Qarshi davlat universiteti republic of uzbekistan ministry of higher and secondary edication


REPUBLIC OF UZBEKISTAN MINISTRY OF HIGHER AND SECONDARY EDICATION


Download 1.81 Mb.
bet123/123
Sana30.04.2023
Hajmi1.81 Mb.
#1412151
1   ...   115   116   117   118   119   120   121   122   123
Bog'liq
Мажмуа 2019

REPUBLIC OF UZBEKISTAN MINISTRY OF HIGHER AND SECONDARY EDICATION


KARSHI STATE UNIVERSITY



IJTIMOIY FANLAR FAKULTETI


O’ZBEKISTON TARIXI KAFEDRASI
Bilim sohasi: 100000 - Gumanitar soha
Ta’lim sohasi: 120000 - Gumanitar fanlar
Ta’lim yo‘nalishi: 5120300 –Tarix (mamlakatlar va mintaqalar bo’yicha)
MANBASHUNOSLIK”
FANIDAN
FOYDALANILGAN ADABIYOTLAR RO'YXATI
QARSHI – 2019


Foydalaniladigan adabiyotlar ro‘yxati


Ўзбекистон Республикаси Президенти И.А.Каримов асарлари :
1.Каримов И.А. Тарихий хотирасиз келажак йўқ. – Т.: Ўзбекистон, 1998.
2.Каримов И.А. Юксак маъанвият – енгилмас куч. – Т.: Маънавият, 2008.
3.Каримов И.А. Ўзбекистон мустақиликка эришиш остонасида. – Т.: Ўзбекистон, 2011.


Асосий адабиётлар
4.Саидкулов Т.С. Очерки историографии истории народов Средней Азии. часть I. – Т.: Ўқитувчи, 1990.
5.Madraimov A., Fuzailova U. Tarixiy manbashunoslik. O‘quv qo‘llanma. – T.: Fan, 2010.
6.Аҳмедов Б. Ўзбекистон тарихи манбалари (қадимги замон ва Ўрта асрлар). – Т., 2001.


Қўшимча адабиётлар
7.Абиджанова Д. Маверауннахр эпохи правления Амира Темура в англоязычной историографии 60-90-х годов XX в. Автореф. дис. ... канд. ист. наук. – Ташкент, 2001.
8.Алимова Д.А. История как история, история как наука. Т. I. История и историческое сознание. – Т.: Ўзбекистон, 2008.
9.Ахмеджанов Г.А. Российская империя в Средней Азии. История и историография колониальной политики царизма в Туркестане (1867-1917). –Т.: Фан, 1995.
10.Алимова Д. Женский вопрос в советской историографии Средней Азии (20-80-ые годы): Автореф. дис. ... докт. ист. наук. – Ташкент: ИИ АН РУз, 1991.
11.Алимов Ш. Изучение национальной политики в исторической литературе Узбекистана (20-30-е годы).- Автореф. дисс. ... канд. ист. наук. – Т., 1994.
12. Ахунова М.А., Лунин Б.В. История исторической науки в Узбекистане. – Т.: Фан, 1970.
13.Бўриев. О. Темурийлар даври ёзма манбаларида Марказий Осиё. – Т., 1997.
14.Гарипов Р. Историографический ракурс некоторых аспектов политической и социально-экономической обстановки в Туркестане в начале ХХ века // O’zbekiston tarixi. 2001.– № 1. С. 44-50.
15.Дониёров А. Этнографические исследования в Узбекистане в ХХ веке: основные этапы, проблемы, перспективы развития. Автореф. дисс. ... докт. ист. наук. – Ташкент, 2003
16.Зияева Д. Национально-освободительное движение в Туркестане в историографии ХХ века (проблемы изучения истории восстания 1916 года и движения “истиқлолчилик” 1918-1924 гг.): Автореф. дис. ... докт. ист. наук. – Т., 1999.
17.Масалиева О. История Бухарского, Хивинского и Кокандского ханств в англо-американской историографии ХХ века. Автореф. дис. ... канд. ист. наук. – Т., 1999.
18.Кобзева О. Великий Щелковый путь: проблемы научной периодизации и истоки изучения европейскими учеными во второй половине ХIХ-начале ХХ вв. Автореф. дис. канд. ист. наук. – Ташкент, 2000
19.Пуговкина О. История Туркестана в наследии Российской историографии середины ХIХ - начала ХХ века (политические и экономические аспекты). Автореф. дис. ... канд. ист. наук. – Ташкент, 2006.
20.Илҳомов З. Тарих фани методологияси. – Т., 2013.
21.Иноятов К.Х. Историографические исследования в Узбекистане: Итоги, проблемы, перспективы (1961-1980 гг.). Автореф. дисс. докт. ист. наук. – Ташкент, 1994.
22.История Узбекистана в источниках. Известия путишествинников географов и учених XVI перв. пол. Составитель Б.В.Лунин. – Т.: Фан, 1988.
23.Саидбобоев З. Европада Ўрта Осиёга оид тарихий-картографик маълумотлар(XVI-XIX асрлар). – Т.:Фан, 2008.
24. Самарқанд шаҳрининг умумбашарий маданий тараққиёт тарихида тутган ўрни. Самарқанд шаҳрининг 2750 йиллик юбилейига бағишланган халқаро илмий симпозиум материаллари. – Т.: Фан, 2007.
25.Тарихий манбашунослик муаммолари / Республика илмий-амалий анжумани материаллари. – Т., 2008, 2013.
26.Тарихшунослик ўқишлари. Б.В. Лунин хотирасига бағишланган тарихшунослик ўқишлари // Анжуман материаллари тўплами. – Т.: Фан, 2010.
27.Эргашхўжаева Г. 20-йиллар Ўрта Осиё хотин-қизларининг эмансипацияси масалалари француз тарихшунослиги талқинида (50-80-йиллар адабиётлари асосида) Автореф. дис. ... канд. ист. наук.– Тошкент, 1996.
28.www.ziyonet.net
29.www.history.ru


1 “Tafsirat ul-mubtadin” – “Qur’on” sharhlaridan birining nomi.

2 Ҳофиз Таниш Бухорий. Абдулланома. 1 жилд.-Тошкент. 1966, 148 бет.

3 1601-1757 yillari Buxoro xonligi tepasida turgan sulola.

4 “Ravzat us-safo” (“Jannat bog‘i”) sakkiz jildli umumiy tarixga oid Muhammad Mirxond asari (XU asr).

5 “Ciroj ul-mulk” (“Podshohlar chirog‘i”) Abu Abdulla Muhammad at-Tartusiy (1126 yoki 1131 yili vafot etgan) asari. Podshohlar va oliy tabaqadagi mansabdorlarning xulq-atvori kodeksi.

6 Sosoniylardan Xusrav Anushiraon (531-579).

7 “Ubaydullanoma”.-Toshkent. 1957. 220 bet.

8 Магнесия – Лидиянинг қадимий шаҳарларидан, Туркиянинг ҳозирги Манисия шаҳри ўрнида бўлган.

9 Е.Э.Бертельс. История персидско-таджикской литературы.- Москва. 1960. С. 52.

10 Аламут қалъаси - Қазвиннинг шимоли-ғарбий тарафида, Эльбурс тоғида жойлашган мустаҳкам қалъа, Исмоилийларнинг муҳим қароргоҳларидан.

11 Стори Ч.А. Персидская литература. 1 қисм. 339 бет.

12 Davlatshoh Samarqandiy. Tazkirat ush-shuaro.E.Braun nashri. Leyden-London.: 1901. 371 bet.

13 1313-1393 yillari Fors, Kirmon va Kurdistonni idora qilgan sulola. Asoschisi Muboriziddin ibn Muzaffar (1313-1359 yy.)

14 Oradan bir yil chamasi vaqt o‘tgach, 1447 yili Sulton Muhammad yana Forsni egalladi, Shohruh vafotidan so‘ng (1447 yil 12 mart) Xurosonni qo‘lga kiritdi, lekin 1451 yili inisi Abulqosim Boburdan yengildi va uning amri bilan qatl etildi.

15 Shomiy Nizomiddin. Zafarnoma. Fors tilidan o‘giruvchi Y. Hakimjonov.-T.: “O‘zbekiston”, 1996, 23 bet.

16 Қора қўюнлу – 1380-1468 йиллари Ироқи Ажам ва Озарбайжонни идора қилган сулола, асосчиси Қора Муҳаммад Турмуш (1380-1389 йй.).

17 Alisher Navoiy. Asarlar. 12 jild.-T.: 1966.-125 bet.

18 Mamlyuklar – turk va cherkas qullaridan chiqqan sulola, 922-1217 yillari Misrni idora qilgan.

19 Рофизийлар - ғайридинлар. Сунна мазҳабидаги мусулмонлар шиаларни шу ном билан атаганлар.

20 Буюк Татаристон – европаликлар Дашти қипчоқ (Иртиш дарёсининг бошланишидан Днепр дарёсигача бўлган ерлар)ни ХI . асрдан юошлаб шундай атаганлар.

21 Веселовский Н.И. Иван Данилович Хохлов (русский посланник в Персии и Бухаре в ХУ111 веке)/ЖМНП, ч. 273. – Москва; 1891.-с. 48-72.

22 Автобиография В.А.Даудова/Русский архив, год 27, 1889, кн.2, с.5-20.

23 Верста – масофа ўлчови, 1,6 км.га тенг бўлган.

24 Қўнғиротлар сулоласидан, ҳукмронлик йиллари аниқ эмас.

25 Бу воқеа Араб Муҳаммадхон (1602-1623 йй.) ва Абулғозихон (1643-1663 йй.) замонида содир бўлган. Хива эса 2500 йил муқаддам бунёд этилган.

26 Сартлар - ўтроқ савдогар халқ.

27 Хива хони Муҳаммад Раҳим аввал (1806-1825 йй.).

28 Аршин – Россияда амалда бўлган узунлик ўлчов бирлиги, 0,711 метрга тенг бўлган.

29 Сажен – 2,13 м.га баробар бўлган узунлик ўлчови.



Download 1.81 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   115   116   117   118   119   120   121   122   123




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©fayllar.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling