«обеспечение ускоренного развития национальной экономики и высоких темпов роста: проблемы и решения»


Download 4.24 Mb.
Pdf ko'rish
bet109/320
Sana02.11.2023
Hajmi4.24 Mb.
#1739281
1   ...   105   106   107   108   109   110   111   112   ...   320
Bog'liq
13088 1 C2CE1620466447D43D239091BF37F94A6EA1D92C

Foydalanilgan adabiyotlar 
1. I.A.Karimov. Obod va ozod vatan, erkin va farovon hayot pirovard maqsadimiz. – Toshkent, 
O`zbekiston, 2000. 232-b 
2. Дроздов А.В. Основы экологического туризма. – М.; Гардаки,2005. С.271 
3. 
https://www.researchgate.net/publication/308135715_Ecotourism
 
4. 
https://wedocs.unep.org/bitstream/handle/20.500.11822/9045/-
Ecotourism_Principles,PracticesandPoliciesforSustainability-2002518.pdf?sequence=2
 
 
ЖАҲОНДА ТУРИЗМ ИНДУСТРИЯСИНИНГ РИВОЖЛАНИШ БОСҚИЧЛАРИ ВА 
ҲОЗИРГИ ҲОЛАТИ ТАҲЛИЛИ 
Бухоро давлат унверситети 
 мустақил тадқиқотчиси
Тухтаев Умиджон Шухратович 
Жаҳон мамлакатлари иқтисодиётида миллий туризм индустриясининг ривожланиши глобал 
даражада туристик хизматлар соҳасининг ижтимоий-иқтисодий жиҳатдан динамик ривожланиш 
хусусиятига эга бўлганлиги билан боғлиқ ҳисобланади. Шу билан биргаликда, мамлакатлар миллий 


“Milliy iqtisodiyotni jadal rivojlantirish va yuqori o‘sish sur’atlarini ta’minlash: muammolar va yechimlar” 
92 
иқтисодиётида туризм соҳасининг мустақил тармоқ сифатида шаклланиши натижасида ушбу 
соҳани ривожлантириш бўйича турли мамлакатлар иқтисодиётида амалга оширилган ижтимоий-
иқтисодий ислоҳотлар замонавий туризм индустриясининг тобора ривожланиб бориши, жумладан, 
унинг рақобатбардошлиги даражасини ошириш учун тегишли шарт-шароитлар яратмоқда. 
Жаҳонда туризм индустриясининг ривожланиш босқичлари туристик хизматлар кўрсатиш 
турлари кўпайиб , уларнинг қамров даражаси кенгайиши билан биргаликда, глобал даражада 
туристик оқим ҳажмининг ортиши натижасида туризм соҳасининг ижтимоий-иқтисодий 
аҳамиятининг кенгайиб борганлиги билан ўзаро фарқланади. Шу ўринда, Халқаро илмий 
экспертлар ассоциацияси вакиллари томонидан туризм иқтисодий категориясига нисбатан ишлаб 
чиқилган тарифга эътиборни қаратиш мақсадга мувофиқ. Унга кўра, «туризм бу инсонларнинг 
доимий яшаш ва иш жойларидан бошқа жойларда маълум бир вақт давомида туристик мақсадларда 
истиқомат қилиши, ёки меҳнат сафарини амалга ошириши шароитида унинг кўчиб ўтиш жараёнида 
вужудга келадиган барча турдаги ижтимоий-иқтисодий муносабатлар тизимини англатади»
1

«Туризм» иқтисодий категориясига нисбатан берилган ушбу тарифга асосланган ҳолда, туризм 
индустриясининг таркибий тузилиши жуда мураккаб ва унинг бир неча ривожланиш босқичларига 
эга бўлганлиги ҳақида хулоса қилиш имкониятини беради. 
Жаҳон туризм ташкилоти (UNWTO) билан Бирлашган миллатлар ташкилоти (БМТ)нинг 
Статистика комиссияси экспертлари томонидан халқаро даражада туризм соҳасининг ривожланиш 
тенденцияларини баҳолаш мақсадида ўтказиладиган тадқиқотларда ушбу соҳага тегишли бўлган 
статистик маълумотларни жамлаш жараёнида «туризм» иқтисодий категориясига нисбатан 
қуйидаги тарифга асосланилади: «туризм бир кундан бир йилгача бўлган муддатда инсонларнинг 
ўзининг доимий яшаш жойидан бошқа жойда дам олиш, бизнес туризми, саёҳат қилиш каби бошқа 
туристик мақсадларга мувофиқ ташриф буюриши жараёнида вужудга келадиган барча ижтимоий-
иқтисодий муносабатлар тизимини ўзида мужассамлаштиради»
2

Туризм индустриясининг бугунги кунда мамлакатлар миллий иқтисодиётининг мустақил 
тармоғи сифатида ривожланишига ушбу соҳага нисбатан турли позицияларда берилган тарифлар, 
туристик фаолиятнинг объекти ва субъекти жиҳатидан унинг таркибини тўлиқ шаклланганлиги асос 
бўла олади. Амалга оширилган тадқиқотларимиз натижаларига асосланган ҳолда, туризм 
индустриясини туристик мақсадларда саёҳат қилувчи инсонлар учун хизмат кўрсатишга 
ихтисослашган мустақил тармоқ сифатида баҳолаш имкониятини бермоқда. 
Иқтисодий адабиётда туризм соҳасининг ривожланишига оид кўп сонли илмий тадқиқотлар 
амалга оширилган бўлиб, у узоқ муддатли ривожланиш даврига эга эканлиги исботланган. 
Жумладан, хорижий иқтисодчи олимлардан Е.В. Вавилова
3
, М.Б. Биржаков
4
, Н.И. Кабушкин
5

А. Жефферсон
6
, К.К. Камран
7
, Т. Линдсей
8
, Д. Маклеод
9
, С. Медлик
10
, Р. Уокер
11
, Дж. Уолл ва 
Дж. Таунер
12
кабиларнинг илмий тадқиқотларида туризм соҳаси қадимги давлатчилик даврларидан 
бошлаб ривожлана бошлаганлиги ҳақида турли илмий қарашлар келтириб ўтилганлигини 
кузатишимиз мумкин.Таҳлилларга кўра, жаҳонда мамлакатлар миллий иқтисодиётининг мустақил 
тармоғи сифатида туризм соҳасининг ривожланишида унинг таркибига кирувчи объектлар 
ўртасидаги ўзаро алоқаларнинг тизимли равишда туризм инфратузилмасини шаклланиши билан 
биргаликда, транспорт, савдо, хизматлар, жумладан, таълим, соғлиқни сақлаш, яшаш ва овқатланиш 
1
Капустина Л.М. Конкурентоспособность стран на мировом рынке туристических услуг: [Монография] / 
Л.М. Капустина, В.В. Вязовская; М-во образования и науки Рос. Федерации, Урал. гос. экон. ун-т. – 
Екатеринбург: [Изд-во Урал. гос. экон. ун-та], 2017. – 166 с. 
2
Капустина Л.М. Конкурентоспособность стран на мировом рынке туристических услуг: [Монография] / 
Л.М. Капустина, В.В. Вязовская; М-во образования и науки Рос. Федерации, Урал. гос. экон. ун-т. – 
Екатеринбург: [Изд-во Урал. гос. экон. ун-та], 2017. – 166 с. 
3
Вавилова Е.В. Основы международного туризма. М.: Гардарики, 2005. 160 с. 
4
Биржаков М.Б. Введение в туризм. СПб.: Герда, 2006. 192 с. 
5
Кабушкин Н.И. Организация туризма. Минск: Новоезнание, 2003. 632 с. 
6
Jefferson A., Kickorish L. Marketing tourism. Harlow: Longman, 1988. 316 p. 
7
Kamran K.K. Tourism: theory, planning, and practice. New Delhi: Indus Publishing Company, 1997. 206 p. 
8
Lindsay T. Cross-cultural behavior in tourism: Concepts and analysis. Elsevier, 2003. 368 p. 
9
Macleod D. Tourism, globalization, and cultural change: An island community perspective. Channel View 
Publication, 2004. 256 p. 
10
Medlik S., Middleton V.T.C. Product formulation in tourism // Tourism and Marketing. 1973. Vol. 13. 
11
Walker J.R. Tourism: Concept and Practice. Prentice Hall, 2010. 576 p. 
12
Towner J., Wall G. History and tourism // Annals of Tourism research. 1991. Vol. 18. Issue 1. pp. 71-84 



Download 4.24 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   105   106   107   108   109   110   111   112   ...   320




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling