O‘zbekiston respublikasi maktabgacha ta’lim vazirligi maktabgacha ta’lim tashkilotlari direktor va mutaxassislarini qayta tayyorlash va ularning malakasini oshirish instituti


Download 453.94 Kb.
bet16/28
Sana13.01.2023
Hajmi453.94 Kb.
#1092240
1   ...   12   13   14   15   16   17   18   19   ...   28
Bog'liq
11-guruh Nasiba Tosheva tayyorladi

- 57 -
www.pedkutubxona.uz
imia тухта.магун11ча ва суст шипирлаш эшитилмагунича давом этгирилади. Аста-секин упкадан чикаётган даво босимини камайтириб бориш керак. Бир неча машк/1ардан сунг
пювкпнли товушни чу:^иш орцали жарангсиз «Р» товуши
досил булади. Хаво ок,иминн сусайтирмасдан дам иювк,инли
овоз пайдо килиш мумкин. Бунда жарангсиз «Р» товуши талаффузи пайтида тилни пастки юзасига зондни теккизиш дам
тил олд к,исмининг тебранишини тухтатади. Очик, огизда механик ёрдам билан бир неча бор машк, утказилгач, керакли
артикуляциянинг меъерий куникмаси досил булгач, tobviuни сикилган тишлар билан талаффуз к,илпшга утиш мумкин.
Машк-пар сунгида лаблар чуччайтирилади, шу долатда «Ш»
товуши}1инг меъёрий талаффузига эришиш .мул1кин.
3-усул. «Т» товушини асос сифатида куллаш мумкин. Болага
кузгу олдида «т» товушининг 2-3 сония оралигида бир неча
бор такрорлаш таюшф килинади. «Т-т-т-т-т-т» товушининг
талаффузида тишлар бир-бирига тегмайди. Огиз бироз очик,
до.'ща булади. Болага тилнинг олд чети аввалгидек тишлар билан эмас, тепа ички милк билан жипслашиши кераю тги тушунтирилади. Шу долатда портлаш овозига к,иск,а шипирловчи uiOBKHH аралашади. Кейинчалик бу шовк,ин аста-секин ч>'зилади ва аввалги портловчи овоз талаффуз к^1лин.майди. Болага
тилнинг учини огиз ичиш бироз чукуррок, тортиш, тишларни
бир-бирига босиш ва нидоят лабларни чуччайтириш тавсия
этилади. Шу долатда меъёрий «Ш» товуши досил булади.
4-усул. «Ш» товушини нуткда досил к,илиш учун «С» товушининг тугри артикуляцияси асос к,илиб олинагщ. Болага
«С» товушини ало.\ида ёки «А» унлиси иштирокида 2-3 маротаба чузиб таааффуз килиш тавсия этилади. «С-с-с-с-с-а»
шундан сунг зонд ёрдамида тилни бир оз юкорига кутариб,
тишларни бир-бирига босган долда «С» товушини к^йтариш
тавсия этилади. Тилни юкорига кутарган сайин «ш» товушининг тугри талаффузига эришилади. Бола тарафидан бу талабларни бажарип!, тилга механик таъсир курсатиш окибатида «С» товушини «Ш» товушига монанд овозга олиб келади.

Download 453.94 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   12   13   14   15   16   17   18   19   ...   28




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling