1-2-amaliy mashg’ulot. Sizot suvlari sathini ko’tarilishining shahar ekologiyasiga ta’siri


Тоғ жинсларининг фильтрация коэффициенти


Download 400.15 Kb.
Pdf ko'rish
bet4/5
Sana11.01.2023
Hajmi400.15 Kb.
#1088223
1   2   3   4   5
Bog'liq
1-2-amaliy mashg’ulot.Sizot suvlari sathini ko’t.

Тоғ жинсларининг фильтрация коэффициенти 
Тоғ жинсларининг тури 
Фильтрация коэффициенти, 
м/сут. 
Лой
0,005 ва кичик 
Қумоқ 
0,005 – 0,3 
Қумлоқ 
0,3 – 0,8 
Қум – чанг 
0,8 – 2,0 
IV – майда заррали 
2,0 – 8,0 
II – ўрта заррали 
8,0 – 25,0 
Йирик заррали 
25,0 – 50,0 
Тошлоқ 
50 – 75 
Тош – қум 
75 – 100 
Тоза тош 
100 – 200 
Шағал
200 ва юқори 
Атмосфера сувларининг заминга шимилиш жадаллиги, яъни 
инфильтрация коэффициенти сув қатламининг вақтга нисбатида ифодаланади 
ва мм/сут ёки м/сут да ўлчанади. 
Инфильтрация коэффициенти: 
- рельефи мураккаб бўлмаган шаҳарлар учун – 0,001-0,001 м/сут; 
- рельеф унча мураккаб обод бўлмаган шаҳарлар учун – 0,00129 м/сут 
ёки тупроқ шароитига қараб: 
- қумоқ ва қумлоқ тупроқлар учун - 0,001 – 0,002 м/сут, қумлар учун эса 
– 0,002-0,005 м/сут. 
Сизот сувларининг ижобий хусусиятлари ва ичимлик сув сифатида 
ишлатилиши, унинг маъданларга бойлиги, физик, кимёвий ҳамда 
бактереологик хусусиятлари ўрганилгандан кейингина амалга оширилади. 
Ўзбекистоннинг баъзи шаҳарлари заминининг ер ости сизот сувлари 
тўғрисидаги маълумот 2- жадвалда келтирилган. 
2- жадвал 
Фарғона 
0,5 – 2 м 
Марғилон 
5-10 м 
Қўқон 
0,5-1 то 2-2,4 
Наманган 
1,0-1,5 м 
Гулистон 
0,5-1 то 3 м 
Янгиер 
1,0-2,0 м 
Жиззах 
2,0-5,0 м 
Андижон 
0,8-1,0 м 


Каттақўрғон 
0,2-2,0 м 
Самарқанд 
3,0-4,0 ва 7,0-10,0 м 
Оқтош 
8,5-10 м 
Бухоро 
2-4 м 
Жума 
3,5-5,0 м 
Ғиждувон 
1,2-4,5 м 
Булунғур 
0,5 м 
Қарши 
1,0-8,0 м 
Шаҳрихон
0,4-2,0 м 
Асака 
2-3 м 

Download 400.15 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling