факультети «Бинолар ва иншоотлар қурилиши» кафедраси Қурилиш конструкциялари фанидан


(W/C); tayyorlash usuli; qotish sharoiti; betonning yoshi; namunalarning shakli


Download 0.63 Mb.
Pdf ko'rish
bet2/13
Sana02.01.2022
Hajmi0.63 Mb.
#193297
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   13
Bog'liq
betonning asosij fizik-mexanik xossalari

(W/C); tayyorlash usuli; qotish sharoiti; betonning yoshi; namunalarning shakli 

va o’lchamlari. 

Beton  qorishmasida  W/C  qancha  kichik  bo’lsa,  betonning  mustahkamligi 

shuncha yuqori bo’ladi, tsement kam sarflanadi.  

Beton 


qorishmasi 

tayyorlashdagi 

suv 

miqdori 


beton 

tarkibi 


va 

mustahkamligiga  ta’sir  etuvchi  asosiy  omil  bo’lib  hisoblanadi.  Suvni  tsement  bilan 

kimyoviy  birikishi  uchun 

W

/C 


  0,2  bo’lishi  yetarli,  bunda 



W

/C  -  suv  miqdorini 

tsement  miqdoriga  nisbati.  Ammo,  beton  qorishmasini  harakatchanroq  bo’lishi  va 

yuzaga yaxshi yotishi uchun suv me’yoridan ko’proq quyiladi, ya’ni 



W

/C 


 0,5 -0,6 

harakatchan qorishma; 

W

/C 


 0,3-0,4 qattiq qorishma. Beton tarkibidagi ortiqcha suv 

qotish  jarayonida  bug’lanadi  va  beton  tanasida  pufakchalar  va  kapilliyarlar  hosil 

qiladi, bu g’ovaklar suv yoki havo bilan to’lgan bo’ladi.  Bu betonning sifatiga ta’sir 

qilib,  mustahkamligini  kamaytiradi  va  deformatsiyasini  oshiradi.  TSement  toshdagi 

g’ovaklarning umumiy hajmi 25-40% ni tashkil etadi (normal sharoitda qotganda). 



W

/C  kamayishi  bilan  tsement  toshdagi  g’ovaklar  ham  kamayadi,  natijada  betonning 

mustahkamligi  ortadi.  SHuning  uchun  temirbeton  ishlab  chiqaradigan  korxonalarda 

asosan qattiq beton qorishmasidan foydalaniladi. 

 

Me’yoriy  qarshiliklar  va  beton  markalari.  Beton  bir  jinsli  bo’lmaganligi  va 

turli  xil  omillarning  ta’sir  etishi  natijasida  xossalari  keng  miqyosda  o’zgaruvchan 

bo’ladi,  lekin  shunga  qaramay,  hisob  ishlarida  ma’lum  darajada  ishonarli  bo’lgan 

mustahkamlik ko’rsatkichlaridan foydalanishga to’g’ri keladi. 

 

Betonning  me’yoriy  k u b i k   m u s t a h k a m l i g i   (me’yoriy  qarshilik) 



deganda quyidagi formuladan aniqlanadigan miqdor tushuniladi: 





64

,

1

1

R

R

m

n



 

 

 



 

 (1) 


bu yerda R

m

 - betonning o’rtacha statistik mustahkamligi; 

 - beton mustahkamligini 



o’zgaruvchanlik  koeffitsienti  bo’lib,  loyihalashda  og’ir  va  yengil  betonlar  uchun 

o’rtacha 0,135 ni qabul qilingan. 




 

Betonning  siqilish  mustahkamligi  klasslari  V  harfi  bilan  belgilanib,  miqdor 

jihatidan  (8.1)  formula  orqali  aniqlangan  kubik  mustahkamliga  teng  bo’ladi. 

Betonning  mustahkamlik  bo’yicha  klasslari  yoki  me’yoriy  qarshiliklari  nazorat 

qilinadigan  tavsif  hisoblanadi.  Bu  tavsif  beton  buyumning  ishchi  chizmasida  qayd 

etiladi, buyumni tayyorlashda unga qat’iy amal qilish zaruriy talab hisoblanadi. 

(8.1)  -  formuladan  ko’rinib  turibdiki,  betonning  talab  etilgan  kubik 

mustahkamligi R



n

 yoki mustahkamlik bo’yicha klassi  V ni hosil qilish R



m

 bilan 


 ga 


bog’liq.  

 

Beton  qorishmasi  ishlab  chiqarish  texnologiyasi  yaxshi  tashkil  etilgan 



korxonalarda  beton  yuqori  darajada  bir  jinsli  qilib  tayyorlansa  (o’zgaruvchanlik 

koeffitsienti 

  kichik  bo’lsa),  o’rtacha  mustahkamlik  R



m

  ham  kamayadi,  natijada 

tsement  tejaladi.  Agar  o’zgaruvchanlik  koeffitsienti  katta  bo’lsa,  u  holda  betonning 

zaruriy 


me’yoriy  mustahkamligiga  ega  bo’lishi  uchun  uning  o’rtacha 

mustahkamligini  oshirishga  to’g’ri  keladi.  Bu  esa  o’z  navbatida  tsement  sarfini 

oshiradi.  O’zgaruvchanlik  koeffitsienti 




Download 0.63 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   13




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling