Ясашга до ир масалаларни ечишдаги асосий босцичлар


Download 0.5 Mb.
Pdf ko'rish
bet1/11
Sana07.02.2023
Hajmi0.5 Mb.
#1175927
TuriАнализ
  1   2   3   4   5   6   7   8   9   10   11
Bog'liq
Геометрик ясаш методлари Отажонов Р-16-32



I Б О Б
ЯСАШГА ДО ИР МАСАЛАЛАРНИ ЕЧИШДАГИ 
АСОСИЙ БОСЦИЧЛАР
§ 2. Ечиш б о сцичлари ^ а ц и д а умумий м аълумот
Одатда ясашга дойр геометрик масалаларни ечишни енгил- 
лаштирувчи ва унинг тула ечилишини таъминловчи туртта бос- 
кичга риоя килинади. Улар: а н а л и з , я с а ш , и с б о т л а ш ва 
т е к ш и р и ш боскичларидир.
1. А н а л и з (a n a ly s is )  грекча суз булиб, бирор жисм ёки 
^одисани б у л а к л а р г а а ж р а т и б т е к ш и р и ш деган м аъ­
нони билдиради.
Ясашга дойр масалани анализ килиш деб, бу масалани ечи- 
лиши олдиндан маълум булган масалаларга ажратиш ва у л а р ­
нинг ечилиш тартибини аниклашга айтилади.
Анализда „изланган фигура топилди“ деб фараз килиниб
уни масаланинг талабига мумкин кадар тула жавоб берадиган 
тарзда тахминан чизиб куйилади. Сунгра бу тахминий фигура 
(яъни анализ чизмаси)да берилган маълумотларнинг бор-йук- 
лиги аникланади ва етишмаганлари масала шартига мувофик 
чизиб куйилади, бу фигура асосида изланган фигура билан ма­
салада берилганлар орасидаги богланишлар аникланади. Сунгра 
бу фигуранинг кайси элементларини кай тартибда ясаш мум- 
кинлиги белгиланади.
Бу эса изланган ф и г у р а н и я с а ш п л а н и н и н г у з г и -
н а с и булади.
Анализда купинча масалада берилганларга таяниб, шундай 
ё р д а м ч и ф и г у р а топиш назарда тутиладики, бу ёрдамчи 
фигурадан изланган фигурага утиш мумкин булсин.
Шунинг учун анализ—масала ечишнинг энг му^им (ижодий) 
боскичи ёки т а й ё р г а р л и к босцияи деб аталади.
2. Я с а ш — масала ечишнинг амалий боскичидир. Бу бос- 
Кичда анализда тузилган план буйича циркуль ва чизгич ё р ­
дамида изланган фигуранинг айрим элементларини ва бутун 
фигурани усталик билан чиза билиш талаб этилади.



Download 0.5 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
  1   2   3   4   5   6   7   8   9   10   11




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling