B u X o r o o z I q o V q a t V a y e n g I l s a n o a t t e X n o L o g I y a s I i n s t I t u t I r. A. X a I t o V, V. E. R a d j a b o V a


Download 37.86 Kb.

bet21/28
Sana12.02.2017
Hajmi37.86 Kb.
1   ...   17   18   19   20   21   22   23   24   ...   28

 - 
qopqoq;  6 -  ishchi organ 
vali;
  7 - 
tayanchlar;  8
 - 
ikki izti shnek;  9 -  qisqa quvurlar;  10 - spiral parraklar; 
11  -  havo  о ‘tkazgich;  12  -  zaslonka;  13
  - 
pnevmotsilindr;  14 - plita;  15,  18 - 
podshipniklar;  16
 - 
motor-reduktor;  17 -  zflnjirli uzatma.

Valning  tay an ch lari  (7)  ga  ikki  izli  shnek  (8)  va  unga  k o nsentrik 
ravishda  spiral  parrak lar  (10)  m ahkam langan.  Spiral  p arraklarn ing  
h a r   q a y s i  j u f t i   b u r a m a   iz la r   b o 'y i c h a   o ‘z a ro   q a r a m a - q a r s h i 
y o ‘n alishlard a  aylanadi.
Aralashtirgichning  ishchi  organi  -  shnek va parrakli val  aralashtirgich 
korpusining  qisqa  yon  devori  qov u rg 'alari  bilan  m ustahkam langan 
maydonchasiga o'matilgan ikkita podshipniklar  (15,  18)  ga mahkamlangan. 
Val  m otor-reduktor  (16)dan  zanjirli  uzatm a  (17)  yordamida  harakatni 
olib  aylanadi.  Korpusning  pastki  qismida  to 'g 'ri  burchakli  bo'shatish 
tuynuklarida  zaslonkalar  m avjud  b o 'lib ,  u lar  chiqarish  teshiklarini 
berkitadilar. Zaslonkalar pnevmotsilindrlar (13) bilan boshqariladi.  M otor- 
reduktor uni zanjirli uzatma tarangligini sozlash maqsadida siljitishga imkon 
beruvchi  plita  ustiga  o'm atilgan.
Korpusning ichki bo'shlig'iga havo  o'tkazgichlar (11)  ulangan bo'lib, 
ular orqali  aralashtirgich  mahsulotga  to'ldirilganda havo  siqib  chiqariladi.
Aralashtirgichning  pnevmouskunasi  havoni  tayyorlash  bloki  (ventil, 
filtr-namajratgich,  reduksion  pnevmokanal,  m anom etr,  moy  purkagich) 
dan,  elektropnevmatik  klapanlar  bilan  boshqariladigan  pnevmotsilindrlar 
va  boshqalardan  tashkil  topgan.
Aralashtirgich  quyidagi prinsipda  ishlaydi. Diskret  (uzlukli)  ravishda 
ishlaydigan dozatorlar yordamida kom ponentlar tanlanib uning cho'm ichi 
tu rli  sifatli  m aydalash  m ah su lo tlarid an   b o 'sh a tilg a n d a n   keyin  ular 
aralashtirgichga  yuboriladi.  Valning  tashqi  parraklari  korpus  bo'ylab 
mahsulotni bir yo'nalishda ko'chirsa, ichki parraklari esa teskari yo'nalishda 
ko'chirad i.  B unda  m ahsulotning  jad al  va  bir  m aqom dagi  aralashuvi 
kuzatiladi.  Bitta sikl  ichida  mahsulot  korpus ichida yopiq kontur bo'yicha 
10... 12 marta aralashadi. Yuklash va aralashtirish paytida rezina zichlagichlar 
zaslonkalarga  zich  yopishib  siqilgan  havo  bilan  to'ldiriladi.
Bo'shatish  paytida  signal  bo'yicha  zichlagich  bo'shliqlaridan  havo 
chiqadi,  zaslonka  va  bo'shatish  tuynuklari  zihlari  orasida  tirqishlar  (1...2 
m m )  paydo  b o 'la d i.  S h u n d a n   s o 'n g   p ish an g   va  to rtk ila r   o rq a li 
pnevmosilinrlar  zaslonkani  ochadi  va  ishchi  oigani  aylanayotgan  paytda 
tayyor  aralashma  aralashtirgichdan  chiqariladi.
Avtomatika tizimi aralashtirgich ishini ko'p komponentli tortish dozatorlari 
ishi bilan sinxronlashtiradi. Aralashtiigichni  yuklash ishi faqat zaslonkalar (12) 
yopiq  bo'lgan  paytda  dozalar massasi  tanlangandan so'ng  amalga  oshiriladi.
Aralashtirgich  ishlayotgan paytda  dozator navbatdagi porsiyani  qabul 
qilish  bilan  band  bo'ladi.

Al-BSG-3  aralashtirgichning  texnikaviy  tavsifi
Sig'imi, kg................................................................................................ 3000
Unumdorligi,  t/soat.................................................................................... 30
Sikl  (davr)  muddati,  min............................................................................... 6
Jumladan:
aralashtirish  uchun........................................................................................ 5
yuklash  uchun............................................................................................ 0,5
bo'shatish uchun......................................................................................... 0,5
Mahsulotning  hajmiy  massasi,  kg/m3..............................................520...600
To'ldirish  koeffitsienti...................................................................... 0,65...0,7
Havo  bosimi,  kPa  (kg/sm2):
pnevmotizimda................................................................................. 450  (4,5)
zichlagichda........................................................................ 60...80  (0,6...0,8)
Siqilgan havo sarfi, m3/soat......................................................................... 1,3
Parrakli  valning  aylanish  chastotasi,
ayl/min  .......................................................................................................29
Yuritma  quwati,  kVt................................................................................... 37
Gabaritlari,  mm:
uzunligi..................................................................................................... 5510
eni  (yuritmasiz)........................................................................................1770
balandligi.................................................................................................. 2280
Massasi  (yuritmasiz),  kg  ........................................................................ 3750
T A K R O R L A S H   U C H U N   S A V O LLA R
1.Qaysi  hollarda  bir komponentli va  qaysi  hollarda ko'p  komponentli 
diskret  prinsipli  tortish  dozatorlari  ishlatiladi?
2.  Aniq va  mayin  sozlash  rostlagichlarining  vazifasi  nima?
3. Qanday  usullar  bilan  diskret  prinsipda  ishlaydigan  dozatorlaming 
unumdorligini  o'zgartirish  mumkin?
4.  Nima uchun vitaminli aralashmani dozalash uchun alohida dozator 
ishlatiladi?
5.  Dozatorlaming aniqlik klassi nima va u  qanday aniqlanadi?
6. Tamovli  sarf  o'lchagichning  ishlash  prinsipi  qanday?  U  qanday 
zo'riqishlami  o'lchaydi?

T A Y Y O R  M A H S U L O T N I  Q O P L A S H   V A  Q A D O Q LA SH  
U S K U N A L A R I 
1 -§ .V A ZIFA LA R I  V A  IS H L A T IL IS H   O 'R N I
Zamonaviy un tortish va yorma zavodlari un va yormani mayda xalta- 
idishlarga  qoplab-qadoqlayligan  yuqori  unu m li  avtom at  qurilm a  va 
texnologik  uskunalar bilan jihozlangan.
Un tortish zavodlarida un va qumaloqlangan kepakni avtomobil va temir 
yo‘l  transportiga  idishsiz  yuklab  jo'natish  bilan  bir  qatorda  (oziq-ovqat  va 
omuxta yem sanoatida foydalanish uchun) ulami idishlarga qadoqlagan holda, 
ya’ni savdo  tarmoqlariga sotish uchun  chiqarilishi  ham   mo'ljallangan.
M ahsulotni  50  kglik  xaltalarga  qoplab  chiqarish  uchun  o'lchab  
qoplaydigan  karuselli  qurilma  6.055  A I)K -50-ZV M   ishlatiladi.  M anna 
yormasi  paketlarga  tarozili  dozator  DRK-1  yordamida  qadoqlansa,  unni 
paketlaiga  qadoqlash  uchun  esa  A5-AFK  qadoqlash  avtomati  va  guruhli 
q a d o q la s h   u c h u n   A 5 -B U A   a v to m a tla r id a n   ta s h k il  to p g a n  
avtomatlashtirilgan yo‘l mo'ljallangan.  Mayda idish (paket) ga qadoqlanishi 
mo'ljallangan  un  vitaminlashtiriladi.
A 5-AU VM -1  qurilmasida tayyorlangan vitaminli aralashma 6.139 AD- 
10-VD  dozatorida  m e’yorlanib A9-BSG-3  aralashtirgichiga  beriladi.
D onni  qayta  ishlash  korxonalarida  sepriluvchan  mahsulotni  qoplash 
va  q a d o q la s h   u c h u n   is h la tila d ig a n   m a s h in a - a v to m a tla r   va 
avtomatlashtirilgan yo'llar ham  ishlab chiqarishda, ham  savdo shahobchalari 
orqali  m ahsulotni  sotishda  m ehnat  unumdorligini  oshiradi.
2-§.  U N N I  V IT A M IN L A Y D IG A N  A V T O M A T IK   Q U R IL M A
A5-AUVM-1  avtomatik qurilmasi mexanizatsiyalashtirilgan usul bilan 
kukun  ko'rinishidagi  b ir  qancha  sintetik  vitam in  va  n on  pishirishga 
m o'ljallangan  biron  navli  undan  iborat  bo'lgan  vitaminli  aralashm ani 
tayyorlash  uchun  ishlatiladi.
Q urilm a  (19.1-rasm )  yuklash  m oslam asi  (1),  dozator  (2),  oqim 
yo'nalishini  almashtirish  mexanizmi  (4),  aralashtirgich-maydalagich  (6) 
va  konussimon  shnekli  aralashtirgich  (7)dan  tashkil  topgan.  Bulaming 
hammasi  rama  (3)ga joylashtirilgan.  Elektr jihozlari  va  elektr  o'tkazgichi 
shit  (8)  ga  joylashtirilgan.

Vitaminlami  aralashtiigich-maydalagichga  berish  uchun  mo'ljallangan 
yuklash  moslamasi  qurilmaning  ustki  qismiga  o'matilgan  bo'lib,  quyidagi 
elementlardan  tashkil  topgan:  vitaminlar  uchun  mo'ljallangan  sakkizta  tez 
yechiladigan cho'ntak mahkamlangan karusel; karuselni 45° ga burash uchun 
siquv mexanizmi; siquv mexanizmini harakatga keltiruvchi uzatma; pishanglar 
tizimi; dozator bilan bitta tekislikka o'matilgan cho'ntakni ochish mexanizmi.
1 9 .1 -ra sm .  Unni  vitam inlaydigan  A 5-A U V M -1  avtom atik  qu rilm a.
1  -  yuklash  moslamasi;  2  -  dozator;  3  -  rama;  4  -  oqimlar yo ‘nalishini 
almashtirish  mexanizmi;  5  -  to'siq;  6 -  aralashtirgich-maydalagich;  7 - 
shnekli  aralashtirgich;  8  -  boshqaruv shiti.
D ozator  (2)  ham   uskunaning  ustki  qismiga  joylashtirilgan.  Uning 
ostida  oqim lam i  o'zgartiruvchi  uch  seksiyali  mexanizm  (4)  joylashgan. 
Ikkita yuqorigi seksiyalar vositasida  (elektromagnit va qopqoq yordamida) 
un  oqim i  aralashtirgich-m aydalagichdan  konussimon  aralashtirgichga,

vitaminlar  oqimi  esa  aralashtirgich-maydalagichning  burniga  yuboriladi. 
Pastki  seksiya  unni  nazoratga  yuborish  uchun xizmat  qiladi.
Aralashtirgich-m aydalagich  ram aga  m ahkam langan  kajava  ichiga 
joylashtirilgan. Aralashtirgich bo'nkerimng pastki qismiga qanotcha o'matilgan 
bo'lib, u aylanma harakatni elektrodvigateldan oladi.  Tayyor aralashmaning 
a ralash tirg ich -m ay d alag ich d an   tu sh ish in i  o so nlashtirish  m aqsadida 
elektromagnitli  titratgich  ishlatiladi.  Aralashtirgich-maydalagichni  ag'darib 
bo'shatish  uchun  kajavaga  ikkita  bolt  mahkam langan  bo'lib,  ularning 
gaykalari  tishli  uzatma  orqali  aylanma  harakatni  elektrodvigateldan  oladi.
Konussimon  shnekli  aralashtirgich  uskunaning  pastki  qismiga  u  bilan 
b itta   u m u m iy   po y d ev o rg a  o 'm a tilg a n .  A ra la sh tirg ic h n in g   ram asi 
bo'laklanuvchan  bo'lib,  to'rtta  qismdan  tashkil  topgan.
Ramaning quyi plitasiga elektrodvigatel,  reduktor hamda konussimon 
shestema yulduzchali pastki val montaj qilingan.  Zanjirli uzatma yordamida 
ichi  bo'sh  quvur  orqali  aylanma  harakat  yuqorigi valga uzatiladi.  Valning 
oxirida  harakatni  shnekka  olib  beradigan  konussimon  shestema  mavjud. 
Quvur  va  pastki  valning  korpusiga  konus  mahkamlangan  bo'lib,  uning 
ichiga  shnek joylashtirilgan.  Shnekning  yuqorigi  uchi  podshipnik bilan 
birgalikda  yetaklagichga ulangan bo'lsa,  pastki uchi esa sharsimon sharnir 
va  konussimon  shestem a  orqali pastki  valga  ulangan.
K atta  konussim on  aralashtirgichga  qopqoqni  ochish  m exanizm i 
mahkamlangan. Qopqoq ikki juft tishli halqa orqali maxsus elektrodvigateldan 
harakatlanadigan  qo'shaloq  vint  yordamida  ochilib-yopiladi.
Alohida  yig'ma  qismlar  o'zaro  elektrzanjirlari  va  komandali  elektr 
asboblari  yordamida  bog'langan.
Uskuna quyidagi prinsipda ishlaydi.Vertikal o'zi oqizar  quvur  bo'yicha 
un dozatorga tushadi.  Uning unumdorligi ssilindr va disk orasidagi tirqishni 
dastak vositasida burab o'zgartirish bilan sozlanadi. Dozatordan beriladigan 
u n   oq im n i  o 'z g a rtira d ig a n   m ex an izm   orqali  1  daqiqa  m obaynida 
aralash tirg ich -m ay d alag ich g a  va  sh u n d an   so 'n g   katta  konu ssim on  
aralashtirgichga  tushib  uni  to'ldiradi.  Unning  tushishi  bilan  bir  vaqtda 
c h o 'n ta k n i  ochish  m exanizm i  aralashtirgich-m aydalagichga  oqim lar 
yo'nalishini  o'zgartirgich  orqali  vitaminlarni  ham   yo'llaydi.
Aralashtirgich-maydalagich avtomatik usulda ishga tushiriladi.  Mahsulot 
aralashtirilganidan  so'ng  bo'shatish  mexanizmi  va  titratgich  aralashmani 
k o n u ssim o n   a ra la sh tirg ic h g a   b o 's h a ta d i.  P ish an g lar  tiz im i  o rq ali 
aralash tirg ich -m ay d alag ich   tu sh irilay o tg an id a  v itam in larn i  yuklash 
mexanizmi  karuselining  buralishi  kuzatiladi  va  vitaminlar  bo'shatilishini

navbatdagi siklga tayyorlash uchun navbatdagi cho'ntak oqimlar yo'nalishini 
o ‘zgartiruvchi  moslamaning  ustiga  chiqariladi.
Konussimon aralashtirgichda aralashtirish jarayoni  tugagandan so‘ng 
qopqoq  ochilib  tayyor  mahsulot  berila  boshlaydi.  Shundan  so‘ng  qopqoq 
yopiladi,  katta  konussimon  aralashtirgich  to ‘xtaydi  va  navbatdagi  sikl 
boshlanadi.  Sakkizinchi  sikldan  so'ng  uskuna  to'xtatiladi  va  ishning 
tugatilgani  to ‘g‘risida  signal  beriladi.
Boshqaruvning elektrsxemasi ikki xil ish rejimiga — avtomatik va sozlov 
rejimlariga  mo'ljallangan.
Uskunani  montaj  qilish uchun maxsus poydevoming hojati yo‘q, ammo 
pol  yaxshilab  tekislangan  bo'lishi  kerak.  Tayyorlangan  joyga  konussimon 
aralashtirgich  o'rnatilib,  uning  chiqarish  qisqa  quvuri  pastda  joylashgan 
bo'nkeiga ulanadi. So'ngra uskunaning ramasi montaj qilinadi. Aralashtirgichning 
asosi va  karkas  orasidagi  oraliq ssement  qorishmasi bilan  to'ldiriladi.
K eyingi  m ontaj  ishlari  quyidagi  k etm a-k etlik d a  olib  boriladi: 
a ralash tirg ich -m ay d alag ich ,  aralash tirgich -m ay dalagichni  ag 'd arish  
mexanizmi,  dozator,  oqim  yo'nalishini  o'zgartirgichlar  va  unni  yetkazib 
beradigan  vertikal  o'zi  oqizar  quvur  o'rnatiladi.
M ontajdan so'ng sozlov ishlari olib boriladi.  Sozlashdan oldin dozator 
diskining,  qanotchaning, aralshtirgich-maydalagichning holati, konussimon 
aralash tirish   shnyokining  yengil  aylanishi,  q o pqoqning  k o 'ta rilib - 
tushirilishi,  oqim lar  yo'nalishi  o'zgartirgichi  qopqog'ining  buralishi, 
shuningdek  elektrodvigateldan  harakatlanadigan  ijroviy  m exanizm lar 
aylanish  yo'nalishining  to'g'riligi  tekshiriladi.  Y uqoridan  qaralganda, 
dozator  diski  va  konussimon  aralashtirgichning  yetaklagichi  soat  strelkasi 
b o 'y ich a,  aralashtirgich-m aydalagich  qanotchasi  esa  soat  strelkasiga 
qaram a-qarshi yo'nalishda aylanishi kerak.  Shundan so'ng,  aralashtirgich- 
maydalagichni  ko'tarilib-tushirishni  ta’minlaydigan  mexanizmi  o'chirib- 
yoqish  moslamasi  quloqchasining,  ham da  yuklash  qurilmasi  o'chirib- 
yoqgichining  to'g'ri  o'm atilganligi  tekshiriladi.
Sozlash  paytida  uskunaning  ishlashi  avtomatik  rejimga  o'tkaziladi  va 
uning  siklogrammaga  muvofiq  ishlayotgani  tekshiriladi  (siklogrammadan 
yo'l qo'yiladigan og'ish vaqti  1  daqiqagacha).  So'ngra avtomatik ish rejimi 
to'xtatilib, oqimlarni o'zgartgichning dastagi nam una olish holatiga moslab 
suriladi  va  dozator  ishga  tushiriladi.
D ozator  tirqishi  berilgan  unumdorlikka  moslab  sozlanadi  va  u  ishga 
tushiriladi,  oqimlarni  o'zgartgichning  dastagi  ishchi  holatga  suriladi  va 
uskuna  avtomatik rejimda ishga tushiriladi.

Ish  vaqtida  har smenada  ikki  marta  mahsulotni dozalashning  xatoligi 
tekshiriladi.  Sakkizinchi sikl  tugagani to ‘g‘risida signal berilganda sakkizta 
b o'sh  cho'ntak  karuseldan  yechib  olinadi,  ularga  vitaminlar  solinib  va 
yana  karuselga  o'rnatiladi.  Namunalardagi vitaminlaming  og'ish  miqdori 
berilgan  qiymatdan  10  %ga  farq  qilishi  mumkin.
Agar aralashtirish jarayoni sifatining qamchiligi payqab qolinsa, uskuna 
sozlash rejimiga o'tkaziladi, qo'l yordamida qopqoq ochiladi va konussimon 
aralashtirgich  ishga  tushirilib  mahsulot  bo'shatiladi.  Uskunani  butunlay 
sikl  o'rtasida  ishdan  to'xtatish  va  biroz  vaqt  o'tgandan  keyin  uni  yana 
qayta ishga tushirish siklogramma bo'yicha berilgan ish rejimini buzmaydi.
3-§.  Y O R M A   U C H U N   T A R O Z IL I  D O Z A T O R
DRK-1  tarozili dozatori  m anna  yormasini  500  va  1000  g massalarda 
paketlarga  m e ’yorlab  solish  uch u n   ishlatiladi.  D ozatorda  avtom atik 
kombinatsiyalashtirilgan  m e’yorlash  (ikki  martalik)  prinsipi  ishlatiladi: 
dastlabki  (dag'al)  m ahsulot  hajm i  bo'yicha  va  aniq  og'irlik  bo'yicha 
m e’yorlash.
D ozator  (19.2-rasm.)  ning  ta ’minlagichi  gravitatsion  tabiatga  ega. 
Yuklash  voronkasi  (l)nin g   chiqarish  bo'shlig'i  berkitgich  (38)  yordamida 
dozatorni  sozlash paytida hajmiy m e’yorlash kamerasi  (36)ga tushayotgan 
yorma  porsiyasining  zarur  hajm i  va  sarfiga  erishib  rostlanadi.  Hajmiy 
m e’yorlash kamerasi ikkita - pastki (35) va yuqorigi (37) sektorli qopqoqlar 
bilan  ta ’minlangan.
Teng  yelkali  koromislo  (25)ning  o'ng  yelkasiga  aniqlik  to'g'rilagichi 
(18)  bilan  kinematik jihatdan  bog'liq bo'lgan  tosh  ushlagich  (21)  osilgan. 
Tosh  ushlagich  mexanizmining  asosida  tarozili  mexanizm  uchun  idish 
sifatida  ishlatiladigan  bo'shliq  mavjud.  Uning  asosiga  toshlar  qo'yiladi. 
Toshlar  to'plam iga  500  g  lik  ikkita  tosh  kiradi.  Korom isloning  chap 
yelkasiga  yuk  qabul  qilish  moslamasi  -  cho'm ich  (28)  osilgan  bo'lib,  u 
pastki  tom onidan  qopqoq  (27)  bilan  yopiladi.
Dozatorning  o 'rta  qismiga  elektrik  tebranma  dvigatel  (24)  yordamida 
h ara k a tg a   kelad ig an  te b ra n m a   t a ’m in lag ich   (9)  m on taj  qilingan. 
T a’minlagichning  tarnovidan  chiqadigan  yorma  oqimini  uchta  pishang 
bilan  qattiq  bog'langan  qopqoq  (26)  to'sib  turadi.  Qopqoqning boshqaruv 
mexanizmi  tarkibiga,  shuningdek  tortki  (8)  va  roliklariga  quloqcha  (12) 
ta’sir qiladigan pishang (10) ham   kiradi.  Qopqoqning ochiq holati pishang
(23)  yordam ida  ta ’m inlanadi.  Q opqoq  (26)  elektrom agnit  (22)  ishga

tushganda  prujina yordamida yopiladi.  Bunda  elektromagnit  ta ’siri  ostida 
qopqoqning pishangini bo'shashtirib pishang  (23)  soat strelkasi harakatiga 
qarama-qarshi  yo'nalishda  buraladi.
Hajm   bo'y icha  m e’yorlash  kam erasining  yuqorigi  qopqog'i  (37) 
pishang  (3)  va  tortki  (2)  orqali  quloqcha  (4)  buralganda  ochiladi. 
Quloqcha  (4)  ikkita  detaldan  tuzilgan  bo'lib,  ularning  o'zaro  bir-biriga 
nisbatan  holatining  o'zgarishi  quloqcha  profilining  o'zgarishiga  va  o 'z 
navbatida  qopqoq  (37)ning  ochiq  holatda  turish  vaqtining  o'zgarishiga 
imkon  beradi.  Qopqoq prujina  yordamida  yopiladi.
19.2-rasm.  DRK-1  dozatorining  kinematik  sxemasi.
1  - yuklash  voronkasi;  2,  6,  8,  29,  32 -  tortqilar;  3,  7,  10,  13,  16,  19,  23,  30,  31, 
34 - pishanglar; 4,  12,  20,  33 -  quloqchalar;  5 -  disk;  9 -  titrovchi ta 'minlagich;
11  -  kontaktsiz tokdan  ajratgich;  14,  22 -  elektromagnitlar;  15 -  taqsimlash- 
boshqarish  vali;  17 -  qisqichli halqa;  18 -  aniqlik sozlagichi;  21  -  tosh  ushlagich;
24 -  tebratma dvigatel;  25 -  koromislo; 26 - pbhangti ta’minlash  qopqog'i;
27,  35,  37 - sektorli qopqoqlar; 28 -  cho ‘mich;  36 -  hajmli me 'yorlash  kamerasi;
38 -  berkitgich.
Hajmli  m e’yorlash  kam erasi  pastki  qo p q o g 'i  (35)ni  va  c h o 'm ic h  
(28)ning  q opqog'i  (27)ni  ochish  u ch u n   q uloqcha  (33),  pishang  (34), 
to rtq i  (32)  va pishanglar  (30,  31)  ham da  to rtq i  (29)dan tashkil  topgan

parallelogram li  m exanizm   xizm at  qiladi.  Chapga  harakatlantirganda 
to rtq ila r  (29  va  3 2 )d an   h a r  qaysi  m os  rav ish d a   o ‘zig a  tegish li 
qopqoqlar  (27  va  35)ning  pishanglariga  ta ’sir  ko'rsatadi.  Quloqcha 
(2 0)  p is h a n g   (1 2 )  y o rd a m id a   c h o 'm i c h n i   b o 's h a ti s h   p a y tid a  
korom isloni  a rretirlash   u c h u n   xizm at  qiladi.  B unda  pishang  tosh 
ushlagich  (21)ning  pastki  qismiga  tayanadi.
M exanizm lar ishini sinxronlashtirish uchun  taqsim lash-boshqarish 
vali  (15)  xizm at  qiladi.  Valga  quloqchalar  (4,  12,  20,  33)  o 'm atilg an  
(sxem ada  qu lo q ch alar  o'zlariga  tegishli  m exanizm lam ing  yaqinida 
tasvirlangan).  Taqsim lash-boshqarish vali harakatni elektrodvigateldan 
chervyakli  reduktor,  ponasim on  tasm ali  va  tishli  uzatm alar  ham da 
bir  aylanm ali  m ufta  disk  (5)  va  blok  (tishli  halqa-qisqichli  halqa
(17))dan tashkil topgan.  Disk (5)ga tishli pishang  (16)  m ahkam langan. 
B lo k   v a lg a   e r k in   k iy d ir ilg a n ,  d isk   esa   s h p o n k a   y o r d a m id a  
m ahkam langan.  Agar  tishli  pishang  (16)  pishang  (13)  yordam ida 
qotirilg an   va  qisq ichli  halqa  (17)  h alq a  (5)  b ilan   b o g “ lanm agan 
holatda  tursa,  val  (15)  aylanm aydi.  Elektrom agnit  (14)  qo'shilgan 
vaqtda  pishang  (13)  soat  m ili  h arakati  b o 'y ich a   buraladi  va  tishli 
pishang  (16)  b o'sh atiladi,  bunda  u  prujinaning  ta ’siri  ostida  qisqichli 
xalqa  (17)  bilan  tishlashadi va natijada aylanm a harakat  tishcha orqali 
disk  (5)ga ham da val  (15)ga uzatiladi.  Tarozili m exanizm ning sxemada 
tasvirlangan holatida hajmli m e’yorlash kamerasining yuqorigi qopqog'i 
(37)  yopiq  h o latda  b o 'lad i  va  m ahsulotning  dastlabki  dozasi  hajmli 
m e’yorlash  kam erasidan  c h o 'm ic h   (28)ga  qo'yilish  holatini  nam oyon 
qiladi.  T itro v c h i  t a ’m in lag ich   q o p q o g 'i  (2 6 )ning  o c h iq   h o la tid a  
m ah su lo tn in g  oxirgi  q o 'y ilish   jara y o n i  am alga  oshadi.  K orom islo
(25)ning  c h o 'm ic h   (28)li  chap  uchi  pastga  tushsa,  tosh  qo'yiladigan 
o'ng  tom oni  esa  ko'tariladi.  Sozlagich  (18)  xuddi  6.142  A D -50-3E  
dozatoridagi  sozlagich  bajaradigan  vazifani  bajaradi,  am m o  u  ikkita 
qo'zg 'alu v ch an  toshli alohida  pishang  ko 'rin ish ida yasalgan.  M ahsulot 
dozasi  a n iq   b ir  m assaga  y etg a n d a   to sh   u sh lag ich g a  o 'm a tilg a n  
quloqcha  kontaktsiz  ajratgich  (11)  ning  kesigiga  kiradi  va  u  ishga 
tushib,  elektrom agnit  (22)  qo'shiladi.  Bu  paytda  pishang  (23)  qopqoq
(26)ning  pastki  pishangini  b o 'sh atad i  va  o 'z   navbatida  p rujina  ta ’siri 
ostida  qopq oq   yopiladi.  Bir  vaqtning  o 'z id a   titrovchi  ta ’m inlagich
(2 4 )n in g   is h i  t o 'x ta t il ib ,  e le k tro m a g n it  (14)  ishga  tu s h irila d i. 
E lektrom agnit  pishang  (13)ga  o 'm a tilg a n   yakorni  to rtad i.  Pishang
(13)boshqa  pishang  (16)ni  bo 'sh atad i,  tish  prujina  ta ’sirida  qisqichli

halqa  bilan   kontaktga  kirishadi  va  taqsim lash-boshqarish  vali  (15) 
aylana  boshlaydi.
Ish  davri  quyidagi  k etm a-k etlik d a  qurilgan:  quloqcha  (4)  hajm li 
m e’yorlash  kam erasi  (36)ning  yuqorigi  qo p q o g 'i  (37)ni  o ch a d i  va 
k a m e r a   y u k la s h   v o r o n k a s i  ( l ) d a n   o ‘zi  o q iz a r   q u v u r   o r q a li 
tushayotgan  yorm a  bilan  to 'la d i  va  b ir  vaqtning  o 'z id a   qulo qcha 
(20)  k o ro m is lo   (2 5 )n i  a r r e tirla y d i  ( b e r k ita d i) ,  q u lo q c h a   (33 ) 
c h o 'm ic h   (2 6 )n in g   q o p q o g 'i  (27)  ni  o c h a d i  -  d oza  m assasining 
b e r i l is h i   a m a lg a   o s h a d i.  S h u n d a y   q ilib ,  h a jm li  m e ’y o r la s h  
k a m e rasin in g   to 'ld irilis h i  b ila n   b ir  v aq td a  c h o 'm ic h d a n   old in g i 
dozaning  b o 'sh a tilish i  kuzatiladi.  Shundan  so 'ng   qopq oq lar  (27  va 
37)  yopiladi va  qopqoq  (37)ning  yopiq paytida  qopqoq (35)  ochiladi. 
Y orm a  dozasi  hajm li  m e ’yorlash  kam erasidan  cho 'm ich g a  qo'yilad i, 
q uloqcha  (12)  titro v ch i  ta ’m inlagich  (26)ning  q o p q o g 'in i  ochadi. 
Shu  bilan   m e ’yorlash  davri  tugaydi.
D o z a to r  y orm a  solish   u c h u n   ish la tila d ig a n   p aket  id ish la rn i 
tayyorlaydigan,  ulam i  chiqarish  voronkasi  ostiga  yetkazib  beradigan  va 
yelimlaydigan qadoqlash avtom ati bilan bitta agregatda ishlashi mumkin. 
M ahsulot dozasining massasi berkitgich (38) va aniqlik sozlagichi (18)ning 
toshlarini  siljitish  yo'li  bilan  sozlanadi.
D R K -1  d o zato rin in g   m exanizm lari  (19.3-rasm )  korpus  ichiga 
joylashtirilgan  b o 'lib ,  uning  yuqorigi  plitasi  ustiga  ta ’m inlagich  (6) 
o'm atilgan.
D ozator tum ba (12)ning ustiga o'm atilgan va g'ilof bilan qoplangan. 
G 'ilofning  devorida  shishali  kuzatish  tuynugi  bo'lib,  u  m exanizm lar 
ishini  kuzatib  turish  uchun  xizmat  qiladi.  G 'ilofning  oldingi  va  orqa 
devorlari ochilishi m um kin.  To'm baning sozlanuvchi oyoqchalari bo'lib, 
ular  yordamida  dozator  zarur  sath  bo'yicha  o'rnatiladi.
Pultga  boshqaruv  panellari  (8  va  9)  mahkamlangan.  Elektrodvigatel 
va  chervyakli  reduktor  tum ba  ichidagi  um umiy  tebranm a  plita  ustiga 
montaj  qilingan.  D ozator  oyoq  yordamida  boshqariladigan  pedal  (13) 
bilan  ta ’minlangan.
Tum ba  ustiga  stol  joylashgan  bo'lib,  uning  o 'rta   qismi  panjara  va 
to'qiladigan  m ah su lotn i  yig'ib  olish  uchun  m o'ljallangan  quti  qilib 
yasalgan.  Paketlar  yorm a  bilan  voronka  (2)  orqali  to'ldiriladi.  Ishni 
qulaylashtirish  uchun  stolning  balandligi  sozlanadi.

19.3-rasm.  DRK-J dozatori.
I  - stol;  2  -  chiqarish  voronkasi;  3  -  cho'mich;  4  — pishangli tizim;  5 -  koromislo;

-  ta ’minlagich;

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   17   18   19   20   21   22   23   24   ...   28


Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2017
ma'muriyatiga murojaat qiling