Pedagogika nazariyasi va

2. Ta`limning tizimli va izchil bulish qoidasi. 
 Ijtimoiy  taraqqietning  har  bir  davridagi  maktabning  tarixiy  tajribasi  ta`lim 
vazifasini ma`lum bir tizimsiz bajarib bulmasligini kursatadi. 
Oquv  materialini  tushuntirish  tizimi  uquv  materiali  aniq  baen  qilingan 
g`oyalarga, Oqituvchi bu g`oyalarning qaysilarini tushintirmoqchi ekanligiga, bolalar 
eshi, ularning bilimlarni uzlashtirishga qanchalik imkoniyat berishini, Oqituvchining 
bilish-bilmasligiga,  shu  esh  va  shu  saviyadagi  bolalarga  xos  fikrlash  faoliyatining 
xususiyatlariga,  darsdagi  bilimlarni  uzlashtirish  jarayoni  odamda  qanday 
tushinilishiga bog`likdir. 
 
Hozirgi  zamon  didaktikasi  uqitishda  xususiydan  umumiyga  qarab  borishni 
talab  qiluvchi  klassik  qoidaga  uzgartirishlar  kiritdikup  hollardaboshlang`ich 
sinflardaeq  umumiy  holatlardan  yana  xususiy  holatlarga  borish  mumkinligini 
isbotlandi.. shu munosabat bilan anchagina vaqt tejaladi va yutqizilmaydi, aksincha, 
oquvchilar tafakkurini rivojlantirish ishida yutuqlarga erishiladi. 
 
Dars  mazmunining    muqobil  tuzilishini  tanlash,  uqitishdagi  didaktikaning 
tizimlilik qoidasini hisobga olishni talab qiladi. 

 
Ta`limda  izchillikka  rioya  qilib  uqitish  lozim,    toki  bugun  urganilgan  bilim 
kecha urganilganlarni mustahkamlasin, ertaga urganiladiganiga zamin hozirlasin. 
 
Ya`ni uqitiladigan fan neki baen qilinaetgan yangi materialning oquvchilarning 
oldingi  uzlashtirgan  ilmiy  bilimlari,  kunikma  va  malakalari  bilan  izchil  va  uzviy 
bog`lanishi,  shu  bilan  bir  vaqtda  uqitilaetgan  uquv  materiallarini  uzlashtirish  orqali 
kelajakda  yangi  bilimlarni  uzlashtirishga,  shuningdek  navbatdagi  ta`lim  bosqichiga 
zamin yaratilishi nazarda tutiladi. 
 
Ta`limning  tizimli  bulishi  uning  izchil  bulishi  bilan  bog`likdir.Izchillikka 
asoslangan  ta`limning  xarakteri  belgisi  shundaki,  u  oquvchilarning  oldindan 
uzlashtirgan  bilim  va  malakalari  zamirida  yangi  bilim,  kunikma  va  malakalar  hosil 
qilish, ularning uzaro bog`lanishlarini takomillashtirish va aksincha, yangi bilimlarni 
baen  qilish  jarayonida  oldindan  uzlashtirilgan  bilim,  kunikma  va  malakalarini  yana 
ham chuqurlashtirish, kengaytirish va mustahkamlashni ta`minlashga qaratilgandir. 
 
Tizimlilik  va  izchillik  oquvchilarda  har  qaysi  uquv  fanlarining  bir-biri  bilan 
uzviy bog`liq bulishini kursatishda ham  muhim ahamiyatga ega. 
 
Ta`limning  tizimli  ulishi  qoidasi  baen  qilinaetgan  uquv  materiallarini 
mustahkamlash  va  ilgari  utilgan  materiallarni  tuldirishga  hizmat  qilishini, 
oquvchilarning  uzluksiz  va  tizimli  suratda  mustaqil  ish  olib  borishlarini, 
oquvchilarning uzlashtirgan bilim va hosil bulgankunikma, malakalarni hisobga olib 
borishni ham uz ichiga oladi. 
 
Tizimlilik  va  izchillik  qoidalariuzaro  bog`liq  bulganalohida  uquv  fanlarini 
hamda  uquv  fanlarini  mantiqiy  jihatdanbir-biriga  mustahkam  bog`liq  xolda  va 
muayan bir tartibda uqitish hamda tartib jarayonida oquvchilarni tizimli ilmiy bilim, 
kunikma va malakalarini uzlashtirib olishlarini ta`minlaydi. 
3.Ta`lim va tarbiyaning birligi qoidasi. 
Maktab  oquvchilariga  ta`lim  berish,  tarbiyalash  va  ularning  umumiy 
rivojlanishlarini  bir  butunlikda  amalga  oshirish  zarur.Ta`lim  tizimida  ta`lim  bilan 
tarbiyaning  birligi  qoidasi  asosiy  va  etakchi  qoidalardan  hisoblanadi.U  didaktik 
qonunlarning  uqish  va  uqitish  borasidagi  tub  mohiyatini  ifodalaydi.Binobarin,  uquv 
fanlarining  har  biri,  hatto,  ayrim  mavzu  va  mavzuchalari  ham,  shubhasiz, 
tarbiyalovchilik xarakterga ega. 
Ta`lim  jarayonida  utilaetgan  katta  va  kichik  mavzularning  mazmunidan  kelib 
chiqadigan  tarbiyaviy  tomonlarini  iug`ri  belgilash  va  uni  ta`lim  bilan  birga,  bir 
butunlikda amalga oshirishni ta`minlash juda muhim va hal qiluvchi ahamiyatga ega. 
Demak, bir butun ta`lim jarayonida ikki uzaro bog`likliq., haetni bilish va unga 
bulgan munosabaini tarkib toptirish jarayoni ajralib turadi. 
Maktabda  beriladigan  ta`lim  va  tarbiya  urtasidagi  pedagogik  jarayonning 
butunligini ta`min etuvchi uzviy birlik hamisha mavjud. 
Maktab  ta`limida  oquvchilar  tabiy  fanlarni-matematika,  ximiya,  biologiya, 
astronomiya  va  boshqa  fanlarni  uzlashtirish  orqali  ilmiy  e`tiqodlari  shaqlllana 
boradi.Ular  duneni  urganish  mumkinligini  ilmiy  asosda  anglab  oladilar,  haqiqatga 
ishonch bilan, elg`on narsalarga nafrat bilan qaray oladigan buladilar.  
Maktab ta`limida gumanitar fanlarning ham tarbiyaviy mohiyati juda muhimdir.Tarix 
fanini  urganish  orqali  oquvchilar  jumhuriyatimiz  tarixini,  uning  rivojlanish 
bosqichlari,  moddiy-madaniy,ilmiy-siesiy,  ma`naviy  jihatdan  rivojlanishi,  adabiy-
badiy  merosi,  bobokalonlarimiz  tomonidan  qoldirilgan  qimmatli  hazinalarimiz, 
hozirgacha 
urganilmay 
qolgan 
xalq 
pedagogikasi 
durdonalari 
bilan 

tanishadilar.Adabiet va san`atni urganishoquvchilarni chin inson qilib tarbiyalashdagi 
eng zarur shartlardandir. 
Ta`lim-tarbiyaning birligi ta`lim jarayonini tug`ri tashkil qilish va uqitishning xilma-
xil  va  usul  va  uslublaridan  foydalanishga  kup  jihatdan  bog`liqdir.Ayniqsa,  ta`lim 
`ilan tarbiyaning birligini ta`minlamoq uchun.. 
 
A)  baen  qilinaetgan  uquv  materiallarining  iazmuni  ham  ilmiy,  ham  g`oyaviy 
jihatdan tug`ri tashkil qilinishi., 
 
B)Uqitilaetgan mavzuning ilmiy va arbiyaviy mahiyatini ochib berilishi, ta`lim 
jarayonida hadislardan foydalanish imkoniyatinit yaratilishi., 
 
V)baen  qilinaetgan  ilmiy  bilimlarning  puxta  va  mustahkam  uzlashtirilishi  va 
turmushda undanamal qilinishi., 
 
G)ta`limda muammoli jarayonni vujudga keltirish, oquvchilarning qiziqishlari, 
aktivlik va tashabbuskorliklarini ta`minlashga e`tiborning kuchaytirilishi., 
 
D) ta`lim jarayonida oquvchilarning uyushqoqlik, intizomlilik va javobgarlikni 
sezish, uzaro erdam hislarini tarbiyalashni ta`minlamoq zarur. 
4.Ta`limda nazariyaning amaliet bilan bog`lab utish qoidasi. 
Didaktikada ta`limni turmush bilan, ishlab chiqarish amalieti bilan bog`lab borish eng 
asosiy  va  etakchi  qoidadir.Ilmiy  bilimlar  kishilarning  ishlab  chiqarish  faoliyati 
extiejlari  asosida  paydo  bulib,  ana  shu  faoliyatga  xizmat  qilganligi  va  xaet  bilan 
bog`langanligi sababli, shu bilimlarni egalllash uchun ularning mazmuniniuzlashtirib 
olishgina emas, balki bilimlarni amalda qullay bilishlari kerak. 
 
Bu  qoida  ta`limning  ilmiy  qoidasi  bilan  mustahkam  bog`langandir.oquvchilar 
ilim bilan qurollanar ekan, ilmni nazariy jihatdan urganar ekan, ilmning amaliy  ehtiej 
tufayli paydo bulganini, ishlab chiqarish kuchlarini qanday taraqqiy etaetgani, texnika 
va  iqtisod  sohasidagi  yangiliklar  ilmni  tobora  rivojlantira  borishini,  ilm  esa,  uz 
navbatida, ishla chiqarishni takomillashtirishga va haetni yaxshilashga erdam berishni 
bilib  boradilar.Binobarin,  barkamol  inson  tarbiyasining    maqsad  va  vazifalari  ham, 
ta`limning  mazmuni,  uqitish  usullari,  tashkil  etish  shaqllari  ham  nazariya  bilan 
amalietning  birligiga  asoslanadi.Maktab  ta`limi  tizimida  nazariya  bilan  amalietning 
birligi  qoidasi  dastavval  uquv  fanining  mazmuni  va  uziga  xos  xususiyatiga  bog`liq 
xolda uqish jarayonida amalga oshiriladi. 
Bu birlik ilmiy bilimlarni puxta uzlashtirish va uni amalda qulllay olish, uquv 
materiallarini idrok qilish, anglash shuningdek, uni mustahkamlash esda saqlab qolish 
kabi ruhiy operatsiyalar bilan bog`liq holda bir butun jarayonni tashkil qiladi. 
Ta`lim jarayonida oquvchilar tomonidan matematika, fizika, biologiya, ximiya, 
astronomiya  va  boshqa  tabiy  fanlardan  uzlashtirilgan  nazariy  bilim,  kunikma  va 
malakalar  uquv  tajriba  xonalari  va  laboratoriyalari,  zamonaviy  texnika  vositalari, 
tajriba  er  uchastkalari  va  ishlab  chiqarish  mehnati  jarayonida  qullaniladi.Bu 
mashg`ulotlar ularni kelgusida murakkab ilmiy nazariyalarni amalda qullana olishlari 
uchun zarur bulgan tajriba bilan qurollantiriladi. 
Ta`lim  jarayonida  nazariya  bilan  amalietning  birligi  qoidasini  izchillik  bilan 
amalga oshirilishi oqibatidagina oquvchilar uquv materialining tub mohiyatini, tabiat 
vajamiyat  taraqqieti  qonunlarini  ilmiy  asosda  atroflicha  tug`ri,  chuqur  tushunib 
oladilar  va  kelajak  amaliy  faoliyatlari  uchun  zarur  mahorat,  kunikma  va  malakalar 
hosil qilish qiladilar. 
oquvchilarni  amaliy  faoliyatga  tayyorlash  nazariy  bilimlarni    egallash  jarayonida 
boshlanadi.Keyinchalik u laboratoriya va amaoliy mashg`ulotlarda davom ettiriladi. 

5.Ta`limda onglilik, faollik va mustaqillik qoidasi. 
Bu  qoida  uqitishni  shunday  tashkil  etishni  nazarda  tutadiki,  bunda 
oquvchilarilmiy  bilimlarni  hamda  ularni  amalda  qullash  usullarini  ongli  va  faol  
egallab  olishadi.  Ularda  ijodiy    tashabbuskorlik  va  uquv  faoliyatida  mustaqillik, 
tafakkur, nutq madaniyati va ilmiy duneqarash, e`tiqod tarkib topadi. 
Oqitishning  onglilik  qoidasi  oquvchilar  yangi  qoidalarni  idrok  qilishda 
ta`riflar, teoremalar, adabietdan sh`er edlash va hokazolarning ifodalanishigina emas, 
balki  ularning  haetiy  xodisalar,  jarayonlaar  bilan  bog`liq  bulgan  mazmunini  ham 
tushinishlarini  talab  etadi.  Aks  holda    bilimlarda  yuzakichilik  avj  oladi,  b`unda 
material  quruq  edlab  olingan  buladi.oquvchilar  uni  qayta  aytib  bera  oladilar,  lekin 
uning mohiyatini tushunmaydilar va amaliy faoliyatlarda qullay olmaydilar. 
Bilitmlarni  ongli  ravishda  uzlashtirish  oquvchilarda  bu  bilimlarga  nisbatan 
ma`lum munosa`at hosil qilishni, emotsional kechinmalar uyg`otishni ham uz ichiga 
oladi.oquvchilarning  bilimlarni  uzlashtirishga  faol  munosabatda  bulishi  uning  bilish 
faoliyatini aktivlashtirishga erdam beradi. 
Uqitish  jarayonida onglilik va faollik qoidasi oquvchilarda tafakkur va nutqni 
rivojlantirishni  nazarda  tutadi.Mustaqil  tafakkur  turli  usullar  bilan  hosil  qilinadi. 
Tafakkurni  shaqllantirish  usullaridan  biri  mustaqil  hal  qilish,  muammoli  vazifalar 
quyishdir. 
Ta`lim  jarayonida  oquvchilar  faolligi,  datavval,  ularning  aqliy  faoliyati-
tafakkur  bilish  faoliyatidir.Shunga  kura,  ta`limni  ongli  uzlashtirish  qoidasi,  bir 
tomondan,  oquvchilarning  mustaqil,  faol  fikr  qilishlarini  nazarda  tutsa,  ikkinchi 
tomondan,  aynan  shu  jaraaen  davomida  oquvchilarning  mustaqillik  va  faolliklarini 
hamda mantiqiy fikr qilish faoliyatlarini tarbiyalab, takomillashtirib borishni nazarda 
tutadi. 
Ongllilik  va  faollik  qoidasi  oquvchilarning  mehnat  va  uqishda  ijodiy  faoliyat 
usullariga urgatishni talab etadi. 
6.Ta`limda kursatmalilik qoidasi. 
Ta`limning  kursatmalilik  qoidasi  didaktik  qoidalarning  biri  bulib,  u  uqitish 
jaraeining 
sifatini 
orttiradi, 
oquvchilarning 
bilim 
olishlarini 
osonlashtiradi.Uqitishning  kursatmaliligi  shuni  tasdiqlaydiki,  agar  oquvchilarda 
urganilaetgan  narsa  va  hodisalarni  bevosita  idrok  qilishga  bog`liq  muayan  hissiy-
amaliy  tajriba  bulgan  taqdirdagina  ular  bilimlarni  ongli  suratda  uzlashtiradilar.Bu 
qoida  uqitish  jarayonida  kurish,  eshitish,  hid  bilish,  ta`m-maza  bilish,  teri,  muskul-
harakat kabi sezgi organlarining bir yula ob`ekt ustida safarbar qilinishini talab etadi. 
Kursatmalilik  qoidasi  ta`limning  etakchi  qonun-qoidalarini  va  talablarini 
amalga oshirishda vositachilik qiladi. 
Chunonchi: 
1.Baen  qilinaetgan  mavzuning  mazmuniga  mos  keladigan  materiallardan 
unumli  va  tug`ri    foydalanish  oquvchilarning  utilaetgan  materialni  uzlashtirishga 
bulgan qiziqishini ta`minlaydi. Dars qiziqarli utadi. 
2.Ta`limda  qullanilaetgan  kursatmali  qurollar  oquvchilarning  qay  darajada  
yaqqol va aniq, obrazli idrok qilinishini ta`minlasa va kuzataetgan ob`ektga mumkin 
qadar kuproq sezgi organlari safarbar qilinsa, uquv materiallari shunchalik tez, qulay 
va  oson  uzlashtiriladi,  uzoq  vaqt    esdasaqlab  qolish  hamda  qayta  esga  tushirish 
mumkin buladi, oqibatda uquv materiallarining puxta uzlashtirilishi ta`minlanadi. 

3.Kursatmali  materiallar  orqali  oquvchilar  ob`ektiv  borliqdagi  narsa,  voqealar 
bilan,  ularning  xususiyati,  belgilari  bilan  tanishadilar.Mavhum  hodisalarning  aniq 
obrazlar  orqali  idrok  qiliniishi  natijasida  oquvchilarning  mantiqiy  fikr  qilitsh 
qobiliyatlari  rivojlanadi.oquvchilarning  ayniqsa  sxema,  jadval,  diagramma  kabi 
materiallar  ustidaish  olib  borishlari  va  material  xususiyatlarini  taqqoslash,  tahlil 
qilish, umumlashtirish, xulosa chiqarishlari alohida ahamiyatga egadir. 
4.Uquv  materiallarining  kursatmali  bulishi  uzlashtirilgan  ilmiy  bilimlarni 
tajribada, ishlab chiqarish amalietida qullanma olishlari uchun zarur bulgan kunikma 
va malakalar bilan ham qurollantiriladi.   
Ta`limda  kursatmalilikning  samarali  natija  berishi  uchun  uning  boshqa 
tomonlariga ham e`tibor berish kerak. 
Birinchidan, ishlatadigan kursatmali qurollar u eki bu sinf oquvchilarining eshi 
va  uziga  mos  xarakter  xususiyatlari,  umumiy  tayergarligi-saviyasiga  mos  keladigan 
bulishi lozim. 
Ikkinchidan,  foydalanadigan  kursatmali  qurollar  utilaetgan  dars  mavzusining 
mazmunini  ochib  berishga  erdam  beradigan  materiallar  bulishini  hisobga  olmoq, 
demak, uning tug`ri tanlanishiga e`tibor bermoq lozim. 
Uchinchidan,dars  jarayonida  foydalanish  uchun  belgilangan  kursatmali 
materiallardan  unumli  foydalanmoq  uchun  zarur  bulgan  ta`lim  usullari  tug`ri 
tanlangan bulishi bulishi lozim. 
1)Buyum  va  narsalarni  asli,  tabiy  holicha  kursatuvchi  materiallarҮ  usimliklar 
va ularning tarkibi, hayvonlar,ma`danlar, gerbariylar, kollektsiyalar, ashelar, asboblar 
va mashinalar modelini, shuningdek, ximiyaviy reaktsiyalar, elektr razryadlarini hosil 
qilishni laboratoriya sharoitida namoyish qilish. 
2)  Grafik-kursatmali  qurollar  chizmalar,  diagramma,  sxemalar  va  shuningdek 
grafik vositasi bilan qullanmalar. 
3)Tasviriy-kursatmali 
qurollar 
rasm, 
fotosurat, 
diafil`mlar, 
diapozitivlar,ovozsiz kinofil`mlar. 
4)Eshittirish  buyicha  kursatmalilik,  grammplastinkalar,  magnit  tasmalariga 
ezib  olingan  badiy  uqish  namunalari,  chet  el  tillaridagi  suzlarni  talffuz  qilishga  oid 
materiallar. 
7.Ta`limning oquvchilarga mos bulish qoidasi. 
Ta`limning  oquvchilarga  mos  bulishi  qoidasi  deganda  uquv  materiallarining 
mazmuni,  uning  hajmi,xarakteri,  u  eki  bu  sinf  oquvchilarining  jismoniy  rivoji, 
umumiy tayergarligi-saviyasi  va imkoniyatlariga loyiq bulishi tushiniladi. 
 
Moslik qoidasida ta`limning ikki tomoni e`tiborda tutiladi 
1)Ma`lum sinf uchun belgilangan uquv materiallarining xarakteri, mazmuni va 
hajmi shu sinf oquvchilarining esh xususiyatiga mos bulishi., 
2)Har  bir  sinf  uchun  belgilangan  bilim  hajmi  shu  sinf  oquvchilarining 
saviyasiga mos bulishi lozim. 
Ilg`or  klassik  pedagogika  namoyandalari  ta`limning  oquvchilarga  mos  bulishi 
yuzasidan bir qator qoidalar ishlab chiqqanlar.Ulardan biri G`osondan qiyinga qarab 
borishG` qoidasidir. 
Utiladigan  materialning  haddan  tashqari  engil  bulishi  bolalarning  qiziqishini 
sundirganidek,  ularning  bilimda  olg`a  qarab  borishlarini  ham  ta`minlay  olmaydi. 
Aksincha,  utilajak  materiallar  bolalar  saviyasig  nisbatan  og`ir,  tushinsh  qiyin  bulsa, 

quyilgan  misol  va  masalalarni  echish,  hal  qilishga  oquvchilarning  qurbi  etmasa, 
ularda uz kuchiga ishonmaslik kayfiyati tug`iladi. 
Moslikning ikkinchi qoidasi G`Ma`lumdan noma`lumga qarab borishG`dir.Bu 
qoidaga amal qilishda oquvchilarda avvaldan mavjud bulgan ilmiy bilim va tajribalar 
zamiridayangi, 
hali 
oquvchilarga 
ma`lum 
bulmagan 
ma`lumotlar 
bilan 
qurollantirishni tushuntirmoq lozim. 
Moslikning uchinchi qoidasi “Soddadan murakkabga qarab boorish”dir. 
Kupincha  biz  tushinib  etgan,  uzlashtirilgan  hamma  narsalar  sodda,  tushinib 
etmagan, uzlashtirilmagan narsalar esa murakkab kurinadi. 
Moslik  qoidasi  yana  bir  qator    talablarga  amal  qilishni  taqozo  etadi.Ayniqsa 
darsda  berilaetgan  bilimlarni  oquvchilar  puxta  uqib  olishlarigsha  imkoniyat  yaratish 
uchun  puxta  va  mustahkam  rejaga  amal  qilinishi,  baen  qiliniaetgan  materiallarining 
lunda  xulosalar  chiqarish.,materiallarning  ishonchli  bulishi  uchun  omil,  misol  va 
dalillar  keltirish-kursatma-qurollaridan  foydalanish  baen  qilinaetgan  materiallarni 
turmush  bilan,  oquvchilarning  shaxsiy  tajribalari  bilan  bog`lab  olib  borishni  talab 
qiladi 
8.Ta`limda  bilim,  kunikma  va  malakalarni  puxta  va  mustahkam 
uzlashtirish qoidasi. 
Talimning puxta uzlashtirish qoidasi muhim didaktik talab va qoidalarni, ya`ni 
oquvchilar  tomonidan  tizimli  va  ongli  uzlashtirilgan  ilmiy  bilimlarni  mustahkam, 
esda  saqlab  qolish  hamda  uzlashtirilgan  ilmiy  bilimlarni    uz  turmush  faoliyatlarida 
qullay olish malakalari bilan qurollantirishni nazarda tutadi. 
Demak,  puxta  uzlashtirishning  xarakterli  belgisi  ta`limni  mustahkam  esda 
saqlab qolishdir. Boshqacha qilib aytganda, bu qoida oquvchilarning xotira faoliyati, 
ya`ni  uquv  materiallarini  esda  qoldirish,esda  saqlash  va  qayta  esga  tushirishkabi 
xotira  jareni  faoliyati  faoliyatiga  bog`liqdir.Uqv  materiallarini  mustahkam  esda 
saqlab  qolish  ayni  dars  jarayonida  baen  qilinaetgan  uquv  materiallarini  tizimli  va 
ongli uzlashtirilishiga bog`liq. Avvalgi mashg`ulotlarda hosil qilingan bilim, kunikma 
va malakalar ancha murakkabroq materiallarni uzlashtiribolish uchun pillapoya, baza 
bulib  hizmat  qiladi.Lekin  hosil  qilingan  bilim  puxta  uzlashtirilgan,  yaxshi 
mustahkamlangan  bulishi  va  va  oquvchilarning  xotirasida  uzoq  vaqt  saqlanishi 
kerak.mustahkamlash  qoidasi  shulardaniborat  bulib,  ularga  rioya  qilmaslik 
oquvchilarning ilmiy bilimlarni puxta uzlashtiraolmasligiga sabab buladi. 
Shunday  qilib,  bilim,  kunikma  va  malakalarni  uzlshtirib  olishning 
mustahkamligiga  avvalo  hamma  uqitish  qoidalariҮ  tushunarlilik,  tizimlilik  va 
izchillik,  nazariya  bilan  amalietning  bog`liqligi.  Kursatmalilik,  oquvchilarning 
ongliligi  va  faolliligi  qoidalarini  amalga  oshirish  bilan  erishiladi.  Puxta 
uzlashtirilishning  muvaffaqiyati  kup  jihatdan  takrorlash  va  mashq  qildirishga  ham 
bog`liqdir. 
Takrorlashning 
ahamiyati 
shundaki, 
takrorlash 
jarayonida 
faqat 
oldindaniuzlashtirilgan  uquv  materiallarigina  esga  tushirilmay,  balki  shu  uquv 
materiallariga  bog`liq  bulgan  yangi-yangima`lumotlar  ham  beriladi,uzlashtirilgan 
bilimlarning noaniq, tuman bulib qolgan tomonlari oydil`nlashtiriladi va tuldiriladi. 
Takrorlash, xotirada qayta tiklashni birnecha yul bilanolib borish mumkin.Har 
bir  darsda  avvalgi  dars  materiali  bilan  yangi  material  urtasida  bog`liqliq  urnatish 
maqsadida uquv yilining oxirida asosiy masalalar buyicha yalpi takrorlanadi. 

Takrorlashning  ikkinchi  turi  maxsus  qaytarishdir.Bunday  takrorlash  katta 
mavzularni  utib  bulgach,  shuningdek,  ma`lumbir  chorak  ichida  utilgan  material 
yuzasidan olib boriladi. 
Maxsus takrorlashning keng tarqalgan turi uquv yili oxirida alohida ajratilgan 
soatlarda utkaziladi. 
9.Ta`limda oquvchiga xos xususiyatlarni hisobga olish qoidasi. 
Ta`lim-tarbiya  jarayonining  hamma  tomonlari  umumsinf  oquvchilari 
jamoasiga  xos  xususiyatlarga  amal  qilgan  holda  yulga  quyiladi.  Biroq,  har  bir 
oquvchi uziga hos jismoniy, ahloqiy,ruhiy va boshqa xususiyatlarga egaki, bu uning 
uquv faoliyatigav katta ta`sir kursatadi. 
Shu  jihatdan  ta`lim  jarayonida  umumsinf  oquvchilarini,  hamda  shu  sinfdagi 
hariqaysi oquvchining uziga xos xususiyatlarini hisobga olgan holdaish kurish muhim 
didaktik ahamiyatga ega. 
oquvchilarning  real  uquv  imkoniyatlarini,  ularning  rivojlanish  jihatlarini 
urganish  hozirgi  vaqtda  shunchaki  hohish  emas,  balki  majburiy  talabdir.Busiz  uquv 
jarayonin muqobillashtirish, uni boyitish aqlga sig`maydi. 
Sinf  oquvchilari  jamoasiga  xos  bulgan  umumiy  xususiyatlar,  avvalo, 
ma`lumsinf  oquvchilarining  jismoniy,  aqliy  va  ruhiy  rivojida  nomaen  buladi. 
Ta`limning  muvaffaqiyatli  bulishida  oquvchilarning  uziga  xos  xususiyatlarini 
kuzatish  vaurganish  hamda  shu  xususiyatga  mos  muomala  qilish  hal  qiluvchi  urin 
egallaydi. 
Darsda  har  bir  oquvchining  uziga  xos  xususiyatlarini  tula  hisobga  olish  juda 
qiyin va har doim ham buning iloji bulavermaydi. Pedagog oquvchilarni darsdagi va 
amaliy  mashg`ulotlar  jarayonidagi  ishini,  uy  vazifalarini  bajarishini  kuzatadi, 
ularning  bilimi,  ezma  ishlari,  yasagan  kurgazmamateriallarini  tekshiradi.Darsdan 
tashqari  vaqtlarda  urtoqlari  va  boshqalarga  bulgan  munosabati,  xulqi,  irodaviy 
sifatlarini urganadi, ular bilan suhbat qiladi.Kuzatish jarayonida u oquvchining kuchli 
va ojiz tomonlarini, uning qiziqishlari, tafakkuri, nutqi, xotirasi, diqqati, haeliga mos 
bulganxususiyatlarni  bilib  oladi,  oquvchilarning  haetiy  va  mehnat  qobiliyatini 
urganadi.Bush  uzlashtiruvchi  dasturning  ma`lum  bir  bir  bulimi  eki  fan  buyicha 
orqada  qolish  sabablarini  aniqlaydi.  oquvchi  ularni  bilib  olgandan  keyin  birinchi 
navbatda emon holatlarning ta`sirigabardosh berish choralarini kuradi. 
Masalan oquvchining kurish qobiliyati uncha yaxshi bulmasa eki emon eshitsa, 
uni  biringchi  qatorga  utkazish  kerak.  Bu  narsa  diqqati  beqaror  bulgan  oquvchilarga 
ham  tegishlidir.  Bundan  tashqari,  ulardan  tez-tez  surash,  ularni  urtog`iningjavobini 
qaytarishga, tuldirishga eki uhaqda uz fikrini bildirishga majbur etish lozim. 
Darsda  va  uy  vazifalarida  differentsiallashgan  ta`lim  elementlarini  hisobga 
olishning muhim vositasidir. 

TA`LIMNING  MAZMUNI VA DAVLAT STANDARTLARI 
Reja. 
1.  Ta`limning mazmuni haqida 
2. Maktab uquv rejasi, uquv dasturi va darslarning  tuzilishlari 
3. Davlat ta`lim standartlari. 
Adabiyotlar 
Munavvarov. Pedagogika  T-1996 y 
Tursunov I. Nishonaliev   Pedagogika kursi  T-1996 y 
Mavlonova R Pedaogika T-2001 y 
Komenskiy G`Buyuk didaktikaG` T-1975 y 
Likachev Pedagogika M-2000 y 
Pedagogika nazariyasi ma`ruzalar matni prof Xasanboev N 
 
Tayanch  tushunchalar    ta`lim  tarbiya  ta`lim  mazmuni  ,  uquv  rejasi.  uquv 
dasturi darslik DTS 
 
Ta`limning  asosida    jamiyat  rivojlanishining   ob`ektiv ixtiejlari  turadi.  Ta`lim 
insonning    mehnat  olamiga  samaraliroq    kirishni  jamiyat  xaetiga  kushilishini 
ta`minlaydi.  Mustaqillikka  erishib,  erkin  bozori  munosabatlari  asosida  demokratik 
huquqiy  davlat  sifatida  qozirgi  bosqichda  xalq  ta`limi  tizimiga,  pedagogika  faniga, 
esh avlodda mustaqillik va faollikni, ishbilormanlik va tadbirkorlikni shaqllantirishga 
jiddiy e`tibor beilmoqda 
 
XX asr pedagoglari va psixologlarining  diqqat markazida oquvchilarning aqliy 
qobiliyatlarini  shaqllantirish,  ularni  uqitish,  tarbiyalash  va  kamol  toptirish 
jarayonlarini  uyg`unloshtirish,  faoliyat  va  ongning  uzarno  bog`liqligshi  nazariyasini 
ishlab chiqish, mustaqil uquv-bilish ishlari, uqishni faollishtirish, ta`lim jarayonlarini 
optimallashtirish, faol ta`limning shaql va metodlaridan foydalanish kabi muallimlar 
asosiy    urin  oldi.  Ularni    ishlab  chiqish  mamlakat  pedagogika  va  psixologiya 
fanlarida  jahon  buyicha  haqli  ravishda  e`tirof  etilgan  turli  yunalishlar  va  maktablar 
vujudga kelishni oldindan bilish imkonini berdi. 
 
Ta`lim-jarayon  bulib,  u  natija  va  tizimdir.  Ta`lim    jarayon    sifatida  bilimlar, 
kunikmalar  va  malakalarning  ma`lum  yig`indisini  faoliyat    va  munosabatlarning  
tegishli    tajribasini  uzlashtirishga  qaratilgan  maxsus  ishlarning    tashkil  qilinishidir. 
Ta`lim  natija  sifatida  bilimlarni  faoliyat  va  munosabatlar  tajribasini  uzlashtirishda 
erishilgan  darajadir.  Ta`lim  tizimi  sifatida-  davlat  muassasalari  va  boshkarish 
organlarining  majmuasi  bulib  ular  doyrasida  insonni  tarbiyalash  jareni  amalga 
oshiriladi.  Shu  tariqa  ta`lim  doimo  bir  yula  tarbiyalash  jarayonini  ham,  uqitish 
jarayonini ham ifodalaydi. esh avlod  haqida gap ketar ekan, shaxsning kamol topishi, 
uz  mavqeini  anglashi  va  uzini  kursatish  masalalari  birinchi  urinda  turadi.  Bu 
masalalar  butun  jamiyat  va  maxsus  yaratilgan  ijtimoiy  institutlar  va  insonning  uzi 
tamonidan  tasodifiy  ravishda  ham,  maqsadga  muvofiq  yusinda  ham  hal  qilinishi 
mumkin.  Ta`lim  tizimida  shaxsning  ijtimoilashuvi,  kasbkorlikni  egallash  va 
moslashuvi jarayonlarini maqsadga muvofiq tarzda boshqarishga ham da`vat etilgan. 
Ta`lim  deganda  shaxsning    jismoniy  va  ma`naviy  kamol  topish  jarayonini, 
uning  ongli  ravishda  ayrim  ibratli  qiefalarga  yunalishi  va    tarixan  maydonga  kelib, 
ijtimoiy  ongda  ma`lum  darajada  erkin  iz  qoldirgan  ijtimoiy    namuna  bulishga,  har 
tamonlama barkamollikka intilish jarayonini tushinish mumkin. Ana shu tushunchaga  

kura ta`lim butun jamiyat va shaxslar haetinig ajralmas  jihati  sifatida namoen buladi 
va  suzning  keng  ma`nosidagi  «tarbiya»  tushunchasiga  uxshaydi.  Lekin  kup 
ma`noliligi  kursatilmasa  «ta`lim»  suzini  tuliq    anglab  bulmaydi.  Masalan  ta`lim  
deganda ma`lum hajmdagi bilimlar, kunikma  va malakalarnit uzlashtirish tushiniladi. 
Ta`limga shaxsni uqitish va kamol toptirish jarayonining tegishli yusinda tashkil etish 
sifatida  qarash  ham  mutloqa  tug`ridir.  Bulardan  tashqari,  shubhasiz  ta`lim  bilimlar 
kunikmalar  hamda  malakalarni  berish  va  uzlashtirish  bilan  bog`liq  faoliyat    tizimi, 
shuningdek,  ma`lum  ijtimoiy  institutidir.  Oquv  tarbiya  jarayoni    tizimining 
strukturasi,  ana  shu  jarayonning  mazmuni  pedagoglar  va  oquvchilarning  faoliyati, 
shuningdek  amalga  oshirilgan    ishlarning  natijasi  mazkur  tizim  jamiyatning  qanday 
tarixiy  tipiga    mansubigiga  bog`liqdir.  Mana  shularning  hammasini  hisobga  olib 
kuyidagilarni aytish urinlidir.  Ta`lim nisbatan mustaqil tizim bulib, uning vazifalari 
jamiyat  a`zolarini  muntazam  ravishda  uqitish  va  tarbiyalash  orqali  ularni  ma`lum  
boyliklar, kunikma va malakalar hamda ahloq normalari bilan qurollantirishdir. 
2. Har  bir sinf yakunida oquvchilar tamonidan egallanishi lozim bulgan bilim, 
kunikma va malakalar ta`lim (uquv) predmetlari buyicha ishlab chiqilgan uquv rejasi 
va dasturlarida uz ifodasini topadi. 
Oquv rejasi- barcha ta`lim  muassasalarida suzsiz amal qilinishi  lozim bulgan 
davlat  hujjatidir.  Unda  sinflar  buyicha  urganilishi  lozim  bulgan    uquv  predmetlari, 
mazkur  predmetlar  uchun  yaratilgan  haftalik  soatlar  hajmi  kursatiladi.  Ta`lim 
muassasalari  uchun  muljallangan  uquv  rejasi  DTS  ning    tarkibiy    qismi    bulgan 
tayanch  uquv  rejasi  asosida  ishlab  chiqiladi  va  tegishli  vazirlik  tamonidan 
tasdiqlanadi  (Res  XT  eki  Oliy  va  Urta    maxsus  ta`lim  vazirligi  tamonidan).  Oquv 
rejasi  ta`lim  muassasasi  ma`muriyatiga  yuboriladi  hamda  mazkur  uquv  jadvali 
asosida  tuziladi.Uquv  jadvalida  hafta  davomida  uqitiladigan  uquv  predmetlarining 
nomi  va  ularga  ajratilgan  soatlar  miqdori  kursatilib,  uquv  predmetlarining    nomi  va 
ularga  ajratilgan  soatlar  miqdori  kursatilib,  u  uquv  yurti    direktorining  uquv  ishlari 
buyicha  urinbosari tomonidan tasdiqlanadi. 
Oquv dasturi ham uquv rejasi kabi muhim  davlat hujjati bulib, unda muayan 
uquv  predmeti  (Inson  va  jamiyat)  ning  mazmuni    ochib  beriladi  va  uquv  yili 
davomida  oquvchilar  tamonidan  uzlashtirilishi  zarur  bulgan  bilim,  kunikma  va 
malakalar  hajmi kursatiladi. 
Oquv  dasturlari    tegishli  ta`lim  (umumiy  urta,  kasb-hunar  eki  oliy  ta`lim) 
turidagi  barcha  ta`lim  muassasalari  uchun  yagona  uning  talablari  tula  ravishda 
bajarilishi majburiy. 
Dastur    tushuntirish  xoti,  bulim  va  mavzular  buyicha  ajratilgan  soatlar  hajmi, 
dastur  materiali  mazmuni  hamda    tavsiya  etiladigan  Adabiyotlar  ruyxatidan  iborat 
buladi. 
Tushuntirish  xatida  uquv    predmetining  ahamiyati,  uning  fanlar  tizimida  
tutgan  urni,  ular    urtasidagi  aloqadorlik,  materialni  urganish  jarayonida  hal  etilishi 
lozim  bulgan    vazifalar  ochib  beriladi.  Ayrim  bulim  va  mavzularning  urganish 
xususiyatlari    kursatiladi,  uqitish  (ta`lim)  metodlari  va  vositalarini  kullashga  doir 
tavsiyalar  beriladi.  Soatlar  hisobini  asosli    urinlarda  uzlashtirilishga  yul  quyiladi. 
Dastur materiali  bulimlar va mavzular buyicha taqsimlangan bulib har bir mavzuning 
urganish    uchun    uzlashtirilishi    majburiy  bulgan  tushunchalar  tizimini  shuningdek 
kunikma  va  malakalarning  aniq  kursatkichi  beriladi,  nihoyat  oquvchilarga 
kuyiladigan  yakuniy  talablar  baen  etiladi.  Dasturdagi    material  ta`lim  va  tarbiya 

maqsadlari,  didaktik  tamoiyillar,  uzviylik  va  izchillikka      muvofiq  ravishda  
tanglanadi va taqsimlanadi.Uquv dasturlari kuyidagi  tamoyillar asosida  tuziladi: 
1. Dastur mazmunining  ilmiy xususiyatga egaligi 
2. dastur mazmunining ijtimoiy g`oyaviy xususiyatga egaligi 
3. nazariy g`oyalarning amaliet bilan birligi 
4. dastur mazmunining ijtimoiy tarixiy xususiyati egaligi 
5. dastur mazmunining muayan tizimiga ega bulishi 
6. uquv predmetlari urtasidagi uzaro aloqadorlik, bog`lanishning mavjudligi 
7. dasturni tayyorlashda  oquvchilarning psixologik va ruhiy xususiyatlarini  inobatga 
olish. 
 
Oquv rejasi  va dasturi  ta`lim muassasi ma`muriyati, oquvchilar  jamoalarining 
suzsiz  amal qilishlari bulgan davlat hujjatidir. 
Darslik-muayan  uquv  predmeti  uquv  dasturida  kursatilgan  hajmida  didaktik 
talablarga    muvofiq  ravishda  batafsil  baen  qilib  beradigan  uquv  kitobi  sonaladi. 
Darslikning  xarakterli  xususiyati  bu  uning  mazmunining  uquv  dasturi  mazmuniga  
mos  kelishidir.  Darslikda  material  bulimlar  buyicha  taqsimlanadi.  Har  bir  mavzu 
muayan  bob,  uning    tarkibida  bulgan  bandlar  asosida  ochib  beriladi.  Uquv  djarsiga 
bir qator talablarga muvofiq  yaratiladi. Ushbu talablar kuyidagilardan iboratdir.  
1.  Oquv    darsligida  ilmiy  bilimlar    tizimi  va  hajmi  uquv  dasturri  talablariga  hamda 
tegishli sinf oquvchilarning esh va psixologik xususiyatlariga mos bulishi kerak. 
2.  Darslikda  baen  qilingan  ilmiy  bilimlarning  nazoriy    asoslari  hamda  g`oyaviy 
yunalish  tizimli  va  izchil  bulishi,  keltirilgan  ma`lumiyat    va  dolillarning  asosli, 
ishonchli  bulishi,  ular  tug`ri  tahlil,  aniq  ta`rif  etilishi,  tegishli  xulosalar  chiqarilishi 
lozim. 
3.    darslik  fanda  isbot  qilinmagan,  ma`lum  ta`rif  va  qoydalarga  ega  bulmagan, 
muammoli masalalardan  holi bulishi kerak. 
4.  Bayon  qilinaetgan  material  oquvchilarga    tushunarli    pishiq-puxta  va  ixchom 
jumlalardan iborat bulishi lozim. 
5. darslikning tashqi kurinishi,   bezogi muayan sinf oquvchilarining estetik  didlariga 
mos keladigan bulishi kerak. 
6. darslik muayan sinf oquvchilari uchun joriy qilingan gigiena qoydalariga muvofiq 
bulishi kerak. 
Darsliklar  uquv  materiallarini  tularoq  va  chuqurroq  egallab  olishga  erdam  beruvchi 
uquvqullanmalari bilan tuldirilishi lozim. Yunalish va  hol qiladigan vazifalarga kura 
uquv kullanmalarni kuyidagilarga bulish mumkin: 
A)  oquv  materiallarini  chuqurlashtiruvchi  va  uni  eslab  qolishga  erdam  beruvchi 
qullanmalar-xrestomatiya mashqlar tuplami, kartalar 
B)  kunikma  va  malakalarni    qilishga  erdam  beruvchi  qullanmalar-topchiriqlar 
kartochkasi 
V) ma`lum tushunishni engillashtiruvchi kullanmlug`atlar, ma`lumaotnamalar 
G)    kup  maqsadga  xizmat  qiluvchi  kullanmalar-kinofil`mlar,  entsiklopediyalar  va 
boshkalar. 
 
3.  Davlat ta`lim  standarti  umumiy  urta   ta`lim,  kasb hunar ta`limi  hamda  oliy 
ta`lim  uchun  alohida  ishlab    chiqariladi.  Umumiy    urta  ta`limning  davlat  ta`lim 
standarti  oquvchilar  umumta`l  tayergarligiga,  saviyasiga  quyiladigan  majburiy 
minimal  darajani  belgilab  beradi.  DTS  ta`lim  mazmuni,  shaqllari  vositalari,  usullari 
va  ularning  sifatini  baholash  tartibini  belgilaydi.  Ta`lim  mazmunining    uzaki 

hisoblangan  standart  vositasida    mamlakat  xududida  faoliyat  kursmataetgan  turli 
ta`lim muassasalarida (davlat va  nodavlat ta`limning barqaror darajasini  ta`minlash 
sharti  omalga  oshiriladi.  DTS  uz  mohiyatiga  kura  uquv  dasturlari  darsliklar 
kullanmalar, nizomlar uquv rejasi va boshka me`eriy hujjatlarni yaratish uchun asos 
bulib xizmat qiladi. 
 
Umumiy  urta    (kasb  huunar,  oliy)  ta`limning  DTS  uzining  tuzilishi    va 
mazmuniga  kura  davlat,  xudud  ta`lim  muassasalari  manfaatlari  va  vositalari  
muvozanatini  aks  ettiradi  hamda  eng  muhim  oquvchi  shaxsi  uning    intilishlari 
qobiliyatlari  va  qiziqishlari    ustivorligidan  kelib  chiqadi.  DTS  ni,  uning  talablarini 
bajarish  Ozbekistan  Respublikasi  xududilari  faoliyat  kursataetgan  mulkchilik  shaqli 
va qiziqishustivorligidan kelib chiqadi. 
 
Umumiy  urta  (kasb  hunar  va  oliy)  ta`limning  DTS  kuyidagi    tamoyillarga 
tayangan holda ishlab chiqiladi. 
-DTS ni davlat va jamiyat talablari va shaxs extiejiga mosligi 
-oquv    dasturlari  mazmunining  jamiyat  ijtimoiy    tarakkieti  hamda  fan  texnika 
rivojlanish bilan bog`liqligi 
-umumiy  urta  (kasb  hunar  va  oliy)    ta`limning  boshka    ta`lim  turlari  va  bosqichlari 
bilan uzluksizligi va ta`lim  mazmunining uzviyligi 
-umumiy urta (kasb hunar va oliy)  ta`lim mazmunining insonparvarligi  
-umumiy  urta  (kasb  hunar  va  oliy)    ta`limning  mazmuni  shaqli,  vositalari  va 
usullarini  tanlashda innovatsiya texnologiya yutuqlariga tayanish. 
-ta`lim mazmunining  respublikadagi barcha  xududlardagi birligi 
-pedagogik  tafakkurda  qaror  topgan  an`anaviy  qarashlar  bilan  “Ta`lim  tug`risidagi” 
qonun va “Kadrlar tayyorlashning milliy dasturi” mazmunida ifodalangan zamonaviy 
talablarning    uzviyligi  ilg`or  demokratik  qonuniy  mamlakatlarning  ta`lim  sohasida 
me`erlarni  belgilash  tajribalaridan  milliy  xususiyatlarni  hisobga  olgan  holda 
foydalanish. 
 
 

OQITISH METODLARI VA VOSITALARI 
Reja. 
1.  Oqitishning metodlarining ma`nosi, vazifasi 
2. Oqitish metodlarining klassifikatsiyasi 
3. Oqitish vositalari, oqitishning texnik vositalardan foydalanish usullari. 
 
 
                         Adabiyotlar 
1. Munavvarov «Pedagogika»  1996y 
2. MIrkosimov « Maktabni boshkarishning pedagogik asoslari « T-1995 
3  Mavlonova «Pedagogika»     2001y 
 
 
Tayanch tushunchalar. Ta`lim metodlari, ta`lim vositalari. 
 
Ta`lim  jarayonining    muvaffakiyati  uning  shaqlligini  emas,  balki 
kullanilaetgan metodlar samoradarligiga ham bog`liqdir. Ta`lim nazariyasida uqitish 
(ta`lim) metodlari markaziy urin egallaydi. 
 
“metod” yunoncha suz bulib “yul” ma`nosini anglatadi. Pedagogika amalietida  
uqitish usullari va metodlarining juda katta boyligi  tuplangan. Ularni tonlashda turli  
sharoitlar  uqitilaetgan  esh  xususiyatlari  oldingi  tayergarligi  darajasi  va    xokaza 
xisobga olinadi.  
 
Farabiy  uzining  uqitish  metodlari  haqidagi  tushuntirishlarida    oquvchilarga 
turli  bilimlar  berish  bilan  birga  mustakil  xolda  bilim  olish  yullarini  kursatish,ularni 
bilimlarining zarurligiga shok shubxasiz ishontirish keraqligini uktirgan.
2
 
        Ta`lim  metodlari  ukitishning uz  oldiga  kuygan  maksadlariga  erishish usullarini 
hamda ukuv materiallarini nazariy va amaliy iunaltirish yullarini anglatadi. 
        Okitish metodlari ta`lim jarayonida  Oqituvchi va oquvchi faoliyatining qanday 
bulishi  uqitish  jarayonini  qanday    tashkil  va  olib  borish    keraqligini  hamda  shu 
jarayonda oquvchilar qanday ish harakatlarini bajarishlari keraqligini  belgilab beradi. 
 
2.  Metodlar  birqancha  asosiy  guruhlardan  iborat  bulib  ularning  har  biri  uz 
navbatida  kichik  guruhlar  va  ularga  kiruvchi    alohida  metodlarga  bulinadi.  uquv 
bilish faoliyatini tashkil qilish va amalga oshirish jarayonini uzi uzatish . qabul qilish, 
anglash,  uquv  axborotlarini  esda  saqlashni  hamda  olinadigan  bilim  va  kunikmalarni 
amalietda kullay olishni nazarda  tutishni  hisobga olsak,  birinchi guruh metodlariga 
suz orqali  uzatish va axborotni (informatsiya) eshitish  orqali qabul qilish metodlari   
(og`zaki metodlar hikoya, ma`ruza, suhbat va boshkalar) uquv axborotini kurgazmali 
metodlar  tasviriy,  namoyish  qilish  va  boshkalar    uquv  axborotini  amaliy  mehnat 
harakatlari orqali berish (amaliy metodlar. Mashklar. Laboratoriya tajribalari, mehnat 
harakatlari va boshkalar) kiradiyu 
 
Yuqorida  baen  qilingan  fikrlardan  kelib  chiqqan    holda  amalietda    keng 
qullanilaetgan metodlarni uch guruhga ajratish mumkin. 
                                                           
2
 Фараби математические  трактат . Алма-ата 19у2 год. 

 
1. rasm 
 
 
 
 
 
 
Oquv  materialini  ogzaki    baen  qilish  metodi  maktab  ta`lim  tizimida  eng  kup 
kullaniladigan  metodlardan  biri  bulib  mazkur  metodga  barcha  uquv  predmetlari 
buyicha  barcha sinflarda murojaat qilish mumkin. 
 
Ushbu metod baen qilinaetgan ma`lumotlarning  tug`ridan tug`ri Oqituvchining 
jonli  nutqi  orqali  idrok  qilinishi  bilan  tavsiyalanadi  va  ana  shu  xususiyatga  kura  
ta`limning boshqa metodlaridan farq qiladi. 
Oquv  materialini  ogzaki baen qilish metodi kuyidagi  besh  turda qullaniladi: 
 
 
 
Hikoya-oqituvchi tamonidan  yangi   
utilaetgan mavzuga oid fakt, hodisa 
va vokealarning usliklarga bulib,  
obrazli tasvirlash yuli bilan  
ixcham qisqa va  izchil baen qilinishi 
dir. (I-IV sinf 10-12 min, V-VIII sinf 
15-20 min bulishi mumkin) hikoya qilish 
gumanitar predmetlar uqitishda  keng qullaniladi. 
 
Maktab  mavzusi-  utilaetgan  mavzuning  haqiqiy  mohiyatini  ochib  berish, 
ulardan  ilmiy  xulosalar  chiqarish  va    umumlashtirish  yuli  bilan,  bir  saotlik 
mashg`ulot  davomida  bilimlarni  izchillik    bilan    sidirg`asiga  baen  etishdir.  Maktab 
ma`ruzasi asosan yuqori sinflarda qullaniladi. 
Maktab ma`ruzasi kuyidagi talablar asosida  tashkil etiladi. 
1.Materialning  ta`lim  tizimi  oldida  turgan  umumiy  talablarni  amalga  oshirishga  
xizmat qilishga erishish 
2.  materialning tarbiyaviy ahamiyatini tug`ri belgilash 
3.  ma`ruza  jarayonida  oquvchilarni  mavzuga  oid  fan  etilishlari  kashfietlar  bilan 
tanishtirib borish 
4.  baen  qilishda  oqituvchi  nutqi  yagona    bilim  manbai  sanaladi,  shu  bois  u  ravon, 
tushunarli, ifodaviy bulishi lozim. Ma`ruza jarayonida oquvchi uchun notanish suzlar 
va iboralarga izoh  berish, qoida va qonunlarning ta`rifi sodda, ixcham va tushunarli 
bulishi kerak. 
5. oquvchilar oqituvchi tomonidan berilgan  ta`riflarni ezib borishlari kerak.  
 
Oqituvchi  muayan    bir  predmetning  u  eki  bu  mavzusiga  oid  qoida,  qoidalar 
qanchalik asosli ekanligini dalillar  misollar keltirish yullari  bilan isbotlab beradi.  
 
Suhbat  metodi  kupincha  savol  javob  metodi  deb  ham  yuritiladi.  Chunki  bu 
metodta dars utilsa, u asosan savol-javob yusinda olib boriladi. 
Suxbat  metodi  bilan  ish  olib  borganda  mashg`ulotlarni  tashkil  qilish  va  uni  olib 
borishda oqituvchi  kuyidagilarga amal qilishlari kerak. 
Òàúëèì ìåòîäëàðè 
  5êóâ ìàòåðèàëèíè îãçàêè áàéîí êèëèø ìåòîäè 
2. Êóðãàçìàëèëèê ìåòîäè 
3.Àìàëèé ìàøãóëîòëàð ìåòîäè 
Òàúëèì ìåòîäëàðè 
Îãçàêè áàåí êèëèø ìåòîäè 
À) õèêîÿ êèëèø 
Á) óêóâ ìàòåðèàëèíè òóøóíòèðèø 
Â) ìàêòàá ìàúðóçàñè 
Ã) ñóõáàò 
Ä) äàðñëèê âà êèòîá áèëàí èøëàø. 

1.    Oqituvchining    tayerlagan  savollari  oquvchilarning  hammasiga  ta`luqli  bulib, 
suroq urtaga tashlanishi kerak. 
2. oquvchilardan biri javob berish uchun chaqiriladi 
3.  oquvchilar  hammosi  kunt  bilan  tinglab.  Uning  javobini  tuldirishi,  tuzatishi,  
oydinlashtirishi kerak. 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Ekskursiya  metodi-hamma  urganilaetgan  narsa  va  hodisalarni  tabiy  sharoitda 
eki maxsus kuzatadi. 
 
Amaliy mashg`ulotlar metodi kuyidagi metodlardan  iboratdir. 
 
 
 
 
 
 
 
A) mashq  qildirish metodi  asosan uzlashtirilgan ilmiy bilimlarni mustahkamlash va 
uni  amalda  kullay  olish,  tegishli  kunikma  va  malakalarga  ega  bulishni  ta`minlashga 
xizmat qiladi.. mashq qildirish metodi uquv predmetlarining mazmuni va xarakteriga 
qarab    turlicha  olib  borilishi  mumkin.  Mashq  qildirish    metodida  oquvchilarning 
ezma  ijodiy  mashqlari  alohida  urin  egallaydi.shuningdek,  ma`lum  mavzularda 
ma`ruza tayyorlash grafik ishlari ham muhim ahamiyat  kasb etadi. 
B)  laboratoriya  metodi-  ta`lim  jarayonida  oquvchilarga  atrofni  urab  olgan  ob`ektiv 
borlikdagi  narsa  va  hodisalar,  ularning  shaqli,  hajmi,  tarkibi,  tuzilishi,  uzgarish  va 
rivojlanish  qonuniyatlari  haqida  yangi  yangi  bilimlar  berish,  uzlashtirilaetgan  ilmiy 
bilimlarni 
mustahkamlash 
hamda 
tegishli 
kunikma 
va 
malakalar 
bilan 
qurollantirishda  muhim  ahamiyatga  ega.  Laboratoriya  metodi  asosan  fizika  kime, 
biologiya  va  fizik-geografiya  kabi  predmetlarni  urganishda  qullaniladi  va  u  maxsus 
jihozlangan laboratoriya xonada tegishli asboblar erdamida olib boriladi. 
 
 
 
 
 
 
 
 
Àñëèãà êóðñàòèëèøè ìóìêèí áóëãàí íàðñà, áóþì, óñèìëèêëàð, 
óëàðíèíã êèñìëàðè, õàéâîíëàð, êîëëåêöèÿëàð, àñáîáëàð 
ìàøèíàëàð 
Êóðãàçìàëèëèê ìåòîäè 
Òàñâèðèé êóðãàçìàëàð ìàòåðèàëëàðè 
À) áóþì íàðñà, õîäèñà âà 
âîêåàëàðíèíã òàñâèðèíè  èôîäîëîâ÷è 
ìàòåðèàëëàð ðàñì, ôîòîñóðàò, äèàôèëüì, 
êèíîôèëüì âà áîøêàëàð 
Áóþì íàðñàëàðíè, âîêåà õîäèñàëàðíè 
øàðòëè áåëãè îðêàëè èôîäàëàíãàí ðàìçèé âà 
ñõåìàòèê òàñâèðèé ìàòåðèàëëàð (êàðòàëàð, 
äèàãðàììàëàð) 
Àìàëèé ìàøãóëîòëàð ìåòîäè 
À) ìàøê êèëäèðèø  ìåòîäè 
Ëàáîðàòîðèÿ ìàø2óëîòëàðè ìåòîäè 
Â) àìàëèé ìàøêëàð ìåòîäè 
Лаборатория машгулотлари 
кузатиш 
Тажриба еки синов утказиш 
Тегишли асбоб ва курол 
аркали маълум объектни 
улчаб куриш. 

Laboratoriya metodi xususiyatiga qarab quyidagi tipda tashkil qilinadi. 
1.  Ommaviy mashg`ulotlar 
2. guruhli mashg`ulotlar 
3. yakka tartibdagi mashg`ulotlar. 
3.  Ta`lim  jarayonida  qullaniladigan  vositalar.  Ta`lim  standartini  ta`minlashga 
xizmat  qiladi.  Vosita  muayan  uqitish  metodi  eki    metodik  usullari  muvafaqqiyatli 
omalga oshirish uchun zarur bulgan erdamchi materiallaridir. Ta`lim vositalari asbob 
uskunalar. Laboratoriya jihozlari , axborot va texnik vositalar (kurilmalar)  kursatmali 
qurollar, ramziy belgilar, darslik uquv qullanmalari, radio televidenie va komp`yuter 
va xokazolardan  iborat buladi. 
Ta`lim  jarayonida  uqitish  vositalaridan    foydalanish-dars  jarayonida  tabiy  eki 
tasviriy  kurgazma  materiallar  (predmet,  sxema,  diagramma  surat  va  boshkalar) 
laboratoriya  eki  demonstratsiya  mashg`ulotlarida  qullaniladigan  asbob  uskunalar, 
uquv  qurollari  mikroskop  va  boshka  apparatlar,  shuningdek  mavzuga  oid  dalillar 
(tsitatalar ta`rif, koida, formula va boshkalar)  ning ishlatilishini anglatadi.  
Ta`lim  jarayonida  ta`lim  shaqli  metod  va    vositalari  muhim    urin  tutadi, 
mazkur holat tasvirda kuyidagicha  ifodalanadi. 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Darslik  va  kitob  bilan  ishlash-materialni  ogzaki  baen    qilish  metodining  asosiy  turi 
bulib,  maktab  amalietida  muhim    urin  tutadi.  Uquv    Adabiyotlari  bilan    ishlash 
murakkab  psixologik  jarayonni  uz  ichiga  oladi.  U  ta`lim  jarayonida    Oqituvchi 
tamonidan  baen  qilinaetgan  bilimlarni,  uquv  materiallarini  kitob  matnidan  kurib, 
ongli  idrok  qilish  faoliyatini  rimvojlantirish  ham  nazarda  tutadi.  Darslik  va    kitob 
bilan ishlash ikki yunalishda olib boriladi. 
 
 
 
 
 
 
 
 
Êóðñàòìàëèëèê ìåòîäè 
À) íàìîéèø ýòèø 
Á) òàñâèðëàø 
Â) ýêñêóðñèÿ 
Íàìîéèø ýòèø 
Áîøêà ìóñòàêèë òàúëèì ìåòîäëàðè áèëàí 
îëèá áîðèëàåòãàí äàðñãà íàìîéèø 
ýòèëàäèãàí ìàòåðèàëëàðäàí ôîéäàëîíèø 
Äàðñ åêè äàðñ ìàøãóëîòè- 
íèíã àñîñèé êèñìèäà 
óòèëàåòãàí ìàâçóíèíã 
ìàçìóíèíè íàìîåí êèëèø 
Äàðñëèê âà êèòîá áèëàí èøëàø 
Äàðñ æàðàéîíèäà äàðñëèê âà 
óêóâ Àäàáèéîòëàðè áèëàí èøëàø 
Äàðñ ìàâçóñèãà áîãëèê õîëäà ñèíô âà 
ñèíôäàí òàøêàðè âàêòëàðäà äàðñëèê âà 
óêóâ Àäàáèéîòëàðè áèëàí ìóñòàêèë 
èøëàø 

Umumiy urta ta`lim maktablarining yuqori sinf oquvchilarini darslik va boshka 
uquv materiallari bilan  birga xilma-xil qushimcha adabiet, ilmiy  va ilmiy ammobop 
maqolalar,  shuningdek  gazeta  jurnal  materiallaridan  foydalanishga  urganib  borish 
lozim.