Farmakognoziya fanidan test savollari


Download 1.29 Mb.
Pdf ko'rish
bet12/14
Sana18.10.2020
Hajmi1.29 Mb.
#134362
1   ...   6   7   8   9   10   11   12   13   14
Bog'liq
3 ta bitta

~таркибида С витамини,  каротин, аччик гликозидлар ва куп микдорда хлорофилл моддаси бор 
~таркибида ошловчи моддалар, галлат ва эллаг кислоталар ва бошка моддалар бор 
~таркибида антроцен унумлар,  кандалар хамда  органик кислоталар каби моддалар бор 

 
Микроскопиясида йирик ачитувчи ретортасимон туклар куринувчи усимлик номи? 

~чаканда 
~бодрезак 
=газанда 
~тирнокгул 

 
Аскорбин  кислота микдорини аниклашда нимага асосланган? 

~кайтарувчилар ердамида кайтаришга 
=оксидловчилар ердамида оксидланишга 
~оксидланиш-кайтарилиш реакцияларига 
~еруглик нури таъсирида оксидланишига 

 
Чаканда усимлигининг дори тури? 


~кайнатма 
=мойи 
~экстракт 
~суртма 

 
Экзоген органларга нималар киради? 

=Безлар, безли доглар, безли туклар 
~Каналчалар, безли туклар 
~Каналчалар, жойлар, смола йуллари эксректор хужайралар. 
~Кўп хужайрали безлар 

 
Калампир ялпизни асосий таъсир килувчи моддаси? 

~Тимол 
~Камфора 
=Ментол 
~Д. Анетол 

 
Таркибида эфир мойи булган махсулотлар кандай  шароитда куритилади? 

~30-35 хароратда 
=50-60 хароратда 
~70-90 хароратда 
~100-105 хароратда 

 
Эфир мойларининг физик константалари? 

~Зичлиги, еругликни синдириш коэффициенти 
~Кутблангап нур текислигини огдириш, зичлиги, котиши  
~Қотиш ва эрувчанлига 
=Рефракция сони,  кугбланган нур текислмгини огдириш бурчаги, ютиш ва кайнаш температуралари, 
зичлиги 

 
Эфир мойларининг кимевий константалари? 

~Эрузчанлига, фенол ва альдегидлар микдори 
~Совунланиш ва эфир соклари 
=Кислота, эфир ва совунланиш сонлари, адетатлангандан кейинги эфир сони 
~Соф спиртлар микдори,  эфир ва кислота сонлари, кайнаш температураси 

 
Эфир мойларининг тахлилини ахамияти? 

=Эфир мойларини таркибий кисмларини ва уларнк сифатиг тозалиги ва чинлигини аниклаш 
~Альдегид, кетон ва фенолларни ммкдорини аниклашда 
~Эфир мойлари таркибидаги турли органик аралашмаларни аниклашда 
~Эфир мойларини микдорини аниклашда 

 

Эфир мойи ишлаб чикарувчи безлар кайси  органларга киради? 

~Эндоген органларга 
=Экзоген органларга 
~Оралик органларга 
~Мезофилл органларга 

 
Эфир мойлари таркибидага феноллар микдорини аниклаш? 

~Гидросульфатлар билан бирикиб сувда эрийдиган бирикма хосил килиш реакциясига асосланган. 
~Кислота сони билан аникланади. 
~Эфир сони билан аникланади. 
=Уларнинг сувда эрийдиган  бирикма-фенолятлар  хосил килиш реакциясига асосланган. 

 
Эфир  мойлари таркибидаги соф кислоталар микдорини аниклаш? 

~Сульфитлар ердамида аникланади 
~Ишкорлар ердамида 
~Спирт  гуруппасининг  баьзи  реактивлар  билан сувда эрийдиган бирикма хосил килишга асосланган 
=Спиртлар мураккаб эфирга айлантирилади, сунгра хосил булган мураккаб эфир гидролизланади, 
гидролиз учун сарф булган калий ишкори буйича аникланади. 

 
Эфир мойлари деб кандай моддаларга айтилади? 

~Учувчан терпеноидларга 
~Узига хос хидга эга булган, сув билан хайдалган моддалар аралашмасига 
~Улар махсус терпеиоидлар булиб,  махсус хидга ва мазага эга. 
=Усимликлардан  сув буги ердамида хайдаб олинадиган,махсус хид ва мазаси  бор  усувчан  органик  
бирикмалар аралашмасига айтилади. 

 
Эфир мойлари таркибида кандай моддалар булади? 

=Спирт,  альдегид,  кетон,  кислота,  фенол, циклик, ациклик, ароматик терпенлар. 
~Кислота,  альдегид, кислородли ва кислородсиз бирикмалар, оксиллар. 
~Изопрен хосилалари булган моддалар ва аминлар 
~Терпеноид бирикмалар ва алкалоидлар 

 
Эфир мойи таркибидаги альдегидларни аниклашда кандай колбадан фойдаланилади? 

~Конус шаклидаги колба 
~Улчовли колба 
~100 мл хажмли улчов колбасида 
=Кассий колбасидан 

 
Эфир мойи таркибидаги сувни кандай аникланади? 

~Эфир мойини хайдаб колдикни текширилади 
~Эфир мойини бензол  билан  чайкатганда  чукма  хосил булмаслиги керак 
~Эфир мойига спирт солганда лойка булмаслиги керак. 

~Эфир мойини бензолни сув билан туйинтирилган  эритмаси билан чайкатганда лойка хосил 
булмаслиги керак. 

 
Эфир мойлари таркибидага этил спирта кандай  аникланади? 

=Эфир  мойини  пробиркага солиб устига пахтага фукцин куйиб киздирганда пахта кизаради. 
~Эфир мойига сув солиб чайкатилса чукма хосил булади 
~Эфир мойига ишкор солганда сарик ранг хосил булади. 
~Эфир мойини когозга томизилиб киздирилса дог булади. 

 
Эфир мойларини ранги нимага боглик? 

~Эфир мойларини олиш усулига 
~Эфир мойи олинадиган усимлик органларига 
~Эфир мойларм олинадиган усимликларни турига 
=Эфир мойларнинг кимевий таркибига 

 
Эфир  мойларини  сув  буги билан хайдалганда 100 С хароратдан паст хароратда хайдалишини сабаби? 

=Сув  билан  эфир  мойи аралашмайдиган суюклик булиб,Дальтон конунига буйсуниши сабабли 
~Сувни  кайнаш  харорати  эфир  мойидан  паст булгани учун. 
~Сув билан эфир аралашмаслиги учун 
~Эфир мойини сувдан енгил булгани учун 

 
Эфир мойлари совитилганда кристалланиб колган кисми номи? 

~Олиметрин 
~Элеоптан 
~Олеоптан 
=Стеорептен 

 
Эфир мойларини совунлаганда кристаллга тушмай суюк холда коладиган кисмини номи? 

~Стеороптен 
~Олеоптен 
~Карвакрол 
=Элеоптен 

 
Эфир мойларининг олиниш усуллари? 

~Органик эритувчи ердамида ажратиш 
~Сорбентли колонка ердамида 
~Ферментлар ердамида 
=Сув буги ердамида,  пресслаш экстракция, мацерация, ютиш усуллари. 

 
 
Эфир мойларининг махсулотдан микдорини аниклаш. 

~Ишкорлар билан фенолятлар хосил килиб сунгра ФЭК  да улчанадн. 

~Огир  металл  тузи билан чуктирилиб,  чукмани тортиб аникланади. 
=Махсулотдан сув буги  ердамида  Гинзберг  асбобчаси ердамида ажратилади. 
~Гидросульфит ердамида ажратиб олинади. 

 
Эфир мойларининг хиди кандай аникланади? 

=Узунлиги 12 см кенглиги 5см филтьр когозинг  бирига текширилувчи  иккинчисига стандарт эфир 
мойидан томизилади.Сунгра иккаласининг хиди 1 соат  давомида  хар  15 
минутда солиштирилади. 
~Фильтр  когозга енма-ен текширилучи ва стандарт эфир мойлари томизилади хар бир соатда 
солиштирилиб  аникланади. 
~Махсус асбобларда аникланади. 
~Эфир мойи спиртда эритилиб сунгра аникланади 

 
Эфир мойларини экстракция билан олиш нимага асосланган? 

~Егларда эриш хоссасига асосланган 
~Органик эритувчиларда эримаслик хоссаларига асосланган 
~Сув билан аралашмаслик хоссасига асослаган 
=Купчилик органик эритувчиларда яхши эришга асосланган 

 
Дорихона укропи кимевий таркиби? 

~Эфир мойлари, еглар, алкалоидлар 
=Эфир мойлари (анетол), еглар, оксиллар 
~Эфир мойлари, сапонинлар, ошловчи моддалар 
~Алкалоидлар, витаминлар, еглар 

 
Дорихона укропи махсулотини тиббиетда ишлатилиши ва дори турлари? 

~Балгам кучирувчи ва ел хайдовчи, дамлама, укроп суви 
~Буриштирувчи (йигмалар таркибида, кайнатма) 
~Тинчлантирувчи (дамлама,укроп суви) 
=Ел хайдовчи (укроп суви, йигмалар таркибида) 

 
Тогжамбул махсулотининг кимевий таркиби? 

~Таркибида алкалоидлар, эфир мойи, флавоноидлар ва бошка моддалар булади. 
~Таркибида шиллик, моддалар, оксил, ег бор 
~Аччик гликозидлар, эфир мойи, флавоноидлар, ошловчи моддалар булади. 
=Таркибида эфир мойи, тритерпен сапонин, урсол, олеанол, кофеин, хлороген хин ва бошка кислоталар, 
флавоноидлар бор. 

 
Буймадарон усимлигининг тиббиетда ишлатилиши ва дори турлари? 

~Куюк экстракта ва йигмалар таркибида меъда ва ичак касалликлари (колит, энтероколит ва ич 
кетганда) ни даволашда ишлатилади. 
~Дамлама ва йигмалар таркибида тинчлантирувчи восита сифатида. 
=Суюк, экстракт, дамлама, порошоги ва йигмалар таркибида меьда ичак ( меъда яраси ва гастрит хамда 
шиллик, кават яллигланиши) касалликларини даволаш,  иштаха очиш, кон тухтатучи восита сифатида. 

~Дамламаси терлатувчи йигмалар таркибида сийдик хайдовчи дори сифатида, хамда болаларни 
ширинча касалликларида шифобахш ванналар тайерлашда. 

 
Доривор валериана махсулотини микроскопик тузилиши? 

~Илдизни кундаланг кесимида эпидермис, крахмал доначалари, утказувчи тукима туплами куринади. 
=Илдизни кундаланг' кесимида эпидермис хужайралари якка чузилган ва эпидермис тагидаги эфир 
мойлари сакловчи гиподерма кавати, паренхимада крахмал куринади. 
~Микроскопда крахмал доначалари, друзлар, томчи холидаги эфир мойи куринади. 
~Микроскопда эфир мойли безлар, туклар ва крахмал доначалари куринади. 

 
Доривор валериана махсулоти кимевий таркиби. 

~Махсулот алкалоидлар, гликозидлар кислоталар сакдайди. 
~Махсулот эфир мойлари, юрак гликозидлари, флавоноидлар саклайди. 
~Махсулот юрак гликозидлари,  алкалоидлари, валериатлар саклайди. 
=Махсулот эфир мойлари (асосий таьсир этувчи моддаси-борнил изовалерианат), изовалериан 
кислотаси, валепотриатлар саклайди. 

 
Рефракция сони кандай константаларга боглик? 

~Кимевий константа 
=Физикавий константа 
~Физик-кимевий константа 
~Математик константа 

 
Борнилизовалерианат кайси усимлик махсулотида булади? 

~Арпабодиен 
~Эвкалипт 
~Карагай 
=Валериана 

 
Тограйхон усимлиги оиласи? 

~Пиезгулдошлар 
~Сельдирейдошлар 
~Астрадошлар 
=Ясноткадошлар 

 
Тограйхон махсулоти? 

~Мева 
~Гули 
~Уруги 
=Ер устки кисми 

 
Валериана илдизи кандай куритилади? 


~Сушилкаларда 55-60 С да 
=Салкин, хаво кириб турувчи жойда, сушилкаларда 35 С да секин 
~Куеш нурида, тезликда 
~Сушилкаларда 15-20 С да 

 
Кашнич махсулотининг кимевий таркиби? 

~Витаминлар 
~Шиллик моддалар 
~Флавоноидлар 
=Эфир мойи 

 
Кашнич махсулотинннг тиббиетда ишлатилиши ва дори турлари. 

~Дамлама, йигмалар шаклида овкат хазм килиши, ут хайдовчи антисептик, буйрак тошлари, 
гипертонияда. 
~Дамлама, йигмалар таркибида факат овкат хазм килишни яхшилайдиган дори сифатида ишлатилади. 
=Дамлама, йигмалар таркибида овкат хазм килишини яхшилайдиган, ут хайдовчи, антисептик, огрик, 
колдирувчи дори сифатида. 
~Акушер-гинекология амалаетида дамламаси. 

 
Ясноткагулдошлар оиласига мансуб усиликларни асосий морфологик белгилари кандай? 

~Пояси карама-карши шохланган, куп киррали барги оддий, гуллари бошокда, меваси енгокча 
=Пояси 4 киррали, поя ва барглари карама-карши жойлашган, гуллари бошокда, тупгулни хосил килади, 
икки лабли, меваси енгокча. 
~Пояси уч киррали, айрисимон шохланган, гуллари шингил, 5 булакли, меваси кусак. 
~Барглари булакли, гуллари соябонга тупланган, 5 булакли, меваси писта. 

 
Астрадошлар оиласига мансуб усимликларни асосий морфологик белгилари кандай? 

~Барглари ток патли мураккаб, гуллари саватчага тупланган, меваси кузок. 
~Барглари оддий, гуллари шингилга тупланган, 5 булакли, меваси кузок 
=Гуллари саватчага тупланган булиб, тилсимон ва найчасимон гуллардан иборат, меваси писта. 
~Пояси айрисимон шохланган, гуллари якка-якка 5 булакли, меваси баргча. 

 
Анфлераж нима? 

=Эфир мойларини усимликларидан олиш усули булиб, эфир мойларининг егларда эриш хусусиятига 
асосланган 
~Эфир мойларини кушимча аралашмалардан тозалаш усули. 
~Эфир мойларини олиш усули булиб, эфир мойларининг каттик, мойларга ютилишига асосланган. 
~Эфир мойларини усимликларидан паст температурада енгил учувчан органик эритувчилар ердамида 
ажратиб олиш усули. 

 
Калампир ялпиз усимлигининг оиласи. 

~Сельдердошлар-Арiасеа 
~Миртадошлар-Мучtaceae 
=Ясноткадошлар-Lamiaceae 

~Астрадошлар-Asteraceae 

 
Калампир ялпиз доривор усимлигининг ишлатилиши. 

=кунгил айниши кусишда, огрик колдирувчи 
~кукрак кафасини кенгайтирувчи ошкозон яра касаллигида 
~мигрен касалигида барчада бачадон мускулларини бушаштирувчи 
~Кон кетишига карши, микстура таъмини яхшиловчи 

 
Оддий буймардон доривор махсулотининг кимевий таркиби. 

~0,1-0,3% эфир мойи, глюкозидлар витамин К,С,В, холин 
=0,1-0,8% эфир мойи, витаминлар К,С, алкалоидлар, эфир мойи таркибида хамазулен, тойон, камфора 
~0,3-0,5% эфир мойи глюкозидлар, алкалоидлар, вит К. 
~0,2-0,7% эфир мойи, вит К,РР, алкалоидлар терпеноидлар. 

 
Тогжамбул усимлигидан олинган препаратлар нима учун ишлатилади. 

~ич юмшатувчи 
=дизинфекцияловчи антисептик 
~ут хайдовчи 
~дори моддаларини таъмини яхшиловчи 

 
Валеряна усимлигини препаратларини ишлатилиши 

~Нерв система кузгалувчанлигини пасайтириш 
=Нерв системасини тинчлантирувчи, юрак фаолиятини яхшиловчи 
~юрак шумини енгиллаштирувчи 
~Нерв системасини мувозанатлаштирувчи 

 
Мингдевона усимлигининг оиласи. 

~Астрадошлар 
=Итузумдошлар 
~Кендирдошлар 
~Сигиркуйрукдошлар 

 
Мингдевона усимлигининг махсулотини ишлатилиши. 

~МНС ни кузгатувчи, гипертония, упка шамоллаганда 
~Огрик колдирувчи, юрак касаллигида 
~Турли спазматик xолларда, тевматизм 
=Огрик колдиришда, спазматик холларда, бронхиал астмада, ревматизмда. 

 
Эфедра усимлиги оиласининг лотинча номи. 

~Apiaceae 
=Ephedraceae 
~Liliaceae 

~Asteraceae 

 
Эфедра усимлиги махсулотининг лотинча, узбекча номлари. 

=Herba Ephedrae- Эфедранинг ер устки кисми 
~Folium Ephedra- Эфедра барги 
~Semena Ephedrae- Эфедра уруги 
~Radix Ephedrae- Эфедра илдизи 

 
Эфедра усимлиги махсулоти апрелдан бошлаб ёз ва куз ойларида йигилади, факат июнь ойида 
тайёрланмайди бунинг сабаби нима? 

~Июнда усимлик куриб колади 
~Усимлик хашоратлар билан зарарланган булади 
=Июнда усимликнинг урта ва юкори кисмидаги утган йилги новдалари тукилади 
~Факатгина июнь ойида усимлик узидан захарли моддалар ажратиб чикаради. 

 
Эфедра махсулотининг доривор препаратлари. 

~Эфедрин-сульфат ампулалари 
~Эфедрин настойка,дамламаси 
=Эфедрин гидрохлорид порошок,таблетка 
~Факат дамламалардан иборат 

 
Эфедра усимлигининг махсулоти? 

~илдизи 
~илдизпояси 
~усимликнинг хамма органи 
=ер устки кисми. 

 
Эфедра усимлиги асосий алкалоиди? 

=Эфедрин 
~Глауцин 
~Сангвинарин 
~Протонин 

 
Алкалоидлар хакида тушунча. 

=Усимликлар  ва  хайвонлар тукималарида тайер холда буладиган, азот сакловчи асосли хоссага ва 
кучли физиологик таъсирга эга булган мураккаб органик бирикмалар. 
~Усиликларда тайер холда учрайдиган азотли органик бирикмалар. 
~Усимлик  еки хайвонларда учрайдиган кучли физиологик таъсирга эга булган органик бирикмалар. 
~Усимликларда учрайдиган азотли бирикмалар 

 
Алкалоидлар классификацияси. 

~Пирролизидин ,хинолин ,изохинолин,  индол,  антранол унумлари. 

=Тропан,  хинолин,изохинолин,индол, пиридин,пирролизидин унумлари, очик занжирли ва стероид 
унумлари. 
~Пиридин тропан унумлари,очик занжирли, акридин, антранол унумлари. 
~Индол, стероид, пиридин, пирролизидин,флавонол унумлари. 

 
Алкалоид сакловчи махсулотларини тиббиетда ишлаталиши? 

=Тинчлантирувчи, огрик колдирувчи, кон босими ошганда, кон тухтатувчи, спазмалитик ва 
бошкаларда. 
~Ошкозон-ичак касалликларида буриштирувчи восита сифатида. 
~Сурги дори сифатида, огрик колдирувчи, кон тухтатувчи. 
~Ураб олувчи, сийдик хайдовчи, кабзиятда. 

 
Лютенурин нима? 

=Алкалоидлар йигиндисининг HCl билан хосил килган тузи. 
~Витаминларнинг HCl билан хосил килган бирикмалари 
~Глюкозидлар йигиндисининг HCl билан хосил килган тузи. 
~Липидлар билан алкалоидлар йигиндиси 

 
Таркибида пиридин унумли алкалоидлар булган доривор усимликларнинг курсатинг. 

=Итсийгак 
~Афсонак 
~Сарик нуфар 
~Аччикмия 

 
Таркибида хинолизидин унумли алкалоидлар булган усимликларни курсатинг. 

~Итсийгак, кончуп, афсонак 
~Глауциум, кучала 
=Афсонак, аччикмия, нуфар 
~Бангидевона, мингдевона, булакли итузум 

 
Тропан гурухига кирувчи алкаоид сакловчи усимликларни аникланг. 

=Белладонна, мингдевона, бангидевона. 
~Сарик нуфар, кончуп, кучала. 
~Маралкулок, афсонак, итсийгак 
~Парпи, чой барги, исирик 

 
Изохинолин гурухига кирувчи алкаоид сакловчи усимликларни аникланг. 

~Кучала, зирк, исирик 
~Сарик нуфар, мингдевона, исирик 
~Кончуп, оддий зирк, маралкулок 
=Кончуп, глауциум, кораковук, оддий зирк. 

 
Алкалоид сакловчи усимликларни аникланг. 


~Эман, Далачой, Гозпанжа 
~Иттиканак, куштарон, Бинафша 
=Зирк, Маралкулок, Омонкора. 
~Гулхайри, Зубтурум, Зигир 

 
Алкалоидлар йигиндисида 14 та алкалоид булиб, йигиндидан хелидонин, хелеритрин ажралади, Бу 
кайси усимлик учун хос. 

~Анабазин 
~Кучала 
=Кончуп 
~Калампир. 

 
Таркибида индол унумига кирувчи алкалоидлар тутган усимлик кайси? 

=кучала 
~наъматак 
~зирк 
~зигир 

 
Itsiygak o‘simligini lotincha nomi. 

=anabasis aphylla 
~anabasis officinalis  
~capsicum annuum  
~thermopsis lancedata. 

 
Quyidagi o‘simliklarning qaysi biri alkaloid saqlaydi? 

=mingdevona 
~tog’jambil 
~achchiq ermon 
~tor barg sano  

 
Anabazin alkaloididan qaysi vitamin olinadi. 

=vitamin PP 
~vitamin B 
~vitamin C 
~vitamin D 

 
Termopsis maxsulotining kimyoviy tarkibi.  

=tarkibida xinolizidni unumlari (sitizin,paxikarpin,termopsin) bo‘lgan alkaloidlar,termopsilansil glikozidi  
~tarkibida antratsen unumlari, termopcilansin glikozidi va boshqalar.  
~tarkibida tropan gruppa alkaloidlari (sitizin, termopsin, pikarpin,termopsilansil glikozidi, organik kislotalar)  
~tarkibida oshlonchi moddalar, gallat va ellag kislotalar, flavonoidlar va boshqa birikmalar bor.  

 

Termopsis o‘simligi maxsulotini ishlatilishi. 

=preparatlari balg‘am ko‘chiruvchi, sitizin alkaloidi nafas markazini qo‘zg‘atuvchi va qon bosimini ko‘taruvchi 
~gipertoniya va yo‘talga qarshi, tabletka sitizin 
~preparatlari oshqozon/ichak kasalliklarini davolashda  
~balg‘amni kuchaytiradi, sitizin alkaloidi nafas markazini tinchlantiradi  

 
Termopsis o‘simligini mahsuloti? 

=yer ustiki qismi va urug‘i 
~ildizi  
~ildizpoyasi  
~tugunagi 

 
Achchiqmiya  o‘simligi oilasining lotincha nomi 

=fabaceae 
~salanaceae 
~papaveraceae 
~liliaceae 

 
Achchiqmiya  mahsuloti 

=yer ustki  qismi 
~po‘stlog‘i 
~ildizpoyasi 
~urug‘i 

 
Achchiqmiya  o‘simligini  kimyoviy tarkibi  

=paxikarpin 
~kraxmal 
~glitsirizin 
~flavonoidlar 

 
Qoncho‘p o‘simligini lotincha nomi. 

=chelidonium majus/katta qoncho‘p 
~chelidonium officialis/dorivor qoncho‘p 
~chelidonium flavum!sariq qoncho‘p  
~chelidonium niger!qora qoncho‘p 

 
Qoncho‘p qaysi oilaga mansub. 

=papaveraceae!ko‘knoridoshlar. 
~solanaceae!ituzumdoshlar  
~fabaceae!dukkakdoshlar 
~mimosaceae!memoziadoshlar  

 

Quyidagi berilgan qaysi o‘simlikning mevasi ko‘p urug‘li, pishganda ochiladigan, 2 xonali ko‘sakcha. Urug‘i 
tuxumsimon qora rangli va eshkaksimon dumchali bo‘ladi. O‘simlikning xamma qismi to‘q sariq, sut shirasi 
bor. 

=qoncho‘p 
~jag‘-jag‘ 
~termopsis 
~akatsiya 

 
Qoncho‘p o‘simligidan olingan shira qanday kasalliklarni davolashda ishlatiladi. 

=so‘gal va qadoqni yo‘qqilishda hamda kekirdak papilomasi va teri kasalliklarini  
~kekirdak papilomasi va teri kasalliklari  
~gipertoniya kasalligining I va II bosqichini, endarterit kasalliklarida 
~ichak yarasida 

 
Viktor qoraqovug‘i qaysi oilaga kiradi?  

=chuchmomadoshlar 
~loladoshlar 
~choydoshlar 
~bug‘doydoshlar 

 
Qoraqovuq (Omonqora) o‘simligining asosiy alkaloidini ko’rsating 

=galantamin, likorin  
~sitezin, likorin 
~galantamin, protapin 
~salosadin, solamargin 

 
Berberin alkaloidi zirk o‘simligining qaysi qismidan olinadi. 

=ildizidan 
~gulidan 
~mevasidan 
~novdalaridan 

 
Oddiy zirk o‘simligining lotincha nomi. 

=berberis vulgaris  
~berberis major 
~berberis officinalis 
~berberis lutheum 

 
Zirk o‘simligi maxsuloti qaysi javobda keltirilgan? 

=folia et radices Berberidis 
~radix Berberidis 
~flores et folia Berberidis 
~herba at folia Berberidis  


 
Choy tarkibidagi kofein qanday xususiyatga ega? 

=nerv sistemasini qo‘zg‘atuvchi hususiyatga ega 
~oshqozon sistemasiga ta’sir qiladi 
~ko‘krak qisishi, ateroskleroz, gipertaniya kasalliklarini davolash 
~tinchlantiruvchi, tutqanoq kasalligini davolashda 

 
Efedra o‘simligining tibbiyotda ishlatilishi 

=efedrin qon bosimi pasayganda allaergik bronxial astmada, eshakemi toshganda ishlatiladi   

Download 1.29 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   6   7   8   9   10   11   12   13   14




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling