Олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги мирзо улуғбек номидагиўзбекистон миллий университети ҳузуридаги педагог кадрларни қайта тайёрлаш ва уларнинг малакасини ошириш


Назорат топшириқлари (ЖН, ОН, ЯНлар бўйича саволлар ва тестлар)


Download 0.77 Mb.
bet20/28
Sana11.05.2023
Hajmi0.77 Mb.
#1452597
1   ...   16   17   18   19   20   21   22   23   ...   28
Bog'liq
Matritsa va determinant

2.4. Назорат топшириқлари (ЖН, ОН, ЯНлар бўйича саволлар ва тестлар).



Жавоблар


Масала ва машқлар шарти

А

B

C

D

1.

детерминантнининг элементининг алгебраик тўлдирувчисини топинг.





-

-



2.

=0 эканлиги маълум бўлса, нинг қийматини топинг.

6

-6

3

-3

3.

Агар = бўлса, ни топинг.



-

1

2



4.

детерминантни хисобланг.



0

-1

1



5.

детерминантнинг элементи минорини хисобланг.



15

-13

-15

17

6.

= детерминантнинг алгебраик тўлдирувчисини хисобланг.

3

4

-3

5

7.

ва матрицалар берилган, матрицани топинг.









8.

Агар бỹлса, ни топинг (бунда ).











9.

Агар бỹлса, ни топинг.

2

-2

4

-4

10.

ва матрицалар берилган бỹлса, ни топинг.









11.

matritsaning rangini toping.

1

2

3

4

12.

matritsa dеterminantining qiymatini toping.

36

-36

35

-35

13.

tenglamalar sistemasining ildizlarini toping.

(-1;1;0)

(-1;-1;0)

(1;1;0)

(-1;1;1)

14.

matritsaning rangini toping.

1

2

3

4

15.

matritsa diterminantining qiymatini toping.

26

-26

29

-29

16.

tenglamalar sistemasining kengaytirilgan matritsasini toping.









2.5. “....................” мавзуси юзасидан тақдимот.


ГЛОССАРИЙ



Термин

Ўзбек тилидаги шарҳи

Рус тилидаги шарҳи

Инглиз тилидаги шарҳи

Аксиома

(yun. axioma) — ўз-ўзидан равшанлиги, аёнлиги сабабли ис-ботсиз қабул қилинадиган ҳолат, тасдиқ, фикр. Дедуктив қуриладиган илмий назарияларда асосий тушунчаларнинг бошланғич хоссалари. Аксиомалар тизими билан киритилади ва бошқа ҳамма хоссалар, тасдиқлар (теоремалар) улардан фойдаланиб мантиқий исбот қилинади. Айният қонуни, зиддият қонуни, учинчи истисно қонуни мантиқий аксиома ҳисобланади.

(dr.-grech. ξίωμα — (утверждение, положение), постулат — исходное положение какой-либо теории, принимаемое в рамках данной теории истинным без требования доказателства и используемое при доказательстве других её положений, которые, в свою очередь, называются теоремами



An axiom or postulate as defined in classic philosophy, is a statement (in mathematics often shown in symbolic form) that is so evident or well-established, that it is accepted without controversy or question. Thus, the axiom can be used as the premise or starting point for further reasoning or arguments, usually in logic or in mathematics.[1] The word comes from the Greek axíōma (ἀξίωμα) 'that which is thought worthy or fit' or 'that which commends itself as evident.

Алгебра (алжабр)

 (arab. الجبر "Al-Jabr") — математиканинг бир соҳаси. Алгебранинг асосий масаласи - тўпламларда киритилган математик амалларни ўрганиш. Шундай математик амаллар борки, улар бутунлай арифметик амалларга ўхшамайди (мас., ўрин алмаштириш ёки ассоциативлик қонунига бўйсунмайдиган амаллар мавжуд). Арифметикадан тайин сонлар устида биринчи тўрт амал ўрганилади. Алгебрада эса бу амалларнинг ҳар қандай сон ва сон бўлмаган бошқа математик объектлар учун ўринли умумий хоссалари текширилади. Бундай ҳосил қилинадиган натижаларнинг умумий бўлишига эришиш учун миқдорларнинг қийматлари ҳарфлар билан белгиланиб, ҳарфий ифодалар устида бажариладиган амалларнинг қоида ва қонунлари кўрсатилади, ифодалар шаклини ўзгартириш ва тенгламаларни ечиш қоидалари ўрганилади.

(ot arab. اَلْجَبْرْ‎, «al-djabr»— vospolnenie[1]) — раздел математики, который можно грубо охарактери-зовать как обобщение и расширение арифметики. Слово «алгебра» также употребляется в названиях различних алгебраи-ческих систем. В более широком смысле под алгеброй понимают раздел математики, посвящённый изучению операций над элементами множества произвольной природы, обобшающий обычные операции сложения и умножения чисел

(from Arabic "al-jabr" meaning "reunion of broken parts"[1]) is one of the broad parts of mathematics, together with number theory, geometry and analysis. In its most general form, algebra is the study of mathematical symbols and the rules for manipulating these symbols;[2] it is a unifying thread of almost all of mathematics.[3] As such, it includes everything from elementary equation solving to the study of abstractions such as groups, rings, and fields. The more basic parts of algebra are called elementary algebra, the more abstract parts are called abstract algebra or modern algebra. Elementary algebra is generally considered to be essential for any study of mathematics, science, or engineering, as well as such applications as medicine and economics.

Чизиқли алгебра

Чизиқли алгебра - ўрганиш векторли, вектор ёки вектор бўшлиқлар, чизиқли ўзгаришлар ва чизиқли тенгламалар тизимини алгебра қисми. Чизиқли алгебра ҳам омиллар назариясини, матрица назарияси, шакллар назарияси (масалан, квадрат), (қисми) ўзгармас назариясини, (қисми) тенсор математикадан ўз ичига олади [4]. Замонавий чизиқли алгебра вектор бўшлиқлар ўрганиш қаратилган

Линейная алгебра — часть алгебры, изучающая векторы, векторные, или линейные пространства, линейные отображе-ния и системы линейних уравне-ний. К линейной алгебре также относят теорию определителей, теорию матриц, теорию форм (например, квадратичных), теорию инвариантов (частично), тензорное исчисление (частично)[4]. Современная линейная алгебра делает акцент на изучении векторных пространств [5]



Linear algebra - algebra part of studying vectors, vector, or vector spaces, linear transformations and systems of linear equations. By linear algebra also include the theory of determinants, matrix theory, the theory of forms (eg, quadratic), the theory of invariants (in part), tensor calculus (in part) [4]. Modern linear algebra focuses on the study of vector spaces [5]


Download 0.77 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   16   17   18   19   20   21   22   23   ...   28




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling