Одам анатомияси фанидан маъруза матнлари


Орка мия нервларининг олдинги шохлари


Download 493 Kb.
bet3/31
Sana09.04.2023
Hajmi493 Kb.
#1345155
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   31
Bog'liq
Ан.маъ.5 кит.

Орка мия нервларининг олдинги шохлари.
Орка мия нерви олдинги шохи - rami ventralis нинг купчилиги орка шохларга нисбатан анчагина йугон, факат I ва II буйин нервларининг олдинги шохлари ингичкадир. Буйин ва елка каршисидаги нервлар (II кукрак нервига кадар), бел ва думгаза кисмдаги нервларнинг олдинги шохлари ишчи аъзоларга таркалишидан илгари узаро тола алмашиб чигаллар - plexus хосил килади. Ана шу чигаллардан чикувчи нервлар уз толаларининг караб сезувчи, харакатлантирувчи ва аралаш толаларга булинади ва ишчи аъзоларига кетади.
Бундай чигаллар одам танасининг турт жойида яккол куринади:
1) Буйин чигали - plexus cervicalis;
2) Елка чигали - plexus brachiolis;
3) Бел чигали - plexus lumbalis;
4) Думгаза чигали - plexus sacralis.
Бел чигали билан думгаза чигали бир-бирига жуда якин турганлиги учун баъзан уларни кушиб, бел - думгаза чигали - pluxus lumbosocralis деб хам атайдилар. Кукрак кисмидан чикувчи нервларнинг II-XI га кадар олдинги шохлари ковургалар оралигида жойлашиб чигал хосил килмайди.
Буйин чигали - plexus cervicalis.
Бу чигал устки туртта буйин нервларининг (С1 - С4) олдинги шохлари иштирокида пайдо булади. Бу чигални олд томондан m sternocleidomastoideus беркитса, ички (медиал) ва ташки томондан m scallnus medius, m splenius ва m levator scapilae ажратиб туради.
Бу чигалдан сезувчи (терига борадиган) хамда харакатлантирувчи (мускулларга борадиган) тармоклар ва битта аралаш тармок чикади.
Сезувчи нервлар туртта булиб, улар m sternacleido mastoideus нинг орка киргоги буйлаб куринади ва куйидаги сохаларга боради (юкори пастга томон).

  1. Катта кулок нерви - n auricularis magnus тери нервлари ичида энг йугони булиб, m sternocleido mastoideus нинг олдинги юзасидан юкори ва олдинги томонга кутарилади, кулок супрасининг териси хамда ташки эшитув йулига бориб таркалади.

  2. Кичик энса нерви - n occipitalis minor (С2 - С3) аввалги нерв орка томондан, туш-умров-сургичсимон мускул орка киргоги буйлаб кутарилади ва бошнинг энса кисми терисида таркалади.

  3. Буйиннинг кундаланг нерви - n transversus colli (С2 - С3) икки шохга булиниб, туш-умров сургичсимон мускулнинг олд юзаси уртасидан кесиб олдинга ва бир оз пастга томон йуналадида, буйин терисида таркалади.

  4. Умров устидаги нервлар - n supra claviculares (С34) олдинги урта ва орка тармокларидан иборат булиб, пастга томон тик тушади ва катта кукрак мускули билан m deltoideus устидаги терида таркалади.

Буйин чигалидан учта харакатлантирувчи нерв чикади.

  1. Мускулларга борувчи тамоклар - rami musculares чигалдан тугридантугри куйдаги мускулларга чикади: m rectus capitus anterior; m rectus capitis lateralis, l m longus capitus; m longus colli, m scoleni (anterior, medius, posterior) m levator scapule ва mm intertronsversorii anteriores га утади.

  2. Буйиннинг пастга тушувчи нерви - nervus carvicalis des cendens ички буйинтурук венасти билан туш-умров-сургичсимон мускул оралигидан пастга тушади ва тил ости нервининг пастга тушувчи тармоги билан кушилиб, буйин ковузлогини - ansa n carvicalis нихосил килади, ана шу ковузлокдан чикувчи нервлар m sternoceildo mastoideus, m sternothureoideus, m omohuoideusларга боради.

  3. Ramus sterno cleido mostoideus ramus traperius - бош миядан чикувчи кушимча нерв (n ocussorius) билан биргаликда уз номидаги мускулларни инервация килади.


Download 493 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   31




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling