1997 йил 29 августда Ўзбекистон Республикаси Олий Мажлисининг


Download 56.73 Kb.
bet4/4
Sana14.02.2023
Hajmi56.73 Kb.
#1197279
1   2   3   4
Bog'liq
P.N va tarixi 60-75 javoblari

Mahmud Qoshg’ariyning “Devonu lug’atit turk” asarida ilm olishning qadri, bilim eng bebaho boylik bo’lib, uning negizida insonning ma’naviy-ma’rifiy dunyoqarashi, odob-axloqi, go’zal insoniy fazilatlari shakllanadi, bilim va kasb-hunar insonning butun xatti-xarakatlarini belgilaydi, deb ta’lim beradi:Ilm deb yugurdim, Donishni qidirdim. O’zimni ayirdim, Oq yol otim echilur. Yoki: Egamni maqtayman, Bilimni taxlayman. Ko’ngilni jahrlayman, Hunar butun to’planur. Shu boisdan ham Mahmud Qoshg’ariy ilm-marifatni qadrlash, donishmand olimlarga hurmat ko’rsatish, ulardan bilimni o’rganish zarurligini, bilimli bo’lish kibr-havo manmanlikdan asraydi, deb uqtiradi: Ilm-ma’rifat o’rgangin, bo’lma mag’rur, Maqtanchoqning sharmandasi chiqdi, ko’r. Buyuk mutafakkir Yusuf Xos Hojib “Qutadg’u bilig” kitobining an’anaviy boshlamasidan keyinoq insonning haqiqiy baxti bilimda ekanligini bayon etadi. U ilm, zakovatning ahamiyati haqida fikr yuritish bilan birga unga alohida boblar ham bag’ishlangan. Lekin olim faqat ilm-ma’rifatning ahamiyatini ko’rsatibgina qolmaydi, u bilim va zakovatning amaliyotdagi o’rnini ham yoritadi. U bilimli buyuk, uquvni ulug’ deb ta’riflaydi. Chunki zakovatli inson ulug’ bo’ladi, bilimli kishi buyuk bo’ladi, deb ilmli kishilarni asl toifadagi kishilarga qo’shadi. Olim ezgu ishlarning barchasi ilm tufayli amalga oshirilishini aytadi. O’sha davrdayoq olim “Bilim hatto osmon sari yo’l ochur” deb bashorat qiladi. U dunyoda odam paydo bo’libdiki, faqat bilimli kishilargina ezgu ish qilib, adolatli siyosat yurgizib kelgan, ana shu bilim va zakovati tufayli kishilar razolatdan poklanganligini ta’riflaydi. Hatto hukmdorlar ham yurtni, davlatni aql, ilm, zakovat bilan idora etsa, el-yurt farovon bo’ladi, to’q va tinch hayot kechiradi, deydi. U kuch va qurolni aql va bilimdan keyingi ikkinchi o’ringa qo’yadi. Ahmad Yugnakiy ham o’zining insonni kamolga etkazish borasidagi qarashlari bilan pedagogik fikr taraqqiyotida o’z o’rniga ega. U inson kamolotini to’laqonli namoyon etuvchi “Hibat –ul-haqoyiq” asarida komil insonni shakllantirishning o’ziga xos tizimini yaratdi. Ahmad Yugnakiy tomonidan asoslangan barkamol insonni shakllantirish tizimi o’zida quyidagilarni aks ettiradi: yuksak darajada nazariy va amaliy bilimlarni egallash, til va so’z odobiga ega bo’lish, shuningdek, o’zida halollik, rostgo’ylik, saxiylik, kamtarlik, qanoatlilik, samimiylik kabi xislatlarni namoyon eta olish, vafodor do’st bo’lish. Allomaning nuqtai nazariga ko’ra o’zgalar sirini saqlay olish, kamgap bo’lish hamda har bir so’zni o’z o’rnida va lozim topilgandagina so’zlash, yuqori mansab yoki mavqega ega bo’lganda kattalarga hurmat, kichiklarga izzat ko’rsata olish kishining obro’siga obro’ qo’shuvchi sifatlar bo’libgina qolmay, ayni vaqtda ijtimoiy munosabatlarni tashkil etish jarayonida yuzaga kelish ehtimoli bo’lgan salbiy holatlarning oldini oladi. Insonda baxillik, ochko’zlik, yolg’onchilik, ikkiyuzlamachilik, takabburlik, zolimlik, jaholat, tanballik, shoshqaloqlik, bilimsizlik, sabrsizlik, ko’p gapirish va hokazo kabi xislatlarning mavjudligi esa kishilar o’rtasida adovat, o’zaro urush-janjallarning kelib chiqishida asosiy omil bo’lib xizmat qilishini Ahmad Yugnakiy yuqorida mazmuni xususida so’z yuritilgan asarda alohida qayd etib o’tadi. Ahmad Yugnakiyning ushbu asari o’ziga xos pedagogik qiymatga ega bo’lib, bugungi kunda ham o’z ahamiyatini yo’qotmagan. Mazkur asarda ilgari surilgan g’oyalar kishilar, ayniqsa, yoshlarni ma’naviy-axloqiy kamolotga yo’llaydi, ijtimoiy munosabatlar jarayonida yuzaga kelgan ziddiyatlarni ahillik, saxovat hamda hamjihatlik asosida bartaraf etib, adolat o’rnatishga chorlaydi.
89- XIV asrning ikkinchi yarmi va XVI asrda Movaunnahrda tarbiya va maktab.
XIV асрнинг иккинчи ярми ва XV аср Марказий Осиё тарихида уйгониш даври булиб тарихга кирган олишимизга асос бУла олади. Бу даврда Узбек адабиётида хам анча силжиш рУй бериб, Атоий, Саккокий, Дайдар Хоразмий, Дурбек ва Лутфийлар томонидан кимматли асарлар яратилди. Шунингдек, тарихий ва адабий асарларни Узбекчага таржима килиш ишлари жонланди. Улугбек олимларга хомийлик килиб, фан ахлини рагбатлантирди, унинг Узи, айникса, астрономия ва математика фанлари бУйича мухим ишларни амалга оширди. Самаркандда Улугбек томонидан расадхонанинг барпо этилиши ва унинг Уша давр илмий марказига айланиши мухим вокеа хисобланди. Султон Хусайн Бойкаро даврида олимлар ва шоирлар Самарканддан Хиротга кУчиб Утдилар. Хирот илмий-маданий марказга айланди. Алишер Навоий Хиротда фан, маданият, маърифат ишларини йУлга кУйишда, у ерни ободонлаштиришда катта хизматлар килди. Захириддин Мухаммад Бобур «Бобурнома»да Хирот тУFрисида ёзар экан бутун дунёда бундай обод шахарни кУрмаганлигини айтади. Алишер Навоий хам масжидлар, мадрасалар, хаммомлар, касалхоналар, ховуз ва кУприклар, работлар курдирган. У шахарнинг энг хушхаво жойида барпо этган Халосия ва Ихлосия бинолари гурухи фан,
адабиёт, санъатга хизмат киладиган маданий марказга айланган. XVI асрда хаттотлик санъати юксак даражага етди. Султон Али Машхадий, Мирали Халавий, Махмуд ибн Исхок аш-Шихайбий ва бошкалар
устоз хаттот булиб ном козондилар. Дарвеш Мухаммад ибн ДУстмухаммад Бухорий хаттотлик санъатининг назарияси тУFрисида асар ёзди. Бу даврда бир катор илм масканлари бунёд этилди. жумладан: Шайбонийхон мадрасаси, Абдурахим садр мадрасаси, Мирараб мадрасаси, масжиди Калон ва бошка иншоотларнинг курилиши таълим-тарбия жараёнида мухим боскич бУлди. Ахолининг саводхонлигини ошириш, болаларга таълим-тарбия бериш борасида хам маълум даражада имкониятлар яратилди. Хусусий мактаблар юзага келди, муаллим ёллаб болаларни уйда Укитиш тадбирлари одат тусига кирди. Шахар ва кишлокларда, овулларда очилган мактабларда болаларни Укитиш 6 ёшдан бошланди. Олти ёшли болалар мактабга бориб, алифбени Урганар, унинг айрим харфларини чизишни машк килар эдилар. Укувчилар мактабларда савод чикарганларидан кейин мадрасага кириб хам диний, хам дунёвий фанлардан билим олар эдилар. Шулардан келиб чиккан холда айтиш мумкинки, XIV— XVI асрларда Мовароуннахрда таълим-тарбия ва педагогик фикрлар юксак тараккиёт
боскичига кУтарилди.

90-XIV asrning ikkinchi yarmi va XVI asrda Movaunnahrda pedagogic fikrlar.


Улугбек Уз педагогик карашларида болаларнинг жисмонан соглом,
харбий хунарни пухта эгаллаган, жасур, мард булиб етишувига алохида
ахамият беради. УлуFбекнинг фикрича, таълим-тарбияда математика, фалакиёт фанлари
боланинг аклий кудрати ва кобилиятини Устиришда мухим восита бУлса,
тарих ва адабиёт фанлари эса болаларнинг ватанпарвар булиб етишишларига
хизмат килади. УлуFбек таълим-тарбияда мударрисларнинг одил ва халол бУлишига, Уз
педагогик махоратларини, билимларини ошириб боришга, хар бир
машFулотни юксак савияда Утказишга даъват килади, ана шу билангина
Укувчиларда билимга кизикиш орттириш мумкинлигини таъкидлайди.
Унинг фикрича, тарбиячи аввал Узини тарбиялаши, билим ва малакаларини
эгаллаши лозим. УлуFбек болаларни тарбиялашда уй шароити ва ота-оналарнинг
фаолиятига юкори бахо беради, уларни хаётда чидамли, мехнатсевар килиб
тарбиялаш жуда зарур дейди. Бунинг далили сифатида “Зиж” устида ишлаш
пайтидаги кийинчиликлар хакида шундай дейди: “Юлдузлар жадвалини
тузиш максадида биз кечаю кундуз ишладик, Уз мУлжаллаган максадимизга
етгунча биз Узимизга кадар яратилган жадвалларни таккосладик, кайта
туздик ва шу тарика юз кайталаб тузатишлар киритгач, Ун саккиз йилдан
сУнггина Уз кУзлаган ниятимизга етдик”1. УлуFбек ахлокий тарбия хакида гапирар экан, бу масалада инсонлар орасидаги Узаро муносабат, дУстлик ва биродарлик алохида ахамият касб
этиш кераклигини таъкидлайди. Унинг фикрича, хакикий ва сохта дУстларни
ажрата билиш лозим, Fаразли киши хеч вакт дУст булмайди, кишиларни у
тУFри йУлдан оздиради. Шу боис Fаразли кишилардан хар кандай йУл билан
бУлса-да, йирок бУлиш, касби ва хулк-атвори яхши, хамма хурмат
киладиган, хушфеъл киши билан дУстлашиш лозимлигини тавсия этади.
Хар бир киши дУстона хамкорлик билан хаётий муаммоларни хал этиши
мумкин, киши ёлFиз Узи, дУстларсиз хеч нарса кила олмайди. Унинг
таъкидлашича, хар бир инсоннинг ахлокий шаклланиши олимлар Уртасидаги
муносабатларга хам боFликдир, улар Уртасидаги яхши хамкорлик
талабаларнинг ахлокий тарбиясида FOят мухимдир. Бундай дУстона ва
беFараз хамкорлик мохиятини биз УлуFбек фаолияти мисолида кУришимиз
мумкин. Масалан, Али Кушчи умрининг охиригача унга содик колди.
УлуFбек Узининг кУп йиллик мехнати эвазига яратилган “Зижи КУрагоний”
асарини унга ишониб топширди ва у Уз навбатида устозининг ишончини
оклади.



2


1


1


1


Download 56.73 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling