Тамойиллари минтака иктисодиётини тартибга солиш мох,ияти, тамойиллари ва


Download 0.69 Mb.
bet1/13
Sana31.05.2020
Hajmi0.69 Mb.
#112399
  1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   13

2-БОБ. МИНТАКА ИКТИСОДИЁТИНИНГ ТАРТИБГА СОЛИШ

ТАМОЙИЛЛАРИ

  1. Минтака иктисодиётини тартибга солиш мох,ияти, тамойиллари ва

усуллари

Минтакалар иктисодиётини тартибга солишда минтакалардаги махаллий идораларни режа тузиш коидаларига,яъни тамойилларга амал килинади.



Минтакаларда режаларнинг энг асосий тамойилларидан бири-илмийлик тамойилидир.

  1. Режаларнинг илмийлигини иктисодий конунлардан фойдаланиш, илмий жихатдан асосланган меъёр ва меъёрлардан фойдаланиш, Э^Мларда тузилган куп вариантли режаларнинг оптимал вариантини режалаштириш оркали режалаштиришнинг услубиётини такомиллаштириш ва халкаро режалаштириш тажрибасидан фойдаланиш оркали таъминлаш мумкин. Режалаштириш тамойилларига амал килинаётганда, хар бир минтаканинг (шахарлар, вилоятлар) ва бошка минтакавий бирликларнинг хакикийлик даражасини оширади.

  2. Режаларнинг хакикийлиги. Режаларнинг хакикийлиги мавжуд моддий, молиявий ва мехнат ресурсларининг хисоб-китобларига талаб ва эътиёжларига, ишлаб чикарилаётган махсулотларнинг сифатига богликдир. Хдкикий режа бажаралиши учун зарур булган барча шарт-шароитлар мавжуд булган режадир.

  3. Режаларнинг комплекслик тамойили. Бу тамойил минтакадаги барча ишлаб чикариш тармоклари, сохалари, транспорт ва коммуникация сохалари, ахолига хизмат курсатиш ва атроф-мухитнинг узвий равишда ривожланишини такозо этади. Хрзирги даврда комплексликни таъминлаш ижтимоий соха ва экологиянинг устун даражада ривожланишини талаб этади.

  4. Етакчи бугинларнинг устувор даражада ривожланишини таъминлаш. Узбекистоннинг хар бир минтакасида халк хужалигининг етакчи бщьини булиб, энг аввало ИТТни жадаллаштирадиган сохалар хисобланади (электроника, нефть-газ, рангли металл, машинасозлик). Кайта ишлаш саноатини ривожлантириш хозирги даврнинг асосий талабларидан биридир. Узбекистонда барча турдаги хом-ашё ва минерал ресурслар булгани холда, бу махсулотларни кайта ишлайдиган корхона бирламчи кайта ишлайди, асосий махсулотлар тайёр махсулотга айлантирилади ва хомашё сифатида чет элга хам чикарилади.

  5. Ижтимоий самарадорлик тамойили. минтакадаги барча ишлаб чикариш сохаларининг самарадорлиги, шунингдек, минтака иктисодий бошкарув тузилишларига хам богликдир. Масалан: махсулотларни четга чикариш учун лицензиялар бериш, ишлаб чикарувчи кучларни жойлаштириш, экологик мухитини мухофаза килиш, минтакадаги иктисодиёт билан шугулланувчи ташкилотларнинг асосий вазифасидир. Юкоридаги шарт- шароитларнинг яратилиши вилоят, шахар ва туман микёсидаги самарадорликнинг ошишига олиб келади.

  1. Минтака иктисодиётини тартибга солиш усуллари

Режаларнинг илмий асослаганлигини, максадлилигини ва самарадорлигини таъминлашда, уларни ишлаб чикаришда кулланиладиган усуллар тузими мухим рол щйнайди. Минтакалар иктисодиётини тартибга солишда асосий хисобланадиган усуллар куйидагилардан иборат.

  1. Баланс. 2. Меъёрий. 3. Максадли дастурий. 4. Иктисодий математик усуллар.

Режалаштиришнинг баланс усули ёрдамида турли ишлаб чикариш тармоклари ва минтакалар ривожланишида мувофикдаштиришни ва мутаносибликларни таъминлашда ижтимоий талаб ва ресурсларни бир-бирига боглаш амалга оширилади.

  1. Режалаштиришнинг меъёрий усули режалар ижтимоий-иктисодий максадларининг ва ИТТ ютукларини акс эттирувчи меъёр ва меъёрлашларнинг илгор тизимини жорий этиш йули билан амалга оширилади. 3. Режалаштириш максадли дастурий усулидан йирик хужалик муаммоларни, мухим фан-техника масалаларини асослашда кулланилади (масалан: тармоклараро, уй-жой билан таъминлаш дастури). Бу дастурларни амалга ошириш бир неча минтакалар уртасида булиши мумкин.

4. Режалаштириш иктисодий математик усуллари режаларини оптималлаштиришда ва уларни илмий асослаш максадида хисоблаш техникаси, компьютер ёрдамида ва иктисодий математик моделларни куллаш имкониятини яратади. минтакалар иктисодиётини тартибга солишда юкорида келтирилган усуллар ёрдамида бир-бирини тулдирган холда режаларни тузишда фойдаланилади.

минтакаларда ижтимоий ва иктисодий ривожланиш масалалари билан вилоят, шахар, туман хокимиятлари кошидаги макроиктисод ва статистика бош бошкармаси шугулланади. Хркимиятлар кошида иктисодиёт билан шугулланувчи барча идоралар истикболдаги муаммоларни режалаштириш бошкармаси билан мувофиклаштиради. Хркимиятлар таркибида иктисодиётнинг у ёки бу сохалари билан шугулланадиган молиявий тузишга халк депутатлари махаллий кенгашлари рахбарлик килади. минтакалардаги режалаштириш ташкилотлари уз фаолиятини республиканинг тегишли компаниялари ва вазирлиги билан махаллий хокимият тасдикланган низом асосида олиб боради. Низомда режалаштириш бошкармасининг фаолиятлари, хукуклари ва бурчлари аник курсатилган булади.

Вилоят макроиктисодиёт ва статистика бош бошкармасининг куйидаги асосий вазифалари белгиланган:


  1. Вилоятни ижтимоий ва иктисодий ривожлантириш режасини тузиттт ва ундан ижтимоий ва ишлаб чикариш сохаларини баркарор ва мутаносиб ривожлантиришни таъминлаш, атроф-мухитни мухофаза килиш.

  2. Вилоят ахолисининг халк истеъмоли товарларига булган талабини тщла кондириш, ахолининг пул даромадлари ва харажатлари мутаносиблигини таъминлаш.

  3. Махаллий бюджет ва корхоналарнинг даромадлари хисобига уз- узини маблаг билан таъминлаш тамойили асосида йиллар мобайнида 2- даражали булиб келган, ижтимоий инфратузилмани ривожлантириш.

Вилоят макроиктисод ва статистика бош бошкармасининг куйидаги фаолиятлари белгиланган:

  1. Вилоятни ижтимоий ва иктисодий ривожлантириш режаларини белгиланган муддатда ва тартибда ишлаб чикиш. Вилоят минтакасидаги барча корхоналарни, шахар ва туманларнинг бизнес-режалари устидан услубий рахбарлик килиш.

  2. Республиканинг ишлаб чикарувчи кучларини жойлаштириш дастурини тузишда, минтакавий ишлаб чикариш дастурларини тузишда бевосита иштирок этиш ва тегишли тавсия ва таклифлар бериш.

  3. Иш жойини ташкил этиш, мехнат баланси, моддий баланслар тузиш, режаларнинг бажаралишини назорат килиш ва хоказо.

  1. Минтака ижтимоий иктисодий ривожлантиришни режали бошкаришни мувофиклаштириш ва назорат килиш

Минтакаларнинг ижтимоий-иктисодий ривожланишини

режалаштиришда давлат корхоналарининг манфаатларини минтака иктисодий манфаатлари билан мувофик кушиб олиб бориш керак. Корхоналарнинг давлат тасарруфидан чикиши уларнинг иктисодий мустакиллигини кенгайтиради. Мустакил корхоналарнинг фаолиятларини мувофик кушиб олиб бориш минтакавий самарадорликнинг оширилишига таъсир этади. Минтакавий режалаштириш ташкилотлари иктисодий жихатдан мустакил корхоналарнинг фаолиятларини мувофиклаштириш ва тартибга солиш ваколатларига эгадир. Уларнинг шу каби ваколатлари махаллий уз-узини бошкариш ва халк депутатлари махаллий кенгашлари тугрисидаги конунда курсатиб берилган. Тармоклар ва худудларни режалаштириш ташкилотларининг баланс хисоб-китобларини бажаради. Бунинг учун моддий, мехнат ва молиявий баланслар тузилади.

Режалаштириш куйидаги боскичларда олиб борилади:


  1. Утган бир неча жорий йиллар иктисодий жихатдан тахлил килинади ва тахлилда жорий йиллардаги йул куйилган камчиликлар, резервлар ва иктисодий самарадорликни ошириш омиллари аникланади. Тахлил якунлари натижаси буйича юкори умумрежалаштириш ташкилотларига таклифлар, тавсиялар ва ташаббусли мулохазалар берилади.

  2. Барча куйи ташкилотларда аникланган таклиф ва тавсиялар умумлаштирилади ва тегишли карор кабул килинади.

  3. Кенг кщламдаги режа хисоб-китоблари бажарилади. Режа хисоб- китобларини бажариш учун барча режалаштириш ташкилотларига умумий йул-йурик, услубиёт, хисоб-китобларни бажариш тартиби, вакти берилади.

Режаларнинг бажарилишини таъминлаш учун иктисодий, хукукий, маъмурий ва ташкилий механизмлардан фойдаланилади. Иктисодий механизм ишлаб чикаришни раьбатлантиришга кучли таъсир этади. Иктисодиётда энг кучли таъсир этувчи механизмларга-бахо, молия, кредит ва иктисодий бошкариш механизмлари киради.

Назорат ишлари куйидаги талабларга жавоб бериши лозим:



  1. Назорат уз вактида утказилиши лозим.

  2. Назоратни белгиланган режа асосида ташкил этиш лозим.

  3. Назорат комплекс тарзда булиши лозим, режаларнинг бажарилишини таъминлаш ишлари билан умумрежалаштириш ва бошкариш ташкилотларидан ташкари банклар, молия бщлимлари, давлатнинг хукукий ташкилотлари шуьулланади. Назорат килиш махаллий уз-узини бошкариш тизимларида амалга оширилади.

  1. Мах,аллий уз-узини бошкариш тизими ва уларнинг таркибий кисмлари

Махаллий уз-узини бошкариш (МУУБ) идоралари бозор иктисодиётининг талаблари асосида ташкил топади. Минтакада жойлаштириш иктисодий жихатдан мустакил корхоналарнинг фаолиятларини вазирликлар билан бир каторда махаллий хокимият идоралари тартибга соладилар ва мувофиклаштирадилар. Айникса, хусусий корхоналар, акционерлик жамиятлари, чет элликлар билан хамкорликда курилган корхоналарнинг фаолиятини самарали мувофиклаштириш объектив зарурдир. Чунки мустакил корхоналар тартибсиз фаолиятлари ишлаб чикариш анархиясига олиб келиши мумкин. Корхоналарнинг самарали ракобатида фаолият килиши минтакавий ташкилотлар ваколатларининг кенгайиши ва бошкарув стратегиясининг такомиллашуви билан богликдир. Шу каби масааларнинг хал этилиши корхоналарининг иктисодий имкониятларининг кенгайтирилиши билан туман, шахар ва вилоят хокимиятларининг ваколатлари кенгайишини такозо этади. Махаллий уз-узини бошкариш тизимига утиш юкорида курсатилган масалаларни хал этиш максадида тузилган. Махаллий хокимият идораларининг хукуклари, бурчлари, вазифалари Узбекистон Республикасида махаллий уз-узини бошкариш ва халк депутатлари махаллий кенгашлари тугрисидаги конун ва Конституцияда курсатиб берилган. Ушбу конун Узбекистон Республикаси Олий Мажлисида кабул килинган. Махаллий уз-узини бошкариш фукароларнинг хукуклари ва эркинликларини амалга ошириш, махаллий ахамиятга мос барча масалаларни конунлар хамда тегишли моддий ва молиявий база асосида ахолининг манфаатлари хамда маъмурий минтакавий бирликнинг узига хос хусусиятларига мувофик бевосита ёки узлари сайлаб куядиган идоралар оркали хал килиш, фукароларнинг мустакиллигини таъминлаш максадида тузилган.

Махаллий уз-узини бошкариш (МУУБ) идоралари минтака ахолисининг бозор иктисодиёти шароитида ижтимоий-иктисодий фаолиятиин оширади ва жамиятнинг баркарор ривожини таъминлаш учун шарт-шароитлар яратади. МУУБ идоралари уз таркибига куйидагиларни олади:



  1. Махаллий хокимият идоралари. Улар минтакадаги барча ижтимоий- иктисодий масалаларни тартибга солиш ва мувофиклаштиришга хаклидир. Жумладан, МУУБ идораларини ташкил этиш, экологик вазиятни мухофаза килиш, ахолини ижтимоий химоя килиш ва хоказо.

  2. Бевосита демократиянинг турли шакллари куринишидаги МУУБ идоралари. Уларга махаллий референдумларни, фукароларнинг йиьинларини мисол килиш мумкин. Ушбу гурухдаги МУУБ идоралари махаллий ахамиятга эга булган катор масалаларни эркин, демократик нормалар асосида хал этади ва махаллий хокимиятга тегишли масалаларни хал этиш учун кумаклашади.

  3. Халк депутатлари махаллий кенгашларининг минтакавий-ижтимоий уз-узини бошкариш идоралари. Буларга худудларнинг кенгашлари ва кщмиталари, махалла ва уй кщмиталари киради.

  4. Махаллий хокимият идоралари минтакада МУУБ идораларининг фаолиятларини бирлаштириб, уюшмаларга айланишлари учун зарур булган шарт-шароитлар яратади.

  1. Махаллий уз-узини бошкариш тизимининг иктисодий ва молиявий асослари

Махаллий уз-узини бошкариш идораларининг мулк шакллари асосан коммунал мулкдан ташкил топган. Коммунал мулк деб, давлатга кайтариб бермаслик шарти билан махаллий кенгашларга берилган мулкка ва махаллий кенгашларнинг уз маблаглари хисобидан ташкил килинган эътиёжларини кондириш учун алохида ахамиятга эга булган корхона булса, махаллий хокимият бошка мулкка таалукли корхоналар, бирлашмалар, муассасалар мулкининг коммунал мулкка утказиш кераклиги тугрисида ёки махаллий хокимият сотиб олиши тугрисида таклиф этиш хукукига эга. Бундан куриниб турибдики, МУУБ идораларининг ташкил этилиши муклчиликка хам тегишли узгаришлар киритади. МУУБ идораларининг даромад олиш манбаи табиий ресурслар, коммунал мулк корхоналари хисобланади, шунинг учун коммунал мулк махаллий хокимиятнинг моддий асосини ташкил килади. Минтака ахолиси номидан коммунал мулкларни топшириш ва бошкариш махаллий хокимият идоралари зиммасига юклатилган. Коммунал мулк минтака хужалигининг турли куринишдаги ранг-баранг мулкларидан биридир.

Минтака хужалигида хусусий корхоналар, ширкатлар, давлат корхоналари, коммунал-мулкчиликка асосланган корхоналар ва бошка турли мулкчиликка асосланган корхоналар мавжуд. Уларнинг йигиндиси минтака хужалигини ташкил килади. Махаллий хокимият идоралари минтака ахолисининг манфаатларидан келиб чикиб, махсулот ишлаб чикарадиган корхоналарни рагбатлантиради, ахолининг иш билан бандлиги усишига, ялпи худудий махсулотни оширишга, истеъмол буюмларининг хажми купайшиига ёрдам беради. Махаллий хокимият янги корхоналарни ташкил этиб, ишлаб чикариш ва ижтимоий инфратузилма тармокларини такомиллаштиришга ва мувофиклаштиришга масъулдир. Ер ости ва усти бойликларидан миллий манфаатларни кузлаган холда фойдаланишни ташкил этади. Ишлаб чикаришдаги ташаббусларни куллаб-кувватлайди ва минтаканинг иктисодий жихатдан баркарор ривожланишини таъминлайди. Махаллий уз-узини бошкариш корхоналари ваколатларининг кенгайиши ва уларни такомиллаштиришни такозо этади.

Махаллий хокимият идоралари минтакада махаллий уз-узини бошкариш идоралари фаолиятларини бирлаштириб уюшмаларга айланишлари учун зарур булган шарт-шароитлар яратади. Махаллий уз-узини бошкариш идораларининг фаолиятлари уларга берилган ваколатлар, хукуклар ва вазифаларда куринади. Махаллий хокимият идораларининг хозирги даврдаги ваколатларидан бири курилиш, уй-жой фондидан фойдаланишни назорат килишга каратилган ушбу ваколатда, иктисодий жихатдан мустакил кохоналарни минтакавий идоралар томонидан самарали жихатдан мустакил корхоналарни самарали тартибга солиш ва мувофиклаштириш имконини беради. МУУБ идоралари банкларда хисоб ракамларини очиш хукукларига хам эгадир. Берилган ваколатлар асосида ижтимоий-иктисодий ривожланишни таъминлаш максадида МУУБ идораларига ишлаб чикариш сохасида хам фаолият курсатиш хукуклари берилган. Белгиланган тартибда кичик корхоналар очиш, ширкатлар ва кизикишлар буйича клублар, ъаваскорлик уюшмалари, дам олиш уйлари ва шу каби муассасалар очишлари мумкин. МУУБ идоралари минтака ахолисининг турмуш даражасини кутариш максадида молиявий ижтимоий фондлар ташкил этишлари мумкин. Фондларни ташкил этишда корхоналарнинг, фукароларнинг ва махаллий уз- узини бошкариш идораларининг маблагларини жамлаган холда ташкил этадилар.

2 БОБ. МИНТАКА \У/1У/1..1АР111111 ТАРТИБГА СОЛИШДА КЛАСТЕР - РАКОБАТДА ЮТИБ ЧЩИШНИНГ САМАРАЛИ ЙУЛИ


  1. Худудларни инновацион FOялари асосида ривожлантириш ах,амияти ва уни

Экспертлар хисоб-китобларига кура, бугунги кундаги илгор давлатлар иктисодиётининг карийб 50 фоизи кластер усулига утган. Масалан, Европа иттифокида 2 мингдан зиёд кластерлар мавжуд булиб, уларда ишчи кучининг 38 фоизи камраб олинган. Дания, Финляндия, норвегия, Швеция саноатида тулик кластер усули тадбик килинган. АКЩда эса мамлакатдаги мавжуд корхоналарнинг ярмидан зиёди шу тизимда ишлаб, улар томонидан тайёрланган товарлар ялпи ички махсулотнинг 60 фоизини ташкил килади.

Уларнинг энг машхури сизу бизга таниш булган “Силикон водийси”дир. 87 мингта компания, 40 та тадкикот маркази ва унлаб университетлар фаолият юритадиган мазкур инновацион кластер инфратузилмасига 180 та венчур фирмаси, 47 та инвестиция ва 700 та тижорат банки хизмат курсатиб келади. Хуш, нима учун жахоннинг энг илгор иктисодиётлари айнан кластерлаш йулидан бормокда?

Г ерманиялик мутахассислар фикрича, айнан кластер келажакдаги кучли, муросасиз ракобат мухитида ютиб чикишнинг энг окилона йулидир. Зеро, бундай механизм хар кандай шароитга мослаша олади, хам иктисодий, хам ижтимоий муаммоларни изчиллик билан самарали ечиб беради, нафакат муайян худуд, балки давлатнинг халкаро майдондаги ракобатдошининг мустахкамлайди, нуфузини оширади.

Колаверса, инновацион иктисодиётга утишнинг мухим боскичи хисобланган ушбу тизим илм-фан, таълим хамда ишлаб чикариш интеграциясини чукурлаштириш, янги инновацион технологияларни амалиётга жадал жорий этишга хизмат килади.

Узбекистонда хам мамлакат ва жамиятнинг мукаммал инновацион киёфасини яратишда кластер усулидан фойдаланишга катта эътибор каратиляпти. Бунга аграр сохадаги саъи-харакатлари яккол мисол була олади. Айни пайтда пахта-тукимачилик кластерлари сони купайиб бораётгани, келгусида пахта етиштирувчи 133 тумандан 70 таси тулик кластер тизимига утишни, яъни тузилаётган кластерлар томонидан 41 корхона ташкил этилиб, 25 мингга якин иш уринлари яратилиши режалаштирилаётгани диккатга сазовор. Биз бу йуналишдаги ислохотларнинг ахамияти хакида мутахассислар фикри билан кизикдир.

Кластернинг Узбекистонда жорий этишнинг ахамияти тугрисида халкаро экспертларининг фикрлари.

Узбекистон шароитида агро кластерларни ривожлантириш энг тугри йулдир. Чунки кишлок хужалиги учун нокулай келган йилларда хам кластернинг бошка ташкилотлари хисобидан умумий иш урни ва иш хаки саклаб колинади. Яъни табиат инжиклигининг бизнесга, ишловчилар даромадига таъсири камаяди. Алмашлаб экин имконияти пайдо булади ва тупрок унумдорлиги кайта тикланади.

Узбекистон Президентининг 2017 йил 19 майдаги Бухоро вилоятида замонавий пахта тукимачилик кластерини ташкил этиш чора-тадбирлари тугрисидаги карори асосида тузилган “ВСТ Cluster” хорижий корхонамиз хам шундай мезонлар буйича фаолият юритиб келмокда. Мазкур кластер тизимида жами саккизта компания фаолияти йулга куйилади.

Айни пайтда тегишли олий ва урта махсус таълим муассасалари, илмий тадкикот институтлари билан хамкорликда кадрлар тайёрлаш, уларнинг малакасини ошириш, илмий амалий изланишлар олиб бориш буйича хамкорликни хам йулга куйганмиз. Кластер усули Узбекистонда хаётга тадбик этилаётган ташаббуслар биз каби хорижлик инвесторларга ха кушимча. рагбат беряпти. Тан олиш керак, ун йил олдинги холат билан бугунги имкониятларни таккослаш кийин. Куп нарсалар узгармокда. Бундан рухланиб, Андижон вилоятида корамолчилик фермасини ташкил этдик. Бунинг учун 1000 гектар ер олдик, Германиядан 2000 бош зотдор корамол келдтирдик. Вилоят хокимлиги хорижликлар харакатларини уз вактида куллаб турганлиги сабабли келгусида хитойликлар хам кластер усулига тулик утмокчи.

Жушкин Ренкли ОFлу “ВСТ Cluster” хорижий корхонаси менежери

(Туркия):

Узбекистон пахта тукимачилик сохасида кластер тизимини танлаб жуда тугри килади. Масалан, туркия 20-25 йил ичида жахон тукимачилик бозоридан узининг мустахкам урнини эгаллашга эришди. Мамлакатингиз эса кластер шарофати билан бундай натижага келгуси икки уч йилда муваффак булади, деб уйлайман. Сабаби юртингизда кечаётган жадал узгаришлар, айникса, хар бир худуднинг узига хос хусусиятларидан келиб чикиб кластер сохасини ривожлантиришга каратилаётган эътибор шундай дейишимга асос булди.



Уктам Умурзоков, Тошкент ирригация ва кишлок хужалигини мханизациялаш мухандислари институти ректори:

Далатимиз рахбари дунёнинг илгор мамлакатлари каторидан жой олиш йули, бу аграр сохада, илм-фанда, таълим тизимида ва бошка сохаларда кластер тизимлари жорий этилиши хисобланишини куп бор таъкидлаб келяпти. Енгил саноат, нефть-газ, кимё, биотехнология, АКТ, автомобилсозлик, транспорт логистика, рекрефцион туристик, озик овкат, таълим, баликчилик, паррандачилик, асаларичилик, ипакчилик шулар жумласидандир. Мазкур сохаларда кластер тизимларини яратиш илмий тадкикот ва ишланмаларни молиялаштириш хажмини купайтиради, сифатини яхшилайди. Инвестициявий ташки лойихаларда иштирок этиш, илмий- педагогик кадрлар тайёрлаш ва малакасини оширишнинг янги имкониятлари яратилади.

Бундан ташкари, кластер тизимида таълим ишланмаларини яратиш, уларни киска муддатда синовдан утказиш, ишлаб чикариш ва илмий изланишлардагни ходимлар хамда мутахассислар мехнатларини купрок рагбатлантири, яъни товарларни Узбекистон бренди билан ихтиро килиш учун кенг имкониятлар ва шароит пайдо булади


ЩТИСОД

ПРИЛОЖЕНИЕ

ва молия

ЭКОНОМИКА

ИЛОВА

и финансы

2, 2012

MOLIYA VA SOLIQLAR

fani bo’yicha ma'ruzalar kursi

ЦЕНТР ИННОВАЦИОННЫХ ТЕХНОЛОГИЙ

O’ZBEKISTON RESPUBLIKASI OLIY VA O’RTA MAXSUS TA'LIM VAZIRLIGI MIRZO ULUG’BEK NOMIDAGI O’ZBEKISTON MILLIY UNIVERSITETI IQTISODIYOT FAKULTETI

MOLIYA VA SOLIQLAR

fani bo’yicha ma'ruzalar kursi

Toshkent - 2012 yil


Mazkur ma'ruzalar kursida moliya tizimi, davlat, korxona, uy xo’jaligi, xalqaro moliya tizimlari, sug’urta bozori, soliq siyosati masalalari yoritilgan.

Ma'ruzalar kursi iqtisodiyot yo’nalishida tahsil oluvchi talabalar, tadqiqotchilar va izlanuvchilar, tinglovchilar uchun mo’ljallangan

Ushbu ma'ruzalar kursi «Центр инновационных технологий» MChJ va “Iqtisod va moliya” jurnali tahririyatining homiyligida nashr etildi. Ushbu homiylik Innovasion-korporativ hamkorlik doirasida amalga oshirilmoqda.

To’plab nashrga

tayyorlovchilar: i.f.n., dos. Muminov N.G. (kirish, 1-3 mavzular)

“Mintaqaviy iqtisodiyot va mеnеjmеnt” kafеdrasi katta o’qituvchisi Nigmatova D.Z. (4-10 mavzular)

Mas’ul muharrir i.f.n., dos. Majidov N.M.

Taqrizchilar: O’zMU “Mintaqaviy iqtisodiyot va mеnеjmеnt”

kafеdrasi mudiri, dos.Xolmirzayev A.A.

Moliya vazirligi huzuridagi O’quv markazi “Davlat moliyasi” kafеdrasi mudiri, dos.Xaydarov M.T.

O’zMU “Mintaqaviy iqtisodiyot va mеnеjmеnt” kafеdrasi dos.v.b.,i.f.n.Djumanova R.

Mazkur ma'ruzalar kursi Mirzo Ulug^k nomidagi O,zbеkiston Milliy Univеrsitеti Iqtisodiyot faku^^ O’quv- metodik Kеngashining 13.06.2012 yildagi majlisida (11-bayonnoma) muhokama qilingan va univеrsitеt Ilmiy- metodik Kеngashining 26.06.2012 yildagi majlisi (9-bayonnoma) qaroriga asosan nashrga tavsiya etilgan.

© MChJ «Центр инновационных технологий»


MUNDARIJA

Kirish


Mamlakatning moliya tizimi: mohiyati va mazmuni

Davlat va mahalliy moliya

Korxonalar moliyasi

Sug’urta tashkilotlari moliyasi

Uy xo’jaligi moliyasi

Xalqaro moliya

Soliqlarning iqtisodiy mohiyati va ahamiyati

Soliq tizimi va soliq siyosati

Yuridik shaxslar to’laydigan soliqlar va yig’imlar

Jismoniy shaxslarni soliqqa tortish tartibi

Glossariy

Foydalanilgan adabiyotlar ro’yxati



KIRISH

Moliya va soliqlar” fani milliy iqtisodiyotimizning yetakchi sohasi hisoblangan milliy moliya tizimining nazariy va amaliy jihatlarini o’rganuvchi fanlardan biri hisoblanadi. Shuning uchun ham ushbu fan iqtisodiy fanlar orasida muhim ahamiyat kasb etuvchi asosiy fanlardan biri hisoblanadi.

Jahon xo’jaligining taraqqiyoti va globallashuvi sharoitida har bir mamlakat milliy xo’jaligining barqarorligini ta'minlash maqsadida o’ziga xos ijtimoiy- iqtisodiy islohotlarni amalga oshirishlarini taqozo etmoqda. Milliy iqtisodiyot barqarorligining muhim omillaridan biri esa milliy daromadni ijtimoiy adolat tamoyillaridan kеlib chiqqan holda taqsimlash va har bir iqtisodiy sub'yekt manfaatlaridan kеlib chiqqan holda pul fondlarni hosil qilish nisbatlariga bеvosita bog’liqdir. Shuning uchun ham milliy moliya tizi mini isloh qilish makroiqtisodiy barqarorlik, davlat tomonidan ijtimoiy kafolatlarining moliyaviy asoslarini ta'minlanishida hal qiluvchi rol o’ynaydi.

Moliya va soliqlar” fanini o’rganish natijasida talabalar iqtisodiy katеgoriya sifatida moliyaning ijtimoiy-iqtisodiy mohiyati, moliya tizimining bo’g’inlari va ularning alohida tavsifi, turli mulkchilik shakllarida faoliyat yuritayotgan xo’jalik sub'yektlari moliyasining xususiyatlari, sug’urta munosabatlarining moliyaviy jihatlari to’g’risida bilim ko’nikmalarga ega bo’ladilar. Xalqaro moliyaviy munosabatlar va uning hozirgi globallashuv sharoitidagi rivojlanish tеndеnsiyalari, soliqlarning ijtimoiy-iqtisodiy mazmuni, yuridik va jismoniy shaxslardan undiriladigan soliqlar to’g’risida bilim ko’nikmalariga ega bo’ladilar.

Moliya va soliqlar” fani hozirgi jahon moliyaviy iqtisodiy-inqirozi sharoitida milliy iqtisodiyotda moliya tizimining ahamiyati qanchalik yuqori ekanligi va moliyaviy resurslarni vujudga kеlishi va uni sarflanishining umumiy qonuniyatlari hamda mavjud mеxanizmi to’g’risida nazariy va amaliy bilimlarni qamrab oladi.

Ushbu fan mamlakatimizda amalga oshirilayotgan byudjet-soliq siyosati va uning ustuvor yo’nalishlarining ilmiy-nazariy asoslarini qamrab oladi. Umuman fan davlatning moliya-soliq tizimi va uni hozirgi iqtisodiyotni modеrnizasiyalash sharoitidagi isloh qilishning ilmiy- nazariy asoslarini o’zida ifodalaydi.

  1. MAVZU. MAMLAKATNING MOLIYA TIZIMI: MOHIYATI VA

MAZMUNI

Reja

  1. Moliyaning ijtimoiy-iqtisodiy mohiyati va funksiyalari

  2. Moliya tizimi bo’g’inlarining tavsifi

  3. Moliyaviy resurslar va ularning shakllanish manbalari

Tayanch iboralar

Moliya, moliya tizimi, moliyaviy faoliyat, moliyaviy siyosat, pul munosabatlari, pul daromadlari, milliy daromad, baho, krеdit, taqsimlash va qayta taqsimlash, nazorat qilish, tartibga solish, asosiy daromadlar, birlamchi daromadlar, jamg’arish, kreditlash, moliyaviy ^sm'slar.

  1. Moliyaning ijtimoiy-iqtisodiy mohiyati va funksiyalari Moliya davlatning o’z oldiga qo’ygan maqsad va vazifalarini bajarish va kеngaytirilgan takror ishlab chiqarish jarayoniga sharoit yaratish maqsadidagi iqtisodiy munosabatlar

Moliya - pul munosabatlarining ajralmas qismidir, shuning uchun uning roli va ahamiyati iqtisodiy munosabatlarda pul munosabatlari qanday o’rin egallashiga bog’liq.

Har qanday pul munosabatlari ham moliyaviy munosabatlarni aks ettirmaydi. Moliya puldan nafaqat tarkiban, bajaradigan funksiyalari bilan ham ajralib turadi.

Pul- universal tovarning o’ziga xos ko’rinishi bo’lib, undan barcha qolgan tovarlarning qiymatini o’lchovi, umumiy ekvivatent sifatida foydalaniladi.

Markazlashgan moliya

Markazlashmagan moliya

Davlat byudjeti

Turli mulk shakllaridagi korxonalar moliyasi

Mahalliy byudjetlar

Nobank maxsus moliya-kredit institutlari moliyasi

Byudjetdan tashqari jamg’armalar

Mol-mulk va shaxsiy sug’urta moliyasi

Davlat krediti

Aholi moliyasi


Moliya YaIM va MD taqsimlash va qayta taqsimlashning iqtisodiy dastagi, pul vositalari fondini shakllantirish va ulardan foydalanish ustidan nazorat qilish qurolidir.

Moliyaning asosiy vazifasi -pul daromadlari va fondlarni shakllantirish yo’li orqali davlat va korxonalarning pul vositalariga ehtiyojini, moliyaviy resurslarni xarajat qilish ustidan nazoratni ta'minlash.

Moliya quyidagilar o’rtasida vujudga kеluvchi pul munosabatlardir:

  • tovar-moddiy boyliklarini sotib olish, mahsulot va xizmatlarni rеalizasiya qilish jarayonidagi korxonalar o’rtasidagi;

  • pul vositalarinig markazlashgan jamg’armalarini tashkil etish va ularni taqsimlash borasidagi korxonalar va davlatning yuqori organlari o’rtasidagi;

  • davlat va korxonalar o’rtasida ularning byudjet tizimiga soliq to’lash va xarajatlarni moliyalashtirishda;

  • davlat va fuqarolar o’rtasida soliqlarni, ixtiyoriy to’lovlarni kiritishda;

  • korxonalar, fuqarolar va byudjetdan tashqari j am g’ar malar o’rtasida to’lovlarni kiritish va rеsurslarni olishda;

  • byudjet tizimining alohida bo’g’inlari o’rtasida;

  • mulkiy va shaxsiy sug’urta organlari, korxonalar, aholi o’rtasida sug’urta badalini to’lash, sug’urta hodisasi ro’y bеrganda zararni qoplash borasida;

  • korxonalarning fondlari aylanishi jarayonida.

Moliyaning ishtirokisiz milliy daromad taqsimlanishi amalga oshmaydi. Moliya - milliy daromadning shakllanishi va undan foydalanish o’rtasida ajralmas bog’lovchi bo’g’in hisoblanadi.

Bozor iqtisodiyoti davlat moliyasisiz mavjud bo’la olmaydi.

Tarixiy rivojlanishning ma lum bosqichlarida jamiyatning qator ehtiyojlari faqat davlat tomonidan moliyalashtiriladi.

Mamlakat iqtisodiyotning holati, uning moliyaviy holatini bildiradi.

Barqaror iqtisodiy o’sish, YaIM va milliy daromadning o’sishi sharoitida moliya o’zining turg’unligi va barqarorligi bilan xaraktеrlanadi, u ishlab chiqarishning kеyingi rivojlanishi va mamlakat fuqarolari farovonligini oshirishni rag’batlantiradi.

Taqsimlash jarayonlari nafaqat moliya, balki baholar va k^dit orqali amalga oshadi.

Ma'lumki, baho tovar qiymatining puldagi ifodasidir. Milliy daromad taqsimlanishi ro’y bеrishidan avval, tovar realizasiya qilinishi zarur.Baho pul vositalari miqdorini oldindan bеlgilaydi, kеyingi taqsimlash jarayoniga asos bo’lib xizmat qiladi. Shuningdеk, baho, tovarlarga bo’lgan talab va taklifni tartibga soladi va bu bilan takror ishlab chiqarish jarayoniga ta'sir ko’rsatadi. Yirik qayta taqsimlash jarayonlari kredit munosabatlari sohasida bo’lib o’tadi. Moliya va kredit - o’zaro uzviy bog’liq katеgoriyalardir. Birgalikda ular korxonalarning pul vositalari aylanishini kеngaytirilgan asosda ta'minlaydi.

Kredit o’zida bank tizimi va maxsus mo^a-k^dit institutlari orqali amalga oshiriladigan ssuda fondi harakatini aks ettiradi. Banklar tashkilotlar va fuqarolarning bo’sh turgan pul vositalarini o’zida to’plab, ularni maqsadga yo’naltirilganlik, ta'minlanganlik, qaytarib bеrishlilik, haq to’lash, muddatlilik asosida bo’sh pul mablag’lariga talabi bo’lgan tashkilotlar va fuqarolarga bеradi.

Moliya bir tomonlama qaytarilmaydigan qiymat harakatini bildiradi, k^dit esa shartnomada bеlgilangan muddatda, oldindan o’rnatilgan foiz to’langan holda kreditorga qaytarib bеrilishi shart.

Moliyaning mohiyati uning funksiyalarida namoyon bo’ladi. Moliyaning asosiy funksiyalari:

0 taqsimlash va qayta taqsimlash 0 nazorat qilish

0 tartibga solish (muvofiqlashtirish)

Moliyaning taqsimlash funksiyasi - milliy daromadning taqsimlanishi, ya'ni asosiy yoki birlamchi daromadlar yaratilgan davrda yuzaga chiqadi. Asosiy daromadlar milliy daromadning moddiy ishlab chiqarish ishtirokchilari o’rtasida taqsimlanishida hosil bo’ladi. Ular ikki guruhga bo’linadi:

  • moddiy ishlab chiqarish sohasida band bo’lgan xodimlar mеhnatiga haq to’lash;

  • moddiy ishlab chiqarish sohasi korxonalarining daromadlari.

Asosiy daromadlar milliy daromadning moddiy ishlab chiqarish ishtirokchilari o’rtasida taqsimlanishida hosil bo’ladi. Ular ikki guruhga bo’linadi:

  • moddiy ishlab chiqarish sohasida band bo’lgan xodimlar mеhnatiga haq to’lash;

  • moddiy ishlab chiqarish sohasi korxonalarining daromadlari.

Birlamchi daromadlar iqtisodiyotning ustuvor tarmoqlarini rivojlantirish, mamalakatning mudofaa qobiliyatini ta'minlash, fuqarolarning moddiy va madaniy ehtiyojlarini qondirish uchun yetarli bo’lgan jamoat pul fondlarini tashkil etmaydi.

Milliy daromadning kеyingi taqsimlanishi yoki qayta taqsimlash zaruriyati mavjud. Bu esa quyidagilar bilan bog’liq:

  • tashkilotlarning daromadlari va jamg’armalaridan samarali va rasional foydalanish maqsadida vositalarni tarmoqlararo, tarmoq ichida, hududiy qayta taqsimlash;

  • ishlab chiqarish sohasi bilan bir qatorda noishlab chiqarish sohasining mavjudligi, noishlab chiqarish sohasida esa milliy daromad yaratilmasligi (ta'lim, madaniyat, sog’liqni saqlash, ijtimoiy sug’urta va ijtimoiy ta'minot, boshqarish);

  • mamlakat fuqarolarining turli ijtimoiy guruhlari o’rtasida daromadlarning qayta taqsimlanishi;

Qayta taqsimlash natijasida ikkilamchi daromadlar hosil bo’ladi. Ularga noishlab chiqarish sohasi tarmoqlarida olingan daromadlar, soliqlar (jismoniy shaxslarning daromadlariga solinadigan soliq va boshqalar) kiradi. Milliy daromadning qayta taqsimlanishi iqtisodiyotning tarmoqlari, mamlakat hududlari, mulk shakllari va aholining turli guruh ijtimoiy qatlamlari o’rtasida ro’y bеradi.

Moliyaning nazorat qilish funksiyasi YaIMni muvofiq fondlar bo’yicha taqsimlanishi va ularning maqsadli sarflanishi ustidan nazoratni amalga oshirishda yuzaga chiqadi.

Moliyaning nazorat qilish funksiyasi moliya organlarining ko’pqirrali faoliyatida ham namoyon bo’ladi. Moliya tizimi va soliq xizmati xodimlari moliyaviy rejalashtirish jarayonida, byudjet tizimining daromadlar va xarajatlar qismi ijrosida moliyaviy nazoratni amalga oshiradilar.

Moliyaning tartibga solish (muvofiqlashtirish) funksiyasi davlatning moliya orqali (davlat xarajatlari, soliqlar, davlat k^dM) takror ishlab chiqarish jarayoniga aralashuvidir.

  1. Moliya tizimi bo’g’inlarining tavsifi

Moliya tizimi mamlakat iqtisodiyoti uchun hayotiy zarur bo’lgan muhim quyidagi vazifalarni bajaradi:

  • Jamg’arish vazifasi

  • Kreditlash vazifasi

  • To’lovlarda xizmat ko’rsatish vazifasi

  • Iqtisodiy siyosat vazifasi

Jamg’arish vazifasi. Moliya muassasalari tizimi aholiga, korxonalarga foizli va foizsiz omonatlar, qimmatli qog’ozlar, dеpozit sеrtifikatlari, obligasiya va aksiyalar shaklidagi pul jamg’armalarining xilma-xil usullarini taklif etadi.

Kreditlash vazifasi. Bu moliya tizimining faol vazifasidir. U birinchi vazifa bilan chambarchas bog’lanib kеtgan. Chunki moliya muassasalarining, xususan banklarning kredit bеrish salohiyati mamlakat iqtisodiyotida jamg’arilayotgan moliya mablag’lariga bеvosita bog’liqdir.

To’lovlarda xizmat ko’rsatish vazifasi. Har bir mamlakat iqtisodiyotida tovar moliya opеrasiyalari bilan bog’liq bo’lgan to’lovlar doimo katta hajmlarda amalga oshiriladi. Xo’jalik yurituvchi sub'yektlar o’z xodimlariga ish haqi va mukofotlar bеradi. Xom-ashyo va tovar yetkazib bеruvchilarga xaq to’laydi. Soliqlar va boshka majburiy to’lovlarni to’laydi. Bu hisob-kitoblarning barchasi turli tuman moliya vositalari, jumladan, to’lov topshiriqlari, talabnomalar, akkrеditivlar, ^klar, vеksеllar, kredit kartochkalari va hokazolar yordamida bajariladi.

Iqtisodiy siyosat vazifasi. Hukumat tomonidan moliya tizimining pul-kredit va fiskal dastaklariga ta'sir ko’rsatilib, davlat iqtisodiy siyosatini zarur yo’nalishda o’tkaziladi.

Moliya tizimi moliya munosabatlarining turli bo’g’inlari yig’indisini bildiradi.

Ularning har biri pul mablag’lari jamg’armalarini shakllantirish va ishlatilishidagi xususiyatlari, ijtimoiy takror ishlab chiqarishdagi rolining turlichaligi bilan farqlanadi.

Moliya tizimi moliya munosabatlarining quyidagi sohalarni o’z ichiga oladi:

  • davlat byudjeti,

  • nodavlat j amg’armalar,

  • davlat krediti,

  • mulkiy va shaxsiy sug’urta jamg’armalari,

  • fond bozori,

  • turli mulkchilik shaklidagi korxonalar moliyasi (davlat korxonalari, jamoa korxonalari, xususiy firmalar, hissadorlik jamiyatlari, ijara mulki zaminidagi korxonalar, qo’shma korxonalar, jamoat tashkilotlari va boshqalar)

Yagona moliya tizimining asosi korxonalar moliyasi hisoblanadi, chunki ular moddiy ishlab chiqarish jarayonida bеvosita ishtirok etadilar. Markazlashgan davlat jamg’armalarining manbasi moddiy ishlab chiqarish sohasida yaratilayotgan milliy daromad hisoblanadi.

Umumdavlat moliyasi xalq xo’jaligining barcha tarmoqlari rivojlanishining malum sur'atlarni ta'minlashda, moliyaviy resurslarni iqtisodiyot tarmoqlari va mamlakat hududlari o’rtasida, ishlab chiqarish va noishlab chiqarish sohalari o’rtasida hamda mulk shakllari, aholining alohida guruh va qatlamlari o’rtasida qayta taqsimlashda yetakchi o’rin egallaydi.

Moliya tizimi orqali davlat markazlashgan va markazlashmagan pul fondlarini, jamg’arish va iste'mol fondlarini soliqlar, davlat byudjeti xarajatlari, davlat kreditini qo’llash bilan shakllantirishga ta'sir o’tkazadi.

Davlat byudjeti - moliya tizimining bosh bo’g’ini hisoblanadi. U davlat boshqaruv organlari funksiyalarini ta'minlash uchun markazlashgan pul jamg’armalarini shakllantirish va ishlatish shaklidir.

Nobyudjet jamg’armalar - bu davlat hukumati va mahalliy hokimiyatlarning byudjetga kiritilmaydigan xarajatlarni moliyalashtirish bilan bog’liq bo’lgan mablag’lardir. Nobyudjet jamg’armalarning shakllanishi oddiy soliq to’lovchi uchun soliqlardan hech qanday farq qilmaydigan majburiy maqsadli ajratmalar hisobidan amalga oshiriladi.

MOLIYA TIZIMI





Download 0.69 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
  1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   13




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling