Samarqand – 2013 Маъруза космогония ва космология: асосий муаммолар


Download 455 Kb.
bet1/17
Sana25.01.2023
Hajmi455 Kb.
#1119276
  1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   17
Bog'liq
kosm-leksiya


ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС ТАЪЛИМ ВАЗИРЛИГИ
Samarqand davlat universiteti Astrofizika kafedrasi
T.A.Alimov, A.Q.Ajabov
КОСМОГОНИЯ ВА КОСМОЛОГИЯ АСОСЛАРИ
(Маъруза матни)
SAMARQAND – 2013
Маъруза -1. Космогония ва космология: асосий муаммолар
Режа:

  1. Кириш. Космогония ва космология: асосий муаммолар

  2. Ҳозирги kosmologiyasining ko’zatuv asoslari.



1. Космогония ва космология: асосий муаммолар
Коинот объектларининг (сайёралар, юлдузлар ва ҳ.к.) вужудга келиши ва эволюцияси муаммоларини Ньютон механикаси доирасида ўрганадиган фан космогония дейилади. Космогония муаммоларининг ҳал этилиши илмий дунёқарашимизни бир бутун ривожлантириш учун жуда муҳим бўлиб, у нафақат астрономларни, балки бошқа фан олимлари учун ҳам қизиқарлидир. Шу билан бирга, космогония муаммолари астрономиянинг анча мураккаб масалалари қаторига киради. Дарҳақиқат, биз ҳозир кўриб кузатаётганларимиз – бу шу ондаги Коинот тасвирларидир. Бу кузатув натижалари орқали биз объектлар ва улар системаларининг шу вақтдаги ҳолати ҳақидагина хулоса қила оламиз, лекин улар аввал қандай ҳолатда бўлган ва келажакда нима бўлади? – Мана бу масалаларни ҳал қилиш эса албатта анча оғир масала ҳисобланади. Шунга қарамасдан, охирги вақтларда биз осмон жисмларининг пайдо бўлиши ва ривожланиши ҳақида кўпгина хулосаларга эга бўлдик.
Космогония муаммоларини ҳал қилишда асосан икки хил ёндошишдан фойдаланилади. Биринчи ёндошиш бу – назарий йўл бўлиб, бунда физиканинг умумий қонунларидан келиб чиққан ҳолда осмон жисмининг шу кунда эга бўлган хусусияти учун бошланғич ҳолат айнан қандай бўлганлиги ва қандай ривожланиш босқичини ўтаганлиги ҳақида хулоса қилинади. Иккинчиси бу – кузатув бўлиб, бунда турли ривожланиш босқичида бўлган осмон жисмлари хусусиятлари солиштирилиб, бу ривожланиш қандай босқичлар кетма-кетлигидан иборат эканлиги аниқланади. Бу усулни билан биз албатта, кўп сонли объектларга, жумладан, юлдузлар ва уларнинг тўдалари, газ туманликлари, галактикаларга қўллашимиз мумкин. Лекин сайёралар системаси масаласида эса бу анча мураккаб, чунки биз фақат бита шундай системани, яъни Қуёш системасини биламиз. Шунинг учун, сайёралар системаси назарий усулда ўрганилади.
Шуни алоҳида айтиш керакки, алоҳида объектларни ўрганиш бир бутун Коинотнинг хусусиятлари ҳақида хулоса чиқазишимиз учун етарли эмас. Коинотнинг бир бутун тузилиши, унинг физик табиати ва эволюцияси масаласи билан астрономиянинг алохида бўлими бўлмиш – космология шуғулланади. Ҳозирги кунда энг замонавий телескоплар билан кузатиш мумкин бўлган чегарадаги коинотга Метагалактика дейилади. Космологияда, ҳусусан, манна шу Метагалактиканинг умумий хусусиятлари ўрганилади. Космология муаммоларини ҳал қилишда умумий нисбийлик назарияларидан фойдаланилади. Бундан ташқари, космология астрономиянинг бошқа бўлимлари каби кузатув маълумотларига суянади. Аммо бу ерда ягона қийинчилик шундан иборатки, бутун Коинотнинг хусусиятлари кузатув ёрдамида ишхол қилинган унинг бўлаклари хусусиятларидан тамомила фарқ қилиши мумкин. Биз космология бўлимида хусусан, қуйидаги муҳим ва қизиқарли муаммоларни қараймиз:
- Нима учун Коинотда модда алохида-алохида бўлаклардан иборат газ булутларига ажралган, қайсики улардан оқибатда галактикалар юзага келган?
- Нима учун бу галактикалар ўзаро узоқлашиб кетяпти?
- Галактикалар юзага келишидан аввал Коинотдаги материя қандай кўринишда бўлган?

  1. Ҳозирги kosmologiyasining ko’zatuv asoslari.

Koinotning yaxshi o’rganilgan 1500 Mpk – gacha joylashgan qismida bir necha milliard yulduzlar sistemalari galaktikalar joylashgandir. Koinotning kuzativlar chegarasida joy;ashgan qismiga Metagalaktika deyiladi.
Galaktikalarning Metagalaktikada taqsimlanish qonuniyatlarini aniqlash maqsadida koinotning turli yo’nalishalrida joylashgan galaktikalarning sanab chiqadialr. Galaktikadagi obyektlar har xil yo’nalishlar va masofalar bo’yicha o’rtacha olganda bir tekis joylashgan bo’lib, chiqdi. Metagalaktikada materiya katta masshtabda izotrop va bir jinsli taqsimlangan deb qarash mumkin. Bir jinslilik shundan iboratki, materiya taqsimlanishi koinotning turli qismlarida bir xildir. Izotroplik eas materiya taqsimlanishi koinotda olingan yo’nalishga bir xil emasligini bildiradi.
Oxirgi yillarda olingan natijalarni ko’rsatishcha koinot nostatsionar – kengayuvchandir. Koinotning kengayish tezligi Xabbl qonuni bilan beriladi.

bunda H - ga Xabbl doimiysi deyiladi. H – ning qiymati koinotda olinga yo’nalishga bog’liq emas. Hozirgi zamon natijalariga ko’ra H – ning qiymati (50-100) km/( ) – ga tengdir. H – ga teskari proporsional bo’lgan kattalik vaqt birligida o’lchanib Metagalaktika yoshini ifodalaydi. Xabbl qonuniga ko’ra Metagalaktikaning yoshi t=1/H 10-20 milliard yilga tengdir.
Koinotning mekroto’lqinli fonli radionurlanishi 1965 yili Amerikalik astronomlar A. Lenzias va R. Vilsonlar tomonidan ochilgandir. Bunday nurlanishga relikt nurlanishi deyiladi. Kosmik obyektlar nurlanishidan, relikt nurlanish 2 ta xususiyati bilan farq qialdi: Burchak izotropligi bilan, ya’ni nurlanishi intensivligini koinotda olingan yo’nalishga bog’liq emasligi bilan va spektrining Plankli (muvozanatli) xarakterga ega ekanligi bilan farq qiladi. Relikt nurlanishni temperaturasi T 3K ga tengdir. Bunday nurlanishning mavjudligi bir zamonlarda koinot portlash natijasida tug’ilganligi sababli kengayotganligini (noustuvor ekanligini) tasdiqlaydi.


Sinov savollari:

  1. Kosmogoniya deb qanday fanga aytiladi, uning asoslarini tushuntiring.

  2. Kosmogoniyada hozirgi kuzatuv natijalariga ko’ra, o’tgan zamondagi va keyingi zamondagi jarayonlarni aniqlashda qanady usullardan foydalaniladi?

  3. Kuzatuv usuli yordamida Quyosh sistemasini va yulduzlarni evolyutsiya jarayonini o’rganishdagi farq nimadan iborat?

  4. Kosmologiya deb qanday fanga aytiladi, qanday muammolar o’rganiladi?

  5. Koinotning bir jinslilik va izotroplik xususiyati qanady aniqlanadi va bunday xususiyat nimani bildiradi?

  6. Xabbl qonunini tushuntiring, bu qonun koinotni qanday xususiyatini ifodalaydi?

  7. Relikt nurlanish deb qanaday nurlanishga aytiladi, uning xususiyatlarini tishintiring.


Download 455 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
  1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   17




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling