"Анатомия ва гистология" кафедраси остеология, синдесмология ва миология фанидан маъруза матнлари


Download 0.72 Mb.
bet54/73
Sana09.04.2023
Hajmi0.72 Mb.
#1346416
1   ...   50   51   52   53   54   55   56   57   ...   73
Bog'liq
ADav

Орканинг юза мускуллари. Трапециасимон мускул m. traperius орканинг юкори кисмида жойлашган булиб учбурчак шаклига эга. Унг ва чап томондаги трапециясимон мускуллари билан биргаликда трапеция шаклига ухшайди.
Трапециясимон мускул елка камарини (курак ва умров суягини) юкорига кутаради, ойни вактда куракнинг пастки бурчагини матерал томонга тортади, бу хол кулни юкорига кутарганида руй беради. Мускулларни пастки тутамлари кискарганда аксинча, куракни пастга тортади. Трапециясимон мускулларнинг барча толалари бирданига кискарса, елка камари оркага тортилиб, умуртка погонасига якинлашади. Унг ва чап трапециясимон мускуллар баробар кискарса, кураклар бир-бирига якинлашади.
Орканинг сербар мускули-m. Latissimus dоrsi бу мускул орка томондан пастрокда жойлашган булиб, терининг остида булади. вазифаси кулни оркага ва пастга тортади (масалан: шимнинг орка чунтагидан бирон нарсани олиш имконини беради). Агар кулни кимирлатмай туриб, бу мускулни кискартирилса, кукрак кафасини кенгайтиради.
Ромбсимон мускул (m. rhomboideus maior etminor) вазифаси куракни умуртка погонасига якинлаштиради ва юкорига тортади.
Куракни кутарувчи мускул m. Levator scapulae вазифаси куракни юкорига кутаради. Орканинг юкори тишли мускули m. serrati posterior superior. Бу мускул ковургаларни кутаради.орканинг пастки тишли мускули - m. serratus inferior. Вазифаси пастки ковургаларни пастга тортади.
Орканинг чукур мускуллари. Орканинг чукур мускуллари умурткаларнинг киррали усиклари билан ковургалар бурчаги орасидаги узунасига кетган арикчаларда жойлашган. Улар латерал ва медиал жойлашган мускул трактларида ва чукурда скелетга якин жойдаги майда калта мускуллардан иборат.
Буйин ва бошнинг тасмали мускуллари (splenius cecvicis et capitis).
Узун мускул (m. langissimus).
Киррали мускул (m. spinalis).
Кундаланг киррали мускул (m. ransveso spinalis). Буйиннинг орка томонида чукур жойлашган катта мускуллар. Бу мускуллар бир жуфт кийшик (m. mobliguus capitis superior et inferior) ва бир жуфт тугри (m.m. rectius capitis maior et minor) мускуллардан иборат. Бошнинг орка кичик тугри мускули (m. rectus capitus minor), бошнинг юкорига кийшик мускули (m. obliguus capitus superior), бошнинг пастки кийшик мускули (m. obliguus capitus inferior).
Орка фацияси.
Тери остидаги m. trapezius ва m lasissimus dоrsi устидан орканинг юза фасцияси ураган. Юза фасцияси буйининг орка томонига борганида калинлашиб (fassia nuchae) га айланади. Бундан ташкари m. erectos spinae ни устидан ураб ётган хийла калин фация fascia thoracombalis булиб, унинг олд чукур ва орка вараклари тафовут килинади. Ушбу фасция юза вараги яхши ривожланган булиб, кукрак, бел ва думгаза умурткаларининг киррали усикларидан хамда lig interspinale дан бошланиб, пастдан ёнбош суягини ташки киррасига. ковурга бурчакларига бириккандир. Бел кисмида mereetor spine четларида fascia lumbodor sosis нинг чукур ва юза вараклари туташиб verector spine учун кин хосил килади.

Download 0.72 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   50   51   52   53   54   55   56   57   ...   73




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling