Fiziologiya 2-semestr oraliq nazorat javoblari javob tahlaganlar: zaydullaev bayrambay davolash 204-guruh


 Eritropoetin ta'sir etish mehamizmi


Download 1.78 Mb.
Pdf ko'rish
bet77/78
Sana15.03.2023
Hajmi1.78 Mb.
#1272327
1   ...   70   71   72   73   74   75   76   77   78
Bog'liq
fiziologiya javoblar

213. Eritropoetin ta'sir etish mehamizmi 
Eritropaetinlar- eritropoezning fiziologik boshqaruvchisi 
hisoblanadi. Eritropoetinlar asosan buyrakda qisman taloqda hosil 
bo'ladi va sog'lom odam qonida doimo oz miqdorda bo'ladi. 
Eritropaetonlar eritrotsitlar o'tmishdoshlarining proliferatsiyasini 
kuchaytiradi va gemoglobin sintezini tezlashtiradi. Ular gem va 
gemoglobinlar sintezida qatnashuvchi enzimlar hosil bo'lishida 
ishtirok etadigan informatsion RNK sintezini kuchaytiradi. 
Eritropoetinlar hosil bo'lishi gipoksiyada kuchayadi. Eritropoezni 
erkaklar jinsiy gormonlari kuchaytiradi. Qonda eritrositlar 
ko'payib ketganda hosil bo'luvchi modda eritropoez ingibitori 
eritropoezni tormozlaydi. Shuningdek, ayollar jinsiy gormonlari 
(estrogenlar) va keylonlar ham eritropoezni tormozlaydi. Simpatik 
nerv tizimi eritropoezni kuchaytiradi, parasimpatik esa 
tormozlaydi. Nerva va endokrin tizimilari eritropoezga eritropoetin 
orqali ta'sir ko'rsatadi 
214. Урокиназанинг таъсир этиш механизми; 


Фибринолизнинг ташци активланиш механизмы цон-томир 
эндотелийсида син- тезланадиган туцима активловчилари 
ёрдамида амалга оши- рилади. Уларга плазминогеннинг 
туцима активловчиси (ТАП) ва урокиназалар 
киради.Буйраклар цоннинг фабринолитик активлиги- да 
иштирок этади. Плазминоген активатори-урокиноза 
синтез^илади.
 
Сийдик хосил булиши би- рин кетин келувчи учта жараённи 
уз ичига олади.
1 .Коптокчалардаги филтрация (ултрафилтрация), буйрак коп- 
токчаларида цон плазмасидан сув ва паст молекулали модда- 
ларни к;аналчаларга утиши- бирламчи сийдикни ^осил 
булиши.
2.Каналчалардаги реабсорбция. Бирламчи сийдикдан сув ва 
филтратдаги организм учта зарур булган моддаларни конга 
кайта сурилиши.
З.Каналчалардаги секреция- органик моддалар ва ионларни 
^ондан каналчалар бушлигига секретор йул билан 
утказилиши. Коптокчалардаги филтрация. Буйракларда 
сийдик хреил булиши буйрак коптокчаларида кон 
плазмасидаги сув ва пастмо- лекулали моддаларни ^аналча 
бушлирига сизиб утишидан иборат. Суюцлик цон томирлар 
бушлигидан коптокчалар бушлигига коптокчалар девори 
орцали сизиб утади. Филтрловчи мембрана уч каватдан: 
капиллярлар эндотелийси, базал мембрана, висце- рал 
эндотелий ёки падоцитлардан иборат. Капиллярлар эндоте- 


лийсида 50-100 нм диаметирли тешикчалар мавжуд. Иирик 
мо лекулали о^силлар бу тешикчалар со^асида ^имоя 
каватларини ^осил к;илиб, глобулинлар ва албуминларни 
утказмайди. Тешик-чалар ор^али шакилли элементлар ва 
оксилларни утиши чегара- ланган, аммо к;он плазмасида 
эриган паст молекулали моддалар эркин ута олади. Кейинги 
каваг базал мембрана булиб, филтрланувчи модда- ларни 
асосий цалцони ^исобланади. Уларнингтешикчалари кат- 
талиги 3,4нм га тенг. Тешикчалар молекулаларни катталиги, 
шак- ли ва цутбига цараб утишини чегаралайди. Тешикчалар 
ички юзаси манфий зарядланган булиб, манфий зарядли 
моддалар- ни, жумладан, оксилларни утказмайди. 
Подоцитлар, моддаларни филтрловчи учинчи каватни таш- 
кил цилиб, у ни оёцчалари базал мембранага тегиб туради. 
По- доцит оёцчалари орасидан филтрланувчи сую ^ш к утади. 
Бу тешикчалар албумин ва бошца юцори молекулали 
моддаларни утказмайди. Куп каватли филтр цон оцсилларини 
утказмайди ва оцсилсиз бирламчи сийдик ^осил цилади. 
Молекуляр орирлиги 5500 дан паст булган моддаларни те 
шикчалар осон утказади. Нормал ^олатда сув билан ултрафил- 
трат таркибида барча паст молекулали моддалар булади. 
К[он- нинг шакилли элементлари ва оцсилларнинг аксарият 
цисми булмайди. Филтрация содир булиши учун филтр, 
филтрланувчи суюц- лик ва филтрловчи босим булиши керак. 
Филтрни тузилишини куриб чивдик, филртланувчи сукнушк 
эса цон плазмаси. Филтрловчи босим асосий омиллардан 
бири ^исобланади. Коптокча- лардаги ултрафилтрация 
коннинг гидростатик босими таъмин- лайди. Филтрланиш 
тезлигини эса самарали филргация босими белгилайди. Бу 


босимни цуйидаги формула билан ифодалаш мумкин: РА =Р -
(Р +Р . ) филтр гидр у о н к о ти к к а п су л а и чи д а ги ги д р о 
ст б о с и м ' Коптокчалардаги гидростатик босимдан (Р ), Кон 
плазмаси оцсилларини онкотик босими (Ронк) ва капсула ичи 
гидростотик босим (Рк лаичи) й и р и н д и с и н и айримасига 
тенг. Инсоннинг буйрак коптокчаларидаги гидростотик босим 
70 мм сим уст, цон плазмаси оцсилларининг онкотик босими 
30 мм сим уст га тенг. Капсула ичи гидротатик босим эса 20 
мм сим уст га тенг. Демак филтрация босими 70-(30+20)=20мм 
сим уст га тенг экан. Филтрация босим юцоридаги курсатилган 
омиллар узга-ришига цараб ортиб ёки камайиб кетиши 
мумкин. Агар инсонда артериал босим кескин пасайиб кетса 
сийдик цосил булиши тухтайди. Филтрланиш жараёнини 
мицдорий курсаткичи коптокчалар- даги филтрация тезлиги 
билан ифодаланади. Бунинг учун цон ва сийдикдаги маълум 
моддалар мшуюри аницланиб гекшири-лади. Ш у мацсадда 
цон бирон бир зарарсиз к,он плазмаси оцсил- лари билан 
бирикмайдиган, реобсорбцияланмайдиган ва секре- 
цияланмайдиган модда юборилади. Бунга мисол цилиб 
инулин, маннит, креатинин ва бошцаларни келтириш мумкин. 
Филтрланиш жараёнини цуйидаги формула билан аницлаб 
топиш мумкин.
Cin =Min V/Pin бу ерда : Cin-инулиндан тозаланиш 
коэффициенти. Min-сий-
дикдаги инулин мицдори, Pin-цон плазмасидаги инулин 
мивдо- ри, V-1 минутда ажралиб чицкан сийдик 
мицдори(минутли диу рез). Бир минутдаги филтрация 
хажмини шу вацт ичида цоннинг цанча инулиндан халос 


булганлигини курсатади. Бу мшуюр ину- линдан тозаланиш 
коэффициенти деб аталади. Коптокчалардаги филтрланиш 
тезлиги эркакларда 125 мл/ мин, аёлларда эса 110 мл/мин га 
тенг. Каналчалардагиреабсорбция. Буйрак коптокчаларида 
цосил булган бирламчи сийдик, цаналчалар ва йигувчи 
найчаларда цайта сурилиши (реабсорбция) жараёни цисобига 
иккиламчи сийдикка айланади. Бир неча кундузда цар иккала 
буйраклар- дан оциб утаётган 1500-1700л цондан 150-180 л 
бирламчи сий дик цосил булади, ундан эса 1-1,5 иккиламчи л 
сийдик цосил булади. К^олган суюцлик цаналчаларда ва 
йигувчи найчаларда цайта сурилиб кетади. Каналчалардаги 
реабсорбция -б у канал- чалар бушлигидаги сув ва ундаги 
организм учун зарур булган моддаларни цон ва лимфага 
цайта сурилишидан иборат. Реаб сорбция моцияти цаётий 
зарурий моддаларни цонга цайтариш ва керагидан 
ортицчаларини, ёт моддаларни моддалар алмаши- нуви 
натижасида хосил булган чициндиларни эса бирламчи сий 
дик таркибида цолдиришдан иборат. Реабсорбция жараёни 
не- фронни барча цисмларида содир булади. Проксимал 
цаналча- ларда глюкоза, витаминлар, оцсиллар, 
микроэлементлар тулиццайта сурилади. Генле ф вузлори, 
дистол каналча ва йигувчи найларда сув ва электролитлар 
реабсорбцияланади. Нефроннинг проксимал цисмида 
Ыа+,СН1 лар 70%, НСО, - 90% цайта сурилади. Моддаларни 
каналчалардаги реабсорбцияси актив ва пассив ташиш йули 
билан амалга оширилади. Пассив ташиш электро химик, 
концентрация ёки осмотик градиент фарци йуналиши буйича 
энергия сарфисиз кечади. Бу йул билан сув, С 0 2, хлор, 
мочевина цайта сурилади. Актив ташиш деб концентрацион 


ва электрокимёвий гради- ентга карама-царши йуналишда, 
энергия сарфи ^исобига мод- даларнинг ташилишига 
айтилади. Фаол ташиш уз навбатида бир- ламчи ва иккиламчи 
актив ташиш турларига булинади. Бирлам- чи актив ташиш, 
электрохимик градиентга царама-карши, хужайра 
метоболизми энергияси х.исобш а кечади. Бу йул билан 
ташилишга № +ионини мисол^илиш мумкин. № *.К+АТФ аза 
ферменти иш- тирокида АТФ энергиясидан фойдаланиб 
ташилади. Иккиламчи актив транспорт, концентрацион 
градиентга царши энергия сарфисиз ташилади. Бу йул билан 
глюкоза, ами- нокислоталар утади. Кайта сурилаётган 
моддалар каналчаларнинг цоплаган ^ужай- раларнинг 
бушли^ка у р аган люминал ва асосий мембранаси- дан утиши 
керак. Люминал мембранада купчилик моддалар учун 
ташувчилар ва ион каналлари бор, улар моддаларни хужайра 
ичига утишинитаъминлайди. Базолатерал мембранадаЙа+, К 
‘- АТФ аза, ва бошка органик моддаларни ташувчилари бор. 
Глюкоза реабсорбцияси. Одамларда хар да^икада каналлча- 
ларга 990 ммол глюкоза утади, ундан 989,8 ммол цисми 
буйрак- ларда реабсорбцияланиб кетади, яъни сийдикда 
деярли глюкоза булмайди. Глюкоза реабсорбцияси 
концентрацион катталикка царши утади. Глюкоза проксимал 
каналча бушлигидан хужай- раларга утиши махсус ташувчилар 
ёрдамида амалга ош ирила ди, ташувчи бир ва^тнинг узида 
Ыа'ни хам бириктириб олади. Бу хосил булган комплекс 
хужайра ичига ута олиш хоссасига эга булиб колади. Хужайра 
ичида бу комплекс булинади, нати- жада хужайра ичида 
глюкозани ми^дори ортади, сунгра глю ко за хужайра аро буш 
лида утади, урдан эса кош а утади. {^ондаги глюкозанинг 


миьуюри 5 дан 10 ммол/л дан оргиб кетса, у сийдик билан 
ажралиб чица башлайди. Бунинг сабаби шундаки проксимал 
каналчалар люминал мембранасидаги та шувчилар михдори 
чегараланган булади. Ташувчиларнинг бар-часи глюкоза 
билан бирикиб олгандан сунг, ^айта сурила олмай колади. 
Орти^часи сийдик билан чи^ариб юборилади. Глюкозанинг 
максимал реабсарбция (Тша) мивдорини аник- лаш учун 
^онга глюкоза юборилади ва унинг ^ондаги концента- 
рациясини сийдикдан пайдо буладиган даражасига 
оширилади. Г люкозанинг максимал ташилиши (Т т 0)ни 
анииугаш учун фил- тратга утган глюкоза миадоридан 
(коптокчалардаги филтрат миодори С т билан плазмадаги 
глюкоза концентрацияси Р0 купайтмаси) сийдик билан 
ажралаётган (и с-сийдикдаги глюко за концентрацияси, У-
ажралган сийдик хажми купайтмаси) глю коза айириб 
юборилади: Тш0=Ст ро-ио V Аминокислоталар реабсорбцияси 
хам натрий ташилишига борли1$. Коптокчалардан 
каналчаларга утган о^сил ва аминокис- лоталарнинг 90% 
каналчаларининг проксимал кисмида реабсор- бцияланади. 
Бу жараён иккиламчи актив ташиш йули билан амалга 
оширилади. Турли гурух нейтрал, икки асосли, дикар- 
боксилли аминокислота ва иминокислоталар 
реабсорбциясини туртдан ортик актив ташиш тизимлари 
таъминлайди: О цсил реабсорбцияси. Нормал ^олатда оз 
мивдорда о^сил бирламчи сийдик таркибида булади ва у 
проксимал каналчалар- да ^айта сурилиб кетади. О^силлар 
реабсорбцияси пиноцитез йули билан амалга оширилади. 
Каналчалар эпителийси о^сил- ни адсорбциялаб олади, 
сунгра мембрана цитоплазмасига бота- ди ва пиноцитоз 


вокуоли ^осил булади. Вакуоллар базал мемб рана томон 
силжийди ва ю^ори лизосомалар билан ^ушилади. 
Лизосомалар ю^ори протеолитик активликка эга. О^силлар ли 
зосомалар билан бирикиб аминокислоталаргача 
парчаланади. Барча аминокислоталар гидролизга 
учрамайдилар. Колганлари конга узгармаган ^олда утади. Бу 
жараён актив булиб энаргия сарфи билан кечади. Бир кеча 
кундузда сийдик билан 20-75мг дан куп булмаган о^сил 
чи1^иб кетади. Сийдикда о^силни пайдо булиши протеинурия 
деб аталади. Буйракнинг цатор ^асталик- ларида протеинурия 
кузатилади. Айрим физиологик х,олатлар- да, масалан, ояир 
жисмоний ишдан сунг ^ам протеинурия куза- тилиш и 
мумкин. М очевииа реабсорбцияси. Нефронинг проксимал 
кисмида пассив ташиш йули билан мочевинанинг маълум 
к;исми к;айта сурилади. Долган ^исми эса йигувчи найчаларга 
бориб у ердаАДГ таъсирида цайта сурилади. АДГ таъсирида 
йирувчи найча- ларда сув реабсорбцияси кучайиши 
натижасида бирламчи сий- дикдаги мочевина 
концентрацияси ортади. АДГ каналчалар утказувчанлигини 
ошириб мочевина буйракни магиз моддасига утади ва у 
ердаги осмотик босимни оширади. Дужайралар аро 
суюцликда мицдори ортган мочевина концентрацион 
катталик буйича генле цовузлорига утади дистол каналга ва 
йирувчи най- чаларга боради. Шу йул билан мочевина буйрак 
ичи айниш и содир булади. Куп сув истеъмол цилганда ёки 
сийдик ажрали- ши кучайганда, сув реабсорбцияси озаяди 
натижада сийдик би лан мочевина чициши кучаяди. Сув ва 
электролитларреабсорбцияси. Сув нефроннинг бар- ча 
цисмларида цайта сурилади. Проксимал каналчаларда 


сувнинг 2/ 3 кисми, 15% Генле ковузлогида, 15% дистал 
каналчада ва йи рувчи найларда реабсорбцияланади. Сув 
пассив йул билан р й т а сурилади. Осмотик фаол модда- лар: 
глюкоза, аминокислоталар, оцсиллар Ыа+, К*, С а*\СГ ион- 
лари узи билан сувни цам олиб утади. Осмотик фаол 
моддалар реабсорбцияси камайганда сув реабсорбцияси цам 
камаяди. Масалан, сийдикда глюкозанинг пайдо булиши 
диурезни кучай- ишига олиб келади. Сувнинг пассив 
сурилишини таъминловчи ион натрий хисоб- ланади. Натрий 
оцсил ва аминокислоталар транспорти учун за- рур. Бундан 
ташцари натрий буйракнинг магиз моддаси цужай- ралараро 
бушлицда сийдикнинг цуйилиши унинг осмотик фаол муцит 
цосил цилишига зарур. Натрий реабсорбцияси нефрон нинг 
барча цисмларида содир булади. Проксимал каналчаларда 
65%, Генле цовузлогида 25%, дистал каналчаларда 9% ва йи 
рувчи найчаларда 1% натрий цайта сурилади. Натрийнинг 
цайта сурилиши бирламчи фаол йул билан булиб, 
энергиянинг асосий цисми шу жараёнга сарфланади. 
Натрийниташилишида N8% К*-АТФ-аза етакчи ацамият касб 
этади. Хужайра ичига натрийнинг ташилиши турли йуллар 
билан амал- га ошиши мумкин. Улардан бири Ыа+ ни Н+ 
билан алмашиниши (антипорт). Бу холатда № + цужайра ичига 
ташилади, Н+ иони эса ташцарига. Натрийнинг таш илишини 
бошца йули, амино кислота ёки глюкоза иштирокида амалга 
оширилади.
Каналчалардаги секреция. Каналчалардаги секреция-бу мод- 
даларни цондан каналчалар буш лигига секрктор йул билан 
утиши. Бу жараён купчилик ионларни тез экскреция булишини 


таъминлайди. Бундай ионларга калий мисол булиши 
мумкин.Секреция ^исобига органик кислоталар (сийдик 
кислотаси) ва асослари (холин, гуанидин), организм учун ёт 
моддалар, анти- биотиклар (пенициллин), рентгенконтраст 
моддалар (диодг-раст), буёк^лар (фенол к^зил) 
парааминогиппур кислотаси -ПАГ. Секреция жараёни 
гемостазни ушлаб туриш механизмларидан бири 
хисобланади. Каналчаларнинг проксимал ва дистал цисми 
эпителиал хужайралари секреция цилиш хусусиятига эга. 
Проксимал ка- налга хужайралар органик бирикмаларни 
секреция килади. Бу- нинг учун махсус таш увчилар зарур. 
Улардан баъзилари орга ник кислоталарни (ПАГ, диодраст, 
фенолрот, пенициллин...) бошкалари органик асослари 
(гуанидан, пиперидин, тиамин, холин, хинин, серотонин, 
морфин...). Водород ионлари секре- цияси проксимал 
каналчаларда дистал кисмга нисбатан купрок. Калий 
секрецияси дистал каналчалар ва йикувчи найларда содир 
булади. Калий секрецияси алдестерон гормони иштиро- кида 
бош^арилиб, реабсорбциясини камайтиради. Хужайралар- 
нинг узида хосил булган аммиак секрецияси каналча-ларни 
про ксимал хамда дистал цисмларида амалга оширилади 

Download 1.78 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   70   71   72   73   74   75   76   77   78




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling