Кимевий технологиянинг жараёнлари ва қурилмалари фанидан ўқув қўлланма


Download 3.57 Mb.
Pdf ko'rish
bet12/115
Sana06.11.2023
Hajmi3.57 Mb.
#1751754
1   ...   8   9   10   11   12   13   14   15   ...   115
Bog'liq
Кимевий технологиянинг OQUV QOLLANMA (2)

Зичлик. Ҳажм бирлигидаги бир жинсли жисмнинг (суюқликнинг) 
массаси зичлик деб аталади ва 

билан белгиланади.


 = m/v кг/м
3
(2.1) 
Солиштирма оғирлик. Ҳажм бирлигидаги суюқликнинг оғирлиги 
солиштирма оғирлик деб аталади ва

билан белгиланади: 
 

 = G/v (2.2) 
Масса билан оғирлик қуйидагича боғланган: 
 
m = G/g (2.3) 
Массанинг миқдорини тенгликка қўйсак, зичлик билан солиштирма
оғирликнинг ўзаро боғланиш нисбати келиб чиқади: 

 = 


 
 
(2.4) 


24 
Томчили суюқликларнинг зичлиги ва солиштирма оғирлиги эластик
суюқликларникидан бир неча марта катта бўлиб, босим ва ҳарорат таъсирида 
жуда кам ўзгаради. 
Газларнинг зичлиги идеал газларнинг ҳолат тенгламасидан аниқланади: 
РV = m/M РT  (2.5) 
Тенгламадан зичлик қуйидаги ифодага тенг бўлади: 
 

 = m/v = РM/РT (2.6) 
Зичлик катталигига тескари бўлган катталик солиштирма ҳажм деб
аталади ва

билан ифодаланади: 
 

 = v/m = 1/

 = РT/РM = v/m (2.7) 
Қовушқоқлик. Реал суюқликлар труба ичида ҳаракатланганда, унинг 
ичида ички ишқаланиш кучлари ҳосил бўлиб, силжишига тўсқинлик қилади. 
Суюқликни бир қатламдан иккинчи қатламга силжиши учун сарф бўлган
куч қовушқоқлик (ёки ички ишқаланиш) дейилади. Ньютон қонунига
биноан, суюқликнинг силжиши учун зарур бўлган куч шу қатламнинг юзасига,
сурилиш 
тезлиги 
градиентига 
ва 
шу 
суюқликнинг 
қовушқоқлик 
коэффициентига тўғри пропорционал боғланган:

Download 3.57 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   8   9   10   11   12   13   14   15   ...   115




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling