Х. Т. Турсунов, Т. У. Рахимова экология укув кулланма «Chinor enk» экологик нашриёт компанияси


Download 3.84 Mb.
Pdf ko'rish
bet66/113
Sana25.10.2023
Hajmi3.84 Mb.
#1721194
1   ...   62   63   64   65   66   67   68   69   ...   113
Bog'liq
Турсунов Х. Экология

Экология
Сунгги йилларда Дунё океанининг ифлосланиш и жа- 
\о н ахамиятига эга булган экологик муаммога айланди. 
Денгиз ва океанлар асосан нефть ва нефть ма^сулотлари, 
саноат ва маиш ий ок,овалар, o n ip металлар, радиоактив 
бирикмалар ва бошкдлар билан ифлосланади. Урга денгиз 
Ер юзидаги энг ифлосланган денгиз хисобланади. Океан 
ю засининг нефть билан к,опланиши «океан-атмосфера» 
тизимида узаро алокддорликнинг бузилишига ва Ер юзида 
кислороднинг асосий м анбаларидан бири булган ишил 
усимликлар - фитопланктоннинг нобуд булишига олиб ке­
лади. Бу уз навбатида океандаги биологик махсулдорлик- 
нинг камайишига сабаб булади.
Дунё океани узок, йиллардан бери ута захарли ва радио­
актив моддалар гуристонига айлантирилган. Дунё океани­
нинг ифлосланиши нафакдт глобал экологик, балки иж- 
тимоий ок,ибатларига \ам олиб келиши мукдррардир. Ер 
юзида \аёт бешиги булган Дунё океанини мухофаза к,илиш 
ва океан ресурсларидан о^илона фойдаланиш ни таъмин- 
лаш факдтгина турли давлатларнинг хамкорлиги натижа- 
сидагина муваффакдятли амалга ош ирилиш и мумкин.
8.3 Урга Осиё ва Узбекистонда сувдан фойдаланиш
Урта Осиё Дунё океани билан богланмаган берк хавза 
булиб, Ер юзида сув егишмайдиган кургорчил зона хисоб­
ланади. Урта Осиёнинг текислик к,исмида бугланиш йил­
лик ёгин микдоридан куп ва сув олтинга тенг деб бахола- 
нади. Урта О сиёнинг ер усти ва ер ости сув ресурслари чек- 
ланган ва окилона фойдаланиш ни талаб к,илади. Икки асо­
сий дарё - Сирдарё ва Амударёнинг сувлари деярли гул и к, 
узлаш гирилган ва ер ости сувлари хам тобора куп рок иш- 
латилмокда. Сувларнинг ифлосланиши муаммоси ичимлик 
сувларининг етишмаслигини янада кескинлаштирди. Дарё- 
лар сувининг сугоришга куплаб ишлатилиши Орол денги- 
зининг куришига сабаб булмокда.
Узбекистон Республикаси йирик сугориладиган де\к,он- 
чилик районларидан бири хисобланади. Сув ресурслари 
Узбекистон ва бутун Урта Осиё минтакдсининг ривожла- 
ниш ини белгиловчи энг мухим омил хисобланади. Кддим- 
да бу катта 
хУДУДДа 
мехнат ва мул сув талаб циладиган экин- 
лар-пахта, шоли етиштириб келинган. Узбекистон ерлари 
асосан Амударё, Сирдарё, Зарафш он, Кдшкддарё, Сур-



Download 3.84 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   62   63   64   65   66   67   68   69   ...   113




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling