Baqo umarov

Dikarbon  kislotalarning sintezi
Q uyida  ayrim   dikarbon  kislotalarning olinish  usullari  keltirilgan.
1.  Oksalat kislota
NaOH, 300°C 
COONa 
H
2
S 0
4
 
COOH
2 HCOO"Na+ 
------------------►
  H
2
  + 
| 
*■ 
|
natriy 
COONa 
COOH
form iati 
oksalat  kislota
2.  Malon  kislota

CHjCOOH
sirka
kislota
-------- "С1-СН2-СООН
-  HCI 
xlorsirka 
kislota
HOH, H+ 
HOOC-CH2-COOH  +  NH
4
malon  kislotasi
-►NC-CH
2
-COO"Na
C
2
H
5
OH. HT  C
2
H5- 0  
OC
2
H
5
  +  NH
4
dietilmalonat 
(malon  efiri  )
M alon  k islotanin g  dietil  efiri  (k o 'p in c h a   m alon  e firi  deb  y uritiladi) 
m eva  h idini  eslatu vchi  x u sh b o 'y  suyuqlik,  199°C  d a  qaynaydi  va  organik 
sintezda asosiy reagentlardan  biri  hisoblanadi.  M alo n  efiri  kuchli  reaksion 
qobiliyatli  b irik m a b o 'lg an i  u c h u n  uning  asosida  n o rm al va  izo tuzilishg a 
ega bo'lg an  bir va ikki asosli  kislotalar va ularning hosilalari  sintez qilinadi. 
M alo efiri farm atsevtikada tu rli  dorilar olishda, ju m la d an ,  b arbital  olishda 
ishlatiladi.
3.  Qahrabo  kislotasi
P
О
H ,0 
HC -  COOH 
H
2
  Pd
HC - COOH 
malein  kislota
malein  angidrid
HOOC -  CH
2
 -  CH
2
 -  COOH 
kahrabo  kislota.
4.  Adipin  kislota
H
2
C-CH2-COOH
H
2
C-CH2-COOH
siklogeksanol 
siklogeksanon
/  
\  
0 2i Co tuzlari, 95°C
adipin  kislota
siklogeksan

B archa  karbon  kislotalar suvda  eriydi  va  kuchsiz  dissotsilanadi.  K arbon 
kislotalaridan  chum oli  kislotaning  karboksil  guruhi  alkil  o'rinbosari  bilan 
bogManmagani  uchun kuchliroq kislota xossasiga ega.  Ularning dastlabki to ‘rtta 
vakili  suv  bilan  istalgan  nisbatda  aralashuvchi  o‘tkir  hidli  suyuqliklar,  С ,- 
C 9-tarkibli va izom oy kislotasi  moysimon yoqimsiz hidli suyuqlik bo'lsa  ham , 
ular  suvda  oz  eriydi.  Yuqori  karbon  kislotalar  ( C 10dan  keyingilari)  qattiq 
m oddalar,  suvda erimaydi va haydalganda oson parchalanadi.
K arbon  kislotalarining  fizikaviy  xossalarini  ichki  m olekulyar  vodorod 
bog'larining borligi belgilaydi  va pirovard natijada assotsiatlarning hosil bo'lishi 
katta t a ’sir ko'rsatadi  (18-jadval).
K islota  m olekulasidagi  vodorod  bog‘  energiyasi  spirtlar  yoki  alkilgalo­
genidlar molekulasiga  nisbatan m ustahkam roq, chunki  karboksildagi  О —H 
bog'i  katta elekromanfiylikka ega karbonil guruhi ta ’sirida kuchliroq qutblangan. 
Q attiq  va  suyuq  holdagi  karbon  kislotalar,  asosan,  halqali  d im er  shaklida 
uchraydi:
Karbon  kislota  kimyoviy xossalari  karboksil guruhi  —C O O H  tabiati bilan 
belgilanadi.  Karbonil guruh (C = 0 ) ta ’sirida O H  - gidroksil guruhi faollashgan; 
H +ionini  alm ashtirish  yoki  О Н -guruhi  hisobidan  o 'rin   olish  reaksiyalariga 
kirishadi.  Karboksil guruh bilan bog'langan  radikalning tuzilishiga k o 'ra ular 
turli-tu m an   kimyoviy xossalarni  nam oyon  qiladi.
J.  T u z l a r n i n g   o l in is h i
R-C OO H   «-  ■  -» 
R -СОСГ 
+ 
H*
2 CH
3
COOH  +  Zn 
----------- ►
  (CH,  COO)2Zn 
+ 
H
2
2 . 
Q a y t a r i l i s h   r e a k s i y a s i
R - C
О -  H 
О
Kimyoviy  xossalari
3LiAlH.
4(CH3)3C -  COOH 
trimetilsirka 
kislota
, , H +
4 (CH3)3C -  CH2OH 
neopentil  spirti
[(CH
3
)
3
C-CH
2
0]
4
A1  +  2 A102~  +  4H
2

18 
- j  a d v а 
1
. 
Ayrim  karbon  kislotalarining  fizikaviy  xossalari
Kislota
Formulasi
T suyuq. 
°C
T qayn 
°C
Zichligi
gr/sm
3
Chumoli
H-COOH
8
101
1,2206
Sirka
Cflh-COOH
17
118
1,0484
Propion
C,H,-COOH
-22
141
0,9926
Moy
С
3
Н
7
 -COOH
-8
165
0,9581
Izomoy
(CH
3
)
7
CH-COOH
-  47
154
0,9482
Valerian
CH^CH^-COOH
-59
187
0,9420
Kapron
CH
i
(CH
t
>4-COOH
-2
205
0,9291
Enant
CH^CH^
s
-COOH
-10,5
223
-
Kapril
CH,(CH,)
k
-COOH
16,5
237
-
Palmitin
CH ^C H^
m
-COOH
63,1
268*
-
Margarin
СН-,(СН,),<;-СООН
62,0
277*
-
Stearin
СН
3
(СН7)„;-СООН
70,1
287*
-
Araxin
C ,qH 3q 
COOH
7.5
-
-
Oksalat
HOOC  -   COOH
189
-
-
Malon
н о о с - с н , -  
COOH
136
-
—
Qahrabo
HOOC-(CH7)7-   COOH
185
-
-
Glutar
H O O C -(C H ,),-  COOH
98
-
-
Adipin
HOOC-(CH,)4-   COOH
153
-
-
Akril
CH,  =  CHCOOH
12
142
1,0621
Kroton
trans-CH
3
—CH= 
CH-COOH
72
189
1,0196
Izokroton
tsis-CH
3
-C H =
C H -C O O H
15
172
1,0314
Olein
tsis-
С Н з(С Н
2
)
7
С Н = С Н (С Н
2
) 7-C O O H
14
286*
0,8951
Elaidin
trans-
C H
3
(C H
2
)
7
C H = C H (C H
2
)7-C O O H
52
288*
-
Linol
C H
3
(C H
2
)
4
C H =C H C H
2
C H = C H (C H ,)7-C O O H
-11
230**
0,9025
Linolen
C H
3
(C H
2
C H = C H )
3
(C H
2
) 7-C O O H
-
231**
0,9050
Benzoy
С*Н<;  -C O O H
122
249
1,2643
Ftal
o /?o-Q H
4
(CO O H
)2
207
-
-
Tereftal
para-
CfiH
4
(CO OH
)7
300
-
-
Izoh:  *  — 
1 0 0
  mm  simob  ustuni  bosimida,
**  —  16-17  mm simob  ustuni  bosimida

3 .  O k s id l a n i s h   r e a k s i y a s i
Bir asosli  karbon kislotalardan faqat chum oli  kislota ( C 0
2
 va H 20  gacha) 
va  u c h la m c h i  u g le ro d   ato m i  tu tg a n   k is lo ta la r  o so n   o k s id la n ib ,  ot- 
oksikislotalarga aylanadi:
H3C 
[ O ]  
H3C 
C O O H
" ^ C H  -  C O O H   --------- ►
H 3C 
H3C  
O H
a-oksimoy  kislota
Tirik organizm larda bir asosli kislotalar oksidlanganda oksidlovchi kislorod 
atom i  doim o  p -h o latg a  yo‘naladi.  M asalan,  qandli  diabet  bilan  og‘rigan 
bem orlarning  organizm ida  moy  kislota  oksidlanib,  p-oksim oy  kislota  hosil 
qiladi:
CH
3
CH
2
CH2COOH  + 
[ O ]  
--------►
 
CH
3
CH(OH)CH2COOH
4 .  R a d i k a l   t a r m o g ' i   r e a k s i y a l a r i
Alifatik kislotalarning  a - C   atom ini galogenlash  (G el-F olgart-Z elinskiy) 
reaksiyasi:
Cl2,  P 
Cl2,  P 
Cl2,  P
CH3-COOH 
'Cl-CHr-COOH 
” 
Cl
3
C-COOH
sirka 
xlorsirka 
trixlorsirka
kislota 
kislota 
kislota
СН
3
 
Br2,  P 
CH
3
  Br
CH ,-CH -CH 2-COOH  ------------- ►
  CH3-CH -  CH -  COOH 
+  HBr
izovalerian  kislota 
a-bromizovalerian  kislota
5. 
K i s l o t a  f u n k s i o n a l   h o s i l a i a r i n i n g   o l i n i s h i
R -C O O H  
R - C O Z  
( Z  =  C I,O R ',N H 2)
a)  Xlorangidridlarning  olinishi
3
CH3-C O O H   +  PC
13
 
-----------*■ 
3
CH
3
- C
0
C
1
 
+ 
H
3
P
03
b)  M urakkab  efirlarning olinishi
R -  COOH 
+ 
R
1
 -  OH  -----------* 
R -  COOR
1
 
+ 
H
20

R'-OH
R -CO O H   +  SOCl
2
  ------- ►
  R -C O C
1
  -------------- ►
 
R -C O O R
1
 
+  HCI
Misol:
+ SOCl
2
 
+ C
2
H5OH
(СНз)зС-СООН  -------- ►
  (CH
3
)
3
C-C0C1  ----------►
  (CH3)3C -  COOC
2
H
5
trimetilsirka 
trimetilsirka  kislota 
trimetilsirka  kislota
kislota 
xlorangidridi 
etil  efiri
d )  Am idlarning olinishi
+ NH
3
 
Д
R - C O O H  
*■  R -C O O N H 4 
---------------------- ►  
R - C O N H 2 
+ 
H
20
ammoniyli  tuz 
amid
+ SOCb 
+ 
2
 NH
3
-------------- ►   R -C O C I 
-------------- ►  
R - C O N H 2 
+  
N H 4C I
amid
Misol:
+  NH
3
 
Д 
/yO
C H 3 -C O O H   -------- *•  C H 3 -C O O   N H /  
---------------- *• 
C H 3 - C - N H ,   +   H
20
sirka  kislota 
ammoniy  atsetati 
atsetamid
Kislotalardagi  karboksilat  anionining  tuzilishi
K arbon  kislotalarning xossalari  ularning tuzilishi bilan belgilanadi.  Buni 
biz kislota kislotaliligi,  kislotaning o ‘zi va uning anioni barqarorligidagi farqlar 
bilan belgilaymiz.
Karboksil guruhi tarkibidagi gidroksil guruhi  oddiy O H -gu ru hg a nisbatan 
protonni  H +  osonroq ajratadi  (spirtlardagi O H  guruhga nisbatan  h am ),  nega 
bunday  bo'lishini  tahlil  qilam iz.  Buning  u ch u n   karbon  kislota  va  spirt 
m olekulalaridan  proton  ajralganda  hosil  bo'ladigan  anion  tuzilishini  ko'rib 
chiqish  kifoya:
R -  О -  H 
— 
*• 
H + 
+ 
RO ’
О 
O ’ 
О 
О ’
R - c ^  
R - c ^  
н +   +  R - c (  
R - c (
О-Н 
+0 -Н  
О ' 
О
V
1
_____ „_____
Ъ
 
v ™ _____ „ ______
v  
v
noekvivalent  tuzilishlar, 
ekvivalent  strukturalar,
rezonans  yo'q 
o'zaro  rezonanslashgan

Bu  tenglam alardan  k o ‘rinadiki,  spirt  m olekulasi  va  alkogolyat  anionini 
faqat birgina struktura bilan ifodalash mumkin. Karbon kislota uchun ehtimolligi 
m avjud  I  va  II  tuzilish  form ulalarini,  karboksilat  anioni  uchun  III  va  IV 
form ulalarni  yozish  m um kin.  Bu  form ulalar bir-biriga rezonans gibridi  kabi 
I va II fo m u lag a nisbatan  III va  IV o'zaro barqarorlashgan ekvivalent rezonans 
stru k tu ra  u ch u n   aham iyatliroqdir,  y a’ni  m uvozanat  kislota  m olekulasi 
ionlanishi fomonga siljiydi,  K;i ortadi.  Rezonans nazariyaga muvofiq karboksilat- 
anion  ikki  xil  tuzilishli  struktura  gibridi  hisoblanadi,  y a’ni  m anfiy  zaryad 
ikki  kislorod atom lari orasida teng taqsim langan:
r
R - C
о
R - C
ekvivalent
R -C c
H aqiqatan  ham   anionnning  rezonanslashgan  gibrid  holatini  isbotlash 
u chun chum oli kislota va natriy formiati bog'lari  kattaliklari bilan  tanishsak 
yetarli  deb  hisoblaymiz:
0,123 
k . 0  
H   —   С   ^
0,136 А   О   —   H
0,127  A ,   O ')
H — С  ^
 
[
 
N a ' 
0,127 
A  0  
J
Kislotalikka  o'rinbosarlarning  ta’siri
Kislotalikka С О О Н -guruh bilan bog'langan  radikalning tabiati va tuzilishi 
m uhim   o 'rin  tutadi.  Alifatik kislotalarni solishtirganim izda,  alkil guruhning 
e le k tro n d o n o rlig i  tufayli  kislotalardagi  karboksil  g u ru h   q u tb la n is h in i 
pasaytiradi.  M asalan,  sirka  kislotasi  C H 3- C O O H   chum oli  kislotasiga  H — 
C O O H   nisbatan  10  m arta  kuchsizroq.  Karboksil  guruhi  bilan  bog'langan 
alkil  radikali  vodorod  atom larini  elektronakseptor atom larga  alm ashtirsak, 
karbon kislotalarining kislotaligi  ortadi.  M asalan,  C l—C H 2—C O O H  xlorsirka 
kislotasi  C H 3—C O O H   — sirka  kislotasiga  nisbatan  100  m artad an  oshiqroq 
kislotali xususiyatga ega,  trixlorsirka kislotasi  C1
3
C —C O O H   esa  10 000  m arta 
kuchli.
CH
3
 
. 
Cl 
Cl
J  £ ° ‘ ~ 
т 
t
C H ^ C -C Z
 
< C H
3
-C O O H <   CH 2-CO O H   <   H C-CO O H   <   C k -C -C O O H  
t  
O H  
1 
i  
I
CH
3
 
Cl 
Cl 
Cl

D ikarbon  kislotalar  qizdirilganda,  hosil  bo'ladig an  m ahsulot  turlich a 
b o ia d i:
O datda,  karbon  kislotalar qizdirilganda  angidrid hosil  bo 'lm ayd i,  am m o 
zanjirdagi  uglerod  atom lari  soni  oshishi  bilan  bu  xususiyat  paydo  b o ‘ladi 
(qahrabo,  m alein  kislotalari).
150°C
H O O C -C O O H  
----------- ►
 
H - C O O H  
+ 
C O : f
oksalat  kislota 
chum oli  kislota
140°C
H O O C -C H 2-C O O H  
--------- ►
 
CH
3
- C O O H   +  C 0
2
 
t
m alon  kislotasi 
sirka  kislota
H2C -  CO O H
H 2C   -   C O O H  
kahrabo  kislota
H 2C  -  C H
2
  -   C O O H  
H 2C   -   C H ,
I 
В а   ( O H ) ,,2 9 0 ° C  
I 
^ > C   =   О   +   C 0
2
  +   I-SO
H
2
C - C H 2 - C O O H   -----------------------------►  H , C - C H
2
adipin  kislota 
siklopentanon
H ,C  -   C*
1
 
/ °
H 2C   -   с
^   о
kahrabo  angidridi
Malon  efiri yordamida  karbon  kislotalarni  sintezlash
M alon  kislota  dietil  efiri  yoki  m alon  efiri  turli  karbon  kislotalar  olishda 
m uhim   o 'rin   tutadi.  M alon  efiridagi  metilen  guruh ining   vodorod  atom lari 
(a-v o d o ro d   atom lari)  a-b o g 'la r  qutblanishi  natijasida  reaksion  qobiliyati 
oshgan  va  reaksiyalarga oson  kirishadi.  M alon  efiri  a-vo do ro di  ionlanganda 
ikki  q o 'sh n i  karbonil  g uruhlar  zaryadni  qayta  taqsim laydi  (karboniy  anion 
barqarorlashadi).  Buning  oqibatida  m alon  efirining  a -v o d o ro d   atom lari 
hisobidan  kislotalik xususiyati  ayrim  karbon  kislotalar va etanolga  nisbatan 
kuchliroq nam oyon bo'ladi.
M alon  efiri  suvsiz etil  spirti  m uhitida natriy etilati  ta ’sirida vodorodning 
aw a l bir,  keyin  esa har ikki  atom i  natriy bilan o 'rin   alm ashinishi  natijasida 
n atriy m alo n   va d inatriym alon  efirlariga  aylanadi.

, - / = 0
H<
9
=0
OC2H5 
m a lo n   efiri
H+
r   <
?c2H
h c
(
.= o
>o
v  
5
JC2H
н е ;
9=°
о с гн
5
н е ;
£ ' ° '  
O C iH sJ
ekvivalent  re z o n a n s  stru k tu ra la r
Н
2
С(СО ОС
2
Н
,) 2
  +  C
2
H 5ONa 
------- ►   Na+HC  '(C O O C
2
H
5) 2
  +   C
2
H 5OH
m alo n   efiri 
n atriy  
n a triy   m alo n  
e ta n o l
(k u ch li  kislota) 
e tilat 
efiri 
(k u ch siz  k islo ta )
Alkilgalogenidlar ta ’sirida bu tuz etilalkilmalonat efiriga aylanadi.
R - X   +  Na
4
 HC- (COOC
2
H
5) 2
  ------ ►
  R-HC(COOC
2
H
5)2
  + 
Na+X ‘
O lingan  natriyli  tuz  ikkinchi  alkilgalogenid  m olekulasi  bilan  reaksiyaga 
kirishib,  dialkilm alon  efiri  hosil  qiladi.
M on o-  va  dialkilm alon  efirlarni  gidroliz  va  qizdirish  usuli  bilan  turli  xil 
m onokarbon  kislotalarga aylantirish  m um kin:
+ H20, О Н ' 
H* 
140" 
R-HC(COOC2H5)2 --------------*•  R -H C(CO O ')2  -----►  
R-HC(COOH)2 ---------- ►
R-CH2COOH 
monoalkilalmashgan 
sirka  kislota
C 0
2
T O ‘YINM AGAN  B IR  A S O S L I  KARBON  KISLO TA LA R
B itta  q o ‘shbog‘  tutgan  to'yinm agan  bir  asosli  karbon  kislotalarning 
tarkibini  С ,Н 1в 3C O O H   um um iy form ula bilan  ifodalash  m um kin.  Turli  bi- 
funksional  birikm alarga  o ‘xshab,  ular ham   kislotalar va ham   olefinlar uchun 
xarakterli  bo'lgan reaksiyalarga kirishadi.
a ,p - to ‘yinm agan karbon kislotalarning kuchliligi tegishli to'yingan karbon 
kislotalardan  ancha yuqori,  chunki q o'shbog'  karboksil guruh bilan yon m a- 
yon joylashgan,  bu  esa  uning  kislotali  xossalarini  kuchaytiradi.
A k r i l   k i s l o t a
  H 2C  =   C H   -   C O O H
Akril  kislota akroleinni  yum shoq oksidlab olinadi.
[O]
H2C = C H -C H O   -------►
 
H2C  =  CH  -   COOH
akrolein 
akril  kislota

Allil  spirtini oksidlab yoki  akril  kislota nitrilini gidrolizlab olish m um kin.
[
0
]
H2C = CH -  CH
2
0H 
-------- ►
 
H2C  =  CH  -   COOH
allil  spirti 
ak ril  kislota
H
2
0, H"
H
2
C=CH-C=N 
-----------►
 
H
2
C= CH-COOH 
+ 
WV
a k ril  k islo ta n in g  
n itrili
Texnikada akril  kislota etilensiangidrin  orqali  etilen  oksididan olinadi:
H
2
0, H T
H
2
C -C H
2
  +  HCN  —►
  H
2
£-CH2-CN 
------ ►
 
I I^-CHj-COOH  ------►
V "  
OH 
-
n h
4+ 
OH 
-  H20
etilen  oksidi 
etilensiangidrin 
(3-oksipropion
kislotasi
------►
  H2C = CH -  COOH
Akril  kislota  oson  polim erlanib  yuqori  m olekulyar  poliakril  kislotasini 
hosil  qiladi:
n  HC = CH
2
  ------ ” 
-  CH -  CH2-  CH -  CH
2
 -  CH -  CH2-
COOH 
COOH 
COOH 
COOH
Akril  kislota  efirlarining  polim erlaridan  turli  xil  plastm assa  olish  u chu n 
qo'llaniladi.
CH
3
M e ta k ril 
(2-metil propen) 
kislota
  H2C = С -  COOH
a-oksiizom oy  kislotasidan  suvni  ajratib  olinadi:
H3Q
H3C 
CN 
H3C 
)C=0+HCN____►
 
JC
 
H*  f 
)p-C O O H ------►
  H
2
C=9-COOH
H3C 
H3C 
OH 
H3C  OH 
- H 20  
CH
3
atseton 
siangidrin 
metakril
kislota
M etakril  kislotaning  m urakkab  efirlari  asosida  p olim erlar,  m asalan, 
m etilm etak rilatd an   organik  shisha  (pleksiglas)  ishlab  ch iq arish d a  keng 
foydalaniladi:
CH
3