Монография олий ўқув юртлари тарих факультетлари талабалари, магистратура


А.Нурекин. Очерки истории Коканда с 1841 по 1864 гг. // Туркестанские ведомости. 1871, сентябрь


Download 1.01 Mb.
Pdf ko'rish
bet8/104
Sana21.02.2023
Hajmi1.01 Mb.
#1217090
TuriМонография
1   ...   4   5   6   7   8   9   10   11   ...   104
Bog'liq
fb9d0a20811452449c5cb17844545ad1 . Амирлашкар тарихи.

 
6
А.Нурекин. Очерки истории Коканда с 1841 по 1864 гг. // Туркестанские ведомости. 1871, сентябрь.
 
1
Ахмеджанов Г.А. Российская империя в Центральной Азии. – Т.: Фан, 1995. – 137 с.
 


13 
босиб олиниши ва мустамлака қилиниши масалаларига доир бир қанча 
асарлар ёзиб қолдирганлар.
1
Ўрта Осиё хонликларининг чор Россияси томонидан забт 
этилиши бу ерда яшовчи халқлар учун «жуда фойдали бўлганлиги» 
ҳамда Россия Ўрта Осиёга «цивилизация олиб келганлигини» зўр бериб 
кўрсатишга уриниш асосан ҳарбийлар учун жуда хусусиятли бўлган. 
Улар орасида М.А.Терентьев томонидан ёзилган уч жилдлик 
«Завоевания Средней Азии» асари бошқа муаллифларнинг асарларига 
нисбатан воқеаларнинг кенг ва мукаммал ёритилганлиги билан алоҳида 
ўрин тутади.
2
Бунда муаллиф чор Россиясининг фақатгина XIX аср 
иккинчи ярмидаги ҳарбий юришларини эмас, балки XVIII аср 
бошларида Ўрта Осиё ҳудудларига қилинган ҳарбий юришлар тарихига 
ҳам кенг ўрин беради. Муаллиф ўзининг «Россия и Англия» асарида 
ҳам икки мустамлакачи давлатнинг ташқи сиёсий муносабатларини 
таҳлил қилиш билан бирга Ўрта Осиё хонликларига уюштирилган 
ҳарбий босқинчилик жараёнларини ҳам очиб беради. Ҳар икки асарда 
ҳам М.А.Терентьев воқеларни бир томонлама, яъни чор империясининг 
манфаатлари нуқтаи – назаридан ёритади. Бунда асосан подшо армияси 
аскарларининг жанг фаолиятлари воқеалар тафсилотининг марказида 
туради. У бошқа муаллифларга нисбатан маҳаллий тарихчилар 
асарларидан фойдаланиш имкониятига кўпроқ эга бўлсада, уларга 
масаланинг асосий манбалари сифатида қарамайди. Шунга қарамасдан, 
М.А.Терентьевнинг асарлари Қўқон хонлиги тарихи ва унинг чор 
Россияси томонидан босиб олиниши тарихини ўрганишда катта 
аҳамият касб этади ва уни танқидий жиҳатдан ўрганиш фойдадан ҳоли 
эмас.
Бу даврда тадқиқотлар олиб борган рус тарихчилари орасида 
Е.Т.Смирнов ва Н.И.Веселовскийларнинг ишлари ўзига хос ўрин 
тутади. Уларнинг ҳар иккиси чор Россиясининг Ўрта Осиё 
1
Бартольд В.В. Туземец о русском завоевании // Туркестанские ведомости. -1898. -№13, 14, 35, 37, 40; 
Туркестан. Соч. Т.III. – М.:1963; Коканд. Соч. III. – 1965; Пяньков В. Туркестанские дневники. М.: 1879. -
С.43; Остроумов Н. Константин Петрович фон Кауфман. М.: 1887; Наливкин В. Краткая история 
Кокандского ханства. – Казань. 1886; Веселовский В. Киргизский рассказ о русских завоеваниях в 
Туркестанском крае / Текст, перевод и приложения. – Спб., 1894; Смирнов Е.Т. Султаны Кенисара и 
Садык. Т.: Тип С.И.Лахтина. 1889; Терентьев М.А. Россия и Англия. -М., 1879; Завоевания Средней Азии. 
Тт. I-III. М.1906; Абаза К.К. Завоевания Туркестана. М., 1902. Диваев А. Киргизские пословицы. М.: 1900. 
Стр. 13; Дингельштед Н. Наши колонизации в Средней Азии // Вестник Европы. -1892. -Кн.II -С. 231-237; 
Н.Павлов. История Туркестана (в связи с историческим очерком сопредельных стран: Персии, 
Афганистана, Белуджистана, Индии и Восточного Туркестана). -Т., 1911. -С. 138-167; А.Н.Макшеев. 
Исторический обзор Туркестана и наступительного движения в него русских. -Спб. 1890. С. 235 – 254; 
Куропаткин А.Н. Завоевание Туркмении. 1889; Желябужский Е. Очерки завоевание Хивы
. 1875; 
Добромыслов А.И. Города Сырдарьинской области. –Т., 1912; Иванов Д.Л. Очерки военных действий в 
Средней Азии с 1847 по 1869 гг. Т., 1879. 

Download 1.01 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   4   5   6   7   8   9   10   11   ...   104




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling