Oъзбекистон республикаси соглiqни саqлаш вазирлиги тошкент тиббиёт akademiyasi фарgъона филиали


Кукрак нервларининг олдинги шохлари


Download 420 Kb.
bet5/31
Sana09.04.2023
Hajmi420 Kb.
#1343475
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   31
Bog'liq
Ан.маъ.5 кит.

Кукрак нервларининг олдинги шохлари.
Кукрак кисмининг биринчи нерви елка чигалини хосил килишда иштирок этади. Бу кисмдаги бошка нервларнинг (II дан тоXIIга кадар) олдинги шохлари - rami ventales чигал хосил килмасдан, тугридан-тугри аъзоларга боради.
Кукрак нервларининг олдинги шохлари ковургалар оралигида хар бир ковурганинг пастки киргогига якин жойлашгани учун ковургалараро нервлар - nervi intercostalis деб аталади. Бу нервлар узининг орка тармокларидан ажралиб, аввал ташкарига, сунгра олдинга томон умурткалардан узоклашаётган кушувчи тармоклар - rami communicantes ёрдамида симпатик нерв системасининг тугунлари билан алока боглайди. XII нерв факатгина XII ковурганинг остида жойлашгани учун хам n. subcostalis деб аталади. Пастки томондан у белнинг квадрат мускули - m. quodratus lumborum олдинги юзасида жойлашган.
Охирги нерв бошка хамма ковургалараро нервлар ички ва ташки ковургалараро мускуллар орасидан олдинга томон боради. Олд томонда устки 6 жуфт нервлар туш суягининг киргогига кадар бориб тугайди, пастдагилар эса ковургалар учига етгач, корин деворининг ички кийшик мускули ва кундаланг мускули орасига утади.ундан корин тугри мускулининг кини ичига тешиб киради. Ундан урта (ок) чизикка (linea alba) якин кининг олиднги деворидан чикиб, rami cutaneu anteriores сифатида кукрак ва корин терисига таркалади. Демак, аралаш толалардан иборат булган бу нервлар узлари утган йуллардаги хамма мускуллар (m.m. interreostales interni et externi subeostales, levatores costarum, transversus tharacus, transversus abdominus internus et externus, rectus abdominis, abiiquus abdominis internus et externus, rectus abdominis pyramidolis) ни оркадан устки ва пастки тишли мускуллар, кукрак ва курсок терсини иннервация килади. IV, V ва VI нервлар эса кукрак (сут) безига мос тананинг ён томонидаги терисига хам утади (ramicutanei laterales).
Бел думгаза ва дум кисми нервларининг олдинги шохлари. Бу 3 та кисмдан чикувчи нервларнинг олдинги шохлари узаро тола алмашинуви йули билан якин боглангандир. Бел кисмидан чикувчи нервлар 1чи думгаза нервига кадар секин-аста йугонлашиб боради. Биринчи думгаза нерви орка миядан чикувчи хамма нерв ичида энг йугони булиб, ундан кейинги нервлар янада ингичкалашиб боради. Думгаза кисми нервлари думгаза суягининг олд тешикларидан чикади ва узаро кушилиб хамда бел кисми нервларининг олдинги шохлари билан аралашиб, жуда бел думгаза чигалини хосил килади.
Бел чигали - plexus lumbalis. Бу чигални хосил килишда XII кукрак нерви олдинги шохининг 1 кисми I, II, III бел нервларининг олдинги шохлари ва IV бел нерви олдинги шохининг куп кисми катнашади. IV бел нервининг бел чигалида катнашмайдиган поя хосил килади. Бу поя мустакил равишда кичик чанок ичига утиб, у ерда думгаза кисми нервларининг олдинги шохлари билан кушилади.
Бел чигали катта бел мускули (m. psoas major)нинг оркасида жойлашган булиб, унинг нервлари шу мускулларнинг икки четидан чикади, кисман мускулнинг орасидан утади. Бел чигалидан куйидаги 7 та нерв чикади.

  1. rami musculares чигалнинг энг катта ва ингичка тармоклари булиб, чигал якинидаги мускуллар, яъни psoas major, m. psoas minor, m. quadratus lumborum, m.m. intertrans versariilaterales га боради.

  2. Nervus iliypostreus (Tn12 - 11) - ёнбош - корин остининг катта бел мускулининг ташки четидан чиккан ва m. quadratus lumborumнинг олдинги юзасидан, сунгра m transversus abdominis олдинги юзасидан ёнбош суягининг кирраси олдида корин девори ички кийшик мускулининг ички юзасига утади ва кориннинг тугрисига етиб тугайди. Йул-йулакай кориннинг кенг мускулларига.

  3. Nervus ilioigunalis (11) - ёнбош чов н хам катта бел мускулнинг ташки четидан чикиб, m. quadratus lumborum нинг олдинги юзасидан боради. Сунгра чов каналидан утиб, унинг ташки тешигидан чикади, ков ва ёргок (аёл)да катта уятли лаб терисига таркалади. Бундан n. iliohypogastricus га нисбатан жуда ингичкадир.

  4. ner. genitofemaratis (11-12) - таносил-сон н. катта бел мускулнинг орасидан утади ва унинг олдинги юзасидан пастга йуналиб, 2 тармокка булинади. 1) ramis femoralis ёки n. lumboinguinalis. Пупарт бойламига етиб, унинг остидан утади ва сонинг шу Пупарт бойлами остидаги кисмига таркалади. 2) ramus genitalis аввалги тармокнинг ичкарирогидан пастга йуналиб, чов каналининг орка деворини тешиб утади ва уруг тизимчаси билан бирга ёргокка бориб, m. cremoster ни ва мояк пардаси (tunica dortos)ни иннервация килади.

  5. n. cutaneus femoris (ateralis (J2-J3) соннинг ташки тери нерви, катта бел мускулининг ташки четидан чикиб, ёнбош мускули (m. leiacus)нинг олдинги юзасидан пастга ва ташкарига томон боради. Ёнбош суягининг олдинги устки кирраси (spinailiaca ante. sup) га етган корин девори мускулининг тешиб, сонга утади ва унинг ташки томондаги терисига кадар таркалади.

  6. n. femoralis (J4) - сон нерви бел чигалидан чикувчи нервларнинг энг йугони булиб, сезувчи ва харакатлантирувчи толалардан иборат. У катта бел мускулининг ташки киргоги тагидан пастга йуналади, чанокла шу мускул билан ёнбош мускул орасидан жойлашади ва бу мускул тармок беради. Ундан сунг Пупарт бойлами остига lacuna muscularum. m iliopsoas билан бирга утади, сонга чикади. Сон - 3 та тармокка булинади.

  1. rami musculares - соннинг 4 бошли мускули, тикувчилар мускул, тароксимонмускулларга боради.

  2. rami cutnei anteriores - соннинг олдинги ва ички томонларидаги терига таркалади.

  3. n. saphenus (яширин нерв) - соннинг энг узун шохидир. У олдинги сон эгати хамда cana lis rastoadductoridylus оркали утиб, шу каналнинг остки тешигидан пастга томон m. sartorius нинг пайи тагидан киради. Сунгра epicondylus medialis femoris ни оркадан айланиб утиб, катта болдир суягининг устки учи олдига "яширин вена" (vena saprena magna) билан ёнма-ён оёк панжасининг ички (медиал) четига кадар боради. Шундай килиб, у тиззанинг пастки сохасидаги тери (ramus infrapatellarus)га ва болдирнинг ички хамда олд томондаги терисига (rami cutanei crurimedialis)га шохлар беради.

  1. n. obturatorius (J2 J3 J4) - ёпишувчи нерв, катта бел мускулнинг орка томонидан пастга, кичик чанок бушлигига тушади ва унинг ташки девори буйлаб, бориб ёпилувчи канал (canalis obturatories)га киради. Каналдан сонинг ички томонига чикади ва икки шохга ажралади. Олдинги шох (ramus anterior) - тароксимон нерв. (m. pectineu), кичик якинлаштирувчи мускул (m. adductor minus) ва нозик мускул (m. gracillis) ларга таркаланади. Олдинги шохнинг сезувчи толлари ramus cutaneus номи билан медиал граппа мускул орасидан пастга тушиб, соннинг ички томонидаги терининг пастки кисмига таркалади.

Орка шох (ramus posterior) - ташки ёпилувчи мускул (m. abturator externus), катта якинлаштирувчи мускул (m. madductor magnus) ва чанок - сон бугимини иннервация килади.

Download 420 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   31




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling