Avtomatlashtirish va boshqaruv kafedrasi


Mikrosxemalardan namunalar ko’rsatish


Download 1.76 Mb.
Pdf ko'rish
bet38/44
Sana08.01.2022
Hajmi1.76 Mb.
#250224
1   ...   34   35   36   37   38   39   40   41   ...   44
Bog'liq
Amaliyot elektronika

Mikrosxemalardan namunalar ko’rsatish

Umuman    integral  mikrsxemalar  turtta  element  yordamida  markalanadi. 

Birinchi  element  mikrosxemaning  konstruktiv-texnologik  gruppasini  bildiradi:: 

1,5.  6,7  yarim  o’tkazgichli  mikrosxemalarni  :2,4,8-  duragay  mikrosxemalarni: 

kolganlari  3  raqami  bilan  belgiladi.  Ikkinchi  elementtartib  nomerini  ,  uchunchi 

element  ishlatilish  sohasini  bildiradi.    Masalan  generatorlar-G;  detektorlar-D; 

kommutatorlarva  kalitlar-K;  kup  funksiyali  sxema  –X;  modulyatorlar-M;    yarim 

o’tkazgichli passiv elementlar to’plami-N; ikklamchi tok manbai sxemalari –G va 

kuchaytirgichlar-U xarfi bilan belgilanadi. Turtinchi element bitta seriyadagi bir xil 

operatsiyadan  bajaradiganmikrosxemaning nomerini bildiradi.Trtinchi elementdan 

so’ngmikrosxemaning  bir  yokibir  nechta  parmetri  bo’yichafarklovchi  xarf 

kuyiladi.Keng  kullaniladigan  mikrosxemalardashartli  belgilardan  oldin  K  xarfi 

kuyilib  mikrosxema  korpusining  materialini  va  tipini  kursatish  uchun  K  xarfidan 

keyin  kuyidagi  xarflar  kuyiladi:  R-ikkinchi  tip  plastmassali  korpus  uchun;  M-

ikkinchi  tip  keramikali  krpuslar  uchun;  E-ikkinchi  tip  metal-polimer  korpuslar 

uchun; A-turtinchi tip plastmassa korpuslar uchun; I-turtinchi tip keramika-shisha 

korpuslar  uchun.  1974  yilgacha  chikkan  mikrosxemalarda  uchinchi  element 

birinchi raqamdan so’ng yozilgan. 

2.  Integral  mikrosxemalarning  asosini  tranzistorlar  tashqil  kilib,  ularning 

mantikli sxemalarning kuyidagi turlari mavjud: 

--- bevosita bog’lanishli tranzistorli mantikiy sxema—TANS (BBTM); 

--- Rezistiv bog’lanishli tranzistorli mantikiy sxema RTL (RBTM); 

--- Rezistiv sigim bog’lanishli tranzistorli mantikiy sxema RETL (RSBTM); 

--- Diod bog’lanishli tranzistorli mantikiy sxkma  -DTL (DBTM); 

--- Tranzistor bog’lanishli mantikiy sxema –TTL (TBTM); 

--- Emitter bog’lanishli tranzistorli mantikiy sxema –TLES (EBTM); 

---  MDP  –tranzistorda  tuzilgan  tranzistorli  mantikiy  sxema  MDPTL 



(MDPTTM); 

---  MOP  –tranzistorda  tuzilgan  tranzistorli  mantikiy  sxema  (MOPTTM) 

TOPTL va boshkalar. 

 

Mantikiy mikrosxemalarning asosiy (parametrlari) xarakteristkasi 



uning kirish va uzatish xarakteristkasidir.  

 

Krish  tokining  kirish  kuchlanishiga  bog’liqligi  kirish  xarakteristkasi 



deyiladi: Ikir=f(Ukir) rasm-1.  

 

 



I

kir


 

 

 



 

 

 



 

 

U



kir


Download 1.76 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   34   35   36   37   38   39   40   41   ...   44




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling