"Анатомия ва гистология" кафедраси остеология, синдесмология ва миология фанидан маъруза матнлари


Тананинг олд томонидаги мускуллар


Download 0.72 Mb.
bet55/73
Sana09.04.2023
Hajmi0.72 Mb.
#1346416
1   ...   51   52   53   54   55   56   57   58   ...   73
Bog'liq
ADav

Тананинг олд томонидаги мускуллар.
Курак мускуллари. Кукрак мускулларини асосан икки группа булиши мумкин. Биринчи группага кукракнинг сербар мускуллари кириб, улар асосан кукрак кафасидан бошланиб, елка камари суякларига ёпишади, иккинчи группа кукрак кафасининг кукрак кафаси сохасидан бошланиб шу ерни узида етишади.
Кукрак кафасидан бошланиб елка камари ва елка суякларига ёпишувчи мускуллар.
Кукракнинг катта мускули (m. pectoralis magor). Кукракнинг кичик мускули (m. pесtoralis minor). Умров ости мускули (m. subcla vius). Олдинги тишли мускул (m. serratis onterior).
Кукрак кафасининг (aytoxton) мускуллари.
Ташки ковургалараро мускуллар (m. inter castolis externi). Ички ковургалар аро мускуллар (m. inter costoris interni). Ковурга ости мускули (m. subcossalis). Кукракнинг кундаланг мускули (m. transversus thorahis).
Диафрагма.
Кукрак корин тусиги (diaphragma) У ясси ва юпка мускулдан иборат булиб, кукрак кафаси томон буртиб гумбаз хосил килади. Мускул толалари кукрак кафаси пастки тешигининг гир атрофи буйлаб бошланиб, унинг уртасида ясси пай (centrum tendineum)га айланади. Диафрагмада бел, ковурга ва туш кисмлари тафовут килинади. Бел кисми (pars lumbalis) хийла махкам булиб, чап ва унг оёклар (perus sinistrum et dextrum) бор.
Унг ва чап оёклари хамда умуртка погонаси орасида учбурчак шаклида тешик (hiatus aorticus) булиб, бунда аорта ва (ductus thoracicus) утади. Аорта тешигининг атрофи фиброз халка билан уралгани туфайли диафрагманинг кискариши аортадан утувчи конга халакит бермайди.
Диафрагманинг аорта утадиган тешигини олдинрокда ва юкорирокда кизилунгач утадиган тешик (hiatus esophageus) бор. Бу тешикдан кизилунгач билан бирга унг ва чап адашган нервлар утади.бел сохасидаги тешиклардан (n n splanchnici major et minor vazygos ва hemiazygos, tryn cus supaticus) утади. Диафрагманинг ковурга кисми VII, XII ковурга тогай кисмларининг ички сатхидан бошланиб, юкорига кутарилади ва пай кисмига утиб кетади.
Диафрагманинг туш кисми туш суягининг холнарсимон усигидан бошланиб, пай кисмига утиб кетади.
Pars sternalis билан pars costalis орасидаги учбурчак шаклидаги ёрик - (trigonum sterno costalis) булиб бундан (aa thoraca interna, epigostrica, superior) лар утади.
Pars costalis билан pars lumbalis орасидаги (trigonum lumbocostalis) деб аталувчи ёрик булиб, уэмбрионал даврдаги кукрак ва корин бушликларини кушиб туради. Катта одамда бу ёриккукрак кафаси томонидан плевра билан, корин томондан корин пардаси билан ёпилиб кетган булади. корин бушлигининг тазийки ошган вактда корин аъзолари ана шу ёрик оркали кукрак кафасидан чикиб, диофрагма чуррасини хосил килиши мумкин.
Диaфрагманинг пай кисми турли томонга йуналган пай толаларидан ташкил топган. Пай кисмининг орка унг томонида туртбурчак шаклидаги тешик булиб, бундан пастки ковак вена утади.
Диофрагма кискарганда унинг гумбази яссиланади. Шунинг учун хам кукрак кафаси (юкоридан пастга) кенгаяди, натижада упкалар нафас олганда бемалол кенгая олади.

Download 0.72 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   51   52   53   54   55   56   57   58   ...   73




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling