  davomida  nemis-fashist  qo’shinlari,  Shimoliy-

G`arbiy  yo’nalishda-400  km  dan  450  km  gacha,  g’arbiy  yo’nalishda  450  km  dan 

600 km gacha, janubiy-g’arbiy yo’nalishda 300-350 km mamlakat ichkarisiga kirib 

bordi.  Gitlerchilar  Latviyani,  Litvani,  Belorussiyaning  bir  qismini  va  Ukrainaning 

o’ng  sohil  qismini  bosib  olib,  RSFSRning  g’arbiy  oblastlari  chegaralariga 

yaqinlashib  qolgan  edilar.  Leningrad,  Smolensk,  Kievga  xavf  sola  boshladilar

3



Sovet mamlakati uzra ajal xavfi paydo bo’ldi. Kommunistik firqa bu urushni Ulug’ 

Vatan  urushi  deb  e'lon  qildi.  Bu  firqaning  dohiysi  I.Stalin  Oliy  Bosh  Qo’mondon 

lavozimi  bilan  bir  qatorda  SSSR  Mudofa  Xalq  Komissari,  firqa  Markaziy 

                                                             

3

 Shamsutdinov R, Karimov Sh. Vatan tarixi. 3-kitob.T.: “Sharq”, 2009, 291-bet. 



 

 

 



Qo’mitasining  bosh  kotibi,  Xalq  Komissarlari  Sovetining  raisi,  Davlat  Mudofaa 

Qo’mitasining  raisi  lavozimlarini  o’zida  markazlashtirib  oldi.  Hamma  kuch-

vositalar  mamlakat  mudofaasiga  safarbar  qilindi.  Butun  mamlakatda  bo’lgani 

singari  O’zbekistonda  ham  yalpi  safarbarlik  e'lon  qilindi.  Toshkent,  Andijon, 

Samarqand,  Farg’ona,  Buxoro,  Qarshi,  Qo’qon  va  boshqa  shahar  va  qishloqlarda 

Kompartiya  va  Sovetlar  rahbariyati  tomonidan  mitinglar  va  safarbarlik  majlislari 

bo’lib o’tkazildi. Ularda qabul qilingan qarorlarning mazmuni asosan bitta narsaga 

qaratilgan  edi,  u  ham  bo’lsa  dushmanga  qarshi  shafqatsiz  kurashish  edi.  Xorazm 

viloyati bo’yicha 1156 kishi, Samarqand viloyati bo’yicha 1941 yil 8 iyulga qadar-

1316,  4  avgustga  qadar,  2933,  Toshkent  viloyati  bo’yicha  1941  yil  26  iyun  kuni 

932  kishi,  Farg’ona  viloyati  bo’yicha  1735,  Andijon  viloyati  bo’yicha  798, 

Namangan viloyati bo’yicha 267 kishi frontga yuborildi.

4

 

O’zbek  xalqi  o’z  farzandlariga  ko’zda  yosh,  qalbda  armon  va  dard  bilan 



nasihat  qilib  faqat  g’alaba  bilan  qayt,  qahramon  bo’lib  qayt,  avlod-ajdodlarining 

jasoratlariga  munosib  bo’l,  deb  frontga  jo’natar  edi.  Sodda  dil,  qalbi  ochiq,  dili 

pok,  o’zi  pok  xalqimiz  Kompartiya  va  Sovetlarning  yolg’on  tashviqoti 

targ’ibotlariga  ko’r-ko’rona  ishongan  edi.  “SSSRni  Vatan”  deb  bilardim, 

“Kommunistik”  kelajakka,  “bog’i  Eram”ga  ishonardi.  Lenin-Stalinni  “Xalqlar 

dohiysi”  deb  bilardi,  uning  so’qir  ko’zlari  30-yillardagi  qatag’onlik  qurbonlarini 

ko’pchilik sodda xalqimiz “xalq dushmanlari” deb ishonar edi.  

Mehnatga  yaroqli  erkaklarning  armiyaga  safarbar  qilinganligi  tufayli  ishlab 

chchiqarish tarmoqlarida ishchilar va injener texnik kadrlar tanqisligi paydo bo’ldi. 

Shul bois kadrlar tayyorlash muammosi avvalo fabrika-zavod ta'limi maktablarida, 

hunar-bilim  yurtlari,  qiqa  muddatli  turli  kurslarda,  oliy  va  o’rta  maxsus  o’quv 

yurtlarida  hal  qilindi.So’ngra  respublikada  yakka  tartibda  va  brigada  tariqasida 

hunar o’rganish va ikkinchi ixtisoslikni egallash yo’lga qo’yildi.  

O’zbekiston  mehnatkashlari,  avvalo  xotin-qizlar  mamlakat  boshiga  tushgan 

kulfat-fojeani o’z kulfatlari va fojealari deb bildilar. 

                                                             

4

 Shamsutdinov R, Karimov Sh. Vatan tarixi. 3-kitob.T.: “Sharq”, 2009, 292-bet. 



 

 

10 


 

1941  yil  iyul  oyining  o’zida  Ursatevsk  stantsiyasida  300  dan  ortiq, 

Smarqandda  250  dan  ko’proq,  “Tashselmash”  zavodida  220,  Andijon  parovoz 

deposida 120 dan ortiq xotin-qizlar frontga ketgan o’z otalari, aklari va yerlarining 

o’rniga ishga kirib mardonavor mehnat qildilar. Bunday “Vatanparvarlik’ harakati 

butun  O’zbekistonda,  shu  jumladan  qishloqlarimizda  ham  keng  quloch  yoydi. 

O’zbek  xalqi  Ukraina,  Belorussiya,  Boltqbo’yi  va  Rusiya  Federatsiyasi  yerlariga 

qilingan  hujumni  jonajon  o’z  yurti-  O’zbekistonga  qilingan  hujum  hisoblab  har 

jabhada qahramonlik mo’jizalarini ko’rsatdilar. 

VKP(b) Markaziy Qo’mitasi va Davlat mudofaa Qo’mitasining topshirig’iga 

binoan SSSR Gosplani 1941 yilning IV kvartali va 1942 yil uchun harbiy xo’jalik 

rejasini ishlab chiqdi va uni 1941 yil 16 avgustda Siyosiy byuroda tasdiqladi. Ana 

shu  rejaga  asosan  mamlakatning  G`arbiy  mintaqalaridagi  sanoat  korxonalarini 

O’rta  Osiyo,  Ural  va  Sibir  hududlariga  ko’chirib  joylashtirishga  qaror  qilindi. 

Qisqa  muddat  davomida  1941  yilning  iyul-noyabr  oylarida  Ukraina,  Belorussiya, 

Moskva  va  Leningraddan  1563  sanoat  korxonasi  (shundan  1360  tasi  harbiy 

sanoatga  oid)  Ittifoqning  sharqiy  mintaqalariga,  bulardan  250  dan  ortig’i  O’rta 

Osiyo  respublikalarida  joylashtirildi.  Sovetlar  hukumati  bu  sanoat  korxonalarini 

urush  tufayli  chorasizlikdan,  noilojlikdan  turkiy  respublikalar  hududlarida 

joylashtirishga  majbur  bo’lgan  edi.  Holbuki  urushga  qadar  O’rta  Osiyo  hududida 

sovetlar  birorta  og’ir  sanoat  mahsuloti  korxonasini  qurib  ishga  tushirmagan  edi. 

O’rta  osiyoda  joylashtirilgan  250  dan  ortiq  sanoat  korxonasining  100  dan  ortig’i 

O’zbekiston  hissasiga  to’g’ri  keldi.  V.P.Chkalov  nomidagi  Moskva  aviatsiya 

ishlab  chiqarish  birlashmasi,  Sumsk  ximiya  (hozirgi  Chirchiqximmash), 

Elektrokabel  “Krasno’y  dvigatel”,  “Rostselmash”,  “Krasno’y  Aksay”,  Sumsk 

kompressor  va  Dnepropetrovsk  Karborund  zavodlari,  Moskva,  “Podemnik’  va 

“Elektrostanok”  zavodlari,  Stalingrad  Kimyo  kombinati  va  boshqalar  shular 

jumlasidandir.  O’zbekistonga  bunday  yirik  sanoat  korxonalarining  ko’chirib 

keltirilishi respublikamizni SSSRning Sovet Armiyasining qudratli harbiy mudofaa 

arsenaliga  aylantiribgina  qolmay,  mamlakat  iqtisodiy  potentsialini  yoppasiga 

kuchaytirishga,  sanoat  mahsulotlarining  o’sishiga  ham  olib  keldi.  Yirik  sanoat 


 

11 


 

korxonalari bilan bir qatorda O’zbekistonga Ittifoqning G`arbiy huddudlaridan fan, 

maorif  va  madaniyat  muassasalari,  ming-minglab  boshpanasiz  qolgan  oilalar,  ota-

onasiz  yetim  qolgan  yosh  go’dak  bolalar  ham  evakuatsiya  qilindi.  O’rta  Osiyoga 

jami  bo’lib,  3  million  kishi  ko’chirildi.  Shundan  2  million  300  minggi 

Qozog’istonga,  716  ming  kishi  O’zbekistonda  joylashtirildi.  Bu  ish  1941  yil  3 

dekabrda O’zbekiston Kompartiyasi Markaziy Komiteti evakuatsiya qilingan sovet 

fuqarolarini  qabul  qilish  va  joylashtirish  bo’yicha  qabul  qilgan  maxsus  qarori 

asosida amalga oshirildi. Qarorda ota-onasiz qolgan bolalarga g’amxo’rlik qilishga 

alohida e'tibor berilib, Toshkent shahrida maxsus qabul shaxobchasi tashkil qilindi. 

O’zbekistonga  ko’chirib  keltirilgan  aholini  o’zbek  xalqi  o’zining  issiq  bag’riga 

oldi,  ularga  mehr-oqibat  ko’rsatdi,  uy-joy  bilan  ta'minladi,  oziq-ovqat  berdi.  Ota-

onasiz, 

yetim-yesir 

qolgan  bolalarning  ko’pchiligi  ham  O’rta  Osiyo 

respublikalariga,  xususan  O’zbekiston  yuborildi.  Faqat  1941  yilning  o’zida  200 

ming bola bolalar uylariga joylashtirildi. Minglab-minglab bolalarni o’zbek oilalari 

o’z  issiq  qalblariga  oldilar.  1943  yilga  qadar  4672  yetim-esir  o’zbek  xalqining 

mehr qalbi haroratidan va adolatlik diyonatidan bahramanda bo’ldilar

5

.  



“Toshkentga kelib bolalar uylarining oldida bola olish uchun navbatda turgan 

odamlarni ko’rib xayratga tushdim”, deb yozgandi mashhur bolalar shoiri Korney 

Chukovskiy. 

Darhaqiqat,  shoir  asarlarida  respublikamiz  bolajon  yurt  sifatida  o’rin  oldi. 

Uning  “Leningradning  do’stlari”,  “Bolalar-bolajonlarimiz”  kabi  o’nga  yaqin 

maqolalarida  xalqimizningana  shu  insonparvarlik  tuyg’ulari  ulug’lanadi. 

Toshkentlik  mashhur  oddiy  temirchi  Shoahmad  Shomahmudov  va  uning  umr 

yo’ldoshi Bahri xolaning urush yillaridagi jasoratlarini kim bilmaydi deysiz. Bahri 

opa  va  Shoahmad  aka  Ulug’  Vatan  urushi  yillarida  ota-onasiz  qolgan  16  bolani 

tarbiyalab 

voyaga 

yetkazdilar: 



o’zbek,  rus,  tatar,  yahudiy,  chuvash, 

moldavan...Ularning  birortasini  ham  Bahri  xola  tuqqan  bo’lmasada,  barchasi  uni 

o’z onasi, o’zbek tilini esa ona tili deb hurmatlab o’sib voyaga yetdilar. 

                                                             

5

Karimov Sh. G`alabaga qo`shilgan hissa,-T.: O`zbеkiston, 1990, 20-bеt. 



 

 

12 


 

Respublikada  umumxalq  mudofaa  fondi  tashkil  qilindi.  Urushning  birinchi 

kunlaridayoq 1941 yil 21 avgustgacha mudofaa fondiga hammasi bo’lib 5 million 

293 ming so’m pul, zayom obligatsiyalari va qimmatbaho buyumlarni topshirilgan 

bo’lsa,  bir  oydan  so’ng  mudofaa  fondi  70  million  so’mga  ko’paydi.  Bundan 

tashqari  respublika  mehnatkashlari  mudofaa  fondiga  2389  sentner  don,  1808 

sentner go’sht, 200 sentner jun, 1495 sentner pichan, 325 sentner quruq meva, 430 

sentner sabzavot, qovun-tarvuz va shu kabilarni jo’natdilar. 

Mudofaa fondlarini ko’paytirishda shanbaliklar va yakshanbaliklar ham katta 

rol  o’ynadi.  Jumladan,  1941  yil  28  iyunda  o’tkazilgan  respublikadagi  birinchi 

shanbalikda,  1,2  million  kishi  qatnashdi  va  shanbalikdan  tushgan  3  million  so’m 

pul  mudofaa  fondiga  o’tkazildi.  Hammasi  bo’lib  O’zbekiston  mehnatkashlarining 

mudofaa fondiga qo’shgan hissasi 650 million so’m pul va 56 kilogramm tilla va 

kumushni  tashkil  etadi.  Bundan  tashqari  4.266  milliard  so’m  miqdorida  davlat 

zayomi va pul-buyum lotareyasi to’plandi.  

Urushning  birinchi  oyidayoq  harbiy  komissarliklarga  32  mingdan  ko'p 

ishchilar,  xizmatchilar,  kolxozchilar,  yoshlar  o'zlarini  frontga  jo'natishni  so'rab 

ariza  berdilar.  Barcha  viloyat,  shahar  va  tuman  harbiy  komissarlari  harbiy  xizmat 

majburiyatida bo'lganlarni safarbar etish bilan shug'ullandilar. Urushning dastlabki 

oyidayoq yuz minglab vatandoshlarimiz qo'lga qurol olib frontga jo'nab ketdilar. 

O'rta  Osiyo  harbiy  okrugi  front  uchun  jangchilar  va  zobitlar  tayyorlaydigan 

o'choqqa  aylantirildi.  Bu  okrug  1941-yil  iyunidan  1942-yil  oxirigacha  bo'lgan 

muddatda  harbiy  safarbarlik  asosida  109  ta  harbiy  qo'shilma  tuzdi,  harakatdagi 

armiyaga va Oliy Bosh Qo'mondonlik qarorgohi zaxirasiga 86 diviziya va brigada 

jo'natdi.

6

 



O'zbekiston  hukumati  va  vatanparvar  kuchlar  milliy  harbiy  qo'shilmalar 

tuzish  tashabbusi  bilan  chiqdilar.  1941-yil  13-noyabrdan  1942-yil  martigacha 

bo'lgan davrda 14 ta milliy harbiy qo'shilmalar, jumladan, 9 ta o'qchi brigada, ta 

otliq  askarlar  diviziyasi  tuzilib  frontga  jo'natildi.  Milliy  qo'shilma  askarlari  va 

                                                             

6

 Usmonov Q, Sodiqov M.O’zbekiston tarixi.T.: “Sharq”, 2007, 136-bet. 



 

 

13 


 

zobitlariga  yaxshi  harbiy  ta'lim  berishda,  ular  bilan  frontni  mus-tahkamlashda 

O'zbekistonda  tuzilgan  zaxiradagi  24-o'q-chi  diviziya  katta  rol  o'ynadi. 

Diviziyaning boshliqlari va zobitlari tarkibida 178 o'zbek o'g'loni faol xizmat qildi. 

Bu diviziya urush yillarida 390 ming kishidan ziyod jangovar kuchlar tayyorladi va 

frontga  jo'natdi.1941-yilda  O'zbekiston  ahplisi  jami  6,5  million  kishini  tashkil 

etgan,  ularning  yarmini  bolalar  va  keksalar  tashkil  etgan  bo'lsa,  yarpqli 

odamlarimizning 50—60 foizi, aniqrog'i 1433230 kishi urushga safarbar bo'lgan.

7

 

O'zbekiston  partiya  va  sovet  tashkilotlan  front  orqasini  mustahkamlash,  xo'jalikni 



harbiy  izga  tushirish,  ko'plab  jangovar  texnika,  qurol-aslaha,  o'q-dorilar  ishlab 

chiqishni  yo'lga  qo'yish  bo'yicha  shoshilinch  tadbirlarni  amalga  oshirdilar.  Bu 

sohadagi  ishlarga  VKP(b)  MQ  va  Davlat  Mudofaa  Qo'mitasi  topshirig'iga  binoan 

ishlab  chiqilgan  va  16-avgustda  tasdiqlangan  1941-yil  4-kvartali  va,  1942-yil 

uchun harbiy xo'jalik ishlar rejasi asos bo'lib xizmat qildi. Bu rejada mamlakatning 

sharqiy  mintaqalarida,  jumladan,  O-'zbekistonda  yangi  zavodlar,  shaxtalar,  konlar 

qurish  hamda  qurol-aslaha,  o'q-dori,  ayniqsa  ko'plab  tank,  samolyot,  to'p  va 

zambaraklar  ishlab  chiqarishning  keng  dasturi  belgilab  berilgan  edi.  Dasturda 

transport ishini qayta qurish, dushman ishg'ol qilishi xavfi ostida qolgan joylardagi 

sanoat  korxonalari-ni,  kolxoz  va  sovxozlarning  mol-mulklarini,  ilmiy  muas-

sasalarni  sharqqa  ko'chirish  va  ularni  joylashtirish,  yangidan  ishga  tushirish 

tartiblari  ham  belgilangan  edi.  Bu  tadbirlarni  amalga  oshirishga  1941-yil  25-

avgustda  tashkil  etilgan  U.  Yusupov  boshliq  maxsus  respublika  hukumat 

komissiyasi rahbarlik qildi. O'zbekistonning iqtisodiy va mehnat resurslari frontga 

safarbar  etildi.  Butun  SSSR  hududida,  jumladan,  O'zbekistonda  yangi  mehnat 

rejimi joriy qilindi, ya'ni ish kuni uzaytirildi, dam; olish kunlari va mehnat ta'tillari 

bekor qilindi. 

O'zbekiston  sanoatchilari  1941-yil  oxirigacha  300  ga  yaqin  korxonani 

jangovar texnika, qurollar, o'q-dori ishlab chiqarishga moslashtirib qayta qurdilar.

8

 



Ularda  frontga  ketgan  erkaklar  o'rnini  keksalar,  xotin-qizlar  egalladilar.Urushning 

                                                             

7

 Karimov I. A. Vatan sajdagoh kabi muqaddasdir. T. 3. Asarlar. T.: “O'zbekiston”, 1996, 80-bet. 



8

 Usmonov Q, Sodiqov M.O’zbekiston tarixi.T.: “Sharq”, 2007, 137-bet. 

 


 

14 


 

dastlabki  paytlaridayoq  20  mingga  yaqin  toshkentlik  xotin-qizlar  sanoat 

korxonalari  va  qurilishlarda,  1700  ga  yaqin  respublika  xotin-qizlari  ko'mir  koni 

shaxta-larida ishlashga yo'l oldilar. Jumladan, 1941-yil iyul oyidan «Tashselmash» 

zavodida 220 xotin-qizlar frontga ketgan otalari, akalari va erlarining o'rniga ishga 

kirib fidokorona mehnat qildilar. 

Xullas,  O’zbekistonning  zahmatkash  mehnatkashlari  o’z  vijdon  va  da'vati 

bilan  respublikani  fashizmga  qarshi  kurashda  Ittifoqning  bastionlaridan  biriga 

aylantirdi.  Bu  hol  esa  so’zsiz  suratda  SSSRning  Germaniya  ustidan  g’alaba 

qozonishini ta'minlagan eng muhim omillardan biri bo’ldi. 

 

 

 



 

 

 



 

 

 



 

 

 



 

 

 



 

 

 



 

 


Download 0.65 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
  1   2   3   4




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2020
ma'muriyatiga murojaat qiling