O`zbekiston respublikasi axborot texnologiyalari va kommunikatsiyalarini rivojlantirish vazirligi muhammad al-xorazmiy nomidagi toshkent axborot texnologiyalari universiteti samarqand filiali kompyuterli modellashtirish fanidan


Махсуслаштирилган математик функциялар


Download 32.69 Kb.
bet2/8
Sana03.02.2023
Hajmi32.69 Kb.
#1151184
1   2   3   4   5   6   7   8
Bog'liq
pSdUaeN3DdUdvtuzv3lao6HnU6JSdMSo

Махсуслаштирилган математик функциялар
1. Классик математика функциялари




besselj

биринчи тур Бессель функцияси





bessely

иккинчи тур Бессель функцияси





besselh

учинчи тур Бессель функцияси (Ханкель функцияси)





besseli

модификациялашган биринчи тур Бессель функцияси





besselk

модификациялашган иккинчи тур Бессель функцияси





beta

бета – функция



betainc

якунланмаган бета– функция



betaln

бета – функция логарифми



ellipj

Якоби эллиптик функцияси



ellipke

якунланган эллиптик интеграл



erf

хатолик функцияси



erfc

қўшимча хатолик функцияси



erfcx

миқёслашган қўшимча хатолик функцияси



erfinv

хатолик функцияси инверсияси



gamma

гамма – функция



gammainc


якунланмаган гамма – функция




gammaln

гамма – функция логарифми



legendre


Лежандрнинг боғланган функцияси


Сонлар назарияси функциялари


factor(n)


бу функция параметр сифатида кўрсатилган n сонининг содда кўпайтувчиларини сақлаган векторни қайтаради


Isprime

мантикий предикат, содда сонлар учун «чин» қийматини қайтаради

primes(n)


функция кўрсатилган n сондан ошиб кетмаган содда сонлар рўйхатини қайтаради


Ged

энг катта умумий бўлувчи (ЭКУБ)

Lcm

энг кичик умумий карали (ЭКУК)

perms(1:N)


(ёки perms(U),
агар U –узунлиги N
бўлган вектор бўлса)


N! та сатри ва N та устуни бўлган матрица яратади; бу матрица N та элементдан мумкин бўлган барча ўрин алмаштиришларни сақлайди; бу функция амалда N нинг катта бўлмаган қийматларидагина қўлланилиши мумкин (N


Таъкидлаш лозимки, юқорида кўрсатилган барча функцияларни скаляр миқдорларга ҳам, векторларга ҳам қўллаш мумкин. Векторларга қўлланилган ҳолда функциялар массивнинг ҳар бир элементига қўлланилади.



MATLAB нинг график имкониятлари. Икки ўлчовли графиканинг энг содда буйруқлари. MATLAB турли координаталар тизимларида графиклар ясаш имкониятига эга: тўғри бурчакли, сферик, цилиндрик координаталар тизимларида координаталарни бир кўринишидан иккинчи кўринишга ўзгартириш имконияти ҳам бор.
Шунингдек, графикларни икки ўлчовли, уч ўлчовли координаталар тизимлари ясаш мумкин.
У ёки бу координаталар тизимида графиклар ясашнинг хусусиятларини қуришдан олдин исталган тизимда қўлланиладиган баъзи – бир умумий график буйруқларни келтирамиз:

Plot(x,y) – декарт текислигида х ва у векторлар графикларини яратади;

Plot(y) – y – вектор элементлари номерлари қаршисида у нинг графигини яратади;

Esemilog x(x,y) – у қаршисида х логорифмининг графигини чизади;

Semilog y(x,y) – y логорифми қаршисида х графигини чизади;

Loglog(x,y) – у логорифми қаршисида х логорифми графигини чизади;

Gridграфикда турни чизади;

Title (‘matn’) – график юқорисида сарлавҳа жойлаштиради;

Xlabel (‘матн’) – графикнинг х ўқи остида матн ёзади;

Ulabel (‘матн’) – графикнинг у ўқидан чап томонда матн ёзади;

Text (x,y,’матн’) – (х,у) нуқтасида матн ёзади;

Text(x,y,’matn’, ‘sc’) – чап пастки бурчак (0,0) координаталарга, ўнг юқори бурчак (1,1)
координаталарга эга деган фаразда (х,у) нуқтада матн ёзади.

Polar(theta, r)r ва theta векторларнинг қутб графигини яратади, бу ерда theta радианларда берилган.

Bar (x) – х векторнинг гистограммасини яратади.

Bar (x,y) – соҳаларни х вектори элементларига мувофиқ жойлаштириб у вектор элементлари гистограммасини яратади.

MATLAB тизимида функцияни графигини қуриш анча қулай. Бунинг учун MATLAB нинг дастурлаш тили синтаксисидан фойдаланиб ечими аниқланаётган функциянинг дастури тузилади ва MATLAB нинг бирорта функциясидан фойдаланиб, масалан plot ёрдамида танланган функциянинг графиги қурилади. Функциянинг графигини ўзгариш жараёнини кузатиш ҳам мумкин. Бунинг учун plot функциясининг ўрнига comet функциясидан фойдаланилади. Графикни траекториясини ўзгариш тезлигини камайтириш учун аргумент қийматини ўзгариш қадамини жуда кичик олиш керак.


Download 32.69 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling