Amaliy mashg’ulot- 2 Mavzu: Oziqa muxitlar va ularni tayyorlash. Mashg'ulot uslubi: «Trening muloqot»

Atsetonbutil  quyqasi 



  Organik  eritmalar  atseton  va  butil  spirtining  mikrobiologik  ishlab 

chiqarilishidagi  standart  bо‘lmagan  chiqindi  mahsulot  hisoblanadi.  Mikrobiologik  sintez  uchun 

quyqadan  shlamlar  (maydalanganida  hosil  bо‘lgan  bо‘ladigan  kukunsimon  mahsulot)  ajratilgandan 

sо‘ng  foydalaniladi.  Quyqa  tarkibida  uglevodlar,  kletchatka,  azot  saqlovchi  va  kulsimon  mahsulotlar 

mavjud bо‘ladi. 

Yog‘och  xom  ashyolari 



  о‘zida  о‘simlik  tо‘qimasi  hujayra  matriksini  hosil  bо‘lgan  qiladigan, 

sellyuloza, lignin, pentozanlar, gemitsellyulozalar va boshqa mahsulotlar saqlovchi kо‘p yillik о‘simlik 

tо‘qimalarini  namoyon  qiladi.  Bu  xom  ashyoda  geksozalar,  pentozalar  va  organik  kislotalar  uglerod 

manbasi  bо‘lishi  mumkin. Xom ashyoda ular  amalda erkin  holatda bо‘lmaydi, shuning uchun  maxsus 

qayta  ishlashni  talab  qiladi:  maydalanadi  va  gidroliz  uskunalarida  yuqori  haroratda  gidrolizlanadi  (suv 

yordamida  ajratiladi).  Yog‘ochning  polisaxaridlari  gidrolizlash  jarayonida  mikroorganizmlar  engil 

о‘zlashtiradigan  suvda  erigan  manosaxaridlar  holatiga  о‘tadi.  Sanoat  asosida  ishlab  chiqarishda 

mikrobiologik  sintez  uchun  substratlar  daraxtning  yaxlit  holati  emas  balki,  uning  qayta  ishlashdagi 

qoldiqlari:  qipiq,  taras’halar,  egri-bugri  shoxlari  va  xokozolar  qо‘llaniladi.  Yog‘ochni  gidrolizlash 

jarayonidan olingan eritma  “gidrolizat” deb  nomlanib,  mikroorganizmlarni о‘stirishda  substrat sifatida 

qо‘llaniladi  va  monosaxaridlar  saqlashi  bо‘yicha  baholanadi.  Gidrolizatning  shakarlar  saqlashi, 

daraxtning  turiga,  girolizlash  usuli  va  boshqa  faktorlarga  bog‘liq  bо‘ladi.  Oziqa  achitqisi  olish  uchun 

sllyuloza  ishlab  chiqarishning  qoldig‘i  sulfitli  kul  va  dastlabki  gidrolizatlar  keng  qо‘llaniladi.  Sulfitli 

kul, yog‘ochni qaynatish jarayonida oziqada kalsiy gidrosulfid va sulfat kislota hosil bо‘lgan qiladi. Bu 

jarayonda  sellyuloza  saqlanib  qoladi,  sulfit  kuli  eritmasiga  esa  lignin,  gemitsellyulozalar,  smolalar, 

yog‘lar  va  mineral  tuzlar  о‘tadi.  Sulfit  kuli  muvofiq  qayta  ishlangandan  sо‘ng  etil  spirti  va  oziqa 

achitqisini mikrobiologik ishlab chiqarishda qо‘llaniladi. Old yoki dastlabki gidrolizatlar esa suvli yoki 

kislotali gidrolizda yog‘och gemitsellyulozasi hosil bо‘lgan qiladi va ular shakar hamda dekstrinlardan 

tuzilgan  bо‘ladi.  Fikrimcha  qayta  ishlanuvchi  yog‘ochlar  va  sellyuloza-qog‘oz  ishlab  chiqarishning 

sellyuloza saqlovchi manbalarining asosiy xom ashyosini qishloq xо‘jalik о‘simliklari qoldiqlari (chigit 

kunjarasi,  makkajо‘xori  sо‘tasi,  kungaboqar  poyasi,  sholi  kunjarasi,  somonlar),  shuningdek,  ba’zi  bir 

о‘simliklar  (qamish,  g‘о‘zapoya)  tashkil  etadi.  Bunday  xom  ashyolarni  mikrobiologik  sintez  uchun 

tayyorlash, sellyulozalarni erigan shakarlargacha gidrolizlash bilan yakunlanadi. О‘simlik xom ashyolari 

mikrobiologik ishlab chiqarishda juda katta qiziqish uyg‘otmoqda. 

Torf 



  kimyoviy  tarkibiga  kо‘ra,  u  hosil  bо‘lgan  bо‘lgan  о‘simlik  kimyoviy  tarkibiga  yaqin  turadi. 

Torflarda  kam  miqdorda  bor-yо‘g‘i,  50%  gacha  polisaxaridlar  mavjud  bо‘ladi.  Torf  ma’lum  sharoitda 

kislotali  gidrolizlanishdan  sо‘ng,  mikroorganizmlar  engil  о‘zlashtiradigan  monosaxaridlar  manbasiga 

aylanadi. Torf hamisha mikroorganizmlar yaxshi о‘zlashtiradigan shakldagi fosfor va azot saqlaydi. 

Uglevodorodlar 



 oziqa achitqilarini olish uchun mikrobiologik ishlab chiqarishda suyuq parafinlar deb 

ataluvchi,  mо‘tadil  tuzilgan  molekulasida  uglevodorodlar  soni  10  dan  27gacha  (C

10



  C

27

)  bо‘lgan  n



parafinlardan  foydalanadi.  Ular  neftning  muvofiq  fraksiyalaridan  ajratib  olinadi  va  qaynashining 

dastlabki  hamda  oxirgi  haroratlari  (280-320

0

S)  shuningdek,  asosiy  komponentlar  saqlashi  bilan 

xarakterlanadi (99% dan kam  bо‘lmagan). Mikroorganizmlar uglevodorodlarning oxirgi gazsimon C

1



C

4

  uglerodni  о‘zlashtiradilar:  CH

4 



  metan,  C

2

H

6 



  etan,  C

3

H

8 



  propan,  C

4

H

10



  butan.  Ishlab 

chiqarishda metan alohida о‘rin tutadi. Tabiiy gazda, metan olinish joyiga bog‘liq holda 94



98% gacha 

saqlanadi. 

---

Metil  spirti  (metanol)  CH

3

OH 



  rangsiz,  tez  aralashadigan  suyuqlik  bо‘lib  etil  spirtinikiga  о‘xshash 

hidi  bor.  Suvda  juda  yaxshi  eriydi  va  kо‘pchilik  mikroorganizmlar  engil  о‘zlashtiradi.  Metil  spirti 

qо‘llanilishining  istiqbollari  uning  olinish  usulining  samaradorligiga  bog‘liqdir.  Esda  tutish  lozimki, 

metil  spirti  -  inson  uchun  kuchli  zahar  hisoblanadi.  30  ml  metil  spirti  ichga  tushganda  hattoki,  nobud 

qilishi mumkin.