Агзамходжаев Т. С., Хайдаров М. Б. Исмаилова М. У толипов М. Г., Бабаниязов К. К


Download 1.56 Mb.
bet28/55
Sana28.10.2023
Hajmi1.56 Mb.
#1731239
TuriПротокол
1   ...   24   25   26   27   28   29   30   31   ...   55
Bog'liq
klinik laborator tashhislash ўқuv қўllanma

Ишурия (ischuria)эркин сийдик ажратолмаслан, сийдик пуфагида пешобнинг ушлаб қолиниши.
Кузатилади:

  • предстател железа касалликлари (аденома, рак);

  • простатит;

  • парапроктит;

  • МНС нинг қатор функционал ва органик зарарланишлари;

  • қорин бўшлиғидаги ва кичик чаноқдаги баъзи ўткир хирургик холатлар, скелет мушаклари шикастланишларида сийдик пуфагининг нерв-мушак аппаратининг зарарланиши;

  • наркотик, атропин, ганглиоблокатлар қабул қилинганда.

Суткалик диурез кундузги ва кечкига бўлинади. Кундузги диурезнинг кечки диурезга нисбити соғлом одамда 3:1 ёки 4:1ни ташкил этади.
Никтурия (nycturia) кечки диурезни кундузгидан кўпайиши:

  • турли хил буйрак касалликларининг симптомларидан бири хисобланади;

  • предстател железа гипертрофияси;

  • қандсиз диабетда кузатилади.



Пешоб ажратиш частотаси
Нормада пешоб ажратиш частотаси суткада 4–5 мартта.
Поллакиурия (pollakiuria) — тез-тез сийиш — кўп суюқлик қабул қилинганда, сийдик ажратиш аъзоларида яллиғланиш жараёнларида кузатилади.
Олакиурия (olakiuria) — кам сийиш — чекланган миқдорда суюқлик қабул қилинганда ва нерв-рефлектор ўзгаришларда кузатилади.
Дизурия (dysuria) — пешоб ажратиш бузилиши— юқоридаги бузилишларни (сийдик хажмининг, частотасининг ўзгариши) умумлаштирувчи, оғриқлар билан кечувчи симтомокомплекс.Турли сийдик йўллари, жинсий йўддар яллиғланиш касалликларида: цистит, уретрит, пиелонефрит, буйраклар сили.
Странгурия (stranguria) — оғриқли сийиш.
Сийдикнинг нисбий зичлиги 1,018–1,026 (эрталабки сийдикда)
Соғлом одамда сутка давомида пешобнинг нисбий зичлиги 1,001 дан 1,040гача тебраниб туради. Эрталабки (энг концентрирланган) пешоб порциясида нормада 1,012–1,020 га тенг.
Пешобнинг нисбий зичлиги фақатгина эригвн қисмлар миқдорига эмас, балки уларнинг молекуляр массасига хам боғлиқ. Юқори молекуляр массали моддалар (масалан, протеинлар) нисбий зичликни оширади, пешобнинг осмотик концентрациясига эса унчалик хам таъсир қилмайди.
Осмотик концентрация биринчи навбатда электролитлар ва мочевинага қараб аниқланилади. Осмотик концентрация мосм/л да ўлчанади. Соғлом одамда пешобнинг максимал осмотик концентрацияси 910 мосм/л гача етиши мумкин (максимал нисбий зичлик 1,025–1,026).
Пешобнинг нисбий зичлигини аниқлаш катта клиник ахамиятга молик, чунки унда эриган моддалар концентрацияси хақида маълумот беради (мочевина, сийдик кислотаси, креатинин, турли тузлар) ва буйракларнинг концентрацион ва эритиш вазифасини намоён қилади. Буйракларнинг концентрацион қобилиятини аниқлашнинг янада аниқроқ усули криоскопия усули хисобланади ( музлаш нуқтаси бўйича аниқлаш). Текширувни сиандарт сувли режим (Зимницкий синамаси), ёки қуруқ шароитда (Фольгард синамаси) ўтказиш керак.

Download 1.56 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   24   25   26   27   28   29   30   31   ...   55




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling