M. T. Ir is q u L o V


Download 33.62 Kb.

bet20/29
Sana12.11.2017
Hajmi33.62 Kb.
1   ...   16   17   18   19   20   21   22   23   ...   29

arajasiga  k o ‘tarilishi  m um kin.  0 ‘zb ek ,  q ozoq ,  qoraq alp oq ,  qirg‘iz, 
Lirkman tillari fon etik   sistem asi, gram m atik  qurilishi va lu g ‘at boyligi 
hatdan  bir-biriga  yaqin.  Bu  qadim   davrlarda  shu  xalqlarni  tashkil 
tgan  urug4  va  q ab ilalam in g  aralash  yashagani,  yaqin  m u n osabatd a 
o ‘lganligi  bilan  izohlanadi.
Shunday qilib,  sotsiolingvistika  hozirgi kunda  katta  odimlar bilan 
ivojlanib  borm oqda.  Bu  zamon  taqozosidir.  0 ‘z  mustaqilligiga 
rishgan  davlatlam ing  o ‘z  milliy  adabiy  tillarini  yaratish,  yozuvni 
soslash,  uni  mukammallashtirish  ishlari jadal  olib  borilmoqda.  Fan

va  texnika  taraqqiyoti  xalqaro  savdo-sotiqning  kengayib  borishi  bir 
tomondan, tillarda baynalminal so‘zlar sonining oshib borishiga sabab 
b o isa,  ikkinchi  tomondan,  mahalliy tillar bilan xalqaro til vazifasini 
o ‘tayotgan  tillar  o ‘rtasidagi  to ‘qnashuvlarga,  til  chatishuvlariga 
(kreollashtirish,  pijinlashtirish)  sabab boim oqda.  Bu masalalar bilan 
ijtim oiy  tilsh u n o slik   sh u g ‘u llan ish i,  b u n d ay   h o d isa la m in g  
qonuniyatlarini  ilmiy  ravishda  ochib  berishi  zarur.
Demak  til,  Sossyur  aytganidek  «o‘zi  uchun  va  o ‘z  ichida»  voqe 
bo‘lmasdan, u bir tomondan o‘z ichki qonuniyatlari asosida evolyutsion 
yo‘l  bilan  rivojlansa,  ikkinchi  tomondan,  tashqi  tazyiqlar,  ta ’sirlar 
asosida  ham  rivojlanishi  mumkin  ekan.  Jamiyatga  til  qanchalik  zarur 
b oisa,  tilga jamiyatning  boiishi  ham  shunchalik  zarurdir.
Tilning mavqei,  rivojlanishi  uning  muomalada  boiishiga  bogiiq. 
Til  o ‘zining  muloqot,  bilish,  ifoda  vazifalarini  bajarishi  uchun  uning 
o ‘z  hududi,  bu  hududda  yashovchi  jamiyati,  jamiyatning  iqtisodiy 
bazasi  bo‘lmog‘i  darkor,  zero  bu  hudud,  sodir  boiayotgan  barcha 
ijtimoiy-iqtisodiy о ‘zgarishlar, m a’naviy va mafkuraviy siljishlar tilga 
o ‘z ta ’sirini  o ‘tkazmay  qolmaydi.  Til  kishilar orasida  asosiy muloqot 
vositasi  b o iis h i  bilan  bir  q ato rd a  xalqning  hayotiy  tajribasini, 
an’anasi,  milliy  xarakterini  va  hatto  bilim  darajasini  aks  ettiruvchi 
k o ‘zgudir.  M illatning  bu  xususiyatlari  o ‘zgaruvchandir,  shuning 
uchun  ulami o ‘zida aks ettiruvchi til ham doimo  o ‘zgarib,  yangilanib 
boradi.  Ana  shular  tilga  tashqaridan  o ‘tkaziladigan  ta ’sirdir.  Shu 
ta ’sirlar  asosida  tilda  sodir  boiadigan  o ‘zgarishlar  sotsiolingvistika 
mavzularidan  biri  hisoblanadi.
Har  bir jamiyat  a ’zosi  tilning  sotsiolingvistik  ishlatish  qoidalarini 
o‘zlashtirib  olishi  kerak.  Gapiruvchining  til  malakasi  har bir muayyan 
vaziyatda til vositalaridan mazkur shart-sharoitga to ‘g‘ri keladiganlarini 
tanlay bilishiga qarab belgilanadi.  Bunday qoidalami gapiruvchilar ikki 
xil  yo‘l  bilan  hayot  va  nutq  tajribasi  va  maxsus  tayyorgarlik  orqali 
(maktab,  oliy  ta’lim  sistemasida)  o‘zlashtirishlari  mumkin.
Bunday  m asalalar  ham  ijtimoiy  tilshunoslik  nazaridan  chetda 
qolmaydi.
Zamonaviy  sotsiolingvistika  yuqorida  aytilganlardan  tashqari 
ayollar,  erkaklar,  o ‘smirlar,  m aktab  va  b o g ‘cha  yoshdagilarning 
nutqiga  xos  xususiyatlarni  o ‘rganish  bilan  ham  shug‘ullanadi.

Sotsiolingvistika yoki ijtimoiy tilshunoslik bilan  uzviy bog‘langan 
tilshunoslik  fanining  yana  bir yo‘nalishi -   kognitiv  tilshunoslikdir.
«Kognitiv»
 
atam asining  asosida 
«bilish»,  «idrok  etish»
 
degan 
ma’nolar yotadi (ingliz tilida «
congnitive
», rus tilida 
«poznavatelniy»). 
Sh.Safarov  fikricha,  «Bilim  olish  va  saqlash,  uni  amalda  q o ‘llash  va 
uzatish  manbai  va,  nihoyat,  uni  shakllantiruvchi  vosita  b o ‘lgan  til 
tizimi  kognitiv  tahlil  obyekti  ekanligiga  hech  qanday  shubha yo‘q... 
Bilimning mavjudligi  tilning  mavjudligidan.  Tilning  o ‘zi  esa  kognitiv 
tizimning  faoliyati  mahsulidir,  lisoniy  tarkiblar  tafakkur  faoliyati 
natijasida  shakllanadi».  Shunday  ekan,  «tilshunoslik,  psixologiya, 
sotsiologiya,  madaniyatshunoslik  kabi  sohalar  hamkorligi  kognitiv 
faoliyat  asosida  voqelanuvchi  hodisadir».1
K ognitiv  tilsh u n o slik n in g   asosiy  vazifasi  va  m aq sad i  til 
sistemasining  insonlarning  o ‘rab  turgan  muhitni,  insoniyat  tarixi  va 
madaniyatini,  urf-odatlarini o ‘rganishda, anglab olishdagi ishtirokini 
aniqlash, inson ongidagi mavjud tajribaga suyanib, to ‘plangan bilimni 
ma’lum  tartibga  tushirish,  uni  boshqalarga  uzatishda  vositachilik 
qilayotgan tilning rolini tadqiq etishdir. Aynan shu jarayonni hozirda 
tilshunoslar 
lingvokognitiv faoliyat
 
deb  yuritishadi.
K ognitiv  tilsh u n o slik n in g   keng  k o ‘lam da  sh u g ‘ullanyotgan 
sohalaridan b a’zilari  quyidagilar:  kognitiv  fonologiya, matnning real 
voqelikka munosabati, tilllar grammatik sathining о ‘mi va boshqalar.
Axborotning inson ongidigi faollashuv darajasi, uzatilajak axborot 
mazm uni  yoki  ax b o ro tn i  tinglovchiga  yetkazilm oqchi  b o ‘lgan 
ma’lumot muloqotga  kirishayotgan shaxs tomonidan talaffuz etilgan 
gap  into n atsiy asin in g   tu ri,  u rg ‘ularning  jo y lash tirilish i  orqali 
tinglovchiga  yetkaziladi.
Matnning real voqelikka munosabati, ya’ni haqiqatga mos kelish- 
kelmasligi,  m a ’lum ki  absolyut  h aq iq at  bilan  gapiruvchining  u 
to ‘g ‘risida  berayotgan  axboroti  doimo  bir-biriga  mos  kelmaydi, 
chunki  insojj  turli  sab ab larg a  k o ‘ra  (bilib-bilm asdan,  ataylab)
1  Sh.Safarov.  K o g n itiv   tilsh un oslik. -J iz z a x :  «Sangzor»  n as h riyo ti,  20 0 6-y il.  9 -1 2  
betlar.

voqelikni o‘zicha talqin qiladi, bunday holatlar gapiruvchining oldiga 
q o ‘ygan  maqsadiga  bog‘liq:  gapiruvchi  faktni  o ‘zidek  yetkazishi, 
qisman  у о  butunlay  buzib  k o ‘rsatishi  uning  aqliy  imkoniyatlariga, 
ba’zan  oldiga  qo‘ygan  maqsadiga  monand  boiishi  mumkin.
Tillaming  grammatik  tarkibi,  uning  tizimi  kognitiv  tilshunoslik 
nazaridan  chetda  qolmaydi.  Voqelik  va  uni  idrok  etish  m akon  va 
zamon  tushunchalari  bilan  uzviy  bogiiqligi  isbot  talab  qilmaydigan 
h a q iq a td ir.  S hunday  ekan,  m u lo q o tg a   k irish a y o tg a n   shaxs 
tinglovchini  qiziqtirayotgan  mavzu  (konsept)ni  unga  yetkazishda 
gapirilayotgan  tildan  leksik  birliklarni  tanlaydi,  so‘ngra  mavjud 
grammatik kategoriyalar asosida ulami modellashtiradi va shu tariqa 
uni  tinglovchi  e’tiboriga  havola  etadi.  Voqelik  (mavzu)  -  uni tegishli 
tartibda  grammatik jihatdan  modellashtirish -  tinglovchi  tomonidan 
bu axborotni qabul qilinib, idrok etilish jarayoni ijtimoiy tilshunoslik, 
psixolingvistika va  kognitiv tilshunoslikning  o‘rganish  obyektlaridan 
biridir.
Aytilganlardan  m a’lum  boiishicha,  dunyoni,  bizni  o ‘rab  turgan 
muhitni, sodir boigan, boiayotgan voqea va hodisalami bilish, idrok 
etish til faoliyati bilan uzviy bogiiqdir. «Kognitiv tilshunoslik... inson 
tomonidan til tizimini va ushbu tizimni harakatga keltiruvchi omillami 
o^zlashtirishi va ulardan foydalanish qoidalarini qay yo‘sinda tartibga 
solinishi  kabi  masalalar  bilan  shug‘ullanadi.  Kognitiv  -   tilshunos 
lisoniy  hodisalam ing  ta fa k k u r  faoliyatidagi  o ‘rni,  bajarad ig an  
vazifalari bilan qiziqadi. U (kognitivist) lisoniy va tafakkur faoliyatlari 
m unosabatlarining  yuzaga  keltiruvchi  sabablarni  qidiradi  va  bu 
sabablar  oqibati  b o ig a n   m uloqat  m atnlari  -   lisoniy  tuzilm alarni 
tarkiban  va  mazmunan  anglashga,  tahlil  qilishga  harakat  qiladi».1
Amaliy mashg6 ulotlarda muhokama qilish hamda mustaqil ishlash 
uchun savol  va  topshiriqlar
1.  Sotsiolingvistika atamasi qanday ma’nolami anglatadi?
2.  N im a  uchun  so tsio lin g v istik a   keng  odim lar  bilan 
rivojlanmoqda?
3. Xorijiy sotsiolingvistika qanday masalalar ustida ishlamoqda?
1  Sh .S afaro v.  Q a y d   etilgan  asar.  27-bet.

4.  Boshqa  tillardan  s o ‘z  o ‘zlashtirishning  ijobiy  va  salbiy 
tomonlari to‘g‘risida  gapiring.
5. Tillaming hozirgi davrdagi qanday rivojlanish qonuniyatlarini 
bilasiz?
6
.  Tillar bir-biriga faqat  leksik jihatdan  ta’sir ko‘rsatadimi yoki 
grammatik nuqtai nazardan ham ta’sir o ‘tkazishi mumkinmi?
7.  Chet  ellarda  va  xususan  AQShda  sotsiolingvistika  qanday 
masalalar  bilan  shug‘ullanadi?
8
.  Mikrosotsiolingvistika va  makrosotsiolingvistika  nima?
9. Tildagi «kompensatsiya qonuni»ni tushuntirib bering.
10.  Sotsiolingvistik tipologiya qanday o ‘lchovlar asosida tillarni 
turlarga  ajratadi?
11.  Standart,  klassik,  mahalliy,  kreol,  pijin,  dialekt  va  sun’iy 
tillaming bir-biridan farqini tushuntirib bering.
12.  «Lingva-franka»  atamasi  nimani  anglatadi?
13.  «Kognitiv» atamasining asosida  qanday ma’no yotadi?
14.  Kognitiv tilshunoslik qanday masalalar bilan shug‘ullanadi?

YuNESKOning  axborotiga  k o ‘ra  hozirgi  kunda  dunyoda  5600 
dan  ortiq  til  mavjud.  Bu  tillaming  rivojlanish  darajasi  va jamiyatda 
tutgan  o ‘mi,  ularda  gaplashuvchilaming  soni  turlichadir.  100-200 
kishidan  tashkil  topgan  qabilaning  tili  ham,  yuz  m illionli  xalq 
gapiradigan til  ham alohida til hisoblanadi.  Mavhum tafakkur sohibi 
b o ig an  odam turli tillami eshitganda yoki o ‘rganganda ularda asosan 
ikki jihatdan:  moddiy  o ‘xshashlik 
(net,  not,  nicht,  nest  yoki  birodar, 
brother,  Bruder,  brat)
 
va  so ‘zlarning  gram m atik  tuzilishi,  negiz 
yasalishi,  gapda  so ‘zlarning  bir-biri  bilan  b o g ‘lanish  usulidagi 
o ‘xshashlik (o‘zb. 
kitob
  +  
lar
  +  
im
  +  
iz  + da)
 
borligini  albatta  sezadi. 
Bu masalalar bilan jiddiy shug‘ullanish XIX asrdan boshlandi. Tillami 
turlarga  ajratish  to ‘g ‘risida  gap  borganda  genetik  (geneologik), 
m orfologik  va  struktural  tasniflashga  aham iyat  beriladi.  B a’zan 
tillarn i  tu rlarg a  ajratish 
tillar  tipologiyasi
 
deb  ham   yuritiladi. 
Tilshunoslik  fanida  bu  eng  katta  muammolardan  biri  hisoblanadi. 
Uni  hal  qilishga chet  el  olimlari  qatori,  о‘zbek  tilshunoslari  ham  o ‘z 
hissalarini  q o‘shishmoqda.
M a ’lumki,  har  qanday  tipologiya  qiyoslashni  taqozo  qiladi. 
J.Bo‘ronovning  fikricha,  til  tizimlarini  qiyosiy  o ‘rganishda  umumiy 
tipologik  uslub  va  tarixiy  qiyosiy  uslub  mavjud.
U m um iy  tip o lo g ik   uslub  lingvistik  tipo lo g iy an i  y aratish g a 
xizm at  qiladi.  Lingvistik  tip o lo g iy a  o ‘z  n a v b atid a   stru k tu ra l 
tipologiya universaliyasi, tillam ing tipologik (m orfologik) tasnifi, 
m axsus  tip o lo g ik   n azariy a  va  etalon  tilni  an iq lash n i  q am rab  
oladi.
Umumiy  tipologik  uslub 
«turli  tillar  tizimlarini  umumlashtirib
, 
qiyoslab  о (rganuvchi  uslub»
dir.
H ozirgi  zam on  lingvistik  tipologiya  fanining  asosi  b o ‘lgan 
struktural  tipologiya,  tilning  struktural  tilshunoslik  uslublariga 
asoslanib,  turli  tillaming  struktural  belgilarini  sistemaga  soladi  va 
inventarlashtiradi.  Struktural  tipologiya  aniq  uslublar  asosida  til 
qatlamining differensial belgilarini, tipologik xususiyatlarini aniqlaydi

va  ularning  tipologik  tasnifini  tuzadi.  Struktural  tipologiya  tildagi 
har  bir  strukturani  umumiy  lingvistik  ishtirokchi  tarzida 
0
‘rganadi
. 1 
Til  universaliyalari  barcha  tillarga  xos  til  xususiyatlaridir.  Hamma 
tillam ing  vazifalari  bir  xil  b o ‘lganligi  uchun,  tillarda  qandaydir 
0
‘xshashlik  b o ‘lishi  tab iiy d ir.  T illar  stru k tu ra sid ag i  ana  shu 
o ‘xshashlik  hodisasi  tildagi  umumiy  o ‘xshashlik  yoki  universallik 
deyiladi.
Til  universaliyalari  barcha  tilla r  sistem alariga  xos  um um iy 
lingvistik  kategoriyadir.  Til  universaliyalari  yoki  universalizm  tildagi 
umumiy  kategoriyalarni  o ‘rganadi  va  deskreptiv  ham da  boshqa 
uslublarni  tilning  umumiy  qonunlari  bilan  tipologik  umumiylikni 
a n iq la sh d a   q o 'lla n ila d i. 
U niversalizm   til 
q o n u n la rin in g  
umumlashtirilishi  demakdir.
Strukturalizm  deduktiv  uslub  vositasida  ish  ko‘rsa,  universalizm 
induktiv uslub asosida ish ko‘radi, ya’ni m a’lum umumiylikni barcha 
tillar  tizimlariga  tatbiq  etadi.2  Masalan:

agar  til faqat  suffiksli  bo 'Isa,  poslelog  albatta  bo ‘ladi;

agar  til faqat  prefiksli  bo 'Isa

predlog  ham  bo 'ladi;

agar  tilda  rod kategoriyasi bo 'Isa,  son  kategoriyasi ham  bo 'ladi;

agar  tilda  rod kategoriyasi  otlarga  xos  bo 'Isa,  olmoshlarda  ham 
rod kategoriyasi  bo'ladi.3
Morfologik  tipologiya  «tillaming  grammatik  qurilishiga  qarab 
taksonomik  guruhlarga  b o ‘lish  bilan  shug‘ullanadi».  Bu  tipologiya 
ustida  quyiroqda  batafsil  to ‘xtalib  o ‘tamiz.
Maxsus  tipologik  nazariya.
  «Tillar  sistemalarini  tipologik  tadqiq 
qilish  usullari  hamda  maxsus  qoida  va  uslublarini  yaratish,  maxsus 
tipologik  nazariyaning  asosiy  vazifasi  hisoblanadi.
Maxsus  tipologik  nazariyani  yaratishda  dunyo  tillari  sistemasi 
struktural tipologiyaning obyekti hisoblanadi. U konkret til sistemasini 
alohida  o ‘rganuvchi  deskreptiv  uslub  va  bir  guruh  qardosh  tillar
1 J.B o‘ ronov.  In g liz  va  o ‘zbek  tilla ri qiyosiy  g ram m atikasi.  -T o s h k e n t:  1973.  70-bet
2  J .B o ‘ ronov.  Q a y d   etilgan  asar.  71 -7 2 -b e tlar.
3  Ж .Г р и н б е р г.  Н е к о то р ы е   гр а м м а ти ч ес ки е   универсалии,  преим ущ ественно 
касающиеся  порядка  значительны х элементов.  Н о в о е  в л ин гви стике. Т о м  V . -  М : 
1970.  114-161-betlar.

sistemasini  o ‘rganuvchi  genetik  uslubdan  foydalanib,  umumiy 
tipologik  uslublami  yaratadi.
Tipologik  nazariya  barcha  tillar  sistemalaridagi  universallikni 
aniqlashga  qodir boiishi  kerak.  Tipologik nazariya  universaliyalami 
bayon  etish  usullarini  ifodalaydi,  tipologiya  uchun  maxsus  atamalar 
tanlaydi».1
M e t a t i l   ( e t a l o n   t i l ) .
  Tipologiyaning  asosiy  vazifalaridan  biri  turli 
tillar sistemalarini tasniflash uchun mezon vazifasini o‘tovchi m a’lum 
sistema  yaratishdir.  Bunday  sistema 
metatil yoki  etalon  til
  deyiladi. 
Etalon  til  umumiy  universal  til  b o iib ,  ham m a  aniq  tillar  uning 
invarianti hisoblanadi. Deduktiv usulda aniqlangan tayyor vositachini 
etalon  tilga  solishtirish  n atijasid a  bo sh q a  tilla m in g   sistem asi 
aniqlanadi.  Etalon  til  sifatida  aniq  til  yoki  sistema  ham  olinishi 
mumkin.  Etalon  tilning  asosiy  vazifasi  tillar  sistemasini  ifodalashda 
oichov  birligi  vazifasini  o ‘tashdan  iborat.  K o‘rilayotgan  nazariyada 
qayd  qilinishicha,  etalon til vazifasini  umumiy  sun’iy til  qoidalaridan 
tashkil  topgan  ramziy  til  sistemasi  yaxshi  ishlangan  konkret  til, 
m a ’lum  fonologik,  m orfologik,  sin tak tik   m odellar  va  boshqa 
sisternalar  bajarishi  mumkin.2
Qiyosiy  tipologiya
J.Bo‘ronovning  nazariyasiga  asosan,  qiyosiy  tipologiya  umumiy 
lingvistik  tipologiyaning  bir  qismidir.  «U  ikki  va  undan  ortiq  aniq 
tillar tizimlarini,  tillardagi m a’lum  kategoriyalami  deduktiv  ravishda 
alohida o ‘rganadi,  tillar tizimlaridagi  lingvistik hodisalaming bir-biri 
bilan  taqqoslab,  umumiy  tipologik  qoida  va  qonunlar yaratadi.
Ik k i  til  sistem asin i  ik k i  y o q la m a   q iy o sla sh d a   h a r  b ir 
qiyoslanayotgan  til  sistemasining  bayon  etilgan  materiali  alohida- 
alohida qiyoslanadi. H ar bir qatlam birligining o ‘ziga xos xususiyati, 
bo sh q a  q a tla m la rd a g i  b irlik la m in g   o ‘zaro  a lo q alari  hisobga 
olinadi».3
1  J .B o ‘ ro n ov.  Q a y d   etilgan  asar.  75-bet.
2  J .B o ‘ ro n ov.  Q a y d   etilgan  asar.  75-bet.
3  J .B o ‘ ro n o v .  Q a y d   etilgan  asar.  76  bet.

Qiyosiy  tipologiya  xarakterologiyani  va  universal  grammatikani 
>‘z  ichiga  o lad i.  X a rak tero lo g iy a   tilla rn i  qiyoslash  b ilan  
hug‘ullanuvchi  nazariy va  amaliy  fandir.  U  «biror aniq  tilni  boshqa 
il  b ilan   so lish tirib ,  uning  x a ra k terli  xususiyatini  o ‘rg an ad i. 
Carakterologiya  aniqlagan  lingvistik  birliklar  va  lingvistik  belgilar 
lam  struktural  tipologiya,  ham  qiyosiy-tarixiy  uslub  uchun  tayyor 
naterial  bo ‘lib  xizmat  qiladi».1
Universal grammatika
.  Qiyosiy  tipologiyaning  bu  qismi  ham  til 
istemalarini  qiyoslash  bilan  shug'ullanadi.  Universal  grammatika 
arakterologiyadan  farq  qiladi.  Agar  xarakterologiya  faqat  bir  xil 
[atlam larn i  ta q q o sla sa ,  universal  g ram m atik a  g ram m atik  
ositalardan  tashqari  leksik  vositalami  ham  hisobga  oladi.  Masalan, 
;o‘plik  kategoriyasi universal grammatika nuqtai nazaridan quyidagi 
ositalami  o ‘z  ichiga  oladi:
1.  K o‘plikni yasovchi affiksal morfema (ot, olmosh, fe’l va boshqa 
o‘z  turkumlarida).
2.  Son  turkumiga  kiruvchi  so‘zlar.
3.  Ayrim  olmoshlar.
4.  Jamlovchi  otlar.
5.  So‘z  shakllarini  o ‘zgartiruvchi  fonetik  hodisalar  (umlaut): 
das  Haus
  -  
uy  die 
Tochter  —
  qiz
die  Hauser  -   uylar 
die  Tochter  -   qizlar
das  Buch  -   kitob 
die  Mutter — ona
die  Bucher  -   kitoblar 
die  Miitter  -   onalar 
Universal  gram m atika  qardosh  b o ‘lmagan  tillar  sistemalarini 
[iyoslashda  juda  q o ‘l  keladi.  Shuningdek,  u  tarjim a  nazariyasi, 
sksikografiya  m etodika  fanlari  uchun  ju d a  muhim  asos  yaratib 
>eradi.
Til  universaliyalarini  tuzishda  universal  grammatikadan  qisman 
oydalaniladi.
Qiyosiy  tipologiya  struktural  tipologiyadan  quyidagicha  farq 
[iladi:
a) 
tekshirilayotgan  tillar  soni  chegaralanganligi  sababli  qiyosiy 
ipologiya  umumiy  tipologik  qonun  va  mukammal  til  universaliyasini
1  J.B o ‘ ro n o v .Q a y d   etilgan  asar.  77-78  betlar.

ishlab  chiqolmasa  ham,  unga  zamin  yaratadi.  Qiyosiy  tipologik 
tadqiqotlar  natijasida  olingan  til  tizimiga  oid  dalillar  tillar 
universaliyalari  va  umumiy  tipologik  qonun  yaratishda  ishlatiladi;
b) 
qiyosiy  tipologiya  tillar  tizimlarini  alohida-alohida  tadqiq  qilish 
usullarini  ishlab  chiqadi  va  qiyoslash  usullarini  topadi;
d)  struktural  tipologiya  tillar  elementlarining  vazifalari  va  o'zaro 
aloqalarni  qiyoslasa,  qiyosiy  tipologiya  til elementlari  o'rtasida  aloqa 
bilan  shug'ullanadi;
e)  qiyosiy  tipologiya faqat  tillar  sistemasidagi  o'xshashlikka 
tayanibgina  qolmay,  balki  sistema  birliklaridagi  turlilik  va  ma'lum 
kategorial  m a ’nolar  ifodalanishidagi  qatlamlararo farqlarini  ham 
о 'rganadi.
M asalan ,  s tru k tu ra l  tip o lo g iy a   til  u n iv ersaliy asin i  gapda 
qatlamlarga k o ‘ra aniqlaydi. Har bir qatlam birligini boshqa tillardagi 
aynan  shunday  qatlam  birligi  bilan  taqqoslaydi.  Qiyosiy  tipologiya 
esa biror kategoriyani  turli  qatlamlar birliklari  vositasida  ifodalanish 
usullarini  ko‘rib  chiqadi.
0 ‘.Q.  Yusupovning  fikricha,1  til  bilan  bog'langan  qiyoslash  ikki 
xil:  ayrim  olingan  tilning  strukturasini  o'rganishda  ishlatiladigan 
qiyosiy uslub (bitta til ichida qiyoslash) va ikki yoki undan ortiq tillami 
o'rganishdagi  qiyosiy  uslub  (tillararo  qiyoslash)  bo ‘lishi  mumkin.
Tilning  fonem asidan  tortib,  to  m urakkab  sintaktik  birliklari 
aniqlanguncha, qiyoslashning birinchi turidan foydalaniladi. Masalan: 
kitob,  kitobim

kitobing

kitobi,  kitobimiz,  kitobingiz,  kitoblari.
Bunday  qiyoslash  natijasida  bu  so ‘z  shakllari  orqali  yagona 
grammatik  kategoriya -  otlardagi grammatik egalik  kategoriyasining 
ifodalanishi  aniqlandi.  Shuningdek,  m azkur  kategoriyada  shaxs 
ham da  son  m a ’nolari  ham  o ‘z  aksini  topgan.  Egalik  shaxs  bilan 
bog'liq  bo'lgach,  nutqda  narsa  va  hodisalar  uch  shaxsdan  biriga 
taalluqli ekanligi doimo  anglashilib turishi  kerak.  Ega bo'lmish shaxs 
bo‘lishi  va  unga  aloqador  bo'lgan  narsa  ham  birlik  yoki  ko'plikda 
turishi mumkin.  Shu sababli bu kategoriyada son m a’nosi  doimo  aks 
etib,  o'z  grammatik  ko'rsatkichlariga  ega  bo'ladi.

0 ‘zbek  tilida  egalik  m a ’nosi  takrorlanib  turadigan  gram m atik 
ositalar  yordamida  amalga  oshiriladi.  Bunday  qiyoslash 
xususiy 
Ishunoslikka  xos  bo
 
‘Igan  qiyoslash
 
deyiladi.  Har  qanday  qiyoslash 
atijasida  qiyoslanayotgan  hodisadagi  o ‘xshashlik  va  farqlarni 
niqlash  mumkin.  Y uqorida  keltirilgan  misollardagi  o ‘xshashlik 
arch a  s o ‘zlar  o rq ali  y ag o n a  egalik  m a ’n o sin in g   ifo d a la n a - 
otganligidadir. Farq esa har bir so‘z shakllarining xususiy m a’nosida: 
itobim
 
garchi  egalikni  ifodalasa-da,  kitobing  so‘zidagi  egalikdan 
irq qiladi, chunki birinchi  so‘z birinchi shaxsga xos bo ‘lgan egalikni, 
ckinchisi  esa  ikkinchi  shaxsga  xos  egalikni  ko'rsatadi.
Tillar  aro  qiyoslashda  ikki  yoki  undan  ortiq  tillar  qiyoslanadi. 
lunday  qiyoslash  o'z  navbatida sistematik  qiyoslash va nosistematik 
iyoslashga  ajratiladi.
Nosistematik  qiyoslash

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   16   17   18   19   20   21   22   23   ...   29


Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2017
ma'muriyatiga murojaat qiling