Pedagogika nazariyasi va


TA`LIM - TARBIYA JARAYONIDA OQUVCHILARDA ILMIY


Download 0.65 Mb.
Pdf ko'rish
bet8/11
Sana23.10.2020
Hajmi0.65 Mb.
#135911
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10   11
Bog'liq
pedagogika nazariyasi va tarixi


TA`LIM - TARBIYA JARAYONIDA OQUVCHILARDA ILMIY 
DUNYAQARASHNI SHAKLLANTIRISH. AQL TARBIYASI 
 
                                     ReJA 
 Bilim ilmiy duneqarashning asosi sifatida.. 
 Dunyoqarash xakida tushuncha.. 
 Ilmiy dunyokarash  pedagogik jarayon sifatida.. 
 Aql tarbiyasi va uning vazifalari.. 
 
A D eB I YO T L A R 
 
 Munavvrov. A. Pedagogika. T-1996y 
 Tursunov.I. Pedagogika kursi.T-1996y 
 Piskunova.Varab`eva. Metod  pedagogicheskix issledovanii. T-1990  
 Kadrlar tayarlaudың milliy dasturi.T-1996j 
Pedagogika 

(ma`ruzalar 
matni.) 
Gaybullaev,YOdgorov,Mamatkulova,Toshmurodovalar T-2000y. 
 
 
TAYaNCh  TUShUNChALARҮ 
Dunyokarash, tushuncha,  sezim, armonlar,xayolot, aqliy faoliyat va boshk. 
 
TeKShIRISh UChUN SAVOLLARҮ 
Dunyokarash nima 
Aqliy faoliyat deganimizda nimani tushunasiz 
Aqliy tarbiyani berishning kanday yullari bor 
 
 Yosh  avlodda  ilmiy  dunyokarashni  shaqllantirish  barcha  davrlarda  shu  millat 
mutafakkirlari dikkat markazida bulib kelgan.. 
          Kuldorlik,  feodalizm,  kapitalizm  kabi  sinfiy  jamiyatlarda  shu  davrning 
ukimishli    intellegent,  mutafakkir  olimlaridunyo  ilmiga,umuminsoniy  madaniyatga 
uzining kimmatli xissalarini kushgan olimlar Gippokrat, Demokrit, Platon, Arximed, 
Gegel`,  Engel`s,  Kant,  Shark  musulmon  dunyosining  ma`rifatparvarlari  Gazzoliy, 
Farobiy,  Beruniy,  Xorazmiy,  Ibn  Sino,  Baxoviddin  Nakshband,  Axmad  Yassaviy, 
Kunxuja, Berdax, Ajinyoyaz va boshkalar shular jumlasidandir.. 
         Kaykovusning 
“Kobusnama”, 
IV 
asrda 
yashab 
ijod 
kilganxind 
filosofiBeydabning    “Kalila  va  Dimna”  asarlari,  Yusuf  Xos  Xojibning  “Kutadgu 
bilig”,  Nosir  Xusravning  “Saodatnoma”,  Sa`diyning  “Guliston”  va  “`Buston”, 
Jomiyning  “Boxariston”,  Navoyining  “Maxbubul  kulub”,  Axmad  Donishning 
“Ugillarga  nasixat”,  bundan  tashkari  Kur`oni  karim,  Xadisi  Sharif  “Chor  darvesh”, 
“Ming bir tun” kitoblari kimmatbaxo ma`naviy ma`daniy  meros bulib,Shark xalklari 
bu kitoblardan ming yillar davomida foydalanib kelishgan.  
        XIX asrning ikkinchi yarmiga kelib Turkiston rus mustamlakachilari tomonidan 
istilo  kilindi.Bu  davrda  milliy  merosimizga,  madaniyatimizga  past  nazar  bilan 
karovchi  shoinistik  siyosat  usiunlik  kilar  edi.  Shunday  bulsa  xam  bu  davrlarda  Said 
Axmad Siddikiy, Furkat, Mukimiy, Xamza, Abdulla Avloniy, Ibrat, Fitrat, Chulpon, 

Kori  Niyoziy,  Berdax  va  boshkalar  .  bala  tarbiyasiga,  pedagogikaga  oid  kuplab 
asarlar yozdilar,  yoshlarni ilm-ma`rifatga etaqladilar.Ayniksa  Abdulla Avloniy 1913 
va  1916  yilda  kayta  ikkinchi  marotaba  nashrdan  chikkann  “Turkiy  guliston  exud 
axlok”  asari  XX  asr  boshlaridagi  pedagogik  fikrlar  rivojlanishini    urganishda  juda 
katta axamiyatga ega. 
Avloniyning  fikricha  soglom  fikr,  yaxshi  axlok,  ilim-ma`rifatga  ega  bulish  uchun 
dastlab badanni tarbiyalash zarur deb uktiradi.Badanning soglom va kuvvatli bulishi 
insonga  eng  keraqli  narsadir.Chunki    ukimok,  ukitmok  va  urgatmok  uchun  insonga 
kuchli,kasalsiz  vujud  lozimdir.  Aql,-deydi  u-piri  komili,  murshidi  yagonasidur.Rux 
ishlovchi, aql boshlovchidir. Inson aql va idroki soxasida uziga keladurgon zarar va 
zulmlardan  saqlanur,  er  yuzidagi  xayvonlarni  asir  kilib,  buynidan  boglab  iplarining 
uchini kullariga bergan inson aqlidur.  
Kanchadan  kancha  Kuvginlar,  katagonlar,  boskinu  yonginlarga  karamay,, 
avlodlarimizdan  bizga  adabiy,  ilmiy-  falsafiy,  pedagogik  va  boshka  soxalardagi 
ming-minglab  kimmatbaxo  kitob  va  kulyozmalalarda  bitilgan  ma`naviy  merosimiz 
etib  kelgan.Ana  shu  durdona  manbalarda  bizning  necha  ming  yillik  tariximiz, 
madaniyatimiz,  kuyingki uzligimiz ifodalangan..  
Dunyoqarash fakat insongagina xos xususiyat bulib, xayvonot dunyosi, boshka 
narsa,                  buyumlar  va  mavjudodlar  uchun  bu  yotdir,  ularda  xam  dunyokarash 
buladi, deb uylash bema`nilik bulur edi 
Avvalo  ta`kidlash  lozimki,  ilmiy  dunyokarash  turli  kasb  egalarida  turlicha-
tularok,  mukammalrok,  chukurrok  yoki  yuzakirok,chalarok  ,    sayoz  va  kamrok 
bulishi  mumkin.Bunda  kishilar  tomonidan  oldingi  ajdodlardan  meros  bulgan 
ma`naviy  boyliklarni,  bilimlarni  va  xozirgi  mavjud  bilimlarni  uzlashtirish  darajalari 
muxim axamiyatga egadir. 
Xozirgi  sharoitda  kishilarning  ongi.  Dunyokarashlarida  yangicha  fikrlash 
yusini  mustaxkamlanmasa  mustakillikningi  goyasi,  mazmuni  va  moxiyati  ularga 
tushintirilmasa katta uzgarish sodir bulmasligi mumkin. 
Shuning uchun xam xozirgi muxim dolzarb masala xalkning ongidagi eskicha 
dunyokarashni uzgartirish, iktisod, siyosat, madaniyat javxalarida yangicha fikrlashni 
urgatish,  mustakillikni  mustaxkamlash  sharoitida  uz  xak-xukuklarini  anglash  va 
noxush  xolatlarning  xayotga  kirib  kolmasliklari  uchun,  unga  karshi  kurashishdan 
iboratdir.Bu esa ilmiy-dunyokarashning tarkibiy kismlaridandir. 
Aql xar bir insonga xos tugma xususiyat bulib, miya sog bulsa, aql xam yaxshi 
ishlaydi,  aksincha  miya  kasallangan  bulsa  aql  past,  zaif  buladi.U  dunyoni  bilishda, 
olingi  avlodlar  tomonidan  yaratilgan  ilmlarnini  va  mavjud  bilmlarni  uzinikiga 
aylantirib  uzlashtirishga  kiynaladi.Chunki  ilm  va  bilim  bir  xil  narsa  emas.Ilm 
mavjud,bor, yaratilgan narsa, bilim esa kishi tomonidan bilib olinadigan narsadir.Aql, 
did va nazariyaga-farosat, tamiz, bilim amaliyotga, tajribaga ta`luklidir. 
Shuni  anglamok  zarurki,  tafakkur  va  til  xakidagi  muammo  bilish  bilan 
chambarchas boglik bulib tasavvur, tushuncha aql, idrok, tafakkur jami bir bulib ong 
degan falsafiy tushunchani beradi. 
Sezgi-kishini  urab  turgan  moddiy  dunyo  predmet  va  xodisalrning  ongimizda 
aks etishidir. 
Hissiy  bilish  sezgidan  tashkari,  xissiy  kabullash,  tasavvur  kabi  shaqllarga  ega 
bulib, ular xam vokea va xodisalarni chukurrok bilishga xizmat kiladi. 

Shunday  kilib bilish,  ilmiy  dunyokarash  jonli kuzatishdan  abstrakt  tafakkurga 
va undan amaliyotga utish orkali amalga oshadi. 
Ilmiy-dunyokarash  ijtimoiy-tarixiy  xodisa  sifatida  doim  vorislik  asosida 
rivojlanadi. Utmish dunyokarashlari yangi davr dunyokarashining ildizini tashkil etib 
uni xayotbaxsh ozuka bilan ta`minlab turadi. 
Har  bir  davrning  dunyokarashi  uziga  xos  bulib,  mavjud  tarixiy  davrda  u  yoki 
bu  ta`limotni  nima  uchun  xukmron  bulganligi  bilish  uchun  oldingi  davr 
dunyokarashining  tarixini  urganmok  zarur.  Demak  jamiyatda  yangicha  tafakkur 
yuritmok uchun albatta utmishni bilmok darkor, chunki yangicha tafakkur osmondan 
tushmaydi, balki ajdodlar ma`naviy merosi asosida vujudga keladi. 
Bu 
borada 
diniy 
dunyokarashga 
murojaat 
etmogimiz 
lozim.Diniy 
dunyokarashning  uziga  xos  xususiyati  shundaki,  u  tabiy  va  ijtimoiy  xodisalar 
moxiyatini  ularning  uzidan  emas,  balki  tabiatdan  tashkarida  Olloxning  kudratiga 
boglab, xamma narsada  va xar erda iloxiy kuchlarning ta`siri, mu`jizaviy kuchi bor 
deb tushintiriladi. 
Din  va  diniy  dunyokarashga  yakin  utmishimizda  bir  tomonlama  yondoshilib, 
uning  axlokiy  munosabatlarni  takomillashtirishdagi  roli  tugri  tushinilmay  kelindi. 
Dinga  karshi  kurash  davrida  din  bilan  boglik  bulgan  rasm-rusmlarimiz,  urf-
odatlarimiz, milliy kadriyatlarimiz xam inkor etildi. 
Endi 
bu 
soxadagi 
xatoliklar 
tuzatilmokda.Islom 
madaniyati 
jaxon 
madaniyatining ajralmas kismi ekanligi anglanmokda. 
Falsafiy  dunyokarashning  uziga  xos  xususiyati  u  dunyoni  kanday  bulsa, 
shundayligicha, xech bir yot narsani aralashtirmay  mubolagasiz tushintiradi, falsafiy 
dunyokarash kishilarga tabiat. jamiyat , inson tafakkuri rivojlanishining eng umumiy 
konuniyatlari xakida bir butun, yaxlit ma`lumot berib, mifologiyadan farkli ravishda 
insonni  kurshab  olgan  moddiy  olamni  xech  kim  tomonidan  yaratilmaganligini, 
abadiyligini,  insoniyat  jamiyati  tarakkiyoti  sabablari  va  moxiyatini,  uziga  xos 
xususiyatlarini konuniyatlarini ilmiy asosda tushintirib beradi. 
Falsafiy dunyokarash butun mavjudot   organik va anorganik dunyo, insoniyat 
va  usimliklar  dunyosi  uzgarmas,  kotib  kolgan  emas,  balki  doim  usish,  uzgarishda, 
rivojlanishda. Boglanishda va xarakatda deb uktiradi. 
Falsafiy  dunyokarash  kishilarda  olam  xakida  bir  butun,  tugri,  yaxlit 
dunyokarashni  shaqllantirishdan  tashkari  barcha  fanlar  uchun  dunyoni  bilishdagi 
metodologik  kurol  xamdir.Shuning  uchun  xam  boshka  fanlarni  falsafadan  va 
falsafani boshka fanlardan ajratish mumkin emasdir 
Bilimni  egallash  murakkab  jarayon  bulib,  u  insonlarda  eng  avvalo  fiziologik 
jixatdan barkamollikni, ya`niy  o asosiy sezgi organlarini bus-butun bulishini xamda 
bilim olish uchun tinimsiz mashk kilishni talab kiladi. 
Dunyoning kurki insondir.Inson uz guzalligi va murakkablig bilan er yuzidagi 
barcha  maxlukotlardan  afzaldir.  Inson  tafakkuri  vositasida ilm  egallaydi.Ilm  tufay  li 
dunyoni  biladi  va  uni  boshkaradi.  Xayvonlar  tabiatga  moslashib  yashayveradilar. 
Inson esa tabiatni uziga moslashtiradi, uzgartiradi. 
Tabiatni  uzgartirishda  vosita  buladigan  ilmiy  dunyokarashni  shaqllantirishda 
gen(zot)  ning  xam  juda  axamiyati  katta.Oldingi  evropalashtirilgan  ta`lim  va  tarbiya 
uslubimizda  kilingan  xatolarning  eng  kattasi,  bizningcha,  zotga  e`tibor  bermaslik 

bulib,  biz  ta`lim  oluvchining  kobiliyatiga,  uning  zotiga  e`tibor  berib  utirmay,  agar 
etarli bilimni bersak kutilgan shaxs shaqllanaveradi, deb uylashimiz edi. 
Ilmiy  dunyokarashni  shaqllantirishda  badiy  adabiyotni,  xalk  ogzaki  ijodini, 
ertaqlari, xikoya  va kissalarining  axamiyati bekiyos.  Masalan,  “Xadis”larda,  “Kalila 
va  Dimna”,  “Kobusnoma”,  “Ming  bir  kecha”  kabi  durdona  asarlarda  xissiy  va 
mantikiy  bilishlarga  tegishli  matallar,  ertaqlar,  xikoyalar,baytlar  kup  bulib,  bu 
ma`naviy  javoxirlar  yoshlarni  ilmiy  dunyokarashni  shaqllantirishda  muxim  urin 
tutadi. 
Dunyokarash  insonda  ma`lum  ma`suliyat  xissi  bulishini  xam  talab 
kiladi.Masalan,  kuzini  eb  kuyganligi  uchun  burini  kora  kursiga  utkizib  sud  kilib 
utirilmaydi,tugridan-tugri  buriniotib  tashlanadi,  chunki  uning  ongi  yuklig  tufayli 
uning ma`suliyati xam yuk, u kilishi mumkin bulgan ishni kilgan. 
Ilmiy dunyokarashni amalga oshirishda kishi narsa va buyumlarning, vokea va 
xodisalarning  kurinib  turgan  ifodasiga,  shaqliga  karab  emas,  balki  ularning  ichki 
moxiyatiga, mazmuniga karab baxo berish kerak. 
Shunday  kilib  ilmiy  dunyokarashni  shaqllantirish  bir-ikki  ,  uch  kishi  yoki 
btrnecha  gurux  tomonidan  bulmay,  balki  kupchilik,  ijtimoiy  fikr  tomonidan 
bajariladigan, ijtimoiy-tarixiy xodisadir. 
Aql kishining uz irodasi, kalbi va fikri asosida dunyoviy, xayotiy xakikatlarni 
anglash va ularga uz faoliyatida ma`naviy-insoniy nuktaiy nazardan amal kilishdir. 
Aql  insonlarning  piri  komili,  murshidi,  yagonasidir.Rux  ishlovchi,aql 
boshlovchidir.inson  aqli  ila  din  va  e`tikodni  maxkam  kiladi,  shariat  xukmlariga 
buysunadi.Insonlarning  dusti  uning  aqlidir,  dushmani  esa  uning  nodonligidir.Inson 
aqli  tufayli  yaxshilik  bilan  yomonlikni  ajratadi.Olimlarning  fikricha,  aql  ikki  turda 
buladi.Insonni    xayvondan  ajratib  turadigan  tugma  aqli  tabiy  va  kasbiy  bu 
tabiydir.Inson tabiatdagi aqlni utkirlash va ustirish faoliyati bu kasbiydir.Bu esa aqlni 
ishlatish,tajriba  va  ilm  olish  bilan  xosil  buladi.U  aqlni  rivojlantirish  uchun  xam  xar 
bir kishi  xayotdan  tajriba  orttirishi  va  ilm-ma`rifat  urganishi  zarur,  xar kimki,  aqlga 
oshno bulsa, jamiki ayblardan poklanadi, xakikatni, anglab,kamolotga etadi. 
Abu Nasr Forobiy yozadiki: “Aqlli deb shunday kishini aytamizki, unda utkir 
zexn,  idrrok  bulishi  bilan  birga  u  fazilatli  xam  bulsin.Bunday  kishi  uzining  butun 
kobiliyati  va  idrokini  yaxshi  ishlarni  amalga  oshirishga,  yomon  ishlardan  uzini 
saqlashga va tortishga karatgan bulmogi lozim.Shunday odamgina aqlli va butun fikr 
yurituvchi deb atash mumkin”. 
Bolalarning aqlli bulishida oila, maktab, keng jamoatchilikning ta`siri kattadir. 
Aqlli  bolalar  kaerda  bulmasinlar  doimo  extiyotkorlik  bilan  bilim  va  tarbiyali 
ekanligini  namoyish  etadilar.Ularni  kurgan,  suxbatida  bulgan  kishilar  aqliga  taxsin 
kilib  raxmat  aytadilar.b  unga  misol  kilib  buyuk  bobokalonimiz  Mir  Alisher 
Navoiyning  o-ү  yoshida  Sharafiddin  Ali  Yazdiy  bilan  bulgan  uchrashuvini  misol 
keltirsak buladi. YOsh Alisher muysafidning savollariga burro javob berib u uzining 
tutishi, aqliva odobi bilan mutafakkir olkishiga sozavor buladi. 
Bundan  kurinib  turibdiki,  aqlli  bolalar  xamma  joyda  kamolu-ta`zim  bilan 
salom beradilar. Odob bilan munosabatda buladilar. 
Xakikatdan  xam,  aqlni  ishlatadigan  kishi  xayotida  fakat  ezguliklar  kiladi  va 
ezgulik  kuradi.Lekin  aytish  joizki,  aql,  zakovat  jixatdan  etuk  bulmagan  inson  xech 
kachon  uz  Vatanini,  uz  xalkini,  uz  dinini,  eng  asosiysi  uzligini  anglay  olmaydi, 
uzligini  anglamagan  inson  esa  mnkurtga  aylanib  koladi.  Bu  esa  ertangi  porlok 

kelajagimizning  xalokatidir.  Bizning  bu  boradagi  en  asosiy  vazifamiz  yoshlarni 
ma`naviy  barkamol,  elim  deb,  yurtim  deb  yonib  yashaydigan,  yurt  istikboli  uchun 
kayguradigan komil insonlarni tarbiyalashimiz, ularni kamol toptirishimiz zarur. 
Zero, yurtboshimizI.A.Karimov aytganidekҮ G`Ilm, ma`rifat biz uchun bugun 
xam  uz  axamiyatini  yukotgani  yuk,yukolmaydi  xam.Aql-zakovatli,  yuksak 
ma`naviyatli  kiilarni  tarbiyalay  olsakkina  oldimizga  kuygan  maksadlarimizga  erisha 
olamizG`. 
Komil inson deganda, biz avvalo ongi yuksak, mustakil fikrlay oladigan, xulk-
atvori  bilan  uzgalarga  ibrat  buladigan  bilimli,  ma`rifatli  kishilarni  tushunamiz.Inson 
uchchun  aql,  eshik  ochuvchi,  axlokiy  yul  kursatuvchidir.etuk  axlok  va  adob 
insonning  ziynati,  donolarning  fazilatidir.Aqlli  kishiaxlokli  bulsagina,  xalkiga, 
mamlakatiga yoru dustlariga naf keltiradi. 
Aql-insonningsh epchillik, bunyodkorlik, insonparvarlik sifatlari majmuasidan 
iboratdir. 
Allomalardan  biri  “Agar  aqlingni  kuli  nafsingni  jilovini  ushlasa,  seni  yomon 
yullarga  kirmokdan  saqlaar,  xar narsa  kup  bulsa,  baxosi  arzon bulur,  aql  esa  ilm  va 
tajriba soyasida kancha kupaysa, shuncha kimmatbaxo bulur”, demish. 
Insonda  nima  kup  rol  uynaydi,  almi  yoki  odob  degan  savol  xam  kuyilishi 
mumkin.  Ularning  ikkalasi  xam  muxim.Ikkalasini  uzida  jamul-jam  kilgan  kishini  
baramol  inson,  deb  ayta  olamiz.Aql  va  odobning  uzviy  birlikda  ekanligini  bir 
muloxaza kilib kuraylik. Aql, idrokka nisbatan dastsvvalkishining xulk-atvori kuzga 
tashlanadi.Kishining  aql-idroki  bulmasa  unin  odobi  yuzaki  ,  sun`iy  buladi,  uning 
odamligini  bilib  turasiz,  u  odamiyligi  va  odamligining  yuklikidan  nafratlanasiz. 
Xalkimizning  uzi  chiroyligu  suxtasi  sovuk,  uzi  xunugu  istarasi  issik  degan  naqllari 
xam shu ma`noni bildiradi.Zukko odamlarning kalbi odatda pok buladi. Kobiliyatsiz, 
xulk-atvori bekaror odamlarning yomon yullarga kirib ketishi xench gap emas. 
Aql-zakovat,  extiyoj  va  ob`ektiv  zaruriyatni  ongli  tushunish  bilan  boglik 
bulgan  ma`naviyatdir,  ya`niy  anglangan  maksadla  tizimidir.Binobarin,  xar  bir 
davrning  extiyojlari  xam,  ijtimoiy,  iktisodiy  tarakkiyoti  xam  ilmiy  tafakkuri 
saloxiyati darajasi bilan belgilanadi. Biror muammoni xal etish imkoniyatlarini inson 
uz aql-zakovati, bilimi, kuchi va irodasi bilan aniklaydi. 
 
 

HUQUQIY TARBIYA 
 
ReJA. 
 
1. Huquqiy tarbiya haqida tushuncha. 
2. Huquqiy tarbiyaning maqsad va vazifalari. 
3. Huquqiy tarbiyaning hozirgi zamon uchun zarurligi. 
 
Adabiyatlar: 
1. Munavvarov.A. Pedagogika.T-1996 
2. Tursunov.I.Nishonaliev. Pedagogika kursi.T-1996j 
3. Mavlanova.R Pedagogika.T-2001y 
4.
 
Podlasoy I.P. Pedagogika.M-1999g 2-tom 94-134bet 
5. .J.Bazarbaev.Milliy ideya-biziң ideyamOz.Mon-fiya.N.Bilim 2003j 
6. B.R.Djuraeva. Problema formirovanie ped-koy kul`turO uchitelya v svete  
  
Tayanch  tushunchalar. 
Tarbiya, ta`lim, huquq, nizom, konstitutsiya, fuqarolik, javobgarlik, huquqiy tarbiya 
va hokozolar. 
Tekshirish savollari 
1.Huquq deganda nimani tushunasiz 
2.Huquq bu javobgarlikmi 
3.Huquqiy tarbiya deganimiz nima 
4. Huquqiy tarbiyaning maqsad va vazifalari nimalardan iborat 
 
 
1.  Markaziy  Osiyo  xalklari,  shu  jumladan  uzbek  xalqi  kup  ming  yillik  boy 
huquq  va huquqiy madaniyat tarixiga ega. Payg`ambarimiz vafotlaridan keyin islom 
olamida  yangi  qonun  va  qoidalarni  paydo  bulish  jareni  tuxtadi.  Ana  shu  davrdan 
boshlab  barcha  huquqiy  muammomalar  Qur`oni  Karimda  va  Payg`ambar 
alayhissalom  sunnatlarida  kursatilib  berilgan  vaqonun  qoidalar  hal  etilib  xuquqiy 
tarbiya  beriladigan  buldi.Islom  huquqshunosligi  asosan  Qur`oni  Karim    va  sunnati 
nabaviya asosida shaqllandi va sunnatning  negizini tashkil etuvchi hadislarni jamlab 
kelajak avlodni huquqiy tarbiyalash ehtieji vujudga keldi. 
Dastlabki  urinishlar  natijasida  Zayd  ibn  al-Xasanning  G`Majma`  ul-fiqhG`, 
Malik  ibn  Anasning  G`al  MuvatgaG`  nomli  vaAhmad  ibn  Hanbaning    G`al-
MusnadG`  nomli  hadislar  tuplamlari  vujudga  keldi.Lekin  ushbu  hadislarning 
mualliflari  mavjud  hadislarni  saralab  tuplashni  uzlariga  vazifa  qilib  quymasdan, 
muayan  huquqiy  tarbiyaga  javob  beradigan  zarur  hadislarni  tuplash  bilan 
chegaralangan.keyinchalik  bu  hadis  ilmi  bilan  shug`ullanadigan  olimlar  tomonidan 
davom ettirildi.Ulardan butun islom olamida e`tirof etiladigan  Olti ishonchli tuplam 
(kutub assahih as-sitta) deb yuritiladigan tuplamlar alohida urin tutadi.Bular Imom al-
Buxoriy  va  imom  muslimlarning Jome`  as-sahih  (ishonchli  tuplam)  an  Nasoiy,  Abu 
Dovud, at-Termiziy va ibn Mohjalarning “As sunnan” nomli hadislar tuplamlaridir. 
Buyuk  islom  olimi,  faqih  burhoniddin  al-Marg`inoniy  Qur`on  va  Hadisni 
mukammal  egallab,  fiqh-islom  huquqshunosligi  borasida  benihoya  chuqur  bilimga 
ega bulgan va huquqiy tarbiya sohasida beqies durdonalar yaratgan. 

U ta`limni dastlab Marg`ilonda, keyinchalik Samarqandga kuchib borib, butun 
islom  olamida  mashhur  “Al  hidoya”  asarini  573  yili  (1170)  ezgan.Bu  asar  ovrupo 
xalqlari tillariga tarjima qilinib, katta qiziqish bilan urganilganligidan uning kupgina 
mamlakatlarda  huңuң  ilmi  rivojiga  sezilarli  ta`sir  kursatganligiga  shubha  yuq. 
Jumlada   “Al hidoya”ning ingliz tilidan Vishnegorskiy tarjima qilib,N.M.Grodakov 
tahriri ostida 1893 yili Toshkentda rus tilida nashr etilishi fikrimizning dalilidir. “Al 
hidoya”  bir  necha  asrlar  davomida  kup  musulmon  mamlakatlarida,  jumladan, 
markaziy  Osieda  huquqiy  tarbiyaga  doir  eng  yirik  asosiy  manbalardan  bulib  keldi. 
1917 yilgi tuntarishdan keyin ham, to 1930 yillargacha shariat qonun-qoidalari bekor 
qilinib, shuro huquq tizimi joriy qilingunga qadar u amalda buldi. 
 
Chor  Rossiyasi  tomonidan  Markaziy  Osieni  zabt  etishdan  to  Oktyabr 
tuntarishgacha mustamlakachilik zulmini utkazishda yaxshi ish bergan hujjatlar 1865 
yilgi “Turkiston viloyatini boshqarish haqidagi muvaqqat Nizom”, 1867 yilgi “ettisuv 
va    Sirdare  viloyatlaridagi  boshqaruv  haqidagi  Nizom”,  1886  yilgi  “Turkiston 
ulkasini boshqarish haqidagi Nizom”, Chor Rossiyasi bilan Buxoro amirligi va Hiva 
xonligi  urtasidagi  tuzilgan  shartnomalar,  Turkiston  general-  gubernatori  tomonidan 
tasdiqlanib, xonlik va amirlik hududidagi rus fuqarolarining huquqlarini, mulklarini, 
shaxsini  9imoya  qilish  haqidagi  huquqiy  tarbiyaga  oid  hujjatlarni  urganish 
oquvchilarda katta qizig`ish uyg`otadi. 
 
Ozbekiston-  mustaqil,  demokratik,  huquqiy  davlat,  Ozbekiston  insonparvarlik 
qoidalariga asoslangan, millati, dini, ijtimoiy ahvoli, siesiy e`tiqodlaridan qat`iy nazar 
fuqarolarning huquqlari va erkinliklarini ta`minlab beradigan davlatdir.Qonuniylik va 
huquq-tartibot  tantana  qilmasa  shaxsning  huquqlari  va  erkinliklarini  amalga  oshirib 
bulmaydi.Shu  jihatdan  XII  chaqiriq  Ozbekiston  Respublikasi  Oliy  Kengashining  un 
oltinchi  sessiyasida  qabul  qilingan  “Ozbekiston  Respublikasining  ma`muriy 
javobgarlik  tug`risidagi  kodeksi”  huquqiy  tarbiyada  asosiy  dastur  bulib  hizmat 
qiladi.Bunda  voyaga  etmaganlarning  javobgarligi  tug`risidagi  moddalarni  urganish 
sonlashtiriladi.  Pedagoglarning  mazkur  bulimdan  foydalanish  imkoniyatlarini 
vujudga  keltiradi.Jazo  turlari  ham  qayta-qayta  muhokama  qilinishi  natijasida 
oquvchilarning ongiga  mukammal singib boradi. 
 
Ozbekiston Respublikasining mustaqil bulishi munosabati bilan maktablardagi 
ta`lim-tarbiya ishlari tinimsizrivojlanib, takomillashib kelaetir.  
Respublikadagi  sog`lom  vaziyat,  xalqning  moddiy  forovonligi  va  madaniy 
saviyasining  usib  boraetganligi  mehnatkashlarning  onglilik  va  intizomlilik  darajasi 
yuksalganlaigi  tufayli  huquqbuzarlik  hollari  tobora  kamayib  bormoqda.Kishilar 
ongiga  jamiyat  manfaatlari  yulida  halol  mehnat  qilish,  sofdil,  haqguy  bulish, 
adolatsizlikka,  tekinhurlikka,  ta`magirlikka  qarshi  murosasiz  bulish,  qonun 
me`erlariga hurmat nazari bilan qarash kabi hislatlar kuproq singib bormoqda. 
 
oquvchilar  ongiga  yuksak  fuqarolik,  ma`nviy  barkamollik  sifatlarin  
singdirishda  tarbiyaning  barcha  omil  va  vositalaridan,  pedagogik  ishning  barcha 
usullaridan  oqilona,  masadga  muvofiq  foydalanish,  hech  shubhasiz,  uzinig 
natajalarini beradi. 
 
Har  bir  pedagog  ta`lim  bilan  tarbiyaning  birligiga,  ya`niy  ta`lim  berib 
tarbiyalash va tarbiyalab ta`lim berishga jiddiy e`tibor berish lozim. 
 
Xususan,  oquvchi  va  eshlarga  huquqiy  tarbiya  berishda,  ularda  yuksak 
fuqarolik  his-tuyg`ularini,  sifat  va  hislatlarini  tarkib  toptirishdatta`lim  va  tarbiya 
birligi muhim ahamiyat kasb etadi.Maktabda uqitiladigan haor bir fanning uziga xos 

tarbiyaviy  ahamiyati  va  imkoniyatlari  bor.Ana  shu  imkoniyatlardan  uz  urnida  tug`ri 
foydalanish    Oqituvchilarning bilim,  tajriba  va  mahoratiga,  ijodiy  izlashi, izlanishga 
bog`liqdir.Hozirgi 
kunda 
maktab 
uquv 
dasturlarida 
mavjud 
bulgan 
“Jamiyatshunoslik”, “Tarix”, “Davlat va huquq asoslari”, “Geografiya” darslarida va 
sinfdan  tashqari  tarbiyaviy  ishlarda  davlat  ramzlaridan  keng  foydalanish  maqsadga 
muvofiqdir. 
Davlat ramzlaridan pedagogik  maqsadlarda  foydalanish,  ta`lim  va tarbiya jarayonid, 
ularning  ahamiyatini  oquvchilarga  tushinitirish,  ularning  hulq-atvoriga  chuqur  ta`sir 
etadi.Haetga  qadam  quyuvchi  har  bir  usmir  uz  respublikasining  Qomusini  bilishi, 
unga  amal  qilishi  kerak.oquvchilarda  Ozbekiston  Respublikasi  madhiyasi,  Gerbi  va 
bayrog`iga  nisbatan  chuqur  hurmat-ehtirom  tuyg`ularini  tarbiyalash  ishlarimizning 
uzviy qismini tashkil qiladi. 
Ahloq,  odob  qoidalarining  buzilishi  “tarbiyasi  qiyin”  deb  ataluvchi  usmirlarga 
etarlicha  pedagogik  ta`sir  kursatmasligimiz  natijasida  kelib  chiqadi.Usmirning 
bunday  noaxloqiy  harakati  oila,  maktabda  huquqiy  tarbiya  sohasida  yul  quyilgan 
kamchiliklar  bilan  izohlanadi.kucha-kuydagi  muhit  ham  usmirning  shaqllanishiga 
katta  ahamiyatgaega.Organizmdagi  fiziologik  uzgarishlar  bilan  bog`liq  ravishda 
usmirlarning xarakterida faollik, tashabbuskorlik kuchayadi. U uzidagi kuch-qudratni 
jismoniy 
imkoniyatlari 
darajasida 
ishlatishda 
ba`zan 
me`erni 
unutib 
quyadilar.Haddan tashqari beboshlik, tarbiyaviy ta`sirning etarli emasligi intizom va 
tartib  buzilishiga  sabab  buladi,  bezorilik,  shumlik  va  shunga  uxshash  kungilsiz 
xodisalarni keltirib chiqaradi.  
 
Usmirlar  odatta,  turli-tuman  ijobiy  va  salbiy  ta`sirlarga  tez  beriluvchan 
bulishadi,  sezgirlik  va  ta`sirchanlik  ular  xarakterining  shaqllanishiga  erdam  beradi. 
Bu eshda paydo bulgan ta`surot uzaq vaqt uning haet yulini  belgilab turishi mumkin. 
Usmirlar  kupincha  uz  shaxsiy  idealini  izlaydilar.  Bu  ideal  kupincha  uzlari  bilgan, 
tanigan odam eki adabiy qahramon qiefasida nomaen buladi. 
 
Usmirlarda  uziga  ortiqcha  baxo  berish  kuchli  buladi.Ular  uzlarini  tutish, 
muomala,  hatti-harakatlarida  kattalardek  bulishga  intilishadi,  uz  mustaqilliklarini 
cheklab  quyishga  qaratilgan    har  qanday  urinishlarga  nisbatan  juda  sezgir  buladilar. 
Odatda  14-15  eshlarda  iroda  shaqllana  boshlaydi.Bunday  eshda  usmirlar  uzlarini 
ma`lum darajada shaqllangan shaxs sifatida anglab, kuchli irodali shaxslarni namuna 
qilib olib, uzlarida ularning fazilatlarini rivojlantirishga harakat qiladilar. 
 
Shaxsning  mavjud  bulishi,  rivojlanishi  va  uzini  kursata  bilishining  asosiy 
belgisi  muomala  hisoblanadi.Tarbiyaviy  ishlar  oqsab  qolgan  maktablarda  kucha- 
kuydagi guruhlvrning ta`siri usmirda sezilarli iz qoldira boshlaydi. 
 
Kuchadagi  muomalani  boshqarish  ancha  mushkuldir.U  kupincha  soxta 
urtoqchilik  va  yuzaki  “qaxramonlik”  shaqllarini  olishi  mumkin.Usmirlarda 
uyinqaroqlik  mayili  kuchli  buladi.Haetning  uzi  ularga  uyindek  tuyuladi.Ular  uchun 
uyin  qoidalari  hulq-atvor  andazasi  bulib  hatti-harakatlarida  uz  aksini  topadi.,  va  bu 
hatti-harakatlarinini  tug`ri  baholay  olish  me`erini  unutib  quyadilar.Buning  oqibatida 
bezorilik,  beboshlik, hayvonlarga azob berish singari qiliqlar oddiy xolat bulib qoladi 
va  ularda  berahmlik,  birovning  boshiga  tushgan  kulfatga  befarq  qrash,  loqaydlik 
hususiyatlari  paydo  buladi.  Shaxsning  voyaga  etishi  g`oyat  murakkab  davr 
hisoblanadi  va  bujaren  qiyinchilik  bilan  kechadi.Kunikib  qolgan  ayrim  odatlardan 
voz kechishga tug`ri keladi. 

 
Oiladagi    va  makiabdagi  nazoratning  bushligi  natijasida  huquqiy  tarbiya 
birmuncha  susayadi.Shu  davrda  usmirning  yangicha  haet  sharoitlariga  kunikishga 
kuz-quloq  bulib  turilmasa  huquqiy  tarbiyadan  chetga  chiqish  havfi  kelib  chiqadi. 
Huquqiy  tarbiyaning  etarli  darajada  shaqllanmaganligi,  bolada  ma`suliyat 
tug`usinining etarlicha rivojlanmaganligida, oilaga va jamiyatga nisbatan uz burchini 
bilmaslik eki tan olmaslik kabi urinishlarda kurinadi. 
 
Odatta un olti eshga tulgan shaxslar jinoyatga qul urishsa jinoiy javobgarlikka 
tortiladilar.  Bu  eshda  usmirlar  sodir  etilgan  jinoyatning  havflilik  darajasini  anglab 
etgan  buladilar  va  sodir  etilgan  jinoyat  uchun  javobgarlikka  tortilishi  mumkin 
ekanligini  biladilar.  Biroq  ,  taqiqlangan  va  jamiyat  uchun  havfli  jinoyatlarni  sodir 
etilganlik  uchun  jinoiy  javobgarlik un  turt  eshdan  boshlab belgilangan.  Qasddan  eki 
extietsizlikdan  odam  uldirish,  badanga  qasddan  tan  jarohat  etkazib,  kishi  sog`ligiga 
zarar etkazish, nomusiga tegish, bosqinchilik, talonchilik, ug`irlik, ashaddiy bezorilik,  
davlat  mulkini  eki  fuqarolarning  shaxsiy  mulklarini  qasddan  nobud  qilish  eki  zarar 
etkazish  natijasida  og`ir  oqibatlar  kelib  chiqishi,  uqotar  qurollar,  uq-dori  eki 
portlovchi  moddalarni  qullash  kabi  jinoyatlar  uchun  14  eshga  tulganlar  ham  jinoiy 
javobgarlikka tortiladilar. 
 
Ahloqi buzilgan oquvchilar bilan dastlabki ishlar, avvalo xalq ta`limi bulimlari, 
jamoalari  tomonidan  olib  boriladi.Bunda  uzlari  otaliqqa  olgan  notinch  oilalarga 
imkoniyatlari darajasida  erdam berish kuzda tutiladi.Umumiy majburiy ta`limga jalb 
qilish,  kuni  uzaytirilgan  gruppalarga  joilashtirish,  otaliqqa  olishga  tayinlash,  ota-
onalarning  huquq  va  burchlari  tug`risida  suhbatlar  utkazish,    notinch  oilalarni 
yig`ilishlarda  muhokama  qilish,  ota-onalarning  burchlari  qanday  bajarilaetganligi 
hag`qidagi  ma`lumotlarni  urtoqlik  sudlariga  junatish  kabi  choralar  jinoyatni  oldini 
olish tadbirlariga kiradi. 
 
Voyaga  etmaganlar  urtasida  huquq  tarbiyasini  olib  borishda  ommaviy 
ahborotni barcha vositalaridan ( matbuot, radio, televidenie ) foydalanmoq zarurdir. 
  
Ozbekiston  Respublikasi  Konstitutsiyasida  inson  huquqlari  va  erkinliklariga 
eng  yuqori  qadriyat  sifatida  kafillik  berib  quyilgan.  Ozbekiston  Respublikasi 
hududida  istiqomat  qiluvchi    xar-  bir  fuqarolar  turmushning  barcha  javhalarida 
iqtisodiy,  siesiy-ijtimoiy,  madaniy,  uuquqiy  va  boshqa  munosabatlarda bir-biri bilan 
teng huquqga ega ekanligi belgilab berilgan.Shuningdek har kim yashash, bir joydan 
ikkinchi  joyga  kuchish,  suz  va  e`tiqod  erkinligi  huquqiga  egadirlar  va  davlat 
tomonidan  muhofaza  qilinishi  kursatilgan.Ozbekiston  Respublikasi  vijdon  erkinligi 
va diniy tashkilotlar tug`risidagi nizomda fuqarolar xoxlagan dinga e`tiqod qilishlari 
eki hech bir dinga e`tiqod qilmaslik huquqi bilan belgilab berilgan. 
 
Fuqarolar  ijtimoiy  turmushda  faol  qatnashib,  ijtimoiy  va  davlat  ishlarini 
boshqarishda,  eki  uz  vakillari  orqali  boshqarishga,  siesiy  partiyalar  va  ijtimoiy 
qatlamga  qatnashish huquqiga egadirlar.Har bir fuqaro mulk egasi bulishga, mehnat 
qilish, erkin kasb tanlash huquqiga ega. 
 
Konstitutsiyamizning  70-moddasida  Suveren  Qoraqalpog`iston  Respublikasi 
Ozbekiston  Respublikasi  tarkibiga  kiradi  va  suvereniteti  Ozbekiston  Respublikasi 
tomondan  muhofaza  qilinadi  deyilgan.                                Qoraqalpog`iston  Respublikasi 
Juqorg`i  Kengesi  Uzining  XII  sessiyasida  1993  yili  9  aprelda  Qoraqalpog`iston 
Respublikasining  Konstitutsiyasi  qabul  etildi.1992  yili  XI  sessiyada  14  dekabrda 
davlat  bayrog`i,1993  yili  Davlat  Gerbi  va  shu  yili  4  dekabrda  Davlat  Gimni  qabul 
etildi. 

 
Prezidentimizning  davlat  ichki  va  tashqi  siesatini  mustahkamlashda  adolat 
qaror  toptirish  yullarini  amalga  oshirishdan  iborat.  Xalqni  ish  bilan  ta`minlash,
 
ishsizlikni  yuq  qilish,  mehnat  va  inson  tanholigini  amalga  oshirish,  uning 
iqtisodiy,  ijtimoiy  vama`naviy  manfaatlarini  qondirishda  hal  etuvchi  omillarni 
oshirish,  jamiyatda  eshlar,  bolalar,  xotin-qizlar  huquqini  yuksaltirishning  amaliy 
chora  tadbirlarini  kurish,  tibbiy  erdam  kursatishning  hamma  uchun  ma`qul  turlarini 
qullanish, jamiyatda ijtimoiy muhofaza qilishni amalga oshirishning ilojlarini kurish. 
 
Erkin fikrlovchi fuqaro, ozod shaxsni shaqllantirish masalasi oldimizda turgan 
eng  dolzarb  masala  bulib  qolmoqda.Boshqacha  qilib  aytganimizda,  biz  xaq- 
huquqimizni  taniydigan,  uz  imkoniyatlariga  tayanadigan,  atrofda  paydo  bulaetgan 
voqea-hodisalarga  mustaqil  ish  olib  boradigan,  bugungi  kun  shaxs  manfaatlaini 
davlat  va  xalq  manfaatlari  bilan  teng  kuradigan  erkin,  hartomonlama  barkamol 
insonlarni tarbiyalashimiz kerak. 
 
Ozbekistonda  fuqarolik  jamiyat  qurish  asosiy  maqsadlaridan  biri,  lekin  bu 
birdaniga  bulmaydi,  dastlab  huquqiy  jamiyat  keyin  fuqarolik  jamiyat  kuzda 
tutiladi.Bunda prezidentlik boshqarishga asoslangan Vazirlar kengashi. Osieda  
konstitutsio monarxiya, huquiy demokratikmahalla kengashi, demokratik abatsiyadan 
iborat.davlat  va  hokimiyat  organlarining  javobgarchilik  zaruriyati  ortib  mahalliy 
organlarga  boshqarishni  beradi,  sababi  mahalliy  ahvolni  kvartkomlardan  kup 
biladigan odam yuq. 
 
Bolalarning  huquqiy  ongini  oshirish,  huquqiy  madaniyatni  oshirish  uchun 
huquqiy bilimning yutuqlaridan , chiqarilgan qonun-qoidalarni boshqalarning ongiga 
etkazish uchun zarur. 
 
Ozbekiston davlatida boshqarish tizimi quyidagichaҮə. Qonun chiqaruvchi.g`. 
Baajaruvchi.3.Mustaqil  sud  tizimi.(  parlament,  oliy  majlis,  vazirlar  kengashi,  sud 
organlari.Qonun  oldida  barcha  birdek.Ozbekiston  fuqaroligiga  utish    16  eshdan 
amalga  oshiriladi.Ozbekistonda  prezidentlik  boshqarish  tizimi  markaziy  mahalliy 
ijroiya  qumitalari.Prezidentnin  vazifasi  qonun  qobul  qiladi  va  parlament 
chiqaradi.Vairlar  mahkamasining  ishlarini  nazorat  qiladi.mudofaaga  boshchilik 
qiladi,Vazirlar mahkamasining boshlig`i konstitutsiyaning 89-97 boblariga muvofiq.. 
 
1.Qonunchilikni  ta`minlaydi,  huquqiy  inizomni  belgilaydi,  tashqi  va  ichki 
siesatga boshchilik qiladi. 
 
Ozbekistonda 
davlat 
boqarish 
tamoyili 
iqtisodiy-siesiy, 
ilmiy, 
madaniy,mafkuraviy.Inson  huquqlari  konstitutsiya  notariuslarningtasdiqlashi  bilan 
izohlanadi.  
 
Hozirgi  davrda  bolalar  va  usmirlar  urtasida  olib  boriladigan  tarbiyaviy 
ishlarning  yangi shaqllari qullanila boshladi.eshlar  urtasida huquqiy  tarbiya  ishlarini 
tashkil etish va sodir etiladigan huquqbuzarlikning oldini olish borasidagi pedagogik 
faoliyatni  yanada  kuchaytirish  uchun  bizningcha  quyidagilarni  amalga  oshtrtsh 
kerakҮ 
1.Umumiy  ta`lim  maktablarida  huquiy  bilimlarni  targ`ib  qiladigan  xonalar 
tashkil etishga alohida ahamiyat berish, 
2.Barcha  maktablarning  sud,  prokuratura,  advokatura,  birinchi  navbatda  esa 
voyaga etmaganlar inspektsiyasi va voyaga etmaganlar ishlari bilan shug`ullanuvchi 
komissiyalar bilan aloqalarni mustahkamlash. 
3.Doimiy  ravishda  yaxshi  tajribalarni  urganish,  umumlashtirish  va  ularni 
haetga tatbiq etish. 

Tuplangan  ilmiy  bilimlardan,  pedagogik  tajribalardan  oqilona  foydalanish, 
usmirlarga davlatimiz qonunlari va qoidalariga muntazam rioya qilish kunikmalarini 
singdirish huquqiy tarbiyaning samarali amalga ooshiirish garovidir. 
 
 
 
 
 
Download 0.65 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10   11




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling