Fiziologiya 2-semestr oraliq nazorat javoblari javob tahlaganlar: zaydullaev bayrambay davolash 204-guruh


 Физиологик антикоагулянтларнинг характеристикаси


Download 1.78 Mb.
Pdf ko'rish
bet19/78
Sana15.03.2023
Hajmi1.78 Mb.
#1272327
1   ...   15   16   17   18   19   20   21   22   ...   78
Bog'liq
fiziologiya javoblar

125.
 Физиологик антикоагулянтларнинг характеристикаси 
;Кон ивишига карши механизмлар. Конда факатгина кон
ивишини 
чакирувчи 
факторларгина 
булмасдан, 
яна 
гемокоагуляцияга 
карши 
антикоагулянт 
деб 
аталувчи 
моддалар хам мавжуддир. Бундай моддаларнинг айримлари 
конда доим буладилар, улар бирламчи антикоагулянтлар деб 
аталади. Кон ивиши ва фибринолиз жараёнида хосил булувчи 
моддалар 
иккиламчи 
антикоагулянтлар 
деб 
ном 
олган.Бирламчи антикоагулянтларни учта асосий гурухга 
булиш мумкин: 1 .Антитромбопластинлар-тромболастин ва 
протром- биназаларга карши моддалар; 2. Антитромбинлар-
тромбинни бириктириб олувчи мод­далар; 3. Фибриногендан 
фибрин хосил булишига карши модда­лар. Бирламчи 
антикоагулянтларнинг камайиб кетиши тромбоз хосил булиши 
ва ДВС-синдром келиб чикишига сабаб булиши мумкин. 
Иккиламчи ангикоагулянтларга кон ивишида иштирок эт- ган, 
«ишлатилган» факторлар, фибриноген ва фибринларнинг
емирилиш махсуллари киради. Иккиламчи антикоагулянтлар


томирларда кон ивишини ва тромбин таркалиб кетишини
чегаралайди . 
126.Qon aylanish tizimining umumiy fiziologiyasi 
Qon harakatini yurak ta’minlaydi. Ingliz vrachi, anatomi va 
fiziologi Vilyam Garvey 1628 yilda o'zining «Hayvonlarda yurak 
va qon harakatini anatomik tekshirish» nomli asarida qon 
aylanishni katta va kichik doiralari haqida, yurakning qonni 
xarakatga keltiruvchi a’zo ekanligi va qonni yopiq sistemada 
uzluksiz harakati haqida to'g 'ri tasavvur berdi. Qon organizmda 
harakatlanar ekan, qon aylanishining katta va kichik doirasini 
bosib o'tadi. Katta doirasi yurakning chap qorinchasidan 
boshlanib, aorta, yirik arteriyalar, kapillyarlar, venula va venalami 
o'z ichiga olib, yurakning o'ng bo'lmasida tugallanadi. O 'ng 
bo'lmadagi qon o'ng qorinchaga o'tadi va u yerdan qon 
aylanishning kichik doirasi boshlanib, o'pka arteriyalari va uning 
barcha tarmoqlari, o'pka arteriyalari, kapillyarlari, venulalar va 
venalami o'z ichiga oladi va yurakning chap bo'lmachasiga 
quyiladi. Chap bo'lmachadan qon chap qorinchaga quyilib, o'z 
faoliyatini davom ettiradi. 

Download 1.78 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   15   16   17   18   19   20   21   22   ...   78




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling